Mozak može biti povredjen direktnim ili indirektnim dejstvom sila povredjivanja na njega. Povrede tada mogu biti lokalizovane na jednom, nekoliko ili mnogo mesta u mozgu. Naročito su opasne sve povrede koje direktno ili indirektno dovode do oštećenja moždanog stabla.
Direktne lezije mozga mogu biti: potres mozga (commotio cerebri), nagnječenja (kontuzije, contusio cerebri) i difuzne aksonalne lezije (laesio axonalis diffusa).
Indirektna oštećenja mozga nastaju najčešće kada se, krvarenjem u lobanji, formira ugrušak krvi ( hematom) koji vrši pritisak na mozak. U zavisnosti od lokalizacije ugruška razlikuju se epiduralni hematom (Haematoma epidurale), Subduralni hematom (Haematoma subdurale), hematom u mozgu (Haematoma cerebri). Krv takodje može biti prisutna u šupljinama u kojima se nalazi likvor (subarahnoidalna hemoragija, hematocefalus).
Opisane povrede dovode do oštećenja delova mozga što se može manifestovati na različite načine (npr. oduzimanje ekstremiteta, paraliza mišića lica, psihička izmenjenost...). U najtežim povredama dolazi do besvesnog stanja koje se naziva koma. Koma može imati nekoliko nivoa dubine. Ona se boduje prema Glazgovskom koma skoru (GCS-najgore je 3, koma je 3-8, normalno je 15).
Ukoliko je pacijent komatozan izuzetno su važne mere prve pomoći, na mestu povredjivanja, koje treba da spreče dalje propadanje mozga. Ove mere, na prvom mestu, treba da obezbede zadovoljavajuće disanje i arterijski pritisak (oni su često poremećeni na mestu povredjivanja kod komatoznih pacijenata).
U bolnici se, nakon pregleda pacijenta, hitno rade snimanja (CT snimak) na osnovu kojih se postavlja dijagnoza.
Slika: CT snimak mozga - subduralni hematom je zaokružen (ugrušak ispod tvrde ovojnice mozga- dura mater).
Ukoliko nešto vrši pritisak na mozak (hematom, prelom...) to se mora odstraniti. Operacija podrazumeva otvaranje lobanje (slično kao što je opisano kod tumora mozga), uklanjanje ugruška koji vrši pritisak na nervne strukture i zaustavljanje krvavljenja. Ukoliko je moguće operacije se vrše u kosmatom delu da se rez kasnije ne bi video.
Slika: Nakon otvaranja lobanje (kraniotomija) prikazuje se ugrušak krvi iznad tvrde možda ovojnice (epiduralni hematom)
Kada mozak prikazuje značajnije oštećenje i pacijent je komatozan, nekoliko dana se meri pritisak u lobanji (ICP). Ukoliko se on poveća mora se smanjiti da ne bi došlo do dodatnih oštećenja mozga. Postoje različiti terapijski postupci za snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska.
Uvek je pored operacije, pogotovo kod difuznih oštećenja mozga, potrebna i komplikovana nehirurška terapija. Ona se sprovodi u jedinici intenzivne nege (ICU, ŠOK soba). Pored neurohirurga u lečenju učestvuju i specijalisti anestezije i reanimacije.
U toku ovoga lečenja se: smanjuje pritisak unutar lobanje; smanjuje se otok mozga; potpomaže rad svih organa (disanje, rad srca, organa za varenje, bubrega...). Ukoliko je pacijent komatozan sprovodi se atidekubitusni program da se ne bi javile rane od ležanja (Decubitus). Kod težih povreda mozga često se javljaju komplikacije i na ostalim organima. To su infekcije disajnih puteva, hipertenzija, srčane aritmije, čir na želucu, prolivi ili opstipacije, infekcije mokraćnih puteva, promene u sastavu krvi. Ovim komplikacijama su naročito podložni komatozni pacijenti. Praćenje pacijenata podrazumeva da se ove koplikacije na vreme dijagnostikuju i leče. Čak 50% uzroka smrti otpada na naknadna oštećenja mozga, koja mogu biti rezultat i ovih komplikacija.
Tokom višegodišnjeg hiruškog lečenja povreda mozga uvideo sam da je ovaj deo ono što najviše interesuje rodbinu povredjenog.
Preciznu prognozu, osim kod veoma teških i veoma lakih povreda, nije moguće dati, pogotovo ne u samom početku.
Oštećeno nervno tkivo se oporavlja tako što se u njemu: smanjuje otok; poboljšava cirkulacija; smanjuje se pritisak na njega povlačenjem (resorspcijom) izlivene krvi; poboljšava se metabolizam nervnih ćelija; neki delovi mozga preuzimaju funkciju oštećenih (plasticitet); ponovo se uspostavljaju veze medju nervnim ćelijama; javljaju se i neke forme regeneracije. Lečenje se sastoji u tome da se obezbede nervnom tkivu optimalni uslovi za oporavak (smanjujemo otok, poboljšavamo cirkulaciju, uklanjamo ono što vrši pritisak na njega, održavamo sastav krvi optimalnim, sprečavamo i lečimo brojne komplikacije do kojih dolazi kod ovih pacijenata...). Još uvek nema leka koji bi omogućio regeneraciju nervnog tkiva ili značajnije na nju uticao.
Loši prognostički faktori su: starost; lošija cirkulacija krvi kroz mozak; šećerna bolest; komatozno stanje, pogotovo ako je bilo od početka; znaci većeg oštećenja mozga i moždanog stabla (klinički ili na CT snimku); Ukoliko je pacijent dublje komatozan prognoza je najteža. Oporavak se tada odvija po nivoima. Prognoza je sve bolja što je pacijent prešao više nivoa. Ovi nivoi oporavka u početku pokazuju oporavak moždanog stabla. To su: početak samostalnog disanja, dovoljno iskašljavanja šlajma; veći pokreti pacijenta u postelji; početak gutanja. Nakon ovoga oporavak ide brže i zavisi od mesta i veličine oštećenja mozga.
Oporavak traje 2 godine ili duže. Obično 75% onoga što će se oporaviti se oporavi u prvih 6 meseci. Zbog ovoga je važno, pored ostalog, rano započeti sa fizikalnom terapijom. Ukoliko, nakon hirurškog lečenja, zaostaje slabost ekstremiteta indikovan je nastavak fizikalne terapije u specijalizivanim bolnicama ili banjskim lečilištima.
Postoje 4 stadijuma krajnjeg ishoda preživelih:
I Dobar oporavak bez značajnijih posledica
II Umerena nesposobnost ukoliko zaostanu manji neurološki ili psihički deficiti
III Teška nesposbnost
IV Vegetativo stanje - pacijent otvara oči i ima neke spontane pokrete, ali ne uspostvlja nikakvu komunikaciju sa okolinom.
Posledice koje su prisutne i posle godinu dana od povrede mogu se smatrati trajnim. One mogu biti u većem ili manjem stepenu:
1. Psihološko-psihijatrijske koje se manifestuju kao poremećaji: mišljenja, opažanja, koncentracije, učenja i pamćenja, poremećaji u emocionalnoj sferi i kao izmena u ponašanju (organski psihosindrom),
2. Neurološke posledice podrazumevaju ispade u funkciji pojedinih delova mozga ili nerava. Njihov broj je velik i mogu se javiti u raznim kombinacijama. Najčeći su slabost jedne polovine tela (hemipareza), slabost mišića lica, ispadi vidnog polja,
3. Hormonski poremećaji.
4. Naruženost čine zaostali ožiljci ili defekti kostiju lobanje, kao i poremećaji pokreta i hoda.
Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa povredama mozga.
Direktne lezije mozga mogu biti: potres mozga (commotio cerebri), nagnječenja (kontuzije, contusio cerebri) i difuzne aksonalne lezije (laesio axonalis diffusa).
Indirektna oštećenja mozga nastaju najčešće kada se, krvarenjem u lobanji, formira ugrušak krvi ( hematom) koji vrši pritisak na mozak. U zavisnosti od lokalizacije ugruška razlikuju se epiduralni hematom (Haematoma epidurale), Subduralni hematom (Haematoma subdurale), hematom u mozgu (Haematoma cerebri). Krv takodje može biti prisutna u šupljinama u kojima se nalazi likvor (subarahnoidalna hemoragija, hematocefalus).
Opisane povrede dovode do oštećenja delova mozga što se može manifestovati na različite načine (npr. oduzimanje ekstremiteta, paraliza mišića lica, psihička izmenjenost...). U najtežim povredama dolazi do besvesnog stanja koje se naziva koma. Koma može imati nekoliko nivoa dubine. Ona se boduje prema Glazgovskom koma skoru (GCS-najgore je 3, koma je 3-8, normalno je 15).
Ukoliko je pacijent komatozan izuzetno su važne mere prve pomoći, na mestu povredjivanja, koje treba da spreče dalje propadanje mozga. Ove mere, na prvom mestu, treba da obezbede zadovoljavajuće disanje i arterijski pritisak (oni su često poremećeni na mestu povredjivanja kod komatoznih pacijenata).
U bolnici se, nakon pregleda pacijenta, hitno rade snimanja (CT snimak) na osnovu kojih se postavlja dijagnoza.
Slika: CT snimak mozga - subduralni hematom je zaokružen (ugrušak ispod tvrde ovojnice mozga- dura mater).
Ukoliko nešto vrši pritisak na mozak (hematom, prelom...) to se mora odstraniti. Operacija podrazumeva otvaranje lobanje (slično kao što je opisano kod tumora mozga), uklanjanje ugruška koji vrši pritisak na nervne strukture i zaustavljanje krvavljenja. Ukoliko je moguće operacije se vrše u kosmatom delu da se rez kasnije ne bi video.
Slika: Nakon otvaranja lobanje (kraniotomija) prikazuje se ugrušak krvi iznad tvrde možda ovojnice (epiduralni hematom)
Kada mozak prikazuje značajnije oštećenje i pacijent je komatozan, nekoliko dana se meri pritisak u lobanji (ICP). Ukoliko se on poveća mora se smanjiti da ne bi došlo do dodatnih oštećenja mozga. Postoje različiti terapijski postupci za snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska.
Uvek je pored operacije, pogotovo kod difuznih oštećenja mozga, potrebna i komplikovana nehirurška terapija. Ona se sprovodi u jedinici intenzivne nege (ICU, ŠOK soba). Pored neurohirurga u lečenju učestvuju i specijalisti anestezije i reanimacije.
U toku ovoga lečenja se: smanjuje pritisak unutar lobanje; smanjuje se otok mozga; potpomaže rad svih organa (disanje, rad srca, organa za varenje, bubrega...). Ukoliko je pacijent komatozan sprovodi se atidekubitusni program da se ne bi javile rane od ležanja (Decubitus). Kod težih povreda mozga često se javljaju komplikacije i na ostalim organima. To su infekcije disajnih puteva, hipertenzija, srčane aritmije, čir na želucu, prolivi ili opstipacije, infekcije mokraćnih puteva, promene u sastavu krvi. Ovim komplikacijama su naročito podložni komatozni pacijenti. Praćenje pacijenata podrazumeva da se ove koplikacije na vreme dijagnostikuju i leče. Čak 50% uzroka smrti otpada na naknadna oštećenja mozga, koja mogu biti rezultat i ovih komplikacija.
Tokom višegodišnjeg hiruškog lečenja povreda mozga uvideo sam da je ovaj deo ono što najviše interesuje rodbinu povredjenog.
Preciznu prognozu, osim kod veoma teških i veoma lakih povreda, nije moguće dati, pogotovo ne u samom početku.
Oštećeno nervno tkivo se oporavlja tako što se u njemu: smanjuje otok; poboljšava cirkulacija; smanjuje se pritisak na njega povlačenjem (resorspcijom) izlivene krvi; poboljšava se metabolizam nervnih ćelija; neki delovi mozga preuzimaju funkciju oštećenih (plasticitet); ponovo se uspostavljaju veze medju nervnim ćelijama; javljaju se i neke forme regeneracije. Lečenje se sastoji u tome da se obezbede nervnom tkivu optimalni uslovi za oporavak (smanjujemo otok, poboljšavamo cirkulaciju, uklanjamo ono što vrši pritisak na njega, održavamo sastav krvi optimalnim, sprečavamo i lečimo brojne komplikacije do kojih dolazi kod ovih pacijenata...). Još uvek nema leka koji bi omogućio regeneraciju nervnog tkiva ili značajnije na nju uticao.
Loši prognostički faktori su: starost; lošija cirkulacija krvi kroz mozak; šećerna bolest; komatozno stanje, pogotovo ako je bilo od početka; znaci većeg oštećenja mozga i moždanog stabla (klinički ili na CT snimku); Ukoliko je pacijent dublje komatozan prognoza je najteža. Oporavak se tada odvija po nivoima. Prognoza je sve bolja što je pacijent prešao više nivoa. Ovi nivoi oporavka u početku pokazuju oporavak moždanog stabla. To su: početak samostalnog disanja, dovoljno iskašljavanja šlajma; veći pokreti pacijenta u postelji; početak gutanja. Nakon ovoga oporavak ide brže i zavisi od mesta i veličine oštećenja mozga.
Oporavak traje 2 godine ili duže. Obično 75% onoga što će se oporaviti se oporavi u prvih 6 meseci. Zbog ovoga je važno, pored ostalog, rano započeti sa fizikalnom terapijom. Ukoliko, nakon hirurškog lečenja, zaostaje slabost ekstremiteta indikovan je nastavak fizikalne terapije u specijalizivanim bolnicama ili banjskim lečilištima.
Postoje 4 stadijuma krajnjeg ishoda preživelih:
I Dobar oporavak bez značajnijih posledica
II Umerena nesposobnost ukoliko zaostanu manji neurološki ili psihički deficiti
III Teška nesposbnost
IV Vegetativo stanje - pacijent otvara oči i ima neke spontane pokrete, ali ne uspostvlja nikakvu komunikaciju sa okolinom.
Posledice koje su prisutne i posle godinu dana od povrede mogu se smatrati trajnim. One mogu biti u većem ili manjem stepenu:
1. Psihološko-psihijatrijske koje se manifestuju kao poremećaji: mišljenja, opažanja, koncentracije, učenja i pamćenja, poremećaji u emocionalnoj sferi i kao izmena u ponašanju (organski psihosindrom),
2. Neurološke posledice podrazumevaju ispade u funkciji pojedinih delova mozga ili nerava. Njihov broj je velik i mogu se javiti u raznim kombinacijama. Najčeći su slabost jedne polovine tela (hemipareza), slabost mišića lica, ispadi vidnog polja,
3. Hormonski poremećaji.
4. Naruženost čine zaostali ožiljci ili defekti kostiju lobanje, kao i poremećaji pokreta i hoda.
Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa povredama mozga.
Povezani tekstovi:
Sve informacije o Diskus herniji. Promene na slabinskom delu...
Bol u ledjima i išijas su možda dva najčešća pojma zastuplje...
Potres mozga je česta povreda i dijagnoza se postavlja na os...
Kičmeni stub omogućava uspravni hod čoveka. On se sastoji od...
Moje dete od 11 meseci je imalo udarac u glavu i unutrasnje krvarenje,ona je operisana i posle 9 dana pustena kuci komunikativna je puna energije samo me brine otok ili naduv koji ima na glavi i koji polako se stisava i interesuje me mogu li ostati kakve posledice
Moj otac je imao hematom na glavi i dva krvarenja operisan je i otpušten kuci, posle 4 nedelje od operacije imao je moždani udar i hitno primljen u Urgenti centar na još jednu operaciju dali ce uspeti da se izvuče pošto se nije jos ni od prve oporavio
padom i udarom u glavu dobijo sam hemato uredno sam operisa prije 2 godine i nemam posledica interesujeme dali se hematom moze ponovo formirat sam hvala zelim da mi odgovorite
Postovani doktore moi problem je nesreca na poslu u svicarskoj 2014 udario me zeljezni podupirac u glavu javio sam se u hitnu snimili su mi ct rekli da nema nista za 30 dana ponovili ct i opet nema nista 2015 mri i opet nema nista a ja imam jaku glavobolju na levoj strani mi otrnilo lice gubim brzo vid 6 mjeseci nisam video na levo oko posto sam zaboravan nemam kocentaciju 2018 odlazim kod doktora popadica sa svom dokumentacijom gde on nalazi na svim snimcima hematom na levoj strani glave i na desnoj nalazi anurizmu 5m snimo sam mri glave pre 2 mjeseca stanje nepromenjeno ali ja idalje imam bolove u glavi iste kao 2014 pijem morfijum za bolove malo mi pomognne i ponovo ist molim vas imatel kakav savet za mene imam 62 godine unapred hvala
I mene zanima da li je moguce da osoba Iz vegetativnog stanja ostvari komunikaciju i oporavi se? I posle koliko vremena? Znam da je sve individualno ali bi Vam bila zahvalna za neki okviran vremenski period. Otac mi je imao nesrecu. U nesvesti je 10 dana. Otvara oci i reaguje ponekad na komande. Ali ne budi se i nije u svesnom stanju. Ima hematome u glavi. Koji se ne smanjuju. Da li ipak ima nade? Ili je to stanje sa kojim se ni mozak ni telo ne mogu izboriti? Hvala unapred.
Dali je moguce da osoba Iz vegetativnog stanja ostvarri komunikaciju
Pre par dana dete mi je imalo pad sa kreveta i udarila glavu u komodu.Za tri meseca puni 3 godine.Doktori su sanirali ranu i stavili joj 7 kopci snimali odmah glavu gde nema nikakvih preloma bili smo u bolnicu 2 sata da bi diktori videli njenu reakciju sve je dobro proslo i poslali nas kuci.Na prvo previjanje doktorka je rekla da joj je glava mnogo mekana gde je rana i da joj se stvorio hematom molim vas da mi objasnite dali ce sve biti u redu i koliko je opasno?Ona je vesela super podnosi ali ako mozete da mi odgovorite dali ce posledice neke da ima unapred hvala.
Pozdrav. Udario sam glavu o ivicu bazena. Dužina ispod levog oka pored nosa do korena trojke zuba. Trni krug oko povrede sa oštrim bolom u tački pored nosa. Koja mislim da je odmah pored korena zuba. Utrnelost ne prestaje treći dan. Može li neko savet,polako me hvata panika
Dobar dan treba mi savet udarila sam glavu u zid pre par meseci sad osetim povremenu cudnu glavobolju boli i peceme leva strana kao da mi trne kad pipnem na to mesto boli me nisam isla kod lekara mali udarac pa me interesuje misljenje vase hvala.
Moj otac je operisan od hematona na mozgu i evo vec 5 dan ne daje znakove zivota dise poput aparata za disanje koliko je to ozbiljno i dali je poznato nakon koliko dana se budi iz kome od toga.hvala punoo za odg.on je 69godiste
Moja majka 53 godine, imala je hematom na mozgu koji niko od doktora ozbiljno nije shvatio, jer nije postojala nikakva tegoba iz pocetka i po doktorima nije bilo opasnosti.
Nakon godinu majka je pocela da menja ponasanje, halucinacije, nesvestica i mucnine, konfuzije, sto je nama bilo cudno i pokusali smo sa doktorima pronaci resenje. Svi su ignorisali jer nije bilo, kako kazu, opasno po zivot.
Majka je preminula pre 3 meseca. Ne dozvolite sebi da cekate i izgubite vase voljene. Budite uporni i ne oslanjajte se na mislienje jednog lekara.
Moj otac je nakon lagane povrede glave nakon par nedelja dobio subduralni hematom... Nema nikakvih reakcija za sada, ni glavobolje. Jedan neurohirurg predlaže operaciju, a drugi konzervativni tretman. On ima 86 godin. Molim za savet.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Lečenje
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke