Postovana dr, Molim vas da uzmete u obzir ovo moje pismo,jer mi je poremecen zivot totalno. Imam problem , koji , kazu nije zdravstveni , ali meni cini pakao od zivota. Naime, vec zadnje dve godine me muci neka vrsta preskakanja srca. Kazem vrsta zato sto ja to ne osecam u predelu srca vec u grlu , koje je nalik stucanju , kao kad vam nesto poskoci i jako udari u dnu grla. Sve sam preglede uradila , pocevsi od EKG-a preko ultrazvuka srca do nosenja holtera 24 casa. Naravno , pokazalo se to preskakanje , koje je kazu u granicama normale i nije organske prirode. Jeste me to smirilo na neki nacin , jer sam pre tih pregleda bila strasno uplasena , stalno misleci kako imam neku strasnu bolest srca i kako cu umreti. Meni je otac umro od infarkta u 72-oj godini. Ja sam u globali veliki hipohondar, jos kad je pocelo ovo da me muci postala sam i anksiozna,plaseci se da izadjem ili odem negde da mi se ne bi nesto desilo. Medjutim vremenom sam prevazisla taj strah i da kazem navikla se na te moje simptome, a da ne pricam da osecam i razne druge simtome jos kojekakvih bolesti, i da me stvarno uvek nesto boli ili fali. Jos uvek imam veliki strah od bolesti i crne misli. To je verovatno hipohondrija. Ovaj moj glavni problem mi ne da mira svakodnevno,vec skoro sedam meseci unazad. Nekad uspem da ga ignorisem,jer mi fizicki ne smeta,ali me psihicki ubija. Interesantno je da me najvise pogadja kad sam mirna,kad sedim ili lezim i ne radim nista. Kad sam u nekom poslu ili kada hodam to se retko desava. Znate, kada covek pozeli da se odmori i sedne ili legne da bi to postigao, a ne moze jer mu simptomi ne dozvoljavaju. Bas mi mnogo smeta i umara me psihicki jer je sada prisutno svakodnevno po ceo dan sedam meseci unazad. Ranije je dolazilo i odlazilo, sve iz cista mira bez nekih prednajava, a sada nikako da ode iako ih ja maksimalno ignorisem,kao da su postali sastavni deo mene i kao da je to normalno. Suprug ne razume da meni taj problem remeti normalan nacin zivota, i da zbog njega ne mogu da razmisljam. Ja vas molim da mi odgovorite ? da li zbog toga moram da idem na neko psihijatrijsko lecenje ili postoji i drugi nacin da se to zavrsi. Ocigledno je da lekovi ne pomazu-lekar mi je predlozio da pijem helex u takvim trenucima, ali ne vredi i zato sada retko popijem lek. Molim vas pomozite mi,ne znam kako da iydrzim, a da ne poludim. Nemam nikakvu podrsku , sama sam u svemu. Da li ce , ako bas moram da idem , psihijatar uspeti da me izleci??? Ja zelim da zivim normalno bez strahova i raznih simptoma. Hvala!
Ako su Vasi strahovi toliki da Vam "od zivota prave pakao", onda je zaista neophodno da se javite lekaru-psihijatru. Ono u cemu Vam psihijatrijski tretman moze pomoci je da Vam smanji ili u potpunosti eliminise nerealne strahove, da Vam popravi san, smanji napetost, poboljsa raspolozenje, umanji preokupiranost telesnim simptomima. Takodje je vazno da znate da sto vise usresredjujete paznju na telesne tegobe, odnosno sto vise osluskujete sopstveno telo, to ce uocavanje bezopasnih telesnih simptoma, koji se normalno javljaju kod svake osobe i nisu znak bolesti, biti intenzivnije. To, zbog Vase sklonosti ka katastroficnoj obradi, dovodi do jos vecih strahova i pogresnog uverenja da se nesto ozbiljno desava sa vasim telesnim zdravljem. Potvrda toga je i u Vasem pismu, odnosno u onom delu kada objasnjavate da se strahovi povecavaju kada nista ne radite vec samo lezite i osluskujete telo, dok kada ste aktivni i kada Vam je paznja usresredjena na druge aktivnosti - straha nema. Uvek kada uhvatite sebe da ste usresredjeni na telo, pokusajte da otklonite paznju sa tela i usmerite na nesto drugo (birajte ono sto zahteva vecu koncentraciju - recimo citanje, gledanje filma, igranje drustvenih igara, razgledanje prodavnica, razgovor sa drugim ljudima i sl).
Pitanje broj: #1735
Postovana dr, Molim vas da uzmete u obzir ovo moje pismo,jer mi je poremecen zivot totalno. Imam problem , koji , kazu nije zdravstveni , ali meni cini pakao od zivota. Naime, vec zadnje dve godine me muci neka vrsta preskakanja srca. Kazem vrsta zato sto ja to ne osecam u predelu srca vec u grlu , koje je nalik stucanju , kao kad vam nesto poskoci i jako udari u dnu grla. Sve sam preglede uradila , pocevsi od EKG-a preko ultrazvuka srca do nosenja holtera 24 casa. Naravno , pokazalo se to preskakanje , koje je kazu u granicama normale i nije organske prirode. Jeste me to smirilo na neki nacin , jer sam pre tih pregleda bila strasno uplasena , stalno misleci kako imam neku strasnu bolest srca i kako cu umreti. Meni je otac umro od infarkta u 72-oj godini. Ja sam u globali veliki hipohondar, jos kad je pocelo ovo da me muci postala sam i anksiozna,plaseci se da izadjem ili odem negde da mi se ne bi nesto desilo. Medjutim vremenom sam prevazisla taj strah i da kazem navikla se na te moje simptome, a da ne pricam da osecam i razne druge simtome jos kojekakvih bolesti, i da me stvarno uvek nesto boli ili fali. Jos uvek imam veliki strah od bolesti i crne misli. To je verovatno hipohondrija. Ovaj moj glavni problem mi ne da mira svakodnevno,vec skoro sedam meseci unazad. Nekad uspem da ga ignorisem,jer mi fizicki ne smeta,ali me psihicki ubija. Interesantno je da me najvise pogadja kad sam mirna,kad sedim ili lezim i ne radim nista. Kad sam u nekom poslu ili kada hodam to se retko desava. Znate, kada covek pozeli da se odmori i sedne ili legne da bi to postigao, a ne moze jer mu simptomi ne dozvoljavaju. Bas mi mnogo smeta i umara me psihicki jer je sada prisutno svakodnevno po ceo dan sedam meseci unazad. Ranije je dolazilo i odlazilo, sve iz cista mira bez nekih prednajava, a sada nikako da ode iako ih ja maksimalno ignorisem,kao da su postali sastavni deo mene i kao da je to normalno. Suprug ne razume da meni taj problem remeti normalan nacin zivota, i da zbog njega ne mogu da razmisljam. Ja vas molim da mi odgovorite ? da li zbog toga moram da idem na neko psihijatrijsko lecenje ili postoji i drugi nacin da se to zavrsi. Ocigledno je da lekovi ne pomazu-lekar mi je predlozio da pijem helex u takvim trenucima, ali ne vredi i zato sada retko popijem lek. Molim vas pomozite mi,ne znam kako da iydrzim, a da ne poludim. Nemam nikakvu podrsku , sama sam u svemu. Da li ce , ako bas moram da idem , psihijatar uspeti da me izleci??? Ja zelim da zivim normalno bez strahova i raznih simptoma. Hvala!
Odgovoreno: 21. 11. 2007.Ako su Vasi strahovi toliki da Vam "od zivota prave pakao", onda je zaista neophodno da se javite lekaru-psihijatru. Ono u cemu Vam psihijatrijski tretman moze pomoci je da Vam smanji ili u potpunosti eliminise nerealne strahove, da Vam popravi san, smanji napetost, poboljsa raspolozenje, umanji preokupiranost telesnim simptomima. Takodje je vazno da znate da sto vise usresredjujete paznju na telesne tegobe, odnosno sto vise osluskujete sopstveno telo, to ce uocavanje bezopasnih telesnih simptoma, koji se normalno javljaju kod svake osobe i nisu znak bolesti, biti intenzivnije. To, zbog Vase sklonosti ka katastroficnoj obradi, dovodi do jos vecih strahova i pogresnog uverenja da se nesto ozbiljno desava sa vasim telesnim zdravljem. Potvrda toga je i u Vasem pismu, odnosno u onom delu kada objasnjavate da se strahovi povecavaju kada nista ne radite vec samo lezite i osluskujete telo, dok kada ste aktivni i kada Vam je paznja usresredjena na druge aktivnosti - straha nema. Uvek kada uhvatite sebe da ste usresredjeni na telo, pokusajte da otklonite paznju sa tela i usmerite na nesto drugo (birajte ono sto zahteva vecu koncentraciju - recimo citanje, gledanje filma, igranje drustvenih igara, razgledanje prodavnica, razgovor sa drugim ljudima i sl).
Pregledajte odgovore po oblastima