brak – pitajte doktora

Pre svega moram ti čestitati na odgovornosti koju preuzimaš u ime svoje porodice. Kako otac preko nedelje nije kod kuće, pretpostavljam da se roditelji uglavnom svađaju vikendom kad otac dođe. Svako od nas ima svoj ugao gledanja određene situacije, pa tako verovatno i ti i tvoja majka različito procenjujete svađu i razloge za nju. Pre nego li preduzmeš bilo kakve korake bilo bi mudro da pokušaš da otvoreno porazgovaraš sa ocem i izneseš mu ono što te muči. Ukoliko posle toga ne dođe do promene načina komunikacije, mogla bi zajedno sa majkom da posetiš porodično savetovalište. Porodična savetovališta, uglavnom. rade u centrima za socijalni rad, tako da se možeš obratiti njima i zakazati termin za sebe i svoju porodicu.

Obično se izvanbračne veze događaju kada postoje problemi ili diskomfor u odnosu, tako da zvuči gotovo neverovatno da lep i skladan brak povremeno "dopunjujete" izvanbračnim vezama. Sa druge strane, nije mi u potpunosti jasno kakvu pomoć tražite i u vezi čega? Postojanja starijeg ljubavnika, opstanka braka ili nečeg trećeg?

Zaista zvuči neverovatno da nikakvih problema nije bilo a da je žena "našla ljubavnika", jer obično se takve stvari događaju upravo kada neki problemi postoje. Sa druge strane, ne znam kakvu pomoć tražite i u vezi čega. Postojanja ljubavnika, strastvene veze, ili saznanja da se veza odvija u vašem stanu, svega zajedno ili ničega od toga? Budite određeniji.

Poštovana,
Sam čin venčanja, osim mnogo drugih značenja, ima i formalno značenje zasnivanja porodice i ovo je prva faza u životnom ciklusu koja započinje brakom. Tokom ove faze partneri treba da nauče da žive zajedno i to na način koji se razlikuje od onoga kada su bili mladić i devojka. Kažete da ste tri godine zajedno, od čega nepunu godinu u braku i problemi počinju od skoro, od kako je suprug pokrenuo sopstvenu firmu pri čemu je to pokrenulo i neke druge probleme za koje kažete da su bili iza paravana. Bračni par tokom perioda prilagođavanja treba da razvije načine komunikacije i to kako kroz dijalog tako i kroz ponašanje pri čemu je neophodno dogovaranje oko zajedničkih obaveza, odgovornosti interesovanja, planova. Vaš suprug kao da je sve ovo natovario na sebe pri čemu se Vi osećate besno i nevoljeno i svojim izlivima besa samo pojačavate njegov stres što Vam je on i predočio u Vašem prvom mirnom razgovoru, da ga pritiskate i gušite, neprestano zivkate. Svakako da i vi uviđate da je Vaše ponašanje malo opterećujuće "što više ja jurim, on sve brže i bezglavije beži (verovatno kući dolazi što kasnije da ne bi morao sluša prigovore)." Možda bi bilo bolje da umesto prigovora ponudite svoju pomoć, naravno onoliko koliko vam mogućnosti to dozvoljavaju. Možete u sledećem mirnom razgovoru jasno izneti svoje razmišljanje o braku svojih roditelja, koji navodite kao izvor svoje nesigurnosti, kao i bojazan zbog njegovog ranijeg neuspelog braka. Neuspeli brakovi koje smo imali u svom iskustvu, bilo da su naši ili naših roditelja, ne moraju nužno da znače da će i naš brak biti neuspešan. Vaše razmišljanje o tome da li treba uključiti i druge članove proširene porodice, pre svega njegovu majku, možda u ovom trenutku ne bi baš bilo delotvorno jer i sami kažete da ne znate kako će biti protumačeno. Ne zaboravite da je ovo faza kad bračni par postavlja granice prema drugim sistemima (roditelji, rođaci, prijatelji) i najdelotvornije su one koje su polupropustljive. Iskoristite vaše putovanje da "prebrodite krizu" uspostavljanjem ponovne bliskosti, setite se stvari koje ste radili ranije zajedno i koje su Vam pričinjavale zadovoljstvo i ponovo zapodenite razgovor da bi napokon stigli do onog za vas još uvek tajnovitog dela njegove duše.
Pozdrav

Čini mi se da ste malo iznenađeni novonastalom situacijom. Kao zaposlena žena, majka i domaćica sigurno ste žrtvovali veliki deo energije i vremena da bi ispravno vaspitali decu, da bi im pružili što sretnije detinjstvo i pripremili ih za odlazak u samostalan život. Predhodnu životnu fazu shvatite kao odlično odrađeni zadatak. Hteli ste da Vam deca stanu na svoje noge, da im date dobar start za život i u tome ste uspeli. Čestitajte sami sebi. Sad sebi dajte malo vremena da uživate u pomisli da ste uspeli, da ste uspešno ispunili jedan od najtežih životnih zadataka - roditeljstvo. Sada kada su se Vaše obaveze naizgled smanjile, iskoristite vreme i posvetite se sebi. Nemojte traćiti vreme na svađu sa suprugom, već pokušajte da se setite kako Vam je bilo nekad kad ste bili srećniji i zadovoljniji i pokušajte da isti ili sličan model ponašanja primenite i sada. I sami kažete da ste sa suprugom četrdeset godina u braku, i sigurna sam da ste imali mnogo lepih zajedničkih trenutaka. Prošetajte zajedno, pogledajte neki film o kome biste mogli razgovarati nađite zajedničke aktivnosti koje će oboma prijati. Istraživanja pokazuju da ima veliki broj partnera koji ovaj životni period u svom partnerskom odnosu označavaju kao veoma prijatnu, čak i mnogo prijatniju fazu od predhodnih. Ne oklevajte, napravili ste mnogo značajnih koraka do sada, još mnogi su pred vama i zato krenite dalje. 

Ono što ste mi opisali najbliže odgovara odnosu tzv. "iznurenih svađalica" ( wearx wranglers na engleskom), što čini da partneri budu hronično nezadovljni u nestabilnoj vezi. U pravu ste kada kažete da je to zatvoren i destruktivan krug. Da li je moguće "isplivati iz problema" kada ste Vi u pitanju, ne znam, jer je u takvim relacijama jakno bitno "ko je u pravu" i ko će da izbegne da bude podređen i pobeđen, ma šta da je u pitanju, pa ukoliko nastavite da istrajavate u tome i Vi i on, ne očekujte nikakvu promenu. Sa druge strane, moguće je da takvim odnosom prema partneru štitite neko njegovo stanovište. Ukoliko zaista želite da poradite na problemu potražite terapeuta sa kojim ćete razgovarati o problemima ostvarivanja bliskosti u vezi i kako ste Vi naučili da gradite bliskost u Vašoj porodici i najbližim osobama, šta želite da izbegnete u odnosima da biste ostvarili bliskost i na koji način treba izraziti nezadovoljstvo, a da ne povredite drugog i sebe.

Ako sa suprugom razgovarate kao što ste postavili pitanje mogu samo primetiti da Vam je komunikacija nejasna. Izneli ste konstataciju, a onda stavili upitnik. Ne može se istovremeno nešto tvrditi i biti u dilemi oko te tvrdnje. To jedno drugo isključuje. Odlučite se za jedno, možda to promeni i suprugovu reakciju.

Predlažem da potražite pomoć porodičnog terapeuta i da zajedno sa suprugom razmotrite koje sve to zadatke nove faze u porodičnom životu niste savladali, a rešenja potražili rizikujući da samo rešenje bude veći problem od problema koji je trebalo da se razreši.

Ako sam dobro razumeo nervirate se jer se Vaš suprug još uvek ponaša kao da je momak, a ne oženjen čovek, odnosno ne menja navike iz života pre braka. Umesto što gubite živce, potrebno je da otvoreno porazgovarate sa njim, ukažete mu na ono što Vam smeta, pitate i njega da li je primetio da Vama to smeta i šta on misli o tome iskreno, kao i da li je spreman nešto da menja. Na kraju, morate mu reći i šta ćete učiniti ukoliko on nastavi da se tako ponaša. Naravno da ne mislim da mu pretite da ćete ga ostaviti, ali svakako mu kažite koje ćete korake preduzeti (a raspitajte se šta sve žene rade u takvim situacijama), što naravno morate i učiniti (nikakvo nasilje, niti osveta, se ne preporučuju). Možda mu to pomogne da počne da se prilagođava na novu životnu fazu.

Dnevnici, pisma, e-mailovi, mobilni telefoni su privatne lične stvari i njihova upotreba i sadržaji su autonomno pravo svake osobe i ukoliko želite da emocionalna veza bude održana i na neophodnom poverenju nepotrebno je unositi nepoverenje. Sa druge strane, osim nepoverenja, doživljaj da je partner pod kontrolom takođe više pospešuje udaljavanje nego bliskost kod drugog partnera. Na kraju, vaši postupci prema vašoj supruzi nisu u redu jer predstavljaju kinjenje zbog prošlosti kada nije bila sa vama pa nije ni mogla da zna unapred da Vi zbog njenog (inače više uobičajenog nego neubičajenog predbračnog seksualnog ekperimentisanja) nećete moći mirno da spavate. Kako prevazići? Ne vidim na koji način to zavisi od Vaše žene, ali smatram da Vi, ukoliko to sami ne možete da prevaziđete kao odrasla osoba, o tome možete da porazgovarte sa regionlanim psihološkim savetnikom ili psihijatrom.