Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Zdravo doktore, imam ja mislim fobiju, vec skoro 7-8 m, radim, ali simtomi su: kad podem peske negde pa makar i 50m, tresu mi se noge, osecam veliku paniku, mislim da cu se srusiti, pasti u nestv. Zato nigde ne izl. Od straha, srce me stezalo od strah. Bio sam na kardio, proverio kompl, krv, i se je u redu, stitn. Zlezdu min otek i malo zelezo je slabo ali sve je u redu. Prep. Mi lekar. Xelex (alprazolam) 1mg x3 nem. Efek. Ili su slabi. Tek sam poceo da ih pijem, mnogo me uspivaju, dali da uvecam dozu, prob. Sam deprozel 20mg (paroxetin) i pos. 4dan. Po10 mg panika se uvecala 10puta mislio sam da cu da umr, srce je jako lupalo, pritisak se kacio, uplasio sam se i batalio, 3 dan nisam mogao da se oporavim, a sa xelex nisam imao prob, ili savet sta da pijem, pozdrav i hvala unapred

Pozdrav i postovanje. Jedno pitanje: imam panicne napade ali ne tako cesto, mada je cesto ona ivica napada prisutna. Uvek se borim i izborim sa tim. Gutljaj vode i malo trpljenja. Najcesce u zatvorenim prostorijama gde ima dosta ljudi. Simptomi: crvenilo lica, ubrzan puls do 120, povisen pritisak do 160, i naravno potreba za kiseonikom. Nisam se obracao lekaru. Sta preduzeti? Da li moze lecenje bez lekova i najvaznije, da li se moze doziveti mozdani, srcani udar ili se onesvestiti u toku napada? Hvala!!!

Secam se dok sam bila mala 7, 8 god pa i kasnije, znala sam da uvece kada legnem da spavam pocnem da placem, osetim se usamljeno iako apsolutno nemam razloga za to (majka je izuzetno brizna bila) piskila sam u krevet cesto, ali sve redje do i god srednje skole. (da napomenem da su u kuci povremeno bile i verbalne i fizicke svadje, sto izmedju mame i tate, sto izmedju babe i mame) a vecina se odigravala ispred mojih i bratovih ociju. Mama je znala da mi place i da kaze kako odlazi, da mi kaze ista si on ona i td. A to sve mi je tesko padalo. Primetila sam da mi se u poslednje 4 godine (uglavnom pocetkom proleca sa tendencijom opadanja, pa se opet javi pocetkom jeseni i traje do polovine zime pa sve opet u krug) javljaju napadi tuge, uznemirenosti, lupanje srca. U tim trenucima se osecam izuzetno nesigurno, bojazljivo. Glas, govor mi je nesiguran, nejasan. Ne izlazi mi se medju ljude. Ne raspolozena sam. Ti simptomi su mi se izrazili u iii i iv godini s. S predstavljalo mi je pravo mucenje. Ali nekakako sam se izborila da svoje obaveze zavrsavam i kapacitete ucenja nekako odrzavam. . Cini mi se da mi je sve gore. Iigodina sam fakulteta i taj problem sto sam vam opisala mi se sve cesce i izrazenije javlja i tako upropastavam odnose sa najblizima, sa deckom, sa kolegama i prijateljima. . . Povlacim se u sebe. Ocajna sam, ovo nisam ja. (a bila sam vesela, drustvena, voljna, hitra. .) inace vec godinu pijem dianu 35 za lecenje policisticnih jajnika. Molim vas, odgovorite mi sta mislite i sta mi savetujete osim odlasku psihijatru. Da li ovi napadi, ako mogu tako da ih nazovem, mogu da imaju veze sa mojim detinjstvom, odrastanjem? Unapred zahvalna na odgovoru suzana

Dobro veče. Imam 19 godina. Već godinama patim od istog problema, ali mi niko ne veruje. Prošao sam rat u hrvatskoj, kad sam imao 3 godine, i mislim da je to ostavilo posledicu na mene. Molim vas da mi kažete da li mi ima pomoći, da li da se javim lekaru? I recite molim vas šta mislite da mi je. Ovako se osećam: od detinjstva imam nesanice. Nikad se u životu nisam odmorio, naspavao. Legnem da spavam i vidim anđele, nekad đavole, nekad samo svetla, kao lampe ispred mene, nekad leptire. Krenem da dotaknem anđele, ali oni nisu tu, iako ih vidim. To se događa skoro svako veče. Često i preko dana čujem dozivanje mog imena, buku, vrisku, smejanje, plač, osvrnem se ali nema nikoga, ali ja čujem!! Kad ovo nekome kažem, kažu da izmišljam. Niko mi ne veruje. Takođe, nemam telefon, ni facebook profil. Nemam nijednog prijatelja. Jako se bojim ljudi. Znam da me svi mrze, da žele da mi naude. Ne želim da sam blizu nijednog čoveka. Užasno se bojim policije, oni me progone, i hoće da me zatvore. Kad god pogledam kroz prozor, njihova kola tuda prolaze. . . Nikada nisam bio u vezi ni sa kim. Nemam takve potrebe. Ceo život sam prazan, tužan, ne znam šta znači sreća! Moje misli me ubijaju. . . Želim da umrem. Često moje misli lete sa jedne na drugu. Ne mogu lako sklopiti misli u glavi. Ono što me najviše plaši je to da već pola godine gubim pamćenje. Ne mogu se setiti šta sam uradio i rekao. . . Osećam se izgubljeno. Ima toliko toga još. . . Molim vas pomozite mi odgovorom vašim. Kažite šta mi je, i ima li mi pomoći? Unapred hvala.

Postovani, molio bih vas za misljenje. Imam (18 godina) , i imam strahove i opterecujem se sa tragedijama i poistovecujem sa akterima i strahujem da cu to uciniti svojim bliznjima i ako svestan cinjenice da necu, ali ipak imam strahove, a ujedno i bolove u stomaku koje mislim da ima veze sa tim. Simptomi su mi prisutni tokom celog dana sa manjim ili vecim intezitetom. Pijem bensedin 4mg + 0 + 4mg.

Moj sin ima 31 g. Ima emocionalnu krizu. Od 2003 g. Pio je haldol 1 1 0 lorazepam a a pola trixifen 1 1 2 akineton 1 0 0 prije 5 mjeseci pije risar 1 0 1 lorazepam 1 1 1 juce je dobio jer smo bili u bg na kontrolu metoten 1 0 1 sto da vam kazem kako je on a kako je nama. Da li ima sto novije da li moj sin moze da se skine sa tableta. Sve bih pitala ali mi ne dolazi nista trenutno. Hvala u naprijed na odgovoru. Ako ne odgovorite razumjecu.

Sto zbog porodice, sto zbog vlastite nesigurnosti nikad nisam nista u zivotu uspjela postici. U ratu je ubijena oceva majka i on se tada potpuno okrenuo islamu. U nasoj kuci se ne smije slusati muzika, gledati kad se dvoje poljube na tv-mora se promjenit kanal, reci svoje misljenje o necemu-tada nastupa svadja, sva djeca njegovih prijatelja su uvijek bolja od mene, sestre i brata. Pa i djeca njegovih prijatelja koja su sada narkomani ili u zatvoru, nekad su bili bolji. Imam 24 godine, u januaru zavrsila fakultet. Posao je jako tesko naci i u prodavnici a kamoli u struci, osjecam se beskorisno i bezvrijedno, roditelji mi ne mogu (mozda je bolja rijec nece) pomoci da nadjem posao jer po ocevom razmisljanju treba se truditi, biti uporan, i uzdat u dragog allaha, a ja gledam kako se moje kolege s faksa zaposljavaju (naravno-zaposljava ih porodica i uza i sira familija) . Mama se u cijeloj prici ne pita nista. Udat se necu samo radi toga, da bi pobjegla. Jer je to sestra uradila sa 19 i gorko pogrijesila. Moji zivci su na rubu sloma, jer svaka moja ideja je nula, sta god pokusam nailazim na podsmmjeh, vrijedjanje, omalozavanje, a sve to nazalost potice od kuce. Toliko postajem nesigurna s ljudima, u komunikaciji, da se zacrvenim ne samo u licu, nego i vrat, dekolte i ruke, kada je neki bitan dogadjaj ili skup, ljudi u mom prisustvvu misle da dozivljavam neku vrstu soka. Medju masom ljudi, ja se gusim i tesko hodam, kao da me neko koci. Pri stresnim situacijama tece mi krv iz nosa. Sta da radim od zivota svog. Unaprijed zahvaljujem.

Već 4 godine imam generalizovan anksiozni poremećaj i pila sam Cipralex, Xanax, Flormidal, jer ne postoji šansa da drugačije preživim noć. Jednostavno ne mogu bez lekova, jer je strah nepremostiv. S druge strane želim bebu i radim na tome. Šta ako ostanem u drugom stanju? Molim vas samo mi nemojte reći da prekinem terapiju, jer znam da bez nje sigurno ne mogu.

Postovanje. Postavio sam vam pitanje pod brojem, 59914, a odgovoreno mi je 27. 04. 2010. Ja vam se zahvaljujem i kao sto ste napisali da vam se javim. Terapiju koju mi je prepisao moj lekar prestao sam da pijem i danas sam otisao na kontrolu jer mi nikako ne ide na bolje naprotiv sve mi je gore. Zatvorio sam se u sebe, neizlazim iako me drugari zovu da sa njima odemo nekuda samo da mi verujem u najboljoj nameri pomognu. Veoma sam nervozan sve mi smeta, i nista me ne interesuje. I dalje imam prividjenja na moje pokojne, isto slika sa ratista. Danas mi je doktor prepisao terapiju: diazepam 5mg, 3x1 dn. Da i dalje uzimam flormidal. 15 mg. 1x1. Pp uvece i dodao neki lek triticco r tablete 15. Mg. 0+0+1/postepeno uvodjenje. Da se javim na kontrolu za tri nedelje. Molio bih vas za vase misljenje o novoj terapiji. Verujem da ce mi biti bolje jer ovako vise nemogu.

Poštovana dr. Krasić, moji problemi su počeli posle trećeg porođaja (imam troje zdrave dece, trudnoće i porođaji su protekli uredno) a odnose se na period pred menstruaciju. Osećam se depresivno, manje vredno, izgubljeno, osećam nemir, nervozu. . . Sve u svemu tih dana nisam ja-napominjem da dojim bebu i da verovatno moji hormoni uzimaju stvar u svoje ruke ali bih vam bila jako zahvalna ako postoji način da lakše prebrodim te dane. Unapred zahvalna, ljiljana

Postovana dr krasic, da li je efikasnije u odvikavanju od diazepama koristiti ssri lekove ili antipsihotike, ili kombinaciju istih. Molim vas i da mi odgovorite da li se od antipsihotika nuzno mora ugojiti. Mozda zvuci neozbiljno, ali vas molim da mi pomognete, jer ne smem da se ugojim zbog bolesti kicmenog stuba, a trebalo bi da pocnem sa lecenjem. Koji lekovi namenjeni prestanku uzimanja dizaepama, odnosno odvikavanju, najmanje goje? Srdacan pozdrav, hvala

Postovani, vec tri dana pijem lek seroxat i imam problem. Ne mogu da izdrzim da se ne pomeram, da budem miran. U toku dana me tera stalno da zevam, i pri zevanju osetim kako sam umoran, da su mi pogotovo umorne noge. Kada legnem da spavam opet ne mogu da budem miran, nego me tera da se protezem, zevam, i kada zaspim vrlo malo spavam i tera me stalno da se pomeram. Kada se probudim iz tog polu sna ja sam nekako odmoran ali se posle kratkog vremena vrlo brzo zamorim. Primetio sam da su mi i zenice jako siroke. Da li da promenim terapiju? Vase misljenje molim. Hvala.

Zdravo htela bi da vam se obratim imam cerkicu od tri ipo godine i dobila sam posleporodjajnu depresiju od samog pocetka plakala sam nisam smela da je presvucem znaci nista oko nje. . . Kontrolisala sam sve moguce i sve je u redu a sada sta mi se desava nemam volje ni za nju ni za sebe. Place mi seimam osecaj da cu da napravim nesto sebi ili njoj isla sam kod psihijatra i sta nisam probala ali nikom nisam rekla pravu istinu pijem tablete antidepresive ali nepomazu mi sta da radim a da bi nekom rekla pravu istinu mislice da sam luda i uzece mi dete koje volim kao zenicu oka svoga sta da radim pomozite mi kako da budem srecna maja to je sto najvise zelim na svetu. . . . . Uplakana majka

Postovana dr krasic. . . . . . . . . . Bila sam potpuno zdrava do 12 aprila 2010 tog dana sam uzela dve tablete topalgic od po 100 mg a inace koristi moj muz. Uzela sam jer sam imala bolove ispod rebara sa leve strane nize u stomaku i nakon 45 minuta sva sam pobjelela cijelo tjelo a pogotovo lice i ruke i jednom sam povratila al jako i normalno pravac u hitnu. . U hitnu u istom stanju cak su mi se tresle noge. Osjecala sam neku toplinu u citavom tjelu a pogotovo u glavi bila sam iscrpljena, umorna inace radim i imam troje djece pa moj doktor misli da je od umora. . . U hitnu proverili krv sve u redu srce u redu glavu nisam snimala neznam zasto valjda nisu hteli. A ja i dalje osecam problema u glavi sa leve strane nekako mi tesko i oko je nekako umorno neznam kako bih vam to opisala; i dan danas se ne osecam dobro imam paniku strah i opet mi se desava da izgubim boju i ruke mi znoje lekove ne koristim nikakve bila sam dve sedmice na bolovanje i trenutno radim. . Al cim nesta forsiram odmah mi dolazi nesvestica i znojim se neznam od cega valjda od nekog straha nekako se bojim nemogu se naviknut na ovaj zivot ovde vise sam provela zivot u svojoj drzavi to znam da mi jako smeta ovamo zivim 10 god. . Sta moze da bude neki mali mozdani udar. . . . Za svo vreme uvjek sam bila pri svesti. . . . . . Hvala dr krasic i da li je zbog te dve tablete sto sam uzela. . . . Prijatno

Postovani, dugo se lecim pod dijagnozom f 20 od 1978, tri puta sam bio hospitalizovan-osecam napetost, strah i slicno. Pre god. Dana jedan covek me je na poslu udario glavom, namerno i slomio mi je nos od tada mi se bolest pogorsala, doktorka mi je povecala duplo doze lekova: rissar 2mg, 2x1, largactil 25 2+2+3, eglonil 200, 0+1+0flunisan 1x1, artane 1x1. Na poslu znaju da se lecim i rugaju mi se na sudu je ovaj covek sto me je udario rekao da se lecim i da sam sve izmislio, niko nece da kaze sta je bilo i kako me je udario svi kazu nista nismo videli. . . Cesto sam bezvoljan i pospan a u meni vlada praznina, nema interesovanj a nizacim osim za duvanom i hranom, kakvi su uslovi da odem u invalidsku penziju? Unapred zahvalan, goran

Postovana molim za odgovor. Imam oca 1950. God. , kome je pre tri godine dijagnostic. Dementia g 30. Od kada kao terapiju koristi zoloft, rivotril, tanakan i ebixa (u pocetku exelon) , od poslednje hospital. (pre oko sest meseci) samo ebixu, od kada prestaje skoro u potpunosti da komunicira ne izlazi napolje, ustaje samo radi obroka. Od pre pet -sest dana ebixe nema u apoteci tj. Lek ne uzima, ali primecujem da je poceo da izlazi, pokazuje izvesna interesovanja. . Dali lek toliko utice na to da je toliko bezvoljan i dali eventualno prestati sa uzimanjem ili ga zameniti sa nekim drugim. Hvala unapred

Postovani dr. ! Javljam se sa kosova, posto i sami znate nasu situaciju da nemamo bas strucne lekare tj psihijatre ja bih vas zamolila da mi vi pomognete! Radi se o meni koja vec 6 god imam sledece simptome; lose u glavi, strah od svega; panika, nemam cisto razmisljanje, bez koncentracije, volja mi je na minimum uvek nervozna i lupanje srca! Terapija mi je vec 6 god amizol 10 mg ujutru i rivotril 0. 5 9ujutru i uvece! Molim vas pomozite mi-ocajna sam! Unapred zahvalna jasmina

Postovani, u proteklih nekoliko godina moj brat se lijeci na psihijatriji, i ima dijagnoze ptsp komplex, trajni poremecaj licnosti, i teski povratni depresivni poremecaj sa psihoticnim simptomima. Uskoro treba ici na ocjenu radne sposobnosti odnosno komisiju, pa me interesuje da li ce biti penzionisan s ovim dijagnozama. Inace stalno govori da ga neko prati, da zele da ga ubiju, prisluskuju ga, cak mu i neka bica dolaze, odvedu ga u nepoznatu zemlju u neke lavirinte i kasnije ga vrate, stalno je preplasen, nigdje ne izlazi iz svoje sobe, rijetko jede, ne spava ni 2 sata u toku dana, prica nepovezano, nista sto pocne ne moze zavrsiti i onda se povlaci u sebe. Ni sa kim ne komunicira osim ponekad sa mnom. Cuje neke glasove koji mu govore da je nesposoban za bilo sta i da je naj bolje da se ubije, a u svojoj sobi je rekao da mu zena skine zavjese jer su to duhovi koji dolaze po njega, stalno su mu spustene roletne na prozorima sobe jer cim se podignu on vidi resetke na prozorima. Ne znam sta vise da pisem, imao bi napisati roman o njemu i njegovome stanju, ali ovo je ono naj bitnije. Stalno kad uhvatim vremena da s njim razgovaram, jer obicno izbjegava, on kaze da je naj bolje da nije ziv, i da ce da se ubije. Posebno se boji ako bi ga ova komisija koja bi trebalo da ga penzionise, odbila i vratila na posao. Stoga vas molim da mi spram vaseg iskustva kazete, kolike su sanse da mi se brat penzionise, ima 39 godina starosti i oko 20 godina staza, ali je u zadnjih 2 godine totalno nesposoban za bilo sta, i to vrojeme je konstantno na bolovanju. Unaprijed zahvalan, edmond

Lecim se 10god. Pocelo je jakom depresijom a sada mi je dijagnoza shizofrenija. Moje pitanje glasi: da li je shizofrenija u potpunosti izljeciva?

Postovani moj deda je 30god vec u psihijatrijskoj ustanovi, ne znam tacnu dijagnozu jer to vesto kriju od mene sve ove godine. Ono sto sam ja uspela da saznam to je da ima maniju gonjenja, ali sumljam da je samo to u pitanju. Uglavnom s'obzirom da je genetika cudo da li postoji mogucnost da ja 'obolim' psihicki. Imam tegobe ako se to tako moze nazvati u nekim momentima moram da pipnem stvar vise puta, da se namestam do kod se 'ne namestim', a to ume da potraje. Ljudi oko mene su to poceli da primecuju i jako im smeta. O cemu se radi, da li ja to polako pocinjem da ludim ili ne.