brak – pitajte doktora

U braku sam 5 meseci. O svom partneru sam imala skroz drugačiju sliku, a bili smo u vezi godinu dana. Problem je njegova, rekla bih, "pomalo bolesna" vezanost za majku. Ona je udovica i živimo sa njom. Za svaku sitnicu njemu je potrebna konsultacija, a sa druge strane jako se često svadjaju. Ono sto me je najviše uznemirilo je to da je u mom odsustvu od 4 dana, on spavao sa njom u krevetu. Da li ja možda preterujem ili ovakve stvari stvarno nisu normalne, za ozbiljnog čoveka od 35 godina, kome je dete na putu? 

Živim sa suprugom 2 godine i godinu dana smo u braku, imamo slatkog dečaka od 9 meseci. Postoji veliki problem u našoj komunikaciji. Kad god se desi neki problem, on je uvek u pravu, a ja sam žrtveno jagnje koje je sve započelo. Čim ja krenem sa pričom sta mi je zasmetalo u našem odnosu nastaje haos. On se ljuti, počne da besni i kaže kako ga ja namerno nerviram, jer sam takva žena, žena koja želi da se svađa. To mi je totalna besmislica, jer ja znam ko sam i kakva sam po prirodi. On jednostavno za sebe i svoje potrebe uvek nađe opravdanje i to je tako, a da li detetu nešto treba o tome jednostavno ne razmišlja, bilo da se radi o hrani ili o nekim drugim stvarima. Njegovo oružje je: "Ja radim", pa može da ima sve što on zamisli. A ja sam žena i ja zarađujem manje od njega. Sve manje imam strpljenja za naš odnos jer je par puta i fizički nasrnuo na mene. Razmišljam šta da radim?

Moja žena u poslednje dve godine nije uopšte zainteresovana za seks. Stalno nalazi neke izgovore, da je umorna, da je boli glava i slično. Ja sam na granici da nađem drugu ženu jer sumnjam da ona ima nekog drugog i ozbiljno razmišljam da se razvedem.

Ja i muž smo u braku, evo još malo 6 god. Nikad nikoga nisam volela kao njega, i on kaže da je kod njega ista stvar. Međutim, dva smo različita sveta, on je miran, staložen, tih, odmeren. Imao je 18 godina kada mu je umrla majka, jako je osetljiv, a ja sam vesela, nasmejana, bezbrižna, ljudi me vole, ma baš vesela za oboje. Imamo dva preslatka klinca od tri i dve godine, i kad se pogleda sa strane - idealno. Problem je u tome što ja i on kad se svađamo, ja sam uvek ta koja u afektu kaže i što ne misli, jednom sam mu čak i rekla da deca nisu njegova. Šta znam, bila sam besna, hteo je da se spakujem i odem bez njih. Rekla sam mu, takođe u afektu, dok sam bila trudna, pošto je rekao: "Ti misliš što si trudna da možeš sa mnom kako hoćeš" da nije problem i da ću da abortiram ako on hoće. Od tada ja sam za njega neko ko je hteo da ubije dete, i zamisli da li postoji nešto gore od toga da muškarcu kažeš da deca nisu njegova. A njegove uvrede, koje ne bih ni da pominjem su ok, njegovi afekti se ne priznaju, i poslednje što mi je rekao jeste, da kad budem otišla kod psihijatra i rekla mu šta sam rekla u afektu i ako mi psihijatar kaže da sam normalna, da će i on tako misliti. Ko zna da li ste me razumeli, ja sam pokušala. poenta je znači da on sve shvata pogrešno, stalno moram da pazim šta govorim, kao da je od stakla, osetljiv je, umišlja reči koje nisam rekla, skonta u svojoj glavi nešto i to je to. A ja blentava, trtljam, pričam šta treba i ne treba, drugačiji smo, ali meni to nije smetalo do sada. Da li postoji neko bračno savetovažlište, psiholog, ja bih ga rado posetila da njemu ispunim želju, pošto smatram da sam normalna?

Oženjen sam sa ženom koju volim i imamo troje dece. Bilo je koškanja i ranije, ali se sve jako pogoršalo od prošle godine. Počela je ekonomska kriza i ja sam ostao bez posla. Ekonomski se to nije jako osetilo pošto su prethodne godine bile veoma uspešne. Moj posao zahteva rad na računaru i česta putovanja van zemlje. Sličan je mornarskom poslu, samo su smene kraće. Znači, većinu vremena provodim tražeći nove poslove. Trenutno imam ponovo izvore prihoda, ali to nije sigurno na duže staze. Moja žena ne može da prihvati realnost i besni nezadovoljna svaki dan. Apsolutno ne pazi šta govori i vređa i mrtve i žive. Ne da mi da tražim posao. Razbija mi kompjuter i udara drvenom klompom po operisanoj nozi. Ne želi da razgovara uopšte i samo priča kako nam je bilo najlepše kada smo svi živeli u jednoj sobici i delili toalet sa bolesnom majkom. Deca naravno pate. Non stop se svađaju i tuku, a ocene padaju. Ne znam šta da radim. Jedino ovim poslom mogu da obezbedim dovoljo finansija za porodicu. Ali ovako više ne ide. Strah me je i da se razvedem i da prepustim decu ženi jer ona nije sposobna ni sebe da kontroliše i prehrani. 

Muž je ostavio mene i dva maloletna muška deteta zbog druge i planira da podnese zahtev za razvod braka. Iz mnogobrojnih razloga ne bih da mu dam razvod braka. Da li je to moguće i na koji način? 

Da li u bračno savetovalište mogu da se jave osobe koje nisu u braku, već u ljubavnoj vezi i imaju problem koji ne znaju sami da reše?

U zadnjih mesec dana se svađam po ceo dan sa suprugom, nervira me sve što uradi, prebacujemo jedno drugom svašta. Šta da radimo?

Imam muža koji je mongo ljubomoran, ali nema razloga za to. Šta da radim?

Kako da pomognem mojim dragim komšijama koji se neprestano svađaju? Komšinica je strašno ljubomorna, a komšija je hladan. Imaju troje odrasle dece.

Van sebe sam od straha da ću doneti pogrešnu odluku. Ja sam saznala da moj otac vara moju majku, pouzdano je. U braku su 27 godina. Imam jako bolesnu sestru o kojoj se brinu. Ako bih rekla mami, ja znam da bi je to uništilo. Razvela bi se jer ne bi to podnela i tako bi ostala sama sa bolesnim detetom, a i sama je lošeg zdravlja. Ja sam odlučna da se prevare ne kriju, ali u ovom slučaju, razmišljam šta bih time njoj uradila?