Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Pozdrav, vec duze vreme osecam nelagodnost u grudima i to sve od jedne veceri pre par meseci kada mi je malo prekskalo srce, tada mi je od straha i pao pritisak i tresao sam se. Od tada sam isao kod odktora slusali su mi srce, sve je u redu. Vremenom me je obuzeo strah od smrti i od toga sam pao u tesku depresiju, medjutim u poslednje vreme je oslabilo ali i dalje imam bolove u grudima narocito ispod srca i oko njega, nekad osecam peckanje na momemnte a nekad bol ispod levog rebra, u nekim situacijama osecam bol u butini, s obzirom da imam nasledno prosirene vene, radio sam analize koje ne pokazuju da postoji bilo kakav trag nekog potencijalnog zacepljenja ali i dalje osecam bol u butini ponekad, krvne analize su mi sasvim u redu, mozda je bilo nekih nedoumica ali to su veoma sitne stvari za koje doktori kazu da nisu strasne. I dalje me muci ponekad bol u butini a ponekad bol u stomaku mi se javlja, i nekada oko srca. Zelim da znam sta je u pitanju, posto kada me obuzmu misli pocinje da me boli otprilike sve sto sam naveo, a kada pomislim da je sve u redu i da nema problema, tada je sve u redu zaista.

Postovani imam problem sa majkom ima 60godima. Umislja neke gluposti tipa neko joj ogrebao naocare da bi je napravio ludim, kad ne moze da nadje nesto to znaci da joj neko usao u kucu i sakrio to, da bi je napravio ludom. Kad joj kazemo da je mozda bacila onda nas napadne da je mi pravimo ludom. Kazite mi kako da postupam sa njom?

Vec nekoliko godina nemam miran zivot pun je problema sa svih strana pa posledice toga se javljaju u vidu jakog grca u grudima, gosenja i konstantne nervoze. Kako da pomognem sebi jer kad god se javim lekaru oni kazu nije tebi nista jos si ti mlada neznajuci kroz sta ja vec godinama prolazim tako da samprestala vise da se borim.

Postovani, imam 28 godina. Oduvijek sam bila uzorna u svemu: najbolji ucenik, student, nisam izlazila previse, provodila se, nikad opijala, pusila niti mijenjala momke, samo dvojica su usla u moj zivot. U vezi sam s divnom osobom, volimo se i zaista razumijemo. Ali problem su moji roditelji, tacnije moja majka. Ne slaze se s tom vezom, on nije dovoljno dobar za mene, on je seljak, nisko sam se spustila posavsi za njim, njegov fakultet nije jak kao moj, ne voli njegove roditelje iako ih uopce ne poznaje. Dodatno situaciju pogorsava cinjenica da sam nezaposlena trenutno, optuzuje mene da sam kriva za to, da se nisam dovoljno trudila, da sam povrsna, da se nikad necu zaposliti vise i da mi je sve krenulo nizbrdo otkako sam s njim. Iskreno, mislim da sam jako razumna i objektivna osoba, da sam se uvijek trudila da oni budu mnome zadovoljni, nikad nisam dozvolila da mi mrlja padne na ime, na poslu sam davala sve od sebe, al jednostavno toliko je bilo stresno, prestala sam raditi jer moj sef nije bio zadovoljan obimom posla koji sam imala, a usput je bio jako tezak i svaki dan sam prozivljavala mini traume zbog toga u smislu stvaranja napetosti, postizanja apsolutnog mira dok se radi. . Sve u svemu, palo mi je tesko sto ne radim, ali mi uopce nije zao previse, jer naravno, nisam savrsena, ali je potpuno daleko od price kakvu je moja mama sebi slozila u glavi. Meni je sad prioritet u zivotu ponovo se zaposliti, vjerujem u to i optimisticna sam, poslije toga dolazi na red moja veza i eventualno planiranje zajednickog zivota. Nekako sam shvatila da svojim roditeljima dugujem to da se osamostalim, da ne naidjem na losu, porocnu osobu, lijenu, osobu koja me prije svega cijeni i postuje. U pocetku, prva mi je misao bila da ga ostavim er sam uvijek bila mamina curica, al onda se zapitam cemu to sve. Pokusavala sam razgovarati s njom, ali jednostavno ne ide i ne slusa me. Osjecam se nemocno, ponasa se kao da sam propalitet. U razgovoru sam joj samo uspjela reci da je zaposlenje prioritet, a sto veze veze tice raskinula bih ju samo onda ako bih ja smatrala da to nije to. Jednostavno jako mi tesko sve to pada, ne jedem, ne spavam, imam napade gusenja, svaki put kad izadjem vani, osjetim griznju savjesti jer im kontriram. Dodje mi da posjetim psihoterapeuta, al u sustini znam da imam ispravan stav po pitanju svega: i buduce karijere i veze, al jednostavno me boli sto se ponasaju i misle o meni sve sto nisam nikad bila i to me jako boli jer uvijek sam sve radila da oni budu ponosni na mene. Ne mogu pojmiti da se ljubavi moram odreci zbog tih nekih provincijskih kompleksa a jos manje se ona nikad ne bi ni zapitala jesam li ja uopce sretna. Svaki dan mi je borba i bojim se za svoje zdravlje naposlijeku

Imala sam iskren i otvoren odnos sa suprugom sve do momenta, pre 6 meseci kada mi je rekao da ima seksualnu fantaziju u kojoj sam ja sa drugim muskarcem a on zna za to. . . Ostajem zbunjena i povredjena jer je moja predstava braka monogamna. Izjavu sam pripisala cinjenici da tada nije radio mnogo je vremena bio pored kompjutera na drustvenim mrezama, mozda cak i klimaksu. . . Odbila sam takvu mogucnost nakon cega sam bila omalovazavana, pri tom sam mu dala mogucnost da ne potiskuje svoje fantazije, da ih samostalno ostvaruje, sto je izricito odbio. Kaze da takve fantazije ima unazad pet godina a ja imam utisak da sam svih 12 god i pored velikog zrtvovanja varana i nisam znala ko je on. Nosila sam velikoi teret na ledjima posao, troje dece, kuca. . . . Sta je uzrok svega toga. . . Zbunjena sam. . .

Imala sam iskren i otvoren odnos sa suprugom sve do momenta, pre 6 meseci kada mi je rekao da ima seksualnu fantaziju u kojoj sam ja sa drugim muskarcem a on zna za to. . . Ostajem zbunjena i povredjena jer je moja predstava braka monogamna. Izjavu sam pripisala cinjenici da tada nije radio mnogo je vremena bio pored kompjutera na drustvenim mrezama, mozda cak i klimaksu. . . Odbila sam takvu mogucnost nakon cega sam bila omalovazavana, pri tom sam mu dala mogucnost da ne potiskuje svoje fantazije, da ih samostalno ostvaruje, sto je izricito odbio. Kaze da takve fantazije ima unazad pet godina a ja imam utisak da sam svih 12 god i pored velikog zrtvovanja varana i nisam znala ko je on. Nosila sam velikoi teret na ledjima posao, troje dece, kuca. . . . Sta je uzrok svega toga. . . Zbunjena sam. . .

Postovani, htela bih da mi pomognete oko problema. Imam decka 2 godine. Poceli smo da se zabavljamo mesec dana od kako je raskinuo sa devojkom sa kojom je bio 3 godine. Kada smo hteli da stupimo u seksualne odnose imao je problem sa erekcijom i tako 3 naredna meseca. Zaboravila sam da kazem da je 5, 6 meseci pre naseg zabavljanja prokockao 50. 000 evra. Zanima me da li je problem njegove erekcije tzv. "kockarska kriza" ili ga pak vezuju neka osecanja za tu njegovu bivsu devojku? Uz sve to poceo je fizicki i psihicki da me zlostavlja i zanima me da li postoji resenje za taj problem? Srdacan pozdrav, unapred hvala!

Poštovani, pročitala sam članak o kognitivno-bihejvioralnoj metodi lečenja depresije na sajtu stetoskop. Možete li mi preporučiti stručnjaka iz te oblasti koji pruža individualne terapije i njegove kontakt podatke, jer mi je ista preporučena od lekara specijaliste. Unapred vam se zahvaljujem.

Godinu dana sam imala anksioznost koja je bila vezana za strah od bolestii bili su samo fizicki simptomi. Vremenom shvatila sam da sama sebi moram pomoci i malo po malo cupala se iz kandzi anksioznksti osvjala mesta kojih sam se ranije plasila i sve je bilo super ostali su samo neke zanemarujuci simptomi. Medjutim pre par dana mi se javio nov problem jaka uznemirost i neki nemir neka napetost bukvalno je u sekundi pocela, taj nemir nekad me cini hiperaktivnom a nekad skroz depresivnom, i tako imam te faze cas sam raspolozena cas nisam, u trenutku mi se bila izgubilo interesovanje za bilo sta. . Nigde mir ne nalazim, osecam se kao da sam pocela da ludim ne znam sta cu sa sobom, kada vidim u novinama da je neko ubio nekoga ili se ubip odmah se uplasim da se to ne desi i meni. Sa tim stanjem povratile su mi se i ruzne misli i nocne more, ili razmisljam o prosloti ili o buducnosti ne mogu da se skoncetrisem na sadasnjost i da zivim normalno, ni film nemam strpljenja da odgledam, kao da se odjednom srusio sav moj tru a bila sam na samom vrhu izlecenja, izbegavam svadje jer se mnogo iznerviram, mnogo sam uplaena plasim se da ne izgunim razum i dobijem sizofreniju, moje pitanje za vas je da li je moguce da je ovo preraslo u neki ozbiljan poremecaj iz anksioznosti ili se moja anksioznost u trenutku samo pogorsala? Molim vas za kratko objasnjenje puno ce mi znaciti. Hvala unapred

Ja imam pitanje, sa deckom sam 4 god u vezi. Zivimo zajedno skoro tri godine. On ima epilepsiju, pije eftil. Od kada smo zajedno imao je samo jedan napad. Funkcionise totalno normalno, nema nekih ozleda mozga ili nekih drugih oboljenja. Odnos nam je izuzetno dobar, do pre par dana kada sam videla u njegovom kompijuteru porno filmove bizarnog tipa, sa zivotinjama, sa fekalijama, sa transsvestitima. Sokirala sam se jer mi je to neprihvatljivo i ne znam cemu ta potreba. . . Mi smo inace do tada gledali zajedno porno filmove, nisam neko ko je protiv toga ali mislim da nije u redu da masturbira na takve stvari, postavlja se pitanje njegove seksualne zelje. . . Da li je gej ili biseksualac. . . Da li se mozda nesto kod njega promenilo, u njegovom mozgu. . . Imam li razloga za strah?

Verenica mi je je u 5 mesecu dali je moguce da je psihicki poremecaj dfoveo do velikog broja svadja i na kraju me je ostavila i mesec ipo dana bez ijednog kontakta

Postovana, pokusat cu u najkracem da objasnim svoj problem. Do sada nisam trazilla medicinsku pomoc po pitanju ovog problema, pa me zanima vase misljenje. Imam problem ucestalog mokrenja. Ali problem se samo javlja ako znam da nemam toaleta u blizini, i tada sekunde igraju ulogu, odmah pocinju neki trnci po stomaku, lupnje srca i preznojavanje. Sve mi to lici na panicni napad. Cim sam kuci ili na poslu gdje mi je toalet dostupan ja nemam nikakvih problema. Cak nemam problem ni da ustajem nocu zbog mokrenja. I to kada mi se desi to je vrlo mala kolicina urina, znaci, nista sto u normalnim okolnostima ne bi mogla izdrzati. Da li postoji neki lijek koji mi vi mozete preporuciti da pokusam rijesiti ovaj problem. Neizmjerno zahvalna

Da li možete da mi objasnite šta podrazumeva preuzimanje odgovornosti za sopstveni život? Dostupne informacije na tu temu su malo zamršene.

Postovana aida, imam problem sa nesanicom ili da budem precizniji sa kvalitetom sna. Nekada sam spavao 8 sati u kontinuitetu, a od pre 2 meseca spavam ukupno 6-7 sati i to tako sto se budim na svakih 2-3 sata. Problem je poceo da se desava nakon spremanja ispita, ali je tu i dalje, iako sam polozio ispit pre 2 meseca. Menjao sam jastuke i krevete, tako da do toga nije. Takodje sam bio i kod psihijatra, koji mi je pokazao neke tehnike disanja i opustanja, ali mi ni najmanje nisu pomogle. Takodje mi je pokazao progresivnu misicnu relaksaciju, koja mi takodje nije preterano pomogla. Prepisao mi je da pijem sanval od 10mg, koji sam pio ali nisam primetio poboljsanje u snu. Ono sto mi je pomoglo je lorazepam, ali ne zelim isti da pijem da ne bih stvorio zavisnost. Posto nisam bio kod psihologa, mozete li mi preporuciti nesto sto bi mozda moglo da mi pomogne? Da naglasim, nisam ni pod kakvim stresom jos od polaganja ispita, tako da zaista ne znam razlog za nesanicu.

Dobio sam jake anksionznosti i agorafobije. Pijem remeron vec 25 dana po savetu doktora. Lek je lepo delovao. Cini mi se da imam vise energije za rad i zivot. Neke crne misli su nestale ali strahovi i napetost su i dalje vrlo prisutni u mom zivotu. Sta da radim? Da promenim doktora on mi je rekao da uzmem po potrebi i bromazepam 1, 5 mg. Ali kaze da cu ih piti do penzije ako sad pocnem. Meni je jako tesko jer javno nastupam i imam frku da se ne obrukam pred publikom. Tj prevedeno imsm strah od samog straha. Druge neke simptome nemam. Srce mi je u redu kao i pritisak itd hvala lepo

Imam 17 godina i veliki psiholoski problem- lazna mutacija (mutatio falsa) . Ovo mi niko nije dijagnostikovao, nego sam sam pretrazivao po internetu i shvatio da je to moj problem. Imam hrapav, jos deciji glas i vec 3 godine mi je glas cudan i treba vec da predje u dublji, muskiji, ali ja sam vec navikao ovako da pricam i svi su me navikli sa ovakvim glasom i cim mi slucajno ispadne dublji ton i glas svi me odmah cudno gledaju. To ne mogu da izdrzim i neprestano sam pod stresom. Izbegavam mesta gde se prica i sto manje govorim-sramota me da pricam ovako kao sad, a kad se produbi glas jos veca me sramota i svi me gledaju kao nesto ne znam sta. Citao sam na internetu da treba da se javim psihologu i fonijatru, ali ne smem ni da odem tamo niti da roditeljima pomenem za ovaj problem jer su oni navikli na moj glas i oni ne bi shvatili zasto treba da idem lekaru. Zato vas molim da mi ovde objasnite kako ovo da izlecim i kako da dobijem svog normalan glas kao i svi sto imaju i kao sto svi normalno pricaju. Pozdrav i hvala!