Sportska medicina – pitajte doktora

Poštovani,
Uradite radiološki snimak lumbalnog dela kičme. Po opisu simptoma i lokaciji bola direktno dajete potvrdu upaljenosti nervusa ishiadicusa. Obratite na to pažnju. Radite vežbe za jačanje intravertebralnuih, paravertebralnih i adbominalnih mišića. Sigurno će pomoći.
Pozdrav.

Poštovani,
Izabrali ste najbolji sport koji može da ima efekat na Vaš rast. U slobodno vreme idite na plivanje. Sve vežbe istezanja indirekno povoljno utiču na rast.
Pozdrav.

Poštovani,
Bio sam odsutan, pa se izvinjavam što kasnim sa odgovorom. Uradite ehosonografski pregled zadnje lože butine. Na osnovu nalaza ustanoviće se vrsta povrede i postaviti dijagnoza. Nakon toga, može se početi sa lečenjem (fizikalni tretman i medikamentozna terapija). U zavisnosti od mišljenja specijaliste sportske medicine zavisi i povratak na sportski teren.
Pozdrav.

Poštovani,
Nemam saznanja da unošenje ovih preparata pospešuje sportske rezultate. Naprotiv, susrećem sportiste koji radi postizanja boljih rezultata uzimanjem veće količine suplemenata oštetećuju svoje zdravlje. Individualno uzimanje preparata zavisi od sporta kojim se pojedinac bavi. Da li je aerobni ili anaerobni? A što se tiče sastava praška obratite se farmakologu, on će vam dati najprecizniji odgovor.
Pozdrav

Poštovani,
U ime urednika Stetoskopa i ja Vam se zahvaljujem na komplimentima. Što se tiče proteina, oni nisu štetni i predstavljaju osnovnu gradivnu jedinicu ćelije. Da ne bi došlo do predoziranosti potrebno je usaglasiti odnos ugljenih hidrata, masti i proteina (detaljno sam pisao o ishrani sportista u Stetoskopu. Tu ćete naći veći deo odgovora na Vaša pitanja. Mnoge farmaceutske kuće prave proteinske suplemente koji uz pravilnu ishranu i odgovarajuću dozu u odnosu na Vašu telesnu masu i intenzitet treninga poželjno je unositi u organizam. Opasno je individualno uzimanje proteina koji ne koreliraju sa koncentacijom ugljenih hidrata i masti. Tada se javlja disbalans (poremećaj) korišćenja proteina i to u svakom slučaju treba izbeći. Konsultujte specijalistu sportske medicine u Vašem mestu, koristiće.
Pozdrav

Poštovana,
Koliko godina imate? (veliki značaj). Koju vrstu kifoze imate? Ova dva pitanja su izuzetno značajna za precizan odgovor na Vaše pitanje za vežbe koje bi trebali da radite. Pored odbojke idite i na plivanje.
Pozdrav.

Poštovani,
Mislim da sam Vas danas (31.07.2009. god) pregledao. Ako kojim slučajem niste to vi bili dođite 01.09.2009. god popodne u dispanzer za sportsku medicinu. Rado ću pokušati da Vam pomognem.
Pozdrav

Poštovana,
Aplikovanje injekcije direktno u zglob lakta neće Vam sigurno pomoći. Lečenje epicondilitisa lateralisa (“teniski lakat”) je povreda koja se dugo leči. Nastavite sa istom fizikalnom terapijom još najmanje dve nedelje. Pored toga, koristite masti koje u svom sastavu kao dominantnu komponetu imaju kamfor, a od lekova nesteroidne antireumatike. Mirujte, štedite lakat koji Vas boli u svojoj praksi susretao sam se često sa povredom koju vi imate i oporavak (izlečenje) traje dva do tri meseca. Možete da uradite magnetnu rezonancu kao potvrdu dijagnoze koju ste opisali.
Pozdrav

Poštovani,
Prekinite izvesno vreme rad u teretani. Uključite fizikalnu terapiju. Kada rameni zglob bude izlečen dozirajte opterećenje kako Vam se povreda ne bi ponovo vratila. Ona je nastala usled predoziranosti u trenažnom procesu u teretani.
Pozdrav

Poštovana,
Kolena najbolje možete da zaštitite ako ojačate aktivne stavilizatore, a to su mišići butine. Pasivne stabilizatore čine ligamenti koji se nalaze u samom kolenu. Vežbe za jačanje butnih mišića su: 1. Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena). Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg.
2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica) , dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg.
3. Sa stegnutim mišićima natkolenice nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu.
4. Dok ležite na boku podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg.
5. Pri ležanju na stomak podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji.
6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija.
7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu.
Pozdrav

Poštovana,
Najverovatnije je došlo do predoziranosti u trenažnom procesu. Da bi se ojačali mišići (muskulus iliopsoas “držač prepona”) neophodno je jačati abdominalne mišiće, pa Vam predlažem sledeće vežbe: a) “most”: lezite na leđa skupljenih kolena i spojenih stopala. Poatavite peškir uvijen u rolnu (ili manji jastuk) između kolena. Podignite lopatice od poda i zadržite položaj tokom pet sekundi. Podignite ruke i zabacite ih iznad glave. Zadržite taj položaj pet sekundi. Varijacija vežbi: ovim vežbama možete jačati trbušne i nožne mišiće dizanjem jedne noge sa ispruženim kolenom zadržati pet sekundi, a zatim ponovo drugom nogom ponoviti deset puta. B) “mačka” početni položaj - kleknite u položaj na “sve četri noge”. Polako udahnite vazduh i istegnite leđa naviše, a glavu držite povijenu prema dole. Položaj zadržite pet sekundi. Izdahnite vazduh i savijte leđa na dole uz maksimalno izbacivanje stomaka, a glavu podignite naviše. Osetite istezanje stomaka i grudi. Vratite se u početni položaj i iz njega pokušajte da lagano sednete na svoje potkolenice, ruke držite ispružene u laktovima i pripijene za podlogu, glava je čelom naslonjena na pod. Osetićete istezanje u leđima. C) “istezanje stomaka”: lezite na stomak licem ka podu. Ruke su priljubljene uz telo, dlanovi su na podlozi. Oslanjajući se na dlanove ispružite ruke u laktovima, gurajući trup prema nazad i naviše. Tokom vežbe karlica ostaje čvrsto pripijena uz podlogu. Vežbu izvedite deset puta, svako ponavljanje traje pet sekundi. Vežbu možete raditi više puta dnevno. D) stanite opušteno stavite dlanove na bokove, dok laktove iza leđa probajte da što više približite jedan drugom. Napravite iskorak jednom nogom, glavu zabacite prema nazad, ramena savite unazad, a dlanovima gurajte krsta prema napred dok ne osetite zatezanje prednjeg trbušnog zida i grudi.
Ove vežbe početi sa radom kada prestanu simptomi koji ste naveli. Od lekova može se dati antireumatik, ili neki miorelaksant. Koristite bazen - opušta mišićnu muskulaturu. Relaksirana muskulatura stomaka omogućiće da počnete sa vežbama. Puno pozdrava i hvala na poverenju.
Pozdrav

Poštovani,
Uradite magnetnu rezonancu kako bi se postavila dijagnoza. Nakon toga, početi sa fizikalnim tretmanom i kineziterapijom za jačanje aktivnih stabilizatora kolena - mišići butine. Ako magnetnom rezonancom nije utvrđena teža povreda kolena početi sa vežbama. Vežbe su: 1. Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena). Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg.
2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica) , dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg.
3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu.
4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg.
5. Pri ležanju na stomak, podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji.
6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija.
7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu.
Pozdrav

Poštovani,
Najčešće povrede ramena na osnovu opisa koji ste dali mogu biti:
Akutne povrede mišića ramena – ovo su muskulotendinozne povrede ramena sportista i tu spadaju prvenstveno povrede m. Deltoideusa, m. Trapezius-a tetive, m. Tricepsa i m. Pecctoralisa majora. Etiologija povreda je najčešće od direktnog udarca, ili od ekscesivnog pokreta pri mehanizmu bacanja. Ove povrede su češće kod sportista sa posturalnim deformitetom. Statički položaj tela izaziva veliko trošenje mišića i ligamenata i tako vremenom nastaju povrede.
Akutne povrede deltoidnog mišića – spoljašnji mišić ramena svojim mišićima ublažava koštani reljef i daje mu oblinu. Sastoji se od tri snopa: prednjeg, srednjeg i zadnjeg koji se međusobno razlikuju po pripoju, pravcu prostiranja vlakana i po svom dejstvu. Široko ga okružuje acromion, korakoid i velika kvrga humerusa, pa se tu dešava veliki broj povreda, posebno kod sportista na šuterskim treninzima. Lokalizaciju povreda lezije možemo podeliti na tri grupe:
- povrede prednjih snopova m. Deltoideusa – karakteristične su za kraj retropulzije inicijalne faze ubrzanja. Rezultat je suprostavljanju protivničkog igrača snažnoj antepulziji i abdukciji ruke koja baca loptu. Radi se direktno o hvatanju za ruku šutera, dok se lakat još uvek nalazi iza ramena. Simptomi se odmah javljaju; bolovi se pojačavaju, a pun intenzitet postižu 10 sati posle povrede. Kliničkom slikom dominira otok u prednjoj trećini deltoidnog mišića koji je vidljiv, nemoć, abdukcija u prednjoj ravni i jasno ograničena osetljivost njegove prednje trećine. Lečenje se bazira na klasičnim metodama sportske traumatologije.
- povrede srednjih snopova m. Deltoideusa – retko se dešava, a suština povrede je abdukcija ramena protiv otpora u lateralnom planu. Početak je lagan, a klinički se manifestuje osetljivošću u srednjoj trećini deltoidnog mišića, pojavom bola i slabom abdukcijom u lateralnom planu. Lečenje je identično povredama prednjeg snopa.
- povrede zadnjih snopova deltoideusa – dešava se pri krajnjoj antepulziji ruke. Mišić je potpuno rastegnut vulnerabilan. Ova povreda se javlja kod sportista koji nisu izvršili pravilnu pripremu za pucački trening tkz. „pucačka ruka“. Lečenje je identično prethodnim, sa dodatkom laseroterapije, impulsnog magnetnog polja i kombinacijom raznih struja, a posle tri do pet dana uključivanjem ultrazvuka.
akutni “grč” u ramenu javlja se kod bacača, a suštinski se radi muskulotendinoznoj povredi m. Trapeziusa usled naglog istezanja aktivno zgrčenog mišića sa rascepom manjeg broja vlakana ovog mišića na uglu vrata.
Akutna povreda m. Tricepsa – najčešća povreda tetive duge glave ovog mišića, gde dolazi do nagle deceleracije ruke na kraja bacanja. Kod naglog pokreta dolazi do avulzije njegovog scapularnog pripoja. Bol se prostire u posteriornom pazušnom naboru. Pri svakom bacanju bol se povećava. Princip lečenja bazična terapija. Nadam se da će te moći sebe da nađete u odgovoru koji sam Vam dao.

Pozdrav

Poštovana,
Nema potrebe, otok kod povrede skočnog zgloba nekad je prisutan i dva do tri meseca. Bitno je da pokretnost zgloba zadovoljava potrebe pri trenažnom procesu i utakmicama.
Pozdrav.

Poštovana,
Ne bih savetovao da vežbate na ovoj spravi. Karakteristika ovakvog načina vežbanja je zatezanje postojeće mišićne muskulature. Kako kod Vas muskulatura nije na onom nivou koji bi sprava koju pominjete dala konkretne rezultate predlažem Vam: “ fitnes” (konsultujte stručno lice za program “fitnesa” uz obavezno odobrenje neurologa), vežbe sa postepenim povećanjem ponavljanja, intenziteta i dužine trajanja vežbanja kako bi se vremenom formirali mišići na ekstremitetima, a samim tim i fizičke aktivnosti će biti veoma lako izvodljive.
Pozdrav.

Poštovani,
Rad u teretani neće uticati na Vaš rast. Intenzivan rast kod muškaraca se završava oko 16-te godine. Eventualno, do 20-te godine povećanje rasta se kreće po 1cm godišnje, ali pravila ne postoje.
Pozdrav.

Poštovana,
Kod Vas je u samom postupku lečenja sve bilo pogrešno. Od samog “nameštanja” zgloba, pa kasnije stavljanje gipsa i fiksiranje zgloba bandažom uticalo je na stvorenu kontrakturu skočnog zgloba. Vremenom ste aktivnim trenažnim procesom eliminisali kontrakturu, otok i bol po nekad su prisutni i po nekoliko meseci dok ne ojača ligamentarni aparat. Nema potrebe za brigu. Bitno je da treninge radite a periodični bol vremenom će prestati.
Pozdrav

Poštovani,
Uključite odmah fizikalni tretman i to: laser, magnetno impulsno polje ultrzvuk i vaccus. Od masti bih Vam predložio masti bogate kamforom. Savetujem da obavezno idete na relakscionu sportsku masažu posle korišćenja bazena gde ne treba plivati već raditi blage pokrete kako bi popustio spazam mišićne muskulature ramenog dela. Jačajte rame jer ako to ne učinite ponovo će doći do povrede.
Pozdrav.

Poštovani,
Povredu koju ste opisali u sportsko-medicinskoj praksi najčešće se tretira kao „ atletska potkolenica“ koja se javlja u predelu cevanice i to najčešće kod atletičara, a nastaje usled dugotrajnog trčanja na različitim podlogama i usled preteranog opterećenja i prekomerne težine. Moguća je pojava rascepa cevanica, a javlja se i kod amatera i kod profesionalaca, a može da nastane i kod trčanja i hodanja. Dominira bol, povremena utrnulost, a ponekad i otok prednje strane potkolenice (mogu da se jave periostitis, tendinitis i entezitis). Rascep cevanice može da nastane od veoma malog naprsnuća mišića potkolenice, frakture od preopterećenja kosti potkolenice, upale membrane koja obavija kost, ili prerazvijenosti nožnog mišića.
Povrede mišića zadnje lože potkolenice – povrede m. gastrocnemiusa nisu česte i pripadaju grupi povreda hiperekstenzorne prirode. Radi se o istegnućima visoke lokalizacije zbog čega je poremećena funkcija kolena pa je u takvim slučajevima potrebno isključiti intrasticijalne povrede kolena. Nekada se povrede dešavaju iznenadnom forsiranom dorzifleksijom stopala. Nekada je osetljivost izražena pozadi na femoralnim kondilima. Karakteristika ove povrede je otežan ili nemogući hod na prstima. Kada je u pitanju teža povreda palpira se otok. U povrede mišića potkolenice ovog tipa ubrajaju se ostificirajući miozitis, povrede m. soleusa, a dešavaju se u punoj takmičarskoj formi. Kod sportista kod kojih se javljaju recurentne bolne epizode lokalizovane na m. Soleusu savetuje se pravilna tehnika trčanja sa lakom unutrašnjom rotacijom, čime se smanjuje naprezanje m. Soleusa. Dao sam vam opširan odgovor u cilju da shvatite ozbiljnost povrede i da se odmah javite specijalisti sportske medicine da bi uključio fizikalni tretman (lasero terapija, ultrazvučna terapija, magnetno impulsno polje i diodinamik). Želim Vam brz oporavak.
Pozdrav

Poštovani,
Uradite ehosonografski pregled srca. U zavisnosti od vrste prolapsa specijalista sportske medicine će proceniti da li je sportista sposoban za sportske aktivnosti. Što se tiče prvog dela pitanja, savtujem Vam da se konsultujete sa infektologom.
Pozdrav