Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Bi sakala da ve prasam, kako da si pomognam na samata sebe si! Koga ke izlezam so moeto drustvo, imam strav deka ke padnam, nema koj da mi pomogne, koga sum vo guzva, sakam da izbegam nastrana, mi e strav deka ke mi se slosi i deka nema koj da mi pomogne???
Hvala.

Poštovani doktore,
Ima već oko devet meseci od kad se osećam čudno. Počela sam da radim u prodavnici u mestu gde živim pre tri godine, u početku mi je bilo super, bilo mi je drago što radim, naime, to je prvi posao za koji sam bila sigurna da ću raditi duže vreme jer do tada je sve bilo tako reći, privremeno. Pošto radim u naselju gde živim, posle radnog vremena nisam išla nigde osim pravo kući, i tako svaki dan. Letos sam krenula na malo duži put kod dede i tada mi se desilo nešto što nikad nije, počela sam da osećam nervozu, taj put mi se učinio dugačak, kao da nikad neću stići a ranije sam bez problema putovala tamo, bilo mi je jako nelagodno. Tako se osećam i sada kad trebam otići čak i do grada, u grudima me steže, nemam vazduha, dlanovi mi se znoje, jezik kao da trne a ponekad dolazi čak i do blaže vrtoglavice. Ne znam šta se dešava, tako mi nikad pre nije bilo. Moram da napomenem da mi je posao postao prilično monoton i ta prodavnica mi zaista više ni malo nije zanimljiva, osećam se praktično kao zarobljena u njoj. Moram da napomenem da me očekuje drugi posao koji je veoma odgovoran i jako se plašim kako ću ga raditi. Zaista ne znam koji je uzrok tih groznih osećanja koja mi se dešavaju.
Pozdrav.

Poštovani,
Za dve nedelje idemo na operaciju trećeg krajnika. Moje pitanje je kako da psihički pripremim dete koje ima 2,5 god da to ne doživi kao trauma... Mali je i ne znam kako da ga pripremim na to šta ga čeka. Bili smo već na odeljenju i vraćeni smo zbog kašlja. Teško je podneo odvajanje od oca i celu noć je preplakao. Ne znam kako će podneti sam čin odlazka u salu i odvajanja od mene. Molim vas za savet i brz odgovor.
Hvala vam unapred.

Zdravo svima.
Imam dete koje je rođeno nezrelo. Slabija joj je sitna motorika. Progovorila je oko 1,5 godina, sa 1,2 godina je prohodala. Prestala je da piški u gaće u 3 godini. Kada je progovorila vodili smo je kod logopeda zbog ne izgovaranja slova š, č, dz, s, g, ž, l, lj, nj, f. Do sada smo sve to ispravili ostalo je samo slovo l koje ne izgovara pravilno (ne podiže jezik gore iza gornjih zuba), i sitna motorika joj je slabija i danas. Ali nije toliko izražena kao pre. Mentalno (sa znanjem koje ima sam mislila) je solidna, nekad zna da odgovori i bolje od svojih vršnjaka kad je pitaju vaspitači u vrtiću, ali nam se stvorio problem ove zime. Počela je čudno da se ponaša. Počela je da uzima sve što vidi i što joj se sviđa (a što naravno nije njeno). Kao krađa. Prošlo joj je to, sada joj je to u manjoj meri izraženo. Posle nekog vremena nije htela da izlazi iz kreveta kad se probudi, sakrivala se ispod kreveta od ljudi. Plašila se zatim vojnika, policajaca (tj. uniformisanih ljudi). Ja sam zbog tog htela da je vodim psihijatru ali nisu hteli dete odmah da prime, pa su mi zakazali za 2 meseca. Ja sam otišla sa njom za dva meseca, dete je onda bilo bolje i ništa nije ustanovio psihijatar, samo emotivnu nezrelost (nije samostalna, vezana je za mene). I na tome se završilo. Nije dobila nikakve terapije a ni lakove. Sada se ponovo javlja problem: dete je još u gorem stanju. 1.) ne igra se sa decom (zato što su je odbacili iz društva zbog govora, oblačenja, oponašanja drugih...). Dobila je kompleks zbog njih. Čak su počeli i da je tuku u vrtiću. A vaspitačica kaže na to: a oni se tako tuku. Nju je to povređivalo i emotivno rastrojilo. 2.) odsutnost u nekom svom svetu, priča tiho ili čak nečujno sama sa sobom ili sa nekim koga nema. 3.) ne odaziva se na pitanje kao da nečuje (snimali su joj sluh, čuje dobro) 4.) počela je da priča nešto nerazumno. 5.) stisne šake ili se igra sa njima kao da nešto radi. 6.) izmišlja neku prijateljicu milenu (a ima i lutku koju je nazvala milena). Ne znam odakle joj to ime niko se ne zove u okolini tako. 7.) sama sa sobom se smeje, priča i plače. 8.) znanje stečeno joj je većinom mehanički, vežbanjem. 9.) ponaša se kao dete do 3 godine, sve dira što ne treba, beži iz dvorišta (zaključavamo). Eto to je sve što mi je palo na pamet da ispričam o njoj. Sada treba da krene u 1 razred, neće da je prime zbog nedoličnog ponašanja za njene godine, iako ona može da postigne gradivo. Šta da radim gde da vodim dete na pegled? Ovde kod nas u manjem gradu pređeš za dva meseca kod specijaliste. To mi je kasno. Za gde da tražim uput da je pregladaju veći stručnjaci. I molim Vaše mišljenje? Ja vidim da ima sve simptome autizma! Unapred zahvalna majka jednog deteta kome je potrebna hitno stručna pomoć!
Hvala unapred.

Poštovani,
imam djevojčicu od 2 godine i 5 mjeseci koja već devet, deset mjeseci radi nešto što mi veoma liči na masturbaciju. Legne na stomak i pelenom trlja vaginu. Prosto se vidi da uživa i to radi dosta često. Nekada i u toku spavanja, u sred noći. Šta da radim i da li je to normalno?
Hvala

Poštovani,
imam sina koji za par dana puni 3 godine. Imao je problema sa govorom, ali je krenuo u vrtić a tamo i kod logopeda, tako da sada govori, ali ne čisto (prve reči je rekao na vreme oko 8 meseca jasno, ali je sada počeo da sklapa rečenice). Motorika mu je izrazito razvijena, ume da se igra sam, ali i sa decom. Kada se igra sa decom prestaje kada on želi, a ne drugo dete. Nije agresivan prema drugoj deci, čak ga uvek ističu kao omiljenog druga. Brani se samo ako neko njega gurne ili udari, a namerno prvi ne počinje. U školici se uklopio u kolektiv, ali vaspitačice govore da je svojeglav, da obaveze izvršava kada on hoće a ne kada oni traže. Dok nije govorio druga deca su govorila njegovim jezikom i ponaša se kao predvodnik i među starijom decom. Uvek je u centru pažnje. Ove nedelje javio se problem vezan za samozadovoljavanje (češće u vrtiću, nego kod kuće),  pa je vaspitačica rekla da se odvoji, legne na stomak i " dira pišu". Zaista sam se zabrinula. Kod kuće sam videla jednom, a kako je van školice uvek uz mene, trudim se da ga animiram i zainteresujem za nešto drugo kada vidim da se povlači i leže na stomak. Zadnja 4 dana se budi noću uz plač i čini mi se da se plaši da spava. Lakše mi je kada je uz mene, ali mora i u vrtić, a tamo ne mogu svi da prate samo šta on radi. Jako me brine ova pojava kako vaspitačica kaže " dečije onanije"i plašim se za njegov psihički razvoj, naročito posle problema sa govorom, svojeglavošću, pa i pojačanom aktivnošću. Kada nešto što hoće ne dobije, jako burno reaguje i baš je besan, ali agresiju usmerava uglavnom ka meni ili omiljenim igračkama. Naglasiću da dete živi sa mnom i mojim roditeljima (kao i kucom), da smo se suprug i ja razišli kada je imao1,5 god. Jer je bivši suprug narkoman koji se lečio, bio u zatvoru, a kako ne živimo u istom mestu retko dolazi da ga viđa. Sin je vezan za njega i retko govorim loše o ocu, ali dešava se. Ja sam apsolvent i rodila sam ga sa 22 god. Porođaj je bio jako težak, ali ne carskim rezom, već vaginalno (imao je skoro 5kg, intubiran i reanimiran, a imao je i pupčanu vrpcu oko vrata). Ja se lečim od depresije i paničnih ataka izazvanih psihičkim maltretiranjima. Idem privatno na psihoterapije i uzimam lekove u dozi održavanja. Svojevoljno sam otišla i idem na terapije od prvih simptoma koji su se javili po prestanku dojenja. Ne dozvoljavam da oseti ili vidi ikakvu moju krizu. Finansiraju nas moji roditelji sa kojima živimo i koji ga samo pričuvaju kada je potrebno. Sin je uvek sa mnom, uglavnom i spava pored mene i jako je vezan za mene. Nikada ga uveče niko drugi nije uspavao. Vezan je i za dedu, ali on sa njim provede pola sata-sat i ne shvata značaj njihovog odnosa. Moji roditelji smatraju da im je dužnost finansiranje, ali ne i moralna podrška. Često me pred njim osuđuju i okrivljuju, pa se plašim (a već usvaja i neke njihove modele ponašanja) da to i on ne počne da radi, jer ume da me šamara kada je jako ljut. Inače, ima astmu, hronični rinitis i šum na srcu koji imaju svi sa očeve strane. Često je bolestan i pod nadzorom je pedijatara i pedijatara specijalista. Moji roditelji su prosvetni radnici i ja sam budući. Nekada mi se čini da se previše zabrinjavamo, ali tako i nalazimo odgovore. Molim vas za savet vezan za samozadovoljavanje i kako reagovati, kao i ostale činioce ponašanja. Ako smatrate da na osnovu navedenog trebamo da se obratimo psihijatru ili psihologu, molim vas i da nas uputite kome (blizu smo Beogradu).
Hvala vam unapred

Poštovana,
Mislam dekaboleduvam od postporodilna depresija stalno imam strav deka nesto loso ke mi se sluci i ne se cuvstvuvam dobro dali moze da primam nekoj antidepresivi bidejki moeto bebe e 2 meseci i koja e najbezbednata terapija za bolesta
Hvala

Poštovana,
Moj prijatelj se posle raskida sa švalerkom ponaša veoma čudno, ima strahove da neko želi da ga uništi, da ga neko prati, prisluškuje, da želi da ga ubije ne pokazuje nikakvo interosavnje prema porodici, poslu, zatvoren je sam sa svojim meni suludim mislima a ponekad opterećuje i okolinu time, ne zanima ga ništa drugo sem svoja umišljena proganjanja i strahovi. Interesuje me da li je to neki psihički poremaćaj i kako mu mogu pomoći, pošto uporno odbija da ode kod psihologa, i da li mu može pomoći neki antideprisiv.
Hvala

Poštovani,
živimo u Beogradu, u četvoroclanoj porodici. Naša kćerka ima 4.5 godina a sin 6 meseci. Želimo da vam se obratimo i zamolimo za jedan savet. U poslednjih mesec dana primetili smo promene u ponašanju naše kćerke (4.5g) u smislu neposlušnosti i ispoljavanja revolta na sve a najviše se ispoljava tako što noću budi i počinje da plače sa objašnjnjem da je sanjala nešto loše i sve počinje da liči na jedan histerični napad gde mi ne možemo da dopremo do nje nikakvim razgovorom. Naime ona čuje šta joj se govori ali ne želi da odustane od svoje namere npr. želi da se kupa u sred noći, i samo to ponavlja. Sve to izgleda strašno praćeno plakanjem i skidanjem garderobe sa sebe iako mi pokušavamo da je sprečimo u tome. Nakon određenog vremenskog perioda ona prestaje i sve se polako vraća u normalu. Želim da napomenem da smo pokušavali razne pristupe u tom momentu ali nije bilo efekata, naravno nismo je tukli. Želimo da vas pitamo za savet u vezi ponašanja u datom momentu i da li ovo može prerasti u veći problem. Inače devojčica je dobra i u vrtiću se lepo ponaša.
Pozdrav i hvala. N. T.

Poštovani,
imam bebu od 28 meseci koja je počela u poslednjih desetak dana noću da se budi i da vrišti iz krevetca sve da izbaca ne dozvoljava mi da je uzmem i ako je uzmem ona mi se otme legne na pod i dalje vrišti i drma se a onda se nekako smiri dođe kod mene i u narednih dva sata ne može da mirno spava. A uz to danju je agresivna baca stvari drma se vrišti kada joj nešto nije po volji. Imam jos dva starija deteta ali nijedno nije bilo ovakvo.
Hvala

Poštovani,
zovem se Goran imam 28 godina, profesor sam fizickog i aktivno se bavim rukometom, moj problem je u tome što su mi se pre jedno godinu dana nakon očeve smrti koji je bolovao od kancera na jetri pojavili bolovi u gornjem delu stomaka i predelu testisa i leđa praćeni lošom probavom odnosno kašastim i sluzavim stolicama, prošao sam sva ispitivanja, kolonoskopiju, mr abdomena, gastroskopiju i sve moguće analize, krvi, mokraće i stolice i sve je u redu sem ciste u glavi pankreasa zbog koje sam lečen od pankreatitisa mesec dana u bolnici, ali je dijagnoza bila "sumnja na pankreatitis" i posle silnih lekova infuzija i dijeta meni i dalje nije bolje inače cistu kontrolišem na 6 meseci i ista je kao i pre godinu dana i za nju neki doktori kažu da je od rođenja a neki da je posledica pankreatitisa koji sam "možda" imao ali da to ne bi trebalo da stvara nikakve tegobe, jedan od lekara mi je rekao da je sve to posledica preopterećenja bolešću jer ja šta god da me zaboli sumnjam na rak i da je kraj blizu, bolovi mi se javljaju povremeno i u grudima. Obratio sam se psihijatru koji mi je dao terapiju asentrom 2xdnevno i lorazepam od 2. 5mg 1/2 preko dana i 1 uveče, terapiju pijem već osam meseci ali poboljšanja nema, lekar na kontrolama uvek napisš kako se bolje osećam, produži terapiju i bez neke posebne priče zakaže kontrolu za dva meseca, tegobe mi se po nekad smanje ali pri malom stresu sve opet kreće bolovi, crne misli, ponovna ispitivanja i sve u redu, zadnje analize krvi sam radio pre mesec dana kao i ultrazvuk abdomena i sve je u redu sem te ciste koja tu stoji kakva jeste a za koju ja strahujem da će prerasti u rak. Zbog svega toga sam prekinuo i dugogodišnju vezu sa devojkom i sada je još gore, pa bih vas zamolio za vaše mišljenje da li je moguće da je to stvarno sve na nervnoj bazi i šta bi mi vi od terapije preporučili ako je tako, ili bilo kakav savet.
Unapred zahvalan.

Poštovani,
Imam 27 god. od Novembra 2007-me pijem antidepresive. Razlog su bili panični napadi tj. strah od razne bolesti. Pila sam seroxat do Decembra 2008-me, prestala sam naglo zbog trudnoće al u Januaru ove godine abortirala sam. Kad sam bila trudna depresija mi se opet vratila. Nakon abortusa prepisali su mi opet seroxat al sam pala u još veću depresiju. Samo sam spavala i jela. Pre dve nedelje prepisan mi je sertralin od 50mg i pre tri dana povećana mi je doza na 100mg. Trenutno se osećam kao da sam kamen, nemam emocije, osećam nervozu svreme na vreme, nemam nimalo želje za seks što utiče na moju vezu strašno. Al za promenu ne spavam toliko tj. po 16 sati kao sa seroxatom i malo sam više aktivnija al to mi traje za sad samo preko dana, uveče me opet udara to depresivno stanje. Interesuje me dal su ovo prolazni simptomi od sertralina i koliko vremena treba dok se vratim opet u normalu? Isto tako dal mi se depresija vratila zbog naglog prestanka antidepresiva?
Unapred hvala

Poštovanje,
U zadnjih mesec dana imam problema sa disanjem. Neprekidno imam potrebu da duboko udahnem vazduh koji poneki put imam osećaj da nije dovoljano ušao u pluća, zatim nakon 3 ili 4 puta lepo udahnem. Uradila sam rtg pluća i srca, hormone štitne žlezde, alergo test i spirometriju (nisam sigurna za naziv da li je ispravan) i sve je u najboljem redu te me pulmolog nije dalje uputio. Međutim mene to stvarno već opterećuje pošto to duboko udisanje traje i traje. Nema promene na bolje, imam osećaj da ću se ugušiti i ne funkcionišem normalno. Pokušala sam koristiti i neke lekove za smirenje no i to ne pomaže. Molim Vas za savet kome više da se obratim. Da li može problem stvarati heliko bakterija koju imam? Ne znam šta više da mislim da je razlog, mada su mi neki rekli da je na nervnoj bazi ali ja nisam ništa nervoznija ili pod stresom nego pre svega ovoga.
Hvala puno unapred!

Poštovana,

Moj suprug od 2.12.2008 god. pije ksalol 2 puta dnevno po 1.5mg. Pre toga (2 godine) je na preporuku svoje majke s vremena na vreme pio demetrin 20mg. Najveći problem je što pije dosta alkohola u proseku 2-3 piva i po koja rakijica dnevno. Njegovo ponašanje postaje sve gore u smislu ili mu se spava i nema snage ili je svađalački raspoložen. Kada vozi kola sve češće pravi prekršaje jer je nekako odsutan. On ima 35 godina i postao je patološki vezan za majku tj. ona za njega a on se uživeo u ulogu bepomoćnog deteta i od mene zahteva da ga podsećam za sve i svašta i opominjem. Šta da radim i kako da se ja ponašam? Dođe mi da se razvedem jer sam ja u celoj priči kriva što nisam "sačuvala" dete a bila je vanmaternična trudnoća. On nema želju za seksom i jedino me ljubi u obraz ali po zasluzi. Njegov spermogram je jako loš.

Unapred hvala

Poštovani,

u zadnjih nekoliko dana mi se javlja peckenje po celom telu (osećaj poput uboda iglice), s obzirom da sam u prethodnom periodu imao neka loša iskustva (stresne situacije), hteo bih da pitam da li to ima kakve veze mojim psihičkim stanjem?

Unapred zahvalan.

Da li postoji neki lek za tremor ruku prouzrokovan tremom npr. na sastancima, gde mi se dešavalo da ne mogu da pišem? Ponekad počinje i da mi se koči vrat, srce ubrzano lupa, a pre nekoliko godina mi se treslo celo telo, čak i glava. Da li postoji neki lek, koji i kako se pije, ide li na recept?

Dobila sam odgovor 6. 5. ali bih molila dr Krasić,

de mi kaže kako bih trebala piti terapiju naveče, ili šta treba da izbacim, da ne pijem. Svejedno nisam baš zadovoljna sa svojom dr koja mi je dala tu terapiju. Ali pored nje imam i dr psihoterapeuta koja smatra da mi ti lekovi uopšte nisu potrebni, i koja mi je puno pomogla sa vežbama relakacije i svim drugim što sam naučila kod nje. Dr psihijatar kod koje idem nije baš zainteresovana za moj problem. Samo mi da lekove i kaže bit će sve uredu. Ali nije. Imam divn brak. Porodicu, sve uglavnom ok.

Puno vam hvala na ogovorima.

Poštovana,
već nekoliko meseci imam problem sa hroničnim umorom i s vremena na vreme mi se pojavljuju mrežaste tačkice, posle čega mi je užasno loše i imam utisak kao da ću se srušiti. Prvo je lekar opšte prakse sumnjao na jedan od virusa koxaki i adeno, uspostavilo se da je koxaki. Bila je tu jedna infuzija, umeren rad, vitamini i tako dalje, meseci prolaze, a je se i dalje osećam vrlo slično, čak sam i počeo da razmišljam u raznim bolestima. Lekar opšte prakse mi je rekao da je to od stresa i da moram da se klonim prvo njega. Krvna slika osnovna je rađena s vremena na vreme i uvek je bila u redu. Lekar specijalista za viruse kaže da koksaki ne može da pravi toliko dugo problem i da naš organizam može da se izbori sa njim. Očni lekar je izvršio kompletan pregled i rekao da on ništa ne vidi, a moji bližnji su me nazvali hipohonderom. Moje pitanje lekaru je da li je moguće da je sve posledica stresa i šta da radim, da li da koristim neke prirodne preparate za umirenje ili nesto drugo!?
Hvala unapred

Poštovani,
zadnjih šest meseci imala sam probleme sa bezražloznim strahom, strepnjom i paničnim napadima. Nastajali su čak i u stanju mirovanja. Praćeni su često u brzanim i jakim pulsom, dijarejom i strahom od onesvešćivanja. Interesuje me šta bi to moglo da bude i koje je potencijalno rešenje?
Hvala

Poštovani,
imam problem sa majkom, ona je duševni bolesnik, ne znam tačnu dijagnozu, ceo život se muči sa tim jer odbija saradnju lekara, bila je zatvorena u bolnicu više puta, a za tim puštana uz obaveznu terapiju, veoma jaku, od koje je bila jako umrtvljena, i odbijala je da je pije kod kuće. Ne ponaša se 'normalno', nije funkcionalna, često ima 'ispade', npr. poslednji je da je od nečega strašno bolesna, a kad je pitamo od čega ona se naljuti, izađe iz sobe, počne da plače u zavisnosti od raspoloženja. Ja bih stvarno htela da joj pomognem, jer drugog rešenja nemam pošto sam student i nisam u mogućnosti da se odselim iz kuće. Moj otac neveruje u pomoć psihijatra. Što je i opravdano jer su državne ustanove u kojima je bila stvarno strašne, ko iz horor filma, a i pomoć se sastojala samo iz drogiranja lekovima. Stoga sam mislila da je odvedem u neku privatnu kliniku u Beogradu, ali ne znam ni koju ni gde ni koliko novca za to treba da odvojim. Najveći problem sa njom je u tome što ona potpuno odbija saradnju, čak ni sa nama u kući ne razgovara, neće da kaže šta je muči, ili glumi saradnju, i ume jako da iznervira čak i mene koja sam joj dete a kamoli nekog lekara. Molila bih vas da mi date neki savet i informaciju.
Unapred hvala!