Sportska medicina – pitajte doktora

Poštovani,
Ravna stopala ( planta pedis) do 14-te godine mogla bi da se koriguju redovnim stručnim vežbama. Konstatacija doktora da su nekim rasama ravna stopala normalno stanje je netačna. U tim godinama ravna stopala ne mogu da se izleče, ali mogu da se ublaže tegobe i to ulošcima za obuću ( supinacioni klin), koje će napraviti stručno lice na osnovu uzimanja plantograma (otiska stopala). Očekivati je da se vremenom pojave i bolovi u predelu potkolenice ako ne dođe do određenih korekcija koje sam gore predložio. Težinu koju podiže apsolutno je protiv njegovog zdravlja i savetujte ga da se javi specijalisti sportske medicine na komletan pregled. Tu će dobiti precizne podatke kako treba raditi u aerobnom (za njega izuzetno poželjnim) treningom, odnosno u anaerobnom treningu. Precizno treba odrediti sa kojim težinama može da radi, a da ne naruši zdravstveno stanje. Najčešće dolazi do promena na kardiovaskularnom sistemu i lumbalnom delu kičmenog stuba, a i bol koji ima u stopalima se pojačava. Osnovno je ubediti ga da se javi sportsko-medicinskoj ustanovi na pregled i dalji tretman.
Pozdrav.

Poštovana,
Vi ste potpuno zdrava osoba. Slobodno nastavite sa doziranim vežbanjem. Verujem da će vam prijati. “škljocanje” ili loše “podmazivanje” zgloba kuka najverovatnije se javlja usled smanjene tečnosti koja se nalazi u zglobu, a služi za normalno funkcionisanje zgloba. Terapija vam trenutno, sem fizičke aktivnosti, nije potrebna.
Pozdrav

Poštovani,
Sportsko srce je i pored brojnih postojećih znanja fenomen nedovoljno istražen, kako u anatomskom i funkcionalnom smislu, tako i sa aspekta njegovog odnosa prema zdravlju. Ono često podrazumeva sivu zonu između zdravlja i bolesti, dakle područje nepoznato i podložno različitim tumačenjima, a dokaz da je to tako su iznenadne smrti sportista koje se često dešavaju.
Definiše se kao skup morfoloških i funkcionalnih karakteristika srca koje se razvijaju tokom vremena pod uticajem sportskog treninga. Odlikuje se povećanjem srca u celini, sa povećanjem njegovih šupljina i debljine srčanog mišića, kao i povećanjem ekonomičnosti srčanog rada u miru i u uslovima fizičkog opterećenja sa proširivanjem njegovih maksimalnih funkcionalnih kapaciteta.
Najveće promene dimenzija srca daju sportovi kao što su biciklizam, plivanje, veslanje i vožnja kajaka. Za razliku od njih, sportovi kao što su trčanje i ronjenje imaju mali uticaj na dimenzije srca. Važno je spomenuti da 80% sportova daje promene i dijametra i debljine zida leve komore.
Morfološke, funkcionalne i elektrofiziološke promene karakteristične za sportsko srce:
Morfološke adaptacione promene karakteristične za sportsko srce su različite za različite tipove fizičkog opterećenja. Kod kontinuiranog dinamičkog vežbanja, koje karakterišu ritmičke izotoničke kontrakcije velikih mišićnih grupa, a čiji je rezultat vidljivo kretanje u prostoru, mišići se ponašaju kao mišićna pumpa, vraćajući krv u srce, najviše ga opterećujući volumenom krvi koja u njega pristiže (primeri ovakve fizičke aktivnosti bili bi trčanje, plivanje i vožnja bicikla). Najupadljiviji je nalaz povećanog volumena srca, sa posledičnim povećanjem debljine zida. Za razliku od dinamičkih sportova, statički sportovi koji se karakterišu produženim izometričkim mišićnim kontrakcijama visokog intenziteta, te ne dovode do vidljivog pomeranja tela, ali zato rezultuju znatnim povišenjem srednjeg arterijskog pritiska usled pritiska kontrahovanog mišića na zid krvnog suda i opterećuju srce pritiskom u cirkulatornom sistemu (primer: dizanje tegova). Rezultat ovoga je povećanje debljine srčanog zida i ono nije praćeno povećanjem dijametra srčanih šupljina. Važno je napomenuti da je usled ovoga kod dinamičkih sportova ukupni radni kapacitet organizma, u smislu izdržljivosti, znatno veći nego kod statičkih sportova koji predominantno razvijaju snagu pojedinih mišićnih grupa. Ovaj radni kapacitet organizma, ili aerobna sposobnost, meri se potrošnjom kiseonika pri maksimalnom naporu.
Elektrofiziološke promene karakteristične za sportsko srce podrazumevaju promene ritma srca, kao i promene provođenja, što se manifestuje promenama u ekg-u. Usporen srčani rad je prisutan kod preko polovine svih sportista koji treniraju dinamičke sportove. Zabeležena je frekvenca od čak 25 udara u minuti (normalna vrednost za zdravu sedentarnu populaciju je od 60 – 100 udara u minuti) . Takođe, kod sportista su uobičajene i neke vrste aritmija i blokovi u provođenju, koji se uglavnom gube tokom fizičke aktivnosti. Takođe, prekid treniranja ponekad vodi normalizaciji srčanog rada i nalaza u ekg-u. Osovina srca je često pomerena udesno, a i ukupna voltaža talasa na ekg – u je kod sportista veća.
S obzirom da je iznenadna srčana smrt u sportu veliki problem, veoma je važno da se otkriju zdravstveni poremećaji još na početku bavljenja fizičkom aktivnošću, jer se veliki broj tih poremećaja pogoršava tom aktivnošću, neki garantuju veoma loše sportske rezultate, a neki dovode do iznenadnih smrti. Kako su najčešći uzroci iznenadnih smrti kardiološkog porekla, važno je za sportske lekare da dobro poznaju karakteristike sportskog srca, te da prepoznaju eventualno maskirano oboljenje koje u sportu može imati fatalne posledice. Kao rešenje za sprečavanje mogućnosti iznenadnih smrti sportista nameće se sprovođenje obaveznih pregleda sportista, kako pre početka bavljenja sportom, tako i tokom perioda treniranja i takmičenja.

Pozdrav

Poštovana,
uradite magnetnu rezonancu da bi se precizno postavila dijagnoza. Ako postoje promene na snimku koje su štetne za sportsku aktivnost, treba izlečiti povredu pa tek onda se vratiti sportu. Umaranje za vreme fizičkog opterećenja najverovatnije dolazi usled nesrazmerno doziranog kvantiteta treninga (učestalost, intenzitet i trajanje treninga). Ova tri segmenta treninga treba dozirati objektivnim mogućnostima vašeg deteta. Ako se ovo ispoštuje smetnje pri fizičkom naporu neće biti. Test funkcionalno aerobno - anaerobne sposobnosti možete uraditi kod specijaliste sportske medicine.
Pozdrav

Poštovani,
javite se specijalisti sportske medicine koji će vam predložiti adekvatan fizikalni tretman. Povredu koju ste opisali je karakteristična za skočni zglob i nema potrebe za brigu. Nemojte da idete kod nestručnih ljudi da vam “pomognu” u lečenju povrede, može da biti mnogo gore nego što jeste. Od fizikalne terapije preporučio bih: lasero terapiju, magnetno impulsno polje, vaccus, interferentne struje i korišćenje bazena gde se rade vežbe za jačanje povređenog skočnog zgloba. Kod ovog zgloba otok nekad traje i mesecima, ali funkcija je u većini slučajeva očuvana i takmičar je sposoban za sportske aktivnosti.
Pozdrav

Poštovani,
imate idelne antropometrijske parametre (skladnost telesne mase i telesne visine). Nema potrebe za uzimanjem suplemenata. Vaši treninzi su dobro dozirani, a konstitucija je idelna, pa bi uzimanje preparata (posebno nestručno) imalo veću štetu nego korist. Pravilno se hranite i uzimajte tečnost (pogledajte u stetoskopu, o tome sam pisao). Ravna stopala vam sigurno otežavaju postizanje boljih rezultata, pa vam savetujem da se javite u najbližem dispanzeru za medicinu sporta, gde će odrediti tačno koje “uloške” treba da nosite. Puno uspeha.
Pozdrav

Poštovani,
Uradite ehosonografski pregled brahijalne regije. Ako su nalazi u redu, postoji mogućnost da bolovi koje imate potiču od nepravilno izvedenih udaraca i kontakata prilikom bokserskog “sparinga”. Moguće je i da zgibove (posebno ako su sa “propadanjima”) tehnički nepravilno izvodite. Preventivno Vam savetujem da se javite specijalisti sportske medicine u Vašem mestu koji će pored navedene anamneze i praktično moći da vidi bolno mesto. Ne verujem da ima oštećenja u zglobnom delu ligamenata, već mislim da je mišić u pitanju. Prekinite sa vežbama dok se ne uspostavi precizna dijagnoza, a paralelno sa tim i odgovarajuća terapija. Ovakav tip povrede, ako pređe u hronični (stalni) oblik, kasnije se dosta teško leči, a ponekad zahteva i operativni zahvat.
Pozdrav.

Poštovani,
Savetujem Vam da obavezno uradite magnetnu rezonancu skočnih zgloba da bi se videlo u kakvom su stanju i da na osnovu toga dozirate Vaše dalje fizičke aktivnosti. Često ponavljanje povrede jednog istog ekstremiteta ukazuju da lečenje nije adekvatno sprovedeno. Postoji mogućnost da, dok ste bili aktivni sportista, trenažni procesi i Vaša fizička konstitucija nisu bili adekvatni u odnosu na napore koje ste imali. Sada Vam predlažem da nosite duboke patike sa čvrstom petom i da obavezno bandažirate zglbove pre sportskih aktivnosti. Što se tiče posledica ne bi trebalo da imate nekih većih problema ako fizičke aktivnosti dozirate vašim stvarnim mogućnostima.
Puno sreće. Pozdrav

Poštovana,
Zamolio bih da mi detaljnije opišete koliko je oštećenje mitralnog zaliska (dijagnozu), kako bih mogao precizno da Vam preporučim adekvatne fizičke aktivnosti.
Pozdrav.

Poštovani, ako je operativni zahvat uspeo, a fizikalni tretman oporavka pravilno sproveden, steznik vam uopšte nije potreban. Pozdrav

Poštovani,
U prvoj fazi najbolje je samo šetati. Javite se u Vašem mestu specijalisti sportske medicine koji će na osnovu nalaza nakon operativnih zahvata predložiti puls koji je optimalan za polako uvođenje u fizičke napore. Ne preporučujem Vam da individualno krenete sa naporima, jer to može da ima neželjene posledice.
Pozdrav.

Poštovani,
Završni period ostifikacije (okoštavanja) po najnovijim istraživanjima je do 20-te godine. Ranija istraživanja su ukazivala da završni period ostifikacije traje do 24-te godine. Ipak, to su individualne stvari, a lično Vam predlažem da nastavite sa plivanjem. Postoji mogućnost da dođe do određenih pozitivnih rezultata.
Pozdrav.

Poštovani,
Uradite analizu krvi. Pravilno se hranite, uzimajte tečnost adekvatno Vašim potrebama (pogledajte moje tekstove na stetoskopu o ishrani i uzimanju tečnosti sportista). Trening dozirajte u saradnji sa specijalistom sportske medicine posle sportsko - medicinskog pregleda. Povećana fizička aktivnost koja nije adekvatna vašim fizičkim mogućnostima daje simptome koje opisujete.
Pozdrav

Poštovani, najvažnije je ustanoviti dijagnozu povrede. Uradite ehosonografski pregled zadnje lože. Kada se utvrdi dijagnoza javite se specijalisti sportske medicine u mestu u kome živite da bi vam odredio terapiju. Nemojte povređeni i nespremni da se vraćate sportu. Komplikacije su nekad dosta teške. Izbegavajte masaže dok se ne ustanovi težina povrede. Vežbe mogu da vam predložim ako mi pošaljete dijagnozu. Pozdrav

Poštovani, uradite alergijska ispitivanja na polen, prašinu grinje i slično. Poželjno je uraditi komjuterizovanu spirometriju i to: ispirijuma, ekspirijuma, forsirani inspirajum i forsirani ekspirijum. Postoji mogućnost da vam ne prija kombinacija treninga tipa aerobnog (trčanje) i anaerobnog (rad u teretani) . Predlažem vam da izvesno vreme radite treninge aerobnog tima (bar 3-4 nedelje) , a kasnije da počnete sa kombinacijom, s tim da u teretani radite samo vežbe za definiciju (sa malim težininama i većim brojem ponavljanja) . Uradite i labaratorijske analize, jer i malokrvnost hoće da da simptome koje ste vi imali. Pozdrav

Poštovani,

jedina prava terapija je ispraviti tehniku servisa. Simptomi koje ste naveli često se javljaju kod tenisera koji menjaju tehniku servisa. Takođe, do ove povrede može doći i kod previše “spinovanih” (rotiranih) udaraca forhend stranom reketa. Predlažem vam da se javite specijalisti sportske medicine koji će napraviti procenu da li je potreban fizikalni tretman, a ako jeste, odrediće ga. Neophodno je mirovanje bar desetak dana. Masti koje maže vaše dete su dobre, ali bez gore navedenih saveta povreda neće proći samo od njih. Bol u butini kod dužeg meča ukazuje na slabost ove grupe mišića. Ako se ne ojačaju (mišići butine su aktivni stabilizatori kolena) mogu vremenom da dovedu i do povrede kolena. Ozbiljno shvatite to i dozirajte treninge, sa posebnim segmentom na jačanje butnih mišića. Dete se nalazi u razvoju i ako se sada ne prevaziđu simptomi koje opisujete kasnije će se teže izlečiti. Sve ovo možete prevazići stručnim i doziranim radom. Poznato je da su treninzi kod dece ovog uzrasta, posebno u tenisu, neadekvatno dozirani neprilagođeni stvarnim mogućnostima deteta, pa su i povrede česte.

Pozdrav

Poštovani,

proverite lumbalni deo kičmenog stuba. Simptomi koje ste naveli često su iritirani upalom nervusa ishiadicusa. Uradite mri lumbalnog dela. Dok to ne uradite jačajte intravertebralne, paravertebralne abdominalne i butne mišiće. Dok se ne postavi konačna dijagnoza fizičke aktivnosti smanjite na onaj nivo na koji po završetku ne osećate smetnje koje ste naveli.

Pozdrav

Poštovani,

konsultujte infektologa. Uradite pregled krvi i ehosonografski pregled jetre. Iz mog iskustva i lakši oblici mononukleoze zahtevaju mirovanje između šest i devet meseci. Ne bih savetovao trenažni proces bar šest meseci (iako nisam dovoljno upoznat sa tokom mononukleoze), odnosno, dok svi prateći parametri za mononukleozu ne budu u normalnim vrednostima. U međuvremenu jačajte imuni sistem, biće vam kasnije od velike koristi.

Pozdrav

Poštovani,

niste mi rekli koliko imate godina, a to je veoma značajno za konkretan odgovor. Postoji mogućnost da su vam aktivni stabilizatori (mišići butine) slabi, odnosno ne mogu da izdrže fizičke napore kojima ste izloženi. Smanjite intenzitet treninga uz konsultujte specijalistu sportske medicine. Mogu samo da pretpostavim da je kod vas u pitanju rast. Ako je to u pitanju to je karakteristično za mlade košarkaše (do 16 godine) koje sa jačanjem gore navedenih mišića, sportistu vraća u normalni trenažni proces.

Pozdrav

Poštovani,

koliko dugo imate krvni pritisak koji ste naveli? Ko je ustanovio i ko vam meri pritisak? Ova pitanja su značajna, jer postoji velika nelogičnost da se kod rada u teretani dijastolni pritisak (tkz. srčani) smanjuje. Naprotiv, kod ovih sportista on je blago uvećan i vrednosti su između 90-100mm/hg stuba. Prestanite sa uzimanjem navedenih suplemenata. Prekinite sa treninzima dok ne ustanovite zbog čega dijastolni pritisak ima tako male vrednosti. Javite se specijalisti sportske medicine na detaljni sportski pregled. Uradite eho i ergo stres srca, kao i analizu krvi.

Pozdrav