"Psihoaktivna supstanca je svaka supstanca, koja unesena u organizam može da modifikuje jednu ili više funkcija". Ovu definiciju za psihoaktivne supstane dala je Svetska zdravstvena organizacija. To su supstance ili smeše supstanci koje deluju na centralni nervni sistem (mozak) i izazivaju promene u doživljavanju i ponašanju. Uskraćivanjem te supstance koja je modifikovala funkcije, pojavljuje se grupa raznih simptoma koji se definišu kao “simptomi apstinencijalne krize” ili apstinencijalni sindrom”.
Za razliku od drugih supstanci, na duvan se u javnosti gleda drugačije
Pušenje duvana nije samo rizični faktor i uzročnih plućnih i srčanih bolesti, već je on sam po sebi bolest. Duvanska zavisnost je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (ICD-10) i Američkog psihijatriskog udruženja za dijagnostiku i statistiku (DSM-IV). Većina pušača su do izvesne granice zavisnici od duvana, mada jačina zavisnosti može da varira uveliko.
“Zavisnik” podrazumeva pušače kada im je potrebna cigareta bez obzira na situaciju i kada je njihovo ponašanje uslovljeno sadržajem cigarete i ne mogu da se odupru pušenju, čak kad znaju da ono može da nanese štetu. Nemoguće je za pušače da ostave pušenje, bez poteškoća, pa iako žele da to urade i znaju da je to vitalno za zaštitu njihovog zdravlja i zdravlja najbližih u okolini. Ovo se javlja zato što postoji duvanska zavisnost, a nikotin je supstanca koja je sadržana u duvanu i koja prouzokuje zavisnost. Zavisnost (koja isto tako može da bude prouzrokovana nikotinom kod u životinja u eksperimentalnim uslovima) nastaje zahvaljujući dejstvu nikotina na nikotinske receptore u centralnom nervnom sistemu.
Efekti nikotina na centralni nervni sistem se pojavljuju ili deluju na isti mehanizam kao droge, kao što su heroin ili kokain koji prouzrokuju modifikaciju nekih telesnih funkcija. Može da ubrza mentalne procese, uzrokuje pravu anksioznost, da poboljšaju fizičko funkcionisanje kao i stvaranje prijatnih osećanja. Svi ovi simptomi kod pušača prouzrokuju da on traži nikotin ponovo i ponovo, sve češće i češće.
Pušenjem duvana nikon brzo dospeva u mozak
Nikotinu iz dima je potrebno samo nekoliko sekundi da dođe do mozga.
Simptomi nikotinske zavisnosti postaju mnogo češći pošto se broj popušenih cigareta tokom dana povećava. Uzimanje nikotina dovodi do tolerancije većine ali ne i svih njegovih efekata. Ovi efekti uključuju “gornju regulaciju” takozvane nikotinske acetilholinergične receptore. Tako se broj nikotinskih receptora povećava pošto se izloženost drogi povećava. Ti efekti “zarobljavaju” pušača.
Apstinencijalna kriza
Zavisnost za nikotinom i sindrom (simptomi) koji se pojavljuje kada nedostaje nikotin (sindrom apstinencijalne krize) su prepreke za odvikavanje od pušenja. Kada pušači prestanu da puše oni izgube “pozitivne” efekte nikotina koje su osećali, a sada imaju “bolne” efekte njegovog nedostatka. To je razlog, zašto se pušenje duvana ne može da smatra kao dobrovoljna odluka konzumenata i zašto se duvansko tržište ne može smatrati slobodnim.
Pritisnuto agresivnim marketingom duvanske industrije, korišćenje duvana se proširilo u svim zapadnim zemljama i širi se ubrzano širom sveta.
Cigarete nemaju osobenosti, emocije ili pripadnost socijalnoj klasi. One predstavljaju štapić duvana, papir, lepak i otrovne hemikalije.
U njima nema ništa što je korisno za ljudski organizam.
Cigarete su samo lako dostupan proizvod kreiran da bi proizveo zavisnost i koji na kraju ubija polovinu svojih redovnih korisnika.
Mada, samo jedna supstanca iz duvana“vezuje” pušača za cigaretu skoro od samog početka pušenja, a to je taj “opasni” nikotin, postoje kriterijumi kao priroda navikavanja na duvanski dim.
Kriterijumi za zavisnost pušenje cigareta
Visoko kontrolisano ili impulsivno uzimanje +
Psihoaktivni efekti +
Drogom – podstaknuto ponašanje +
Stereotipno uzimanje +
Uzimanje uprkos štetnim efektima +
Relaps posle apstinencije +
Tolerancija +
Fizička zavisnost +
Prijatni/euforični efekti +
Pušači se klasifikuju kao “zavisnik” kad:
• imaju potrebu za cigaretom bez obzira na situaciju
• ponašanje je uslovljeno sa nikotinom
• ne mogu da se odupru pušenju, čak i kada znaju da ono prouzrokuje oštećenje
Efekti koji uzrokuju da pušači ponovo traže nikotin:
• modifikacija nekih funkcija u telu
• ubrzanje nekih mentalnih procesa
• potiskovanje anksioznosti (zabrinutost)
• poboljšanje fizičkih sposobnosti za obavljanje posla
• generisanje (podsticanje) prijatnih osećanja
Šta ukazuju na to da je pušenje duvana hronična bolest
Pobrojane karakteristike ukazaće na to da je pušenje duvana hronična bolest i da joj treba pristupiti organizovano i ozbiljno:
• Pušenje duvana je glavni preventabilini uzročnik smrtnosti i bolesti kao posledica respiratornih bolesti širom sveta.
• Pušenje duvana zahteva stalnu brigu sa stručnim savetima, podrškom i medicinskim tretmanom.
• Većina pušača je zavisna od duvana do izvesne mere, mada jačina zavisnosti može da varira.
• Nikotinska zavisnost može da učini da pušači veoma teško ostave duvan.
• Simptomi nikotinske zavisnosti postaju mnogo frekventniji sa porastom broja cigareta koje se popuše u toku jednog dana.
Ono što olakšava proces odvikavanja i ublažava apstinencijalnu krizu, prouzrokovanu uskraćivanjem nikotina iz duvana, su sredstva supstitucije nikotinom (Nicotine replacement therapy- NRT). Za sada to su jedina, sa nikotinom, zvanično odobrena sredstva za tu namenu.
NRT uključuje :
• Nikotin u formi flastera, žvaka, lozengi, nazalnog spreja, inhalera i mikrotableta.
• Ovaj tretman ima za cilj da zameni nikotin iz cigareta i smanji apstinencijale krize koji prate proces odvikavanja od pušenja. On pomaže pušačima da se odupru žudnji da puše.
• Neke NRT u svetu su dostupni u slobodnoj prodaji dok su drugi samo dostupni na recept.
• U nas NRT su dostupne u slobodnoj prodaji u obliku flastera od 15mg, 10mg, 5mg i u obliku žvaka od 4mg i 2mg.
Pušačima je skoro nemoguće da ostave pušenje, bez poteškoća, čak i kada žele da to urade, s obzirom na ugroženost, odnosno zaštitu njihovog i zdravlja najbližih u okolini. Ovo se javlja zato što postoji duvanska zavisnost, a nikotin je supstanca koja je sadržana u duvanu i koja prouzokuje zavisnost.
Ništa lakse nego da prekineš da pušiš. Barem sam 30 put do sad to uradio.
Hvala Ivanu na iscrpnom opisu
Ja sam prestala da pusim pre 8 dana, ali sam pocela mnogo da sanjam cigare, da li neko zna zasto?
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Porodica i zdravlje
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke