Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Prozak (kod nas Flunirin, Fluoxetin, Flunisan) kao i svi ostali lekovi iz grupe selektivnih serotonergickih reuptake inhibitora (SSRI) imaju kao nezeljeno dejstvo i neki oblik seksualne disfunkcije. To se ne javlja kod svih pacijenata, cesto zavisi i od leka ali i od kolicine leka koji se uzima. Ako je potrebno da i dalje uzimate lek i u istoj dozi, onda je potrebno ubaciti i neki dodatni lek koji blokira nezeljena dejstva.

Za to sluze sledeci antidepresivi - Remerom ili Celixta (mirtazapin) i Trittico. Postoje jos neki kojih trenutno nema u nasoj zemlji. Mislim da su nezeljeni efekti koji su se javili nakon uzimanja Trittica zato sto ste ga uveli na pogresan nacin. Trittico se uvodi tako sto se prva tri dana izima samo jedna trecina tablete uvece, naredna tri dana dve trecine uvece a nakon sledeca tri dana podizete na celu tabletu! To je preporuka proizvodjaca i tada retko kad izazove nezeljene efekte osim kod preosetljivih osoba. Pored Trittica odlicne rezultate daje i mirtazapin (Remeron ili Celixta). Ako ni to ne pomaze a imate smetnje potencije, mogu se uzeti lekovi za potenciju poput Cialisa koji ce Vam resiti taj privremeni problem.
Sve ove lekove mozete uzimati samo ako Vam ih psihijatar propise i odredi, obzirom da postoje stanja u kojima su oni kontraindikovani, odnosno ne smeju da se uzimaju.

Ja zaista ne mogu da tvrdim, ali se plasim da ste vec postali zavisni od njega, jer koliko vidim niste u mogucnosti da prekinete sa uzimanjem leka. Postoje dve vrste zavisnosti a to su psihicka i fizicka zavisnost. Fizicka je ako vam se jave neprijatni telesni znaci nakon smanjenja ili iskljucenja leka, ili da posle jednog oderedjenog vremenskog perioda primene iste doze, osetite tegobe (telesne i psihicke) koje se povlace stalnim povecanjem doze. Druga vrsta zavisnosti, psihicka, moze biti udruzena sa fizickom ili da se javi izolovano. Prepoznaje se tako sto osba nije u stanju da se odrekne leka jer ima utisak da bez njega ne moze. Kad popije lek, pa makar to bile i doze koje nemaju dejstvo, oseca se automatski bolje. Sto se saveta tice, smatram da je bitno da se javite lekaru i da pokusate da izbacite Rivotril. Za to postoje par nacina. Jedan je da se jednostavno prestane sa daljim uzimanjem leka, ali vas tada ceka najmanje nedelju dana a najcesce i duze (ponekad i preko 3 nedelje) period gde se necete dobro osecati i gde ce simptomi verovatno biti prilicno naglaseni. Ovaj nacin se ne preporucuje kod Rivotrila, jer nije pozeljno da se naglo obustavi ! Druga mogucnost je da se postepeno, u jednakim vremenskim razmacima, polako samnjuje doza leka (koliko, kojim tempom i u kom vremenskom periodu treba da odredi lekar). Sledeca mogucnost je da se Rivotril zameni nekim drugim lekom iz grupe benzodiazepina i da se onda postepeno iskljucuje taj drugi lek. Najbolji nacin je da se uz Rivotril postepeno uvodi antidepresiv koji ce drzati pod kontrolon tz. apstinencijalne simptome. Preporuka je da se doza antidepresiva povecava a Rivotrila smanjuje. Ovo vazi samo za odvikavanje od leka nakon razvoja zavisnosti ali ne i za pacijente obolele od epilepsije. Po mom licnom klinickom iskustvu, za to je najbolji Efectin ER (Venlafaksin), ali je naravno stvar lekara kome se obratite koji ce lek uvesti u kojoj dozi i koliko dugo. U svakom slucaju, mislim da to treba da resite sto pre odlaskom kod psihijatra !

Prva sifra F43.1 je sifra Posttraumatskog stresnog poremecaja (PTSP). To je reakcija na neubicajno jak stres poput onog koji se javlja tokom rata kada se nadjemo u situacijama gde je nas ili zivot nama bliske osobe ugrozen, tokom katastrofa povezanih sa prirodnim nepogodama ili, u mirnodopskim uslovima, nakon saobracajnih nesreca ili silovanja. Druga sifra F32.2 oznacava da je osoba aktuelno depresivna i da je stepen ili intenzitet depresivnosti procenjen od strane klinicara kao teska depresivna epizoda (postoje jos blaga F32.0, umerena F32.1 i teska depresivna epizoda sa psihoticnim elementima F32.3). Asentra (Sertralin) je lek koji spada u grupu novijih antidepresiva, tz. SSRI (selektivni serotonergicki reuptake inhibitori) i daje dobre rezultate kod oba pomenuta poremecaja. Daje relativno brzo pozitivne efekte (najverovatnije ce brze otkloniti simptome depresije a sporije PTSD-a). Pozitivne osobine sertralina su da se slobodno moze davati u kominaciji sa vecinom lekova (psihijatrijskih i telesnih), da se moze propisivati i kod pacijenata sa skorasnjim infarktom miokarda (koji su veoma cesto depresivni) i da uglavnom ne utice na promenu telesne tezine. Jedini je antidepresiv koji se zvanicno moze propisivati deci. Dobro deluje i u tretmanu anksioznih poremecaja. Kod nas se ovaj lek moze naci pod nazivom Zoloft i Asentra. Od nezeljenih efekata moze da izazove muku i blagu napetost (to su dve najcesce primedbe) ali uglavnom (osim ako je osoba "preosetljiva" na lek) su blagi i prolaze za par dana. Da bi se izbegli nezeljeni efekti, najcesce se lek uvodi postepeno do najmanje dnevne doze od 100 mg. Za Vase tegobe, najverovatnije ce biti potrebna puna doza od 200 mg. Bromazepam je lek koji spada u grupu sedativa tj. anksiolitika. Jako je dobar lek, predstavlja samo dodatnu terapiju osnovnom leku (sertralin) i uzima se samo dok glavni lek ne postigne svoj efekat. Postoji, naravno, mogucnost navikavanja/zavisnosti na ovaj lek, ali je to samo u slucaju dugotrajne upotrbe i to vecih doza leka. Zato je neophodno da lek uzimate pod lekarskom kontrolom. Ponekad je neophodno da se, najcesce zbog PTSD-a, uvedu i dodatni lekovi i/ili psihoterapija (EMDR i CBT) ako ova prva kombinacija ne dovede do potpunog povlacenja simptoma.

Jedino sto mogu da Vam kazem je da se obratite psihijatru i da se odredi vrsta terapije koja je najpogodnija za Vas problem. Najverovatnije da ce Vam biti predlozena neka od psihoterapijskih metoda, ali nije iskljucena ni medikamentozna terapija. I jos nesto, javite se sto pre, jer sto se duze ceka, problem postaje tezi za tretman i otporniji na brojne intervencije. Uz to, mogao bi i negativno da utice na Vas brak sto bi imalo dalji negativan uticaj na Vase psihicko stanje.

Knjige na nasem jaziku koja je posvecena samo kognitivnoj terapiji po mom dosadasnjem saznanju nema. Ima knjiga koje su uglavnom kognitivno bihejvioralno, ili dominantno bihejvioralno orijentisane. Ako ste zainteresevani za tu vrstu psihoterapije, trenutno je upis novih polaznika za edukaciju iz kognitivno bihejvioralne terpije ( www.srabct.org.yu ; [email protected] ) .

Poštovani,

Da bi Vam dala adekvatan odgovor na Vaše pitanje, potrebno je da se uradi psihotest. ne bi li se utvrdila struktura Vaše ličnosti. Ako nije problem u tome, ili u nekoj od psihijatrijskih poremećaja, potreban Vam je trening socijalnih veština.

Istrazivanja su dokazala da povecanje prolaktina moze da izazove porast anksioznosti, narocito kod zena (REAVLEY S. sa sar, 1997). Da li je to kod Vas zbog visokog prolaktina, ili su se tegobe javile iz nekog drugog uzroka to Vam ne mogu sa sigurnoscu reci. Najpouzdaniji diferencijalno dijagnosticki kriterijim bi bio da se nivo prolaktiva dovede na normalu i ako se tada redukuje anksioznost, onda je to i bio uzrok. U svakom slucaju ako je to toliko jako da vam remeti svakodnevni zivot i stvara patnju, javite se lekaru.

Naravno da mozete da se oslobodite ovih lekova koje ste napomenuli. Terapija je trojaka. Najpre mozete da lek koji uzimate polako smanjujete na nedelju dana, recimo po 1/4 tabl ili manje. Ne mora da bude striktno nedelju dana , moze i duze, odnosno sve dok ne prodju tegobe koje se jave zbog smanjenja leka. Drugi nacin je da se uvede lek iz neke druge grupe (recimo antidepresiv ili bazalni neuroleptik ili afektivni satbilizator) i da se on polako povecava onda kada se benzodiazepin smanjuje. Treca mogucnost je da se lek naglo prekine i izdrze veoma neprijatne tegobe koje su u prvih par dana najace a zatim polako slabe. Medjutim, mogu da traju i do tri nedelje i duze. Ovaj zadnji nacin nije bas popularan, niti je preporucljiv za ljude sa slabim srcem i hronicnim bolestima. Najcesce postoji ne samo fizicka zavisnost vec i psiholoska (vezanost) za lek, tako da se on prvo zameni drugim pa tek onda pristupi redukciji. Najbolje je ipak da to uradite uz strucnu pomoc lekara koji ce na osnovu Vaseg zdravstvenog stanja predloziti najprikladniji nacin resavanja ovog problema. Ucinite to sto pre, jer sto se duze ceka sanse da nastane zavisnost i da je potrebno vise muke da se iz toga izadje su vece, pogotovu ako imate utisak i da ste depresivni. To definitivno ne treba da cega na tretman!

Vi ste mi opisali vasu bolest, ali mi niste napisali kako ja mogu da Vam pomognem, odnosno koje je Vase pitanje upuceno meni. Verujem da je to - sta dalje? Mnoge od vasih tegoba koje ste opisali su posledica deformiteta na kostanom sistemu, sto zahteva lecenje fizijatra. Nesto od toga se moze izgubiti a nesto samo smanjiti u intenzitetu tokom fizikalne terapije. Takodje, imate i tegobe za koje se po opisu mogu svrstati u klimaktericne. Sto se tice psihickih tegoba, ono sto ste opisali je napribliznije agorafobicnoj simptomatologiji i eventualno napadima panike. Verujem da kod vas postoji i depresija koju je kolega evidentirao, ali Vi to bas niste opisali. U svakom slucaju - na osnovu dosadasnjih istrazivanja i klinickog iskustva kod nas i u svetu, Eglonil nije prvi lek izbora ni za jedno od navedenih poremecaja. Medjutim, tesko je reci da li kod Vas postoji jos nesto sto niste spomenuli a na osnovu cega se koleginica odlucila za ukljucenje Eglonila. Takodje, ja mojim pacijentima ne savetujem kombinaciju dva benzodiazepina u isto vreme (Lorazepam i Ksalol). Ako se kod vas radi o komorbiditetu depresije i anksioznog pormecaja onda je lek izbora antidepresiv. Koji antidepresiv - to zavisi od vrste depresije, od stepena izrazenosti, od drugih lekova koje uzimate, od toga kako Vas organizam podnosi odredjene grupe lekova i sl.... Takodje, ja licno ne dajem Rivotril za tretman panike jer ima veliki potencijal za izazivanje zavisnosti i povecanje tolerancije, a uz to nije lek izbora za lecenje panike vec je samo simptomatska terapija. Ako je potreban sedativ u pocetku, najradije dam Bromazepam ili Benzedin, koje vrlo brzo ukidam nakon sto pocne da deluje antidepresiv. Opet naglasavam da je ovo je u navecem broju slucajeva, i da je svaki pacijent prica za sebe i zahteva individualni pristup i specificnu terapiju koja odgovara vrsti i aktuelnoj fazi bolesti ali i samom organizmu te osobe.

Neurastenija je takvo oboljenje u psihijatriji koje se dominantno karakterise malakasloscu, umorom, glavoboljama, vrtoglavicom i sl. Dominiraju somatske tegobe ali im se ne moze naci telesni / organski uzrok. Kada kazemo pseudo neurastenija, to znaci da su simptomi kao kod neurastenije ali je veoma jasan uzrok takvom stanju i obicno se radi o nekoj telesnoj bolesti koja ide sa slicnom simptomatologijom. Neurastenicne tegobe se mogu naci i u depresiji koja predstavlja bolest koja se karakterise nesrazmernim i onesposobljavajucim osecajem tuge i praznine, gubitkom osecanja zadovoljstva, poremecajem sna, apetita, seksualnog funkcionisanja, koncentracije, umorom, osecanjem beznadeznosti i besperktivnosti i sl. Panicni atak je atak veoma intenzivnog straha koji se javlja naglo, uglavnom kao grom iz vedra neba i pracen je veoma burnom telesnom simptomatologijom poput ubrzanog srcanog rada, plitkog disanja, osecanja nestabilnosti i vrtoglavice, trnjenjem, toplim i hladnim talasima, osecanjem pritiska iza grudne kosti i sl. Obicno je pracen procenom da ce se se ili se vec dogadja nesto katastroficno, poput infarkta, sloga, gusenja, ludila, gubitka kontrole i sl. O cemu se kod Vas radi na osnovu dijagnoze koje ste napisali ne mogu sa sigurnoscu da kazem, moguca je primarna depresija, ali ne mogu sigurno da potvrdim. Ja sam licno lekar koji ne voli da kombinuje toliki broj lekova, pogotovo da se u isto vreme uzima Lorazepam i Ksalol. Nije mi jasna ni funkcija nekih drugih nabrojanih lekova u tretmanu vase bolesti. Moj predlog Vam je da potrazite tz. drugo misljenje, odnosno konsultujte jos nekog psihijatra u vezi sa Vasom bolescu i terapijom, naravno ne putem interneta vec uzivo, da bi mogao da se obavi i adekvatan lekarski pregled i diferencijalno dijagnosticka procena.

Tretman poremecaja ishrane je u domenu psihijatra, interniste (dominantno endokrinologa) i nutricioniste. Od psihoterapije indikovana je PORODICNA PSIHOTERAPIJA. Veoma je bitno da se sto pre obratite lekaru, najpre psihijatru koji ce Vas dalje uputiti na odgovarajuce konsultativne preglede ako je potrebno. Treba uvek imati na umu da sto se pre pocne sa lecenjem, bolest se lakse i brze leci. Sto se duze ceka, moguce su veoma neprijatne komplikacije bolesti koje su povezane sa generalnim zdravstvenim stanjem osobe.

Kognitivno bihejvioralni terapeuti se nalaze u skoro svim psihijatrijskim institucijama u Beogradu, tako da mozete da se obratite lekarima i psiholozima Instituta za psihijatriju, Instituta za mentalno zdravlje, Instituta za bolesti zavisnosti i da naglasite da zelite kognitivno bihejvioralni tretman, te ce vas uputiti kod onog koji trenutno ima slobodnih mesta za prijem novih pacijenata na terapiju. Sto se tice kognitivno bihejvioralnog udruzenja ciji terapeuti primenjuju Bekovu kognitivnu i bihejvioralnu terapiju (CBT), jedino takvo udruyenje se nalazi u Nisu (clanovi su iz skoro svih delova Srbije, pa i iz Beograda). U Beogradu imate slicno udruzenje, ali se radi o tz. Racionalno emotivnoj bihejvioralnoj terapiji (REBT) ciji je tvorac Elis. Ukoliko Vam je potrebna dodatna pomoc, mozete mi se slobodno ponovo obratiti.

Iz Vaseg pisma nisam u mogucnosti da procenim da li je jos uvek kod Vas prisutna depresivnost od koje se, kako kazete, lecite. Takodje niste mi napisali koje ste sve lekove do sada koristili. Zavisno sta od tegoba trenutno dominira daju se tacno odredjeni antidepresivi. Neki od njih imaju zadatak da pored toga sto deluju na poboljšanje raspolozenja deluju i na smirenje jer su pojedini depresivni pacijenti veoma napeti i agitirani. Drugi imaji ulogu da poboljšaju raspoloženje, daju energiju i daju pokretacku snagu za aktivaciju pacijenta i nisu prikladni za one sa prisutnom agitacijom. Maprotilin je dobar lek ali ima zaista mnogo savremenijih antidepresiva koji imaju slicnu ili bolju efikasnost a manje nezeljenih dejstva. On spada u drugi red lekova koji se daju ako prvi/predhodni lekovi novije generacije ne uspeju da razrese problem. Nadam se da ne uzimate u isto vreme Lorazepam i Ksalol, kao i da ih ne pijete jako dugo. Ako zelite da dodjete na pregled (nakon cega bi bila u mogucnosti da Vam dam znatno preciznijim odgovor i misljenje) onda je potrebno da zakazete termin (tel. Klinike za zastitu mentalnog zdravlja 018 238 707 i 018 230 778) i da se tada javite sa uputom i overenom knjižicom. Ako bolujete od depresije svakako da ima pomoci - za najveci broj pacijenata, tegobe se u potpunosti povuku, kod nekih se ponovo jave a nakon lecenja nanovo povuku, dok kod trecih zaostaju samo blage tegobe koje ih uglavnom mnogo ne remete. Ima zaista i tz. "treatment resistant" (na terapiju otpornne) depresije, ali se u poslednje vreme i vecina njih kombinacijom odredjenih lekova u znatnom delu razresava. Svakako, sa adekvatnim lecenjem moze da bude samo bolje. Pogotovu ako se uz medikamente primeni i psihoterapija (za depresiju je psihoterapija izbora kognitvno bihejvioralna i interpersonalna psihoterapija).

Kao prvo, veoma je bitno da znate da je moguce da se vase tegobe povuku, ili, u najgorem slucaju, smanje do nivoa kada Vas nece toliko opterecivati. Obzirom da sam imala pacijente koji 14 i vise godina nisu izasli iz kuce i nakon terapije se vratili skoro normalnom zivotu, onda Vas problem vrlo verovatno moze biti resen u smislu kompletnog povlacenja tegoba. Naravno, nemam staklenu kuglu, tako da moju tvrdnju shvatite kao vrlo verovatan ishod vaseg tretmana. Obzirom da Vas problem traje malo duze, koliko sam razumela od 1999.g., moja preporuka je da budete u mesovitom, medikamentoznom i psihoterapijskom tretmanu. Kao sto sam u vise navrata istakla, sami benzodiazepini (Benzedin, Diazepam, Bromazepam, Demetrin, Tranex, Lexillium. Ksanaks, Xalol, Loram, Lorazepam i sl) nisu u stanju da otklone bolest do kraja. Dok traje njihovo dejstvo osecacete se bolje, kad prestane sve ce se ponovo vratiti. Naravno, vremenom ce Vam biti potrebne sve vece doze leka da bi smirili svoje tegobe. U Vasem slucaju potrebno je ukljuciti antidepresiv iz grupe serotonergika (SSRI - Seroxat, Zoloft, Cipralex) ili Anafranil, naravno samo nakon pregleda i preporuke psihijatra jer postoje stanja u kojima ovi lekovi nesmeju da se koriste. Takodje, psihijatar treba da odredi tacnu dozu koja je bas Vama potrebna jer se u suprotnom mogu javiti nezeljeni efekti ili lek nece delovati. Kada govorite o uzrocima Vase bolesti, zaista su neki od pomenutih dogadjaja verovatno imali negativan uticaj na razvoj bolesti. Medjutim, mi nemamo vremensku masinu da se vratimo unazad i izmenimo te dogadjaje, kao ni da izmenimo nasu genetsku strukturu koja nas je ucinila podloznim patoloskim strahovima. Ono sto mozemo da menjamo je jedino ono sto se trenutno sada desava, jer imamo mogucnost uticaja jedino na sadasnjost i eventualno, indirektno na buducnost. To znaci, da je svrsihodnije da svoju energiju dominantno utrosite za resavanje aktuelnih simptoma i na jacanje licnosti pomocu psihoterapijskih metoda. Kognitivno bihejvioralna terapija Vam pomaze da naucite kako cete drzati pod kontrolom strahove promenom stavova i maladaptivnog ponasanja ili ucenjem novih vestina ponasanja (pogotovu u interpersonalnim situacijama), sto se u praksi dokazalo kao efikasan manevar i potvrdilo brojnim istrazivanjima. Takodje, u slucaju da dodje do ponovnog javljanja tegoba, onaj ko je prosao psihoterapijski treman ima vece sanse da u samom startu zaustavi dalji razvoj tegoba. Znaci, ima nade za Vas i jos hiljade drugih sa panicnim poremecajem i agorafobijom. Ne treba da odustajete jer mozete da zivite kvalitetnije i da uzivate u zivotu jer Vi to svakako zasluzujete