Sportska medicina – pitajte doktora

Najverovatnije se radi o povredi kolena koja je karektiristična za sportiste (fudbalere, atletičare, košarkaše) i decu u periodu rasta. Hondromalacija je bazalna degeneracija hrskavice locirana u dubokom sloju hrskavice i u početnom stanju ne zahvata površni deo hrskavice, tako da se teže dijagnostikuje. Na mestu nastanka povrede dolazi do razmekšavanja hrskavice gde palpacijom utvrđujemo ugibanje. U kasnijem stadijumu napredovanja povrede primećuju se plitke ili češljaste fascikulacije površine hrskavice, čime ona gubi na svojoj glatkoći i postaje rapava, bez sjaja, sa deskvamiranim kolagenim vlaknima. Hondromalacija se deli na primarnu - zavisi od konstitucionalne sklonosti i sposobnosti da se izdrži određeno opterećenje i sekundarnu - poremećaji nastaju usled traumatske promene mehanizma zgloba (labavost zglobnih ligamenata posle istezanja ligamenata, oštećenje meniskusa). Hondromalacija prolazi kroz četiri stadijuma: a) pojava otoka i razmekšavanje hrskavice, tkz. zatvorena honromalacija, b) u razmekšanim delovima pojavljuju se fisure, c) dolazi do fascikulacije patele, d) pojava erozivnih promena sa ogoljavanjem subhondralne kosti. Ovaj stadijum je i najteži i često se naziva artrozom, gde je operativni zahvat najčešće neophodan (odstranjenje patoloških promena zglobne hrskavice, a osnovni cilj je da se izvrši stimulacija regenerativnog procesa postojećih slobodnih tela u zglobu). Ujedno, operativni zahvat se vrši da bi se smanjila kompresija na patelofemoralni zglob. Kod lečenja izdvajam sledeće: a) smanjenje telesne mase, b) medikamentozno-fizikalna terapija, c) jačanje aktivnih stabilizatora kolena (mišića butine), posebno m.vastusa medialisa tkz “držača kolena”, koji sprečava tendenciju stvaranja lateralne dislokacije, d) izometrijske vežbe koje ojačavaju mišiće butine; u ovoj fazi se ne savetuju vežbe sa opterećenjem kolena, jer one štetno utiču na proces izlečenja, e) mnogi autori predlažu davanje intraartikularne injekcije, ali ja lično smatram da one ne doprinose bržem oporavku, pa Vam ih i ne preporučujem ( ne preporučuje se davanje kortikosteroida zbog lošeg uticaja na obim mukopolisaharida, koji su bitni za brži oporavak). Ako prihvatite moje preporuke, moguć je oporavak i povratak na fudbalski teren. Povratak mora biti postepen i doziran da ne bi opet došlo do “prenaprezanja kolena”.

Sportisti sa prolapsom mitralne valvule i sa normalnom regurgitacijom mogu učestvovati u sportu. Struktura normalne mitralne valvule u sportsko-medicinskoj praksi je beningnog karaktera i u ovakvim slučajevima je dozvoljena fizička aktivnost. Morfologija prolapsa mitralne valvule, gde je strukturalna promena jasna (strukturalno izmenjeni zalistak sa karakterističnim zadebljanjem i elongacijom) i gde je evidentno prisutna sistolna protruzija u levoj pretkomori veliki je rizik za bavljenje sportom. Sportska aktivnost se ne preporučuje kod: javljanja iznenadne sinkopalne krize koje za uzrok imaju aritmogeno poreklo, genetske predispozicije za iznenadnou smrt (bliži član porodice), pojave aritmije za vreme i posle vežbanja (tipa venrikularnih kompleksnih aritmija, kao i supraventrikularnih aritmija), pojave bilo kog vida mitralne regurgitacije. Vaše dete može da se bavi rekreativno sportom. Plivanje je naporan sport (pripada intenzitetu umereno statičkih i visoko dinamičkih vežbi, koje mogu negativno da deluju na kardiovaskularni sistem) i lično savetujem da se dete opredeli za aerobne sportove, odnosno sportske aktivnosti u okviru nastave fizičkog vaspitanja kroz dozirano praćenje pulsa od strane specijaliste sportske medicine i kardiologa.

Nema potrebe za brigu. Vaše dete trenira sportove ( u ovoj fazi rasta plivanje je dominantno) koji utiču na jačanje grudne muskulature. Veoma brzo rezultati trenažnog procesa daće pozitivne rezultate.

U poslednje vreme metodi rada artroskopijom su toliko usavršeni, da ne služe samo u dijagnostičke svrhe, već i za operativne zahvate meniskusa i ligamenta. Artroskopijom se pored povređenog meniskusa rade i određene repozicije ligamentarnog aparata. Artroskopski zahvat će apsolutno otkloniti sve Vaše tegobe. Želim Vam brz oporavak.

Povreda je takve prirode da je operativni zahvat neophodan.

Najverovatnije je prilikom operativog zahvata otklonjen zadnji rog medijalnog meniskusa koji je i blokirao koleno. Imajući u vidu da prednji ukršteni ligament prolazi ispod medijalnog meniskusa, često se sa povredom medijalnog meniskusa povređuje i prednji koji daje stabilnost kolenu. Dozirana fizička aktivnost je u početku neophodna. Savetujem Vam da uradite magnetnu rezonancu kojom će se doći do saznanja da li je prednji ukršteni ligament potpuno ili delimično iskidan. Vežbe za jačanje mišića butine (aktivne stabilizatore kolena) radite pod nadzorom stručnog lica. Bitno je da sačuvate definiciju mišića butine (da obim obe butine bude identičan). Lično smatram da možete da nastavite sa pravolinijskim trčanjem bez ikakvih problema, ali kod igranja tenisa budite obazrivi, posebno kod servisa i behend udarca u trku, jer tada najčešće i dolazi do povrede kolena. Nastavite sa jačanjem mišića butine, dozirajte fizičke aktivnosti i nastavite da se bavite rekreativno sportom do stepena prijatnosti. I najmanji bol, otok ili “šetanje”kolena ukazuje na ponovo povređivanje (odmah prekinite fizičke aktivnosti). Operacija u ovom trenutku nije neophodna, a i kasnije, ako se držite saveta i kontinuirano održavate tonus butnih mišića nećete imati problema.

Najčešće na sportskim terenima srećemo povrede izazvane tkz.grčom-spazamom mišića. Do grča mišića (bola u mišićima) dolazi kada se mišić naglo i jako kontrahuje. Bol mišića je izazvan potrošnjom rezervi kiseonika i glikogena (ugljeno-hidratni izvor energije). Do bolova u mišićima dolazi još usled debalansa elektrolita, ili kada u organizmu nema dovoljno vode da dođe do oslobađanja otpadnih materija. Bol je od lakog do jakog intenziteta. U zavisnosti od jačine bola (spazma mišića) lekari predlažu i određene medicinske procedure. Vama predlažem sledeće: a) uzimanje hrane bogate ugljenim hidratima i srazmerno unošenje preoteina i masti odnos je 4:2:1,5, b) uneti onoliko vode koliko pri fizičkom naporu potrošite (2,7gr vode vezuju 1gr glikogena) c) dozirano uzimanje vitamina i minerala, d) javiti se specijalisti sportske medicine da Vam odredi funkcionalno aerobni status prema kome ćete i dozirati fizičke aktivnosti, e) u početku idite na plivanje, koristite lagane šetnje, i vežbe istezanja koje Vam prijaju. Očekujte za desetak dana poboljšanje Vašeg zdravstvenog stanja.

Planinarstvo je vrsta sporta koja traži dobro zdravstveno stanje i odličnu fizičku pripremljenost. Sve dok potpuno ne sanirate esserihiju cooli (iako je to dosta teško, jer se ona posle svake jače prehlade kod osoba koje su je imale i nisu je u potpunosti izlečile ponovo se javlja), ne savetujem Vam fizičke aktivnosti. Promene u bubregu (kamen ili pesak) kod većih fizičkih napora mogu biti aktivirani pa je i to još jedna od kontraindikacija za bavljenjem planinarstvom. U svakom slučaju potreban je jedan higijensko-dijetetski način života, kao i uzimanje medikamentozne terapije prema antibiogramu kako bi otklonili eserihiju, a što se tiče kamena u bubregu treba videti kog je sastava i pokušati ili lekovima ili operativnim putem otkloniti. Sada Vam preporučujem umerenu fizičku aktivnost (lagani đoging, plivanje, brzi hod), ne bi trebali da nosite teške stvari do otklanjanja gore navedena oboljenja. Ovo nikako ne znači Vašu sportsko-rekreativnu pasivizaciju, već nasuprot tome traži doziranu fizičku aktivnost sa usaglašenim higijensko-dijatetskim načinom života.

Grč mišića je izazvan potrošnjom rezervi kiseonika i glikogena ( ugljeno-hidratni izvor energije). Najčešće do grčeva mišića dolazi usled debalansa elektrolita, ili kada u organizmu nema dovoljno vode koja vezuje glikogen i dolazi do stvaranje mlečne kiseline koja je glavni uzrok grčeva, posebno u predelu lista noge. Savetujem Vam da u Stetoskopu pročitate članak o nadoknadi tečnosti kod sportista koji sam napisao. Mnoge stvari biće vam jasnije.

Postoji mogućnost da se bolovi u kolenu javljaju zbog ubrzanijeg rasta koji je karakterističan za ovaj (adolescentno-pubertetski) period, posebno kod devojčica. Nesrazmernost u snazi aktivnih stabilizatora kolena (mišića butine) i intenzitet treninga najčešće daju simptome koje ste Vi opisali. Ako nije bilo neke povrede na samom treningu nemate potrebe za brigu. Bitno je da se ojačaju aktivni stabilizatori kolena, mišići butine, i da u ovom periodu trenažni proces bude strogo doziran mogućnostima Vašeg deteta, a to će vam najbolje odrediti specijalista sportske medicine posle testa kojim se određuje funkcionalno-aerobna sposobnost sportiste.

Obavezno se javite lekaru. Poatoji mogućnost da se radi o bezazlenom istegnuću intravertrtebralnih i paravertebralnih mišića. Uz adekvatnu terapiju ova povreda prolazi za nekoliko dana. Ukoliko lekar smatra da su potrebne dopunske analize (radiološki pregled kičme) obavezno uradite. Vreme je bitan faktor za saniranje ovakvog vida povrede.Počnite sa uzimanjem medikamentozne terapije koju Vam predloži lekar. Ako nema poboljšanja za 3-5 dana dobro bi bilo uključiti i fizikalnu terapiju.

Sami ste našli uzrok bola koji ste imali. Ako želite da radite ponovo potisak sa ravne klupe radite sa manjim težinama (do 60kg), ali sa većim brojem ponavljanja, u cilju stvaranja bolje definicije brahijalne regije. Bol koji je ranije bio prisutan potiče od neadekvatne težine sa kojom ste radili. Korigujte to.

Možete da se bavite sportom, bez ikakvih problema.

Obavezno se javite specijalisti sportske medicine da Vam uradi test opterećenja. Ovim testom se određuju Vaše aerobno-funkcionalne sposobnosti, a paralelno sa tim izvršiće se i kontrola kardiovaskularnog sistema. Ako test pokaže da je stanje srca dobro, neophodno je dozirati trening prema Vašim mogućnostima i rezultatima koje ste postigli prilikom testiranja. U slučaju da se konstatuju patofiziološke promene na na kardiovaskularnom sistemu obavezno se javite kardiologu na detaljni pregled srca. Simptome kojie ste naveli često srećem kod sportista koji pre trenažnog procesa konzumiraju više hrane nego obično. U svakom slučaju kontrola kod specijaliste sportske medicine ili kardiologa Vam je neophodna, a mesta za paniku nema.

Maksimalni primitak kiseonika, ili aerobni kapacitet, je ona veličina primitka pri kojoj dalje povećanje radnog opterećenja ne dovodi do njegovog povećanja. Aerobna sposobnost je sposobnost organizma da aerobnim metaboličkim procesima (oksidativnom razgradnjom ugljenih hidrata i slobodnih masnih kiselina) stvara energiju potrebnu za fizički rad. Kod aerobnog treninga, u Vašem slučaju, puls bi trebao ba se kreće između 120-150 otkucaja u minutu (gornja granica aerobnog pulsa kreće se individualno, ali neka granica koju generalizovano prihvatamo je frekvenca od 170 otkucaja u minutu). Anaerobni sistem čine kreatin fosfat i adenozintrifosfat koji su u mišićima u relativno malim količinama. Ovaj sistem (mišićni rad bez prisustva kiseonika) može snabdevati telo energijom vrlo kratko vreme. Ako se rad sa maksimalnim naporom (frekvenca pulsa preko 170) produži na više od 10 sekundi, energija će se više crpiti iz laktatnog sistema (ako dotok kiseonika nije dovoljan, glukoza se pretvara u laktatnu kiselinu i stvara adenozintrifosfat. Stvaranje adenozintrifofata zavisi od energije smeštene u mišićima u obliku šećera - glukoze). Akumulacija laktatne kiseline i kiseonički dug ograničavaju sportistu i izazivaju bol i iscrpljenost. Maksimalni napor u anaerobnom statusu (bez prisustva kiseonika) od 1 - 3 minuta, uglavnom crpi energiju iz laktatnog sitema. Razlika između ova dva sistema je u tome što aerobni sistem traje duže od tri minuta (mišićni rad se odvija uz prisustvo kiseonika), a anaerobni sistem traje od 1 - 3 minuta (mišićni rad se odvija bez prisusuva kiseonika).

Dijeta nije adekvatan termin koji Vi upotrebljavate za “skidanje” kilaže. Pre bih koristio termin pravilna regulacija metaboličkih procesa u organizmu. U stadijumu kada želite da prirodnim putem smanjite telesnu masu za 5 kg nije preporučljiv odlazak u teretanu. Po stabilizaciji telesne mase (dolazak na željenu telesnu masu) možete početi sa plivanjem, laganim trčanjem i istezanjem celog tela, tri puta nedeljno, a osnovni cilj je da ojačate mišićnu muskulaturu. Ako uspešno održite telesnu masu, nakon tri meseca možete krenuti u teretanu gde će Vam se odrediti vrsta, intenzitet, ponavljanje i trajanje vežbi. a preporučujem Vam vežbe za definiciju tela. Suština je da regulišete metaboličke procese u organizmu koji će trajno rešiti Vaše probleme sa povećanom kilažom.

Individualnost pojedinaca-sportista i vrsta sporta kojim se bave ima različite efekte na seksualni život sportista oba pola. Najverovatnije iz tog razloga nema mnogo stručnih radova koji ovu problematiku obrađuju. Razlog treba tražiti i u tome da sportisti nisu raspoloženi da pred takmičenje pričaju o toj temi. Posebno su sportistkinje zatvorenije po ovom pitanju u odnosu na sportiste. Nažalost, ne mogu da Vam dam neki konkretan odgovor koji bi Vama direkno pomogao.

WPW sindrom, ili ventrikularna (komorna) preekscitacija (prevremena) je termin koji se koristi da bi se opisala stanja u kojima do elektro aktivacije komora srca dolazi ranije nego što bi se očekivalo aktivacijom preko normalnog AV čvora. WPW sindrom ima specifičan elektrokardiografski izgled od puteva depolarizacije komora.Ovaj sindrom je udružen sa visokim stepenom pojavljivanja tahiaritmije. Iznenadne pojave ubrzanog rada srca, tahikardija, koji prelazi u aritmiju, može da izazove supraventrikularnu tahikardiju koja može da razvije pretkomornu fibrilaciju sa brzim komorskim odgovorom. Sve ovo najčešće nastaje kod sportske aktivnosti i vežbanja. Aktivno bavljenje sportom je apsolutno zabranjeno, dok rekreativno bavljenje zahteva nepostojanje udruženog oboljenja srca sa palpitacijama i tahikardijama i da su osobe mlađe od 20 godina. Dozirano bavljenje sportom i stalna kontrola od strane kardiologa su neophodni. U svakom slučaju, oprezno sa preteranim sportskim opterećenjem; dozirajte fizičku aktivnost.

Zahvaljum se na lepim rečima. Trening koji ste opisali 29.10.2008.god. ukazao mi je da se radi o sportisti, jedina dilema mi je bila kako do Vaše 26-te godine niko nije otkrio da imate prolaps mitralne valvule. Imajući u vidu da ste se bavili vaterpolom (pripada grupi anaerobnih sportova) koji po načinu treninga i opterećenju jedan od najtežih sportova (lično, takve treninge „ruske i mađarske“ škole, kao i modifikovane treninge koji se sprovode u Srbiji, ne podržavam i stojim na stanovištu da provesti 6-8 sati u bazenu u toku dana je direktni atak na zdravlje mladih ljudi, a što je još gore zdravstvena briga nije adekvatna jer se radi bez stručne kontrole specijaliste sportske medicine). Parametri vaše telesne mase i telesne visine ( telesna masa 90kg, telesna visina 192cm) imajući u vidu da se više aktivno ne bavite sportom je skoro idealna. Treninge koje radite u toku nedelje su kombinacija aerobno-anaerobnog treninga i taj mikro ciklus od sedam dana gde dva dana dominira anaerobni trening, a jedan dan aerobni trening je prihvatljiv za bivšeg sportistu (fizička aktivnost po prestanku bavljenja sportom je obavezna sa doziranim intenzitetom), ali sam kvantitet treninga: učestalost-frekfenca, intenzitet i trajanje treninga treba biti dozirani prema Vašim mogućnostima. Drugi mikro ciklus od sedam dana može da ima dva aerobna i jedan anaerobni trening i tako naizmenično. Puls od 160 u minutu je nešto veći i savetujem Vam da smanjite na 130-150 otkucaja. Deonicu aerobnog treniga dozirati 3x15 minuta, između trčanje, obavezno istezanje od 5-10 minuta. Za anaerobni trening sam Već predložio korekcije, ali je bitno da puls ne prelazi 170 otkucaja u minuti, da se prave najmanje tri do četri pauze za istezanje. Uključio bih Vam i jedan relaksantni plivački trenig od 45 minuta, gde puls ne bi smeo da ide iznad 130 otkucaja u minuti (i sami zaključujete da odlazak na bazen ima zadatak da opusti i relaksira mišićnu muskulaturu). Ovaj trenig uraditi u dane kada ne radite druge treninge. Trenažni proces je kompleksna oblast i savetujem Vam da se u Kruševcu javite sportskom lekaru i uradite Astrandov test koji sam već preporučio u cilju preciznog određivanja Vaših optimalnih aerobnih mogućnosti, kao i laktatni te, čime bi odredili anaerobni status. Obavezno uradite i EHO-STRES test zbog uvida u stanje Vašeg prolapsa za vreme fizičkog opterećenja.

Treninzi (vežbe) sporta kojim se bavite ne utiču na ubrzan rast. Vi ste još u periodu adolescencije, pa vam savetujem da se angažujete u sportovima koje svojim vežbama u trenažnom procesu mogu da pospeše rast (košarka, odbojka, plivanje, tenis). Na osnovu mog iskustva najintenzivniji rast devojčica je u periodu od prve mensruacije pa do 15-te godine. Ovo ne znači da rast devojčica tada prestaje, ali je sporiji a može da bude iniciran gore navedenim sportovima.