Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Imam jedan problem i molim vas da mi kroz savet pomognete. 2004 imala sam stresnu situaciju, tetka mi je preminula vrlo mlada. Od tada, sa nekim manjim prekidima pijem lekove. Nekada je to bilo uz savete lekara a nekada sam i sama uzimala. Sada idem redovno na kontrole i trenutno poijem seroxat, jednu polovinu ujutru, bromazepam od 1,5 i tritiko jednu trećinu uveče. Trenutno se dobro osećam, ali mislim da sam postala zavisna od bromazepama. Uveče mi se prispava krenem u krevet i ako se setim da nisam popila bromazepam san se razbije i ne mogu da zaspem. Mučim se po čitavu noć i tada krenu svakakve misli. Počinjem da krivim sebe zašto sam ikada i uzimala lek. U avgustu planiram venčanje i stvaranje porodice, pa se plašim šta će biti u trudnoći, kako ću bez lekova. Plašim se i toga da li mogu da rodim normalno i zdravo dete s obzirom na to koliko dugo sam pila ove lekove. Moj problem je i tome što mnogo razmišljam unapred. Molim vas posavetujte me kako da se lečim ove zavisnosti. Previše se plašim. Moj doktor govori da će polako da smanjuje doze i da ću se izvući ali ja ne verujem. Znam i da sama moram da se borim, ali teško je. U nadi da će te mi odgovorit,

S poštovanjem, Olja

Poštovana dr Krasić,

pre 15 godina postavljena mi je dijagnoza anksiozne depresije i lekar je tada insistirao na psihoterapiji više nego na lekovima, ali mi je prepisao bensedin 10 mg 3 puta na dan kao i maprotilin 25, 1 tabletu uveče. Maprotilin mi je isključen, a bensedin sam nastavila da pijem. Svoje probleme, najviše agorafobiju, uglavnom sam prevazišla sama, no, osećanje napetosti, bezvoljnosti ostalo je u nekim tragovima, završila sam težak fakultet, ali sam postala ovisna od bensedina. Molim vas da mi kažete da li je moguće prevazići ovaj problem upotrebom antidepresiva sssr, ili nekim drugim metodama. Ljubazno vas molim da mi odgovorite koje i kakve tehnike postoje koje bi tretirale ovaj užasni problem a pri tom imale efekta u tretiranju agorafobije. Unapred hvala.

Poštovani,

problem sa kojim se suočavam jako dugo traje. Naime sa strane gledano ja bih trebalo da budem jako srećna mlada žena imam savršen brak, posao koji volim, prijatne sam čak mogu reći jako lepe spoljašnosti. Međutim imam nedostatak samopouzdanja čak mislim na osnovu svega što sam imala prilike da pročitam a dosta sam se informisala o tome da je kod mene u pitanju socijalna fobija odnosno bezrazložni strah od nekih situacija kao što su javni nastupi pred više nepoznatih ljudi, čak i skupovi tipa slavlja raznoraznih gde sam u prilici da jedem sa grupom nepoznatih ljudi. Dešava mi se da pred takva dešavanja popijem i neki alkohol ili uzmem nešto za smirenje da bih ublažila nervozu koja je prisutna koja se manifestuje lupanjem srca, drhtanjem. Moram da napomenem da mi ukus alkohola uopšte ne prija i da ga uzmem ponekad samo da bih smirila nervozu, mada znam da to ne može da bude rešenje problema. Da li biste vi mogli neki savet da mi date kako da u tim situacijama pobedim te svoje strahove jer nisam za varijantu da koristim lekove, smatram da je to u nama samima i da samo mi možemo pomoći sebi. Da li je potrebno možda stalno se suočavati sa takvim situacija i na taj način ih prebroditi?

Unapred zahvalna na savetu!

Poštovani,

imam problem sa snom već duže vrijeme, preko godinu dana. Nemam problem da zaspim ali teško održim san. Tačnije budim se na svakih sat vremena. Nemam nekih psiholoških problema izuzev što mogu reći da sam presenzibilna, ali takva sam čitavog života (tako mi barem kažu najbliži). U principu, kada legnem u krevet ne mislim ni o čemu, osjećam se dobro. Pošto sam zaposlena obično umorna idem u krevet i tada obično mislim kako ću da se naspavam i jedva to čekam. E onda legnem, brzo zaspim a kada se probudim mislim prošlo barem pet sati pošto sam prilično naspavana, i tada sledi razočarenje kada pogledam na sat. Molim vas recite mi da li igdje postoji još neko sa sličnim problemom jer mi se čini da bi me razumeo samo neko ko je prošao isto? Takođe, molim vas za vaše mišljenje o mom problemu! Nisam napomenula bitnu stvar, koristim cikloproginovu već duže vreme. Da li ona u nekim slučajevima može da utiče na san?

Veliki pozdrav!

Moj momak je bio iz nekih tamo razloga u istrazi oko 2 meseca. Zbog velikog stresa (počev od nepravde koju je osećao), osecaj straha i već kojih stresova, pa je i fizički klonuo/ padanje u nesvest, krize svesti i nešto što liči na epi napad i tako dalje. Njemu su davali tamo neke lekove koji su predstavljali šok za njegov organizam - bromazepam 10mg/3 dnevno, xalol 1mg / 3 puta dnevno, formidal za spavanje (uz to je spavao samo 2-3 sata dnevno) i 2 eftila za epi napade. Jednom rečju, nisu normalni. Ono što se sukobi tome je što nikada tako nešto ranije nije pio, a bio je vrlo aktivan, radio je po ceo dan. Kada je došao kući prestao je piti lekove i pio je 2 puta dnevno rivotril po 1/4. Posle 3 dana, tačnije jednu noć, dok smo gledali tv iz čista mira pao, počeo da se grči i trese, da koči usta koja su bila poprilično iskrivljena. To stanje je trajalo oko pola sata (dok nije stigla hitna / stramota za čačansku hitnu). Licilo je na epi napad (koji nikada ranije nije imao, sada ima 28 god). Da skratim, a morala sam objasniti zbog složenosti problema. Radimo sada analize i sve više smo sigurni da nije epi napad. Ali mene zanima jer pretpostavljam da mu se to desilo zbog lekova - koja je to količina lekova koju mora piti da održi tu "fizičku zavisnost" zbog lekova koje je pio, kako mu se ne bi ponovili napadi - krize svesti i po mom mišljanju "pražnjenje organizma" koje je izgledalo užasavajuće i da ih postepeno izbacuje. Sada pije rivotril 3x1/4 i seroksat 1x1 dnevno po 20mg. Pošto mu je seroksat jako smetao prestao je na svoju ruku da pije. Da li je smeo da prestane i da li je dovoljno to što pije i kada da prestane i vrati se normalnom životu? Izvinjavam se na možda komplikovanom tekstu, ali nisam u stanju da lakše objasnim složenost problema.

Marijana

Poštovana dr Krasić,

evo ponovo se javljam u vezi pitanja br. 31572 i 31610. U odgovoru na drugo pitanje odgovorili ste mi da mogu odvojiti vreme za sebe, ne znam šta ste pod tim mislili. Juče sam vam postavila ponovo pitanje, ali mi niste odgovorili, verovatno nije stiglo do vas. Juče sam rekla da ne mogu dobiti uput da dođem do vas, što bih najradije učinila. Molila bih vas, obzirom da do sada nisam imala adekvatnu terapiju, da mi odgovorite da li sa uzimanjem zolofta mogu uveče koristiti maprotilin ili neki drugi lek. Ako postoji mogućnost ja bih najradije došla do vas?

Veliki pozdrav. Nadam se odgovoru.

Malo je nezgodno objasniti moj problem. Imam svakodnevno gušenje u predjelu grla tj cjelog vrata i grkljana do donjeg djela vrata. Pritisak u plućima. Svaki udisaj osjetim. Napravio sam pretrage uho grlo nos 2 puta ok, rentgen pluća srca ok, snimanje i vađenje krvi za štitnjaču nalaz ok, kardiolog ok pulmolog ok, nalaz krvi ok, na kraju sam otisao psihijatru koji je konstatirao panični poremećaj i da sam umislio da sam bolestan ali ja ne vjerujem u to. Nikad prije nisam bio bolestan. Vrat me više boli na dodir. Bio sam pušač 22 godine 1 kutija na dan i prestao sam prije 5 mjeseci jer su mi smetale kad udahnem dim kao da sam početnik. Smetalo mi. Moje pitanje koje pretrage da radim dalje.

Unaprijed hvala

Poštovana dr Krasić,

hvala na brzim odgovorima na pitanja br. 31572 i 31610. U pravu ste da treba da odvojim malo vremena i za sebe, što bih rado učinila ali nemam mogućnosti. Naime, ja bih najradije došla do vas, ali uput overen od strane lekarske komisije nema šanse da dobijem, bez obzira što nisam zadovoljna dosadašnjim iskustvima. Sami ste rekli da kombinacija seroxat i rissar ne ide, što potvrđuje moje sumnje u adekvatno lečenje. Pokušaću sa zoloftom kako ste rekli, pa me zanima da li mogu uveče koristiti i nešto za spavanje, pošto imam problema i sa tim. Mnogo vam hvala, zaista ste divni.

Veliki pozdrav.

Poštovanje,

ja sam vam doktorko pre 15 minuta poslao pitanje, a sada sam gledajući vaše odgovore naišao na pitanje devojke koja je pila seroxat i rissar zajedno i nije joj bilo dobro. Vi njoj u odgovoru navodite da se ova dva leka ne smeju uzimati zajedno. Sa kojim antidepresivima se sme uzimati rissar.

Hvala

Poštovana doktorko,

molim za savet. već 15. godina se lečim od anksiozne depresije, i nisam uspeo da rešim problem. Redovno sam uzimao tablete i bio pod da tako kažem nadzorom lekara. Sada imam dijagnozu F33. Od terapije uzimam rivotril 3x1 od 2mg dnevno, seroxat 20mg 1 ujutru, lamal i sada mi je doktorka uvela lek rissar 2mg uveče. Rissar je antipsihotik i koristi se za lečenje šizofrenije što vi svakako bolje znate od mene. Da li se rissar koristi i u lečenjima depresije i pojačane neuroze, ili sam ja ozbiljno oboleo. I zanima me dali se može izlečiti bar delimično neko ko 15 godina boluje od depresije. Ja sam iz okoline Raške i nemam mogućnosti za psihoterapisko lečenje. Nadam se da će te razumeti moje pitanje.

Hvala unapred.

Nisam komukativan, stalno sam zatvoren u sobi, nigde ne izlazim, teško stičem prijatelje. Da li postoji neki lek za veću komukativnost. Moj psihijatar mi je dao zolof da pijem ali ja ne vidim neke efekte.

Hvala

Poštovana,

problem je sledeći moj otac koji sada ima 60 godina, već 15 godina ne leči depresiju već to stanje tretira samo sredstvima za umirenje odnosno bromazepamom. Nikada nije uzimao ni jedan drugi lek. Psihijatar mu je rekao da je sada kasno da koristi antidepresive. Da li je moguće lečiti to njegovo stanje antidepresivima i da li je uopšte izlečivo?

Hvala unapred!!

Imam ozbiljnih problema sa depresijom i apatijom već godinu dana. Tek sam skoro to primetila. Prošle godine sam se upisala na fakultet i obnovila sam godinu. Htela sam da napustim fakultet, ali mi roditelji nisu dopustili jer ih je sramota i brinu šta će reći komšiluk i rodbina. Ja sam se posle toga potpuno izolovala od ostatka sveta. Samo sedim u sobi, ni sa kim ne komuniciram, nikoga ne viđam. Spavam skoro celi dan i noć, izađem iz sobe samo da jedem i odem do wc-a. U potpunosti sam zanemarila i ličnu higijenu-kupam se jednom u mesec dana, pa čak i ređe. Posedujem izuzetan manjak energije, nemam volje apsolutno ni za šta. Ne reagujem ni na šta-ni kada je nesto smešno, ni kada je nešto tužno, prosto kao da ništa ne osećam. Ni u čemu ne mogu da uživam. Imam osećaj beznadežnosti, bespomoćnosti, osećaj krivice. Kada govorim pričam jako tiho i usporeno. U poslednje vreme mislim da su svi protiv mene, da me niko ne razume i javi mi se želja za samoubistvom ili čak za ubistvom svih osoba koje mi se obrate, ali nema volje, ni snage čak ni da to uradim. Nisam bila kod psihijatra jer ne mogu da se nateram da izađem iz sobe, tako da ne koristim nikakvu terapiju. Ja sam lezbejka i ne mogu to da kažem nikome jer znam da roditelji ne bi dobro reagovali na to. Mislim da bi bilo najbolje da napustim fakultet na kojem nisam ni bila godinu dana, da se zaposlim i odselim od roditelja koje smatram krive za većinu mojih problema. Nekada mislim da ih mrzim i čak mi je i drago što nisam uspela na faksu i što sam lezbejka jer znam da će ih to povrediti i smatram da ću ih tako kazniti za nedostatak ljubavi, zanemarivanje, fizičko i psihičko zlostavljanje koje sam trpela od njih. Molim vas za pomoć i savet.

Hvala unpred.

Poštovana dr Krasić,

u vezi pitanja br. 31572 daću vam detaljnije informacije: od anksiozno-depresivnog stanja bolujem od 2003. godine, pila sam mnoge lekove, a najviše se zadržavala na bromazepamu 6 mg, dva ujutru i dva uveče. Osećam se uznemireno, nervozna sam bez razloga, ne podnosim društvo, ljude oko mene, melanholija me je uzela pod svoje, kako ja znam da kažem, zaboravila sam da se smejem. Dešava mi se da se iznutra osetim uznemireno, tada mi srce lupa, ruke drhte, usta se suše, te tri stavke mi najteže padaju jer ne mogu normalno da funkcionišem iako se to očekuje od mene. Kao što sam rekla, radim, imam i rad sa strankama, ponekad sam vrlo gruba sa njima, a posle mi bude žao, jer sam u principu vrlo emotivna. U porodici ne nailazim na razumevanje, što mi i najteže pada, osećam se sama na ovom svetu, odbačena i nikom potrebna. Znam koliko mogu, umem i znam, ali uzalud, to mi ne pomaže jer je davno srušen moj ego ili šta već. Možda pišem malo nepovezano, ali imajte u vidu moje stanje. Nisam iz okoline Niša, inače bih odmah došla do vas. Iz okoline Leskovca sam. Ako mi je terapija bila pogrešna do sada, opet vas molim da mi pomognete, tako što ćete mi preporučiti odgovarajuće lekove. Napominjem da mi je psihoterapija nedostupna.

Unapred hvala.

Poštovana dr Krasić,

u nekoliko navrata javljala sam vam se ranije i iznosila svoj problem koji se tiče odgovarajuće terapije od strane psihijatra zbog anksiozno-depresivnog stanja koje me godinama prati. Naime, pre dva meseca otišla sam drugom pshijatru koji me je saslušao i dao mi lekove seroxat, rissar i lamictal. Međutim, na prva dva sam veoma loše reagovala, izazivali su vrtoglavicu, nestabilnost, pa sam prestala da ih uzimam posle nekoliko dana. Na prvoj kontroli rekla sam to doktoru i on je rekao da ne mogu biti njegov pacijent jer odbijam njegovu terapiju. Sada je dilema u meni jesam li pogrešila, možda sam trebala biti strpljiva da se moj organizam privikne na takve lekove, mada mislim da greška nije samo moja, to isto trebao je reći i moj doktor, ali on je bio veoma grub. Otišla sam kod drugog doktora kome sam takodje ispričala šta se desilo, da takvu terapiju nisam mogla podneti, on mi je prepisao karbapin 1/2 ujutru i uveče, bromazepam 3 mg, tri puta dnevno i maprotilin 50 mg uveče. Tu terapiju uzimam već mesec dana, ali ne vidim neke rezultate. Šta vi mislite o svemu ovome? Da li da se vratim na prvu terapiju ili koristim ovu drugu, ili mi vi predlažete nešto treće? Napominjem da sam dosta malokrvna, radim i izložena sam svakodnevnim stresovima i napetim situacijama. Bila bih srećna kada biste mi odgovorili šta je najbolje za mene.

Veliki pozdrav.

Moja dijagnoza je F39, nikada pre nisam imala problema ali zadnjih 5 meseci mi se javila velika anksioznost i unutrašnji nemiri, nesanica. Probala sam dosta antidepresive ali mi nisu odgovarali, veoma sam uplašena sa mi ovo neće proći. Molim vas, da li je moje stanje izlečivo?

Hvala

Imala sam dijagnozu F32.2, pila sam triticco retard 2 godine i idem još uvek na terapije. Rodila sam dete pre mesec dana celu trudnoću sam bila na lorazepamu. Bojim se da mi se bolest odnosno stanje ne vrati. Udata sam ali zbog konflikta sa roditeljima zbog kojih sam dobrim delom upala u to stanje nisam završila fakultet a bila sam odličan student. Svi mi govore da je kasno da sada završavam fakultet a ja ni sama više ne znam. Kažu kada nisi do sad. . .

Hvala unapred na odgovoru.

Imam 23 godine, prije dvadesetak dana pojavio mi se sledeći problem: imao sam jednu stresnu situaciju, inače sam sklon nerviranju, posle toga počeli su bolovi u levom donjem delu stomaka izgubio sam apetit, gubio sam snagu a u toku dana mi se većinom spavalo osećao sam neraspoloženje. Bol u levom delu stomaka kao da je isčezao ili ga ne osećam zbog tupog bola ili peckanja ne znam kako da ga definišem u donjem delu sredine stomaka i osećam kao da otežano dišem. Prilikom hodanja bol kao da nestaje a snaga se vraća ali kad sednem počnem da gubim snagu. Posle pet šest dana bol je u većem delu prestao, međutim prije tri četiri dana imao sam opet neku stresnu situaciju i bol se opet vratio, gubljenje apetita i snage. Prošle godine baš u ovom periodu imao sam isti problem, nisam išao u bolnicu a nakon toga dobio sam čvoriće na nogama (erithema nodosum) zbog toga sam otišao u bolnicu, nakon određnog vremena ti čvorici su prestali, požalio sam se da sam imao problema sa stomakom i da osećam kao da me nešto iznad stomaka steže uradili su mi gastroskopiju i nalaz je bio uredan. Posle izlaska iz bolnice do ovog perioda nisam imao problema.

Unapred hvala!!

Poštovani doktore,

kad spavam skoro uvek osećam kao da me nešto pritiska u grudi, hoću da zovem nekog, ali mi glas ne izlazi sa uste. Strah me je da se uspavam jer taj osećaj je nepodnošljiv. Neko mi kaže da su to noćne more, ali neki mi kažu da imam psihičke probleme, moram da napomenim, da sam imala i neke zdravstvene probleme, ali sada sam ok. Hoću da vas pitam da li treba da idem na neke lekarske kontrole i kakve analize da uradim?

Hvala