dete – pitajte doktora

Snimanje zuba je obavezno prilikom povreda i to je trebalo biti napravljeno odmah. Fiksiranje zuba plombom za dvojku nije dovoljno da se zub fiksira, potrebno ga je fiksirati sa obe strane i to najcesce zicom koja obuhvata povredjeni zub kao i zube sa obe strane.

Pokusajte sa Vaxol sprejem za usi, 2x1 sprej. Ako ne uspete za nekoliko dana, odvedite dete kod lekara.

Obzirom na to da je devojčica potpuno svesna onoga što se dešava, savetovala bih vam da ponovo posetite logopeda, što pre. Verovatno je u pitanju mucanje, a ne epi napadi, ali da biste razrešili sve sumnje javite se logopedu. 

U međuvremenu, ne ispravljajte je u govoru, ne tražite da ponovi, ne nagrađujte je i ne kažnjavajte je za način na koji govori! Obraćajte pažnju na to šta vam kaže, a ne kako je to rekla. Ne dovršavajte rečenice umesto nje. Ne prekidajte je kad govori, ma kako to bilo Vama teško za slušanje.

I ne gubite vreme, potražite pomoć što pre.

Morate krenuti da radite sa logopedom odmah, istog časa. Koliko će to puta nedeljno biti, zavisi od različitih stvari. Ako idete u neku od državnih službi, zavisi od preopterećenosti logopeda. Ako idete privatno, zavisi od vaših mogućnosti da plaćate.

Uvek je preporuka da imate logopedski tretman minimalno 2x nedeljno. Ali, najvažnije, bilo da je tretman 2x nedeljno ili svaki dan, sve ono što logoped radi tokom tretmana, vi radite više puta sa detetom tokom dana. 

Kod dece mlađe od 8 godina eythema migarns se leči amoksicilinom, azitromicin nije preporučljiv. Nepropisno lečena erythema migrans (prvi stadijum Lajmske bolesti), može da se u toj ranoj invazivnoj fazi, javi na raznim mestima po koži, udaljenim od mesta uboda;  ako se serološki, u referentnoj laboratoriji,  dokaže infekcija potrebno je sprovesti propisno lečenje, kod male dece amiksicilinom 50mg/kg telesne težine, dnevno, podeljeno u tri doze, tokom 14-21 dan.

Kod oko 10% inficiranih se HCv spontano izleči, možda ste jedna od tih, još jednom proverite u referntnoj labortoriji na Infektivnoj klinici. Ako ste izlečni, slobodno planirajte trudnoću.

Konsultovati neurohirurga.

Veoma često odnos dece prema hrani reflektuje neke druge probleme koje ne žele ili ne mogu da iskažu, a postoje u okruženju. Očigledno je da polazak u vrtić, gde ekstremno pokazuje da joj tu nešto smeta, treba da Vam bude signal da i kod kuće reaguje selektivnim uzimanjem hrane na nešto što joj ne odgovara. To može biti način da privuče Vašu pažnju, ukoliko doživljava da joj niste dovoljno ili nedovoljno kvalitetno posvećeni, ili ukoliko je u pitanju neki drugi faktor porodičnog funkcionisanja koji u njoj izaziva nesigurnost. Sigurna sam da svoje dete najbolje poznajete i da, ukoliko sada ne znate šta bi mogao biti faktor njenog otpora, to možete u narednom periodu da shvatite i pokušate da ispravite. Odbijanje hrane pre svega je pokazatelj njenog otpora. Čemu, to Vi procenite. Nasilno hranjenje nikako nije dobar model. Takođe, popuštanje svim njenim izmišljotinama po pitanju jelovnika, takođe nije preporučljivo, jer time detetu stavljate do znanja da su granice Vašeg dozvoljavanja svih njenih postupaka neograničene, što verovatno nije tačno. Ona kroz takve zahteve isprobava granice Vaše tolerancije (to deca rade od najmanjeg uzrasta) a Vi negde ipak morate da stavite tačku i da pokažete da je Vaša reč zadnja. To sve treba da bude blaga i diplomatska taktika, ali je važna zbog toga što se ponašanje i odnos roditelji-deca generalizuju i na budućnost, pa će i u perspektivi smatrati da može sve što kaže i poželi, što opet za nju nije dobro. Deca se osećaju sigurnijom pored roditelja koji su fleksibilni autoriteti, mnogo više nego pored preterano popustljivih i preterano demokratičnih roditelja. To opet ima dalje implikacije na formiranje njihove ličnosti. Dakle, kada je reč o Vašim postupcima sada, pokušajte da joj pružite dovoljno kvalitetne pažnje, zaokupite je kreativnim aktivnostima i navedete je da, zajedno sa Vama, roditeljima, pojede istu hranu sa objašnjenjem primerenim njenom uzrastu, na primer da će od tog i tog jela imati više snage, sjajniju kosu, jače zubiće... ili već nešto slično, a da uz obrok pričate o zanimljivim temama koje će doprineti da hrana sama po sebi ne bude toliko važna stavka u Vašim životima. Ovako ste se toliko fiksirali na problem hrane da je i njoj potpuno jasno da je to sredstvo kojim može da manipuliše. Ako odbija, ne insistirajte, ali ne pravite od toga ni scenu ni problem, prosto kao da se ništa bitno nije dogodilo, pa kroz par sati ponovite istu priču, sve vreme ne pridajući toliko značaja hrani, već kvalitetu vaših komunikacija.