Mucanje - uzrok, simptomi, lečenje

Zašto mucanje nastaje?

• razvojno mucanje - nastaje u fazi kada dete i dalje uči jezik, onda kada njegove govorne i jezičke sposobnosti nisu dovoljno razvijene da održe korak sa onim što dete želi da kaže. Primećeno je da razvojno mucanje može biti nasledno. Ovo je najzastupljeniji tip mucanja i dete ga obično prevazilazi. 
• neurogeno mucanje - može javiti nakon moždanog udara, ili traumatskih povreda mozga i glave. U ovom slučaju, mozak ima poteškoće u koordinaciji različitih regiona mozga uključenih u govor, što dovodi do problema u proizvodnji tečnog i jasnog govora. 

Klinička slika - kako prepoznati mucanje?

• poteškoće u započinjanju reči, fraze ili rečenice;
• produžavanjenje reči ili zvukova unutar reči;
• ponavljanje glasa, sloga ili reči;
• kratka tišina pre izgovora određenih reči;
• prelomljene reči (pauze koje se prave u izgovoru reči)
• dodavanje dopunskih 'filer' reči, kao što je 'hm', ako se predviđa poteškoća pri prelasku na sledeću reč u rečenici koju osoba hoće da izgovori;
• napetost u licu ili pravljenje grimase da bi se proizvela reč;
• ograničena sposobnost efikasne komunikacije.

Mucanje može biti praćeno i brzim treptajima očiju, tremorima usana i vilice, tikovima i stezanjem pesnica. 

Kada treba potražiti stučnu pomoć?

Iako veliki broj dece prevazilazi fazu mucanja, nekada je potrebno potražiti stručnu pomoć. U periodu između 2. i 5. godine života, dete može proći kroz fazu mucanja, koja se vremenom može sama od sebe rešiti.

Međutim, onda kada se situacija ne popravlja, potrebno je obratiti se stručnom licu. Potrebno je zakazati pregled ukoliko:

• mucanje traje više od 6 meseci;
• mucanje prate drugi problemi u govoru;
• se mucanje pogoršava vremenom;
• se mucanje javlja praćeno mišićnim grčevima i vidljivim teškoćama u pričanju;
• mucanje utiče na sposobnost deteta da efikasno komunicira u školskim uslovima ili u društvenim interakcijama;
• dete postaje anskiozno i mucanje mu izaziva emocionalne probleme, kao što je strah od situacija u kojima je potrebno govoriti;
• se mucanje javi u adultnom periodu, tj. kada je osoba odrasla. 

Lečenje mucanja

• fonijatrijska rehabilitacija - terapija govora može da nauči dete da uspori govor i nauči da primeti kada muca. U početku ovakve logopedske terapije moguće je da će dete govoriti veoma sporo, ali će se vremenom postići prirodniji tok govora. 
• psihoterapija - kognitivno-bihejvioralna i porodična terapija mogu mnogo doprineti tome da dete prepozna i promeni način razmišljanja koji može da pogorša mucanje. Uz to, psihoterapija pomaže detetu da se reši anksioznosti i stresa koji se javljaju kao posledica mucanja, a takođe daje roditeljima alate kojim se mogu služiti kako bi podržali dete u lečenju mucanja. 
• elektronska pomagala (logoprotetika) - nekoliko elektronskih uređaja je dostupno za smanjenje simptoma mucanja i poboljšanje toka govora. Odložena zvučna povratna informacija (kašnjenje slušne povratne sprege) će pomoći detetu da uspori govor ili će u suprotnom on zvučati izobličeno kada zvuk prođe kroz mašinu. Ovo će ga naterati da uspori i izbegne zamuckivanje, stvarajući fluentni govorni obrazac. Logoprotetika se koristi kao dopunsko sredstvo u terapiji mucanja, ili će nekad biti neophodni terapijski alat, kada se govorno-jezički poremećaj ne poboljšava fonijatrijskom rehabilitacijom.
• medikamentozna terapija - iako se dejstvo mnogih lekova ispitivalo, nijedan nije pokazao da direktno leči mucanje. Ono što se može koristiti, kao propratna terapija za nuspojave mucanja, kao što je anksioznost, prenaglašen stres ili depresija, jesu sedativi, anksiolitici ili pak antidepresivi (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina - SSRI).

Saradnja roditelja, a ponekad i okoline deteta je od neprocenjive pomoći u rehabilitaciji poremećaja govora. Samo pomoću kompleksnog lečenja može se očekivati dobar rezultat i pravovremena socijalna adaptacija osoba sa poremećajem govora.

Zakažite pregled logopeda privatno pozivom na broj telefona 063/687-460.