Hroničan stres

Ubrzan tempo života, brojni zadaci i rokovi u kojima se oni moraju obaviti, stresne situacije, iscrpljujuće obaveze kojima kao da nema kraja – sve to često pritiska modernog čoveka.

Mnogi ljudi izloženi su uslovima života u kojima je često potrebno izdržati nemoguće, završiti započeti posao i sutra opet rano ustati i nastaviti.

Hroničan stres sve češće dovodi do bolesti. Imamo sve više obaveza, a istovremeno nestaju mehanizmi koji su u prošlosti smanjivali dnevni stres, kao što su bliskost u porodici i sa prijateljima. Hronična izloženost stresu na radnom mestu poznata je kao burnout sindrom.

Posledice koje nosi hroničan stres

Pored glavobolja i umora, postoje i mnogo ozbiljnije posledice svakodnevne izloženosti stresu. Hroničan steres povećava lučenje noradrenalina, čime se povećava periferni otpor, a povećava se i lučenje renina, kao i angitenzina i aldosterona, koji takođe intezivno povećavaju krvni pritisak. U uslovima povećanog napora potrebno je obezbediti organizmu dodatnu snagu da bi se postigao određeni cilj. Sem nedostatka fizičke snage, usled konstantnog izlaganja stresu javlja se i problem psihičke iscrpljenosti. Neki ljudi imaju slabe tačke na kojima se posledice stresa najpre ispolje. Tako nekoga zaboli glava, neko dobije kiselinu u želucu, neko oseti mučninu, nekom srce radi ubrzano.

Hroničan stres utiče i na krvni pritisak. Traje li svakodnevno, pritisak se može znatno povisiti. Tada se javlja domino efekat. Povišen krvni pritisak može dovesti do bolesti krvnih žila i srca, a one do srčanog i moždanog udara. Pre svega, morate biti svesni stresa, a ako je uvek prisutan, morate potražiti mehanizme koji će poništiti njegov učinak. Fizička aktivnost i prijateljska komunikacija mogu pomoći.

Još jedna negativna posledica hroničnog stresa je pad imuniteta. Ako ste stalno pod stresom, lakše ćete se razboljevati nego inače. A što ste stariji, taj uticaj je pogubniji. Zbog loše imunološke reakcije mogu se razviti razne bolesti, koje biste, da ste odmoreniji, mogli sprečiti u začetku. I obična upala pluća može u takvim okolnostima ugroziti život. A ukoliko obolite od raka, teže ćete se nositi i sa ovom bolešću.

Mnogi ne znaju da hronični stres može polako dovesti do neplodnosti. Ovo se odnosi i na muškarce i na žene. Zbog hroničnog stresa mogli biste prestati proizvoditi seksualne hormone, kao što su estrogen i testosteron, a to bi moglo negativno uticati na testise ili jajnike.

Ne posvetite li se otklanjanju stresa, on će se posvetiti vama, a zanemarivanje vas može toliko iscrpiti da obolite od depresije. To ne podrazumijeva samo osjećaj tuge, nego telo može izgubiti sposobnost proizvodnje hormona koji nam daju osećaj poleta i sreće. Jaka depresija nas može učiniti zarobljenim u osećaju teskobe. Možemo izgubiti apetit, pa čak i imati suicidalne misli.