Ljubomora spada u one emocije kojoj izgleda nijedno osećanje nije ravno po broju izraza kojima se ispoljava. Gde bismo drugde našli mešavinu povređene ljubavi, čežnje, mržnje, gneva, zavisti, potištenosti, straha od gubitka ljubavi, osećanja da smo odbačeni, ismejani, manje vredni, itd.
Osnovna karakteristika situacionog sklopa u kome se ljubomora javlja sastoji se u percepciji da se naklonost voljene osobe okreće ka nekom drugom više nego prema nama, što dalje znači da je postojanje rivala (realnog ili zamišljenog), nužan faktor. Kao i Otelo, čovek je u velikoj meri predisponiran na ovu emociju, ona se može javiti i na najmanji povod (npr. pogled voljene osobe se zadrži na nekom drugom), a njen intenzitet često je nesrazmeran situaciji.
Osnovna karakteristika situacionog sklopa u kome se ljubomora javlja sastoji se u percepciji da se naklonost voljene osobe okreće ka nekom drugom više nego prema nama, što dalje znači da je postojanje rivala (realnog ili zamišljenog), nužan faktor. Kao i Otelo, čovek je u velikoj meri predisponiran na ovu emociju, ona se može javiti i na najmanji povod (npr. pogled voljene osobe se zadrži na nekom drugom), a njen intenzitet često je nesrazmeran situaciji.
Predispozicija individue ka ljubomori zavisi od nekoliko faktora
Jedan od faktora je, naravno, intenzitet Ijubavi. S obzirom da se ljubomora ne dovodi bez razloga u vezu s ljubavlju i da čovek može biti ljubomoran samo kada je u pitanju osoba prema kojoj nešto oseća, ovaj faktor će igrati utoliko veću ulogu, ukoliko su potrebe i želje stalno nezadovoljene zbog toga što ljubav nije uzvraćena.
Drugi činilac je povređeno osećanje samopoštovanja kada čovek opazi da voljena osoba više ceni njegovog rivala nego njega samog. Što je čovek manje siguran u sebe, ovaj će činilac igrati sve veću ulogu.
Drugi činilac je povređeno osećanje samopoštovanja kada čovek opazi da voljena osoba više ceni njegovog rivala nego njega samog. Što je čovek manje siguran u sebe, ovaj će činilac igrati sve veću ulogu.
Prolazna ljubomora može ukazivati na intenzivna osećanja Ijubavi
Ona je manje - više prisutna u svakom ljubavnom odnosu i može se javiti uvek, jer se čovek svoje sebicčnosti neće nikada u potpunosti osloboditi.
Opravdana je i ona ljubomora kada čovek oseća da ga voljena osoba napušta ili da mu je neko drugi otima. Takva ljubomora je posledica stvarnog gubitka i prirodna je reakcija svakog čoveka, pa i drugih živih bića.
Mešavina depresivnosti, agresivnosti i čežnje najčešća je reakcija na gubitak Ijubavi, a intenzitet ovih osećanja ukazuje na specificno nepodnošenje ovakvog gubitka. Strah od gubitka Ijubavi jači je kod onih osoba koje u tome vide znak sopstvene bezvrednosti.
Sasvim je drugačija situacija sa onima koji su hronično ljubomorni i u čijim partnerskim odnosima dominira ljubomora. Oni obično nisu sposobni da razvijaju pravu ljubav, a nesposobnost da se voli zasnovana je na dubokoj ambivalenciji. Ove osobe na neurotičan način progone svoje partnere mučnim ispitivanjima, istragama o njihovom ponašanju, traženjem opravdanja za svaki izlazak iz kuće, za svako zakašnjenje, itd. Kada bi sve bilo onako kako to želi neurotično ljubomorna osoba, njen partner ne bi nikada smeo s nekim drugim zaplesati na zabavi, biti u društvu osoba suprotnog pola, čak ni uljudno ih pozdravljati.
Ukratko, morao bi s ostalim svetom prekinuti svaku normalnu emocionalnu vezu i učauriti se u isključivu pripadnost svom tiranskom partneru. Neurotična ljubomora ne zahvata toliko sadasnjost, koliko prošlost i budućnost. Postoji u odnosu na prošlost partnera, naročito na njegova ranija seksualna iskustva, odnosno na ono sto se već desilo, i takođe, u odnosu na ono što bi moglo biti više nego u odnosu na ono što jeste. Ona nije neka posebna pojava u duševnom životu, već je samo jedna komponenta neurotične ličnosti i odraz emotivne nezrelosti.
Njeni najčešći izvori su nesigurnost, nepoverenje u sebe kao i u druge ljude, a naginju joj i osobe koje iz različitih razloga trpe zbog kompleksa manje vrednosti. Brojni su načini izrazavanja ljubomore. Većina tipičnih su nekonstruktivni, jer ne rešavaju uzroke i razloge za ljubomoru, a postoje i određene razlike između muškaraca i žena kada je ekspresija ovog osećanja u pitanju.
Muškarac je uglavnom ljubomoran na ženinu telesnu pripadnost drugom čoveku. Ženi ne smeta toliko muškarceva fizička nevera ili samo sumnja na nju, koliko saznanje da je nekoj drugoj poklonio svoja osećanja.
Za razliku od neurotične žene kojoj uglavnom laska i godi muškarčeva ljubomora, i koja je sklona namerno činiti svog partnera Ijubomornim da bi ga vezala za sebe, emotivno zreloj ženi muškarčeva ljubomora smeta, dosaduje joj Ili je vređa. Za ženu ljubomora znači ličnu nesreću, životno razočaranje i emotivnu krizu. Za muškarca ona je više povreda prestiža, narušenje ličnog ugleda i napad na njegovu seksualnu taštinu. U odnosu prema stvarno ili samo umišljeno nevernom partneru muškarac je obično agresivniji od žene, koja je češće sentimentalna, pa se služi prekorima, suzama i patetičnim prizorima.
Opravdana je i ona ljubomora kada čovek oseća da ga voljena osoba napušta ili da mu je neko drugi otima. Takva ljubomora je posledica stvarnog gubitka i prirodna je reakcija svakog čoveka, pa i drugih živih bića.
Mešavina depresivnosti, agresivnosti i čežnje najčešća je reakcija na gubitak Ijubavi, a intenzitet ovih osećanja ukazuje na specificno nepodnošenje ovakvog gubitka. Strah od gubitka Ijubavi jači je kod onih osoba koje u tome vide znak sopstvene bezvrednosti.
Sasvim je drugačija situacija sa onima koji su hronično ljubomorni i u čijim partnerskim odnosima dominira ljubomora. Oni obično nisu sposobni da razvijaju pravu ljubav, a nesposobnost da se voli zasnovana je na dubokoj ambivalenciji. Ove osobe na neurotičan način progone svoje partnere mučnim ispitivanjima, istragama o njihovom ponašanju, traženjem opravdanja za svaki izlazak iz kuće, za svako zakašnjenje, itd. Kada bi sve bilo onako kako to želi neurotično ljubomorna osoba, njen partner ne bi nikada smeo s nekim drugim zaplesati na zabavi, biti u društvu osoba suprotnog pola, čak ni uljudno ih pozdravljati.
Ukratko, morao bi s ostalim svetom prekinuti svaku normalnu emocionalnu vezu i učauriti se u isključivu pripadnost svom tiranskom partneru. Neurotična ljubomora ne zahvata toliko sadasnjost, koliko prošlost i budućnost. Postoji u odnosu na prošlost partnera, naročito na njegova ranija seksualna iskustva, odnosno na ono sto se već desilo, i takođe, u odnosu na ono što bi moglo biti više nego u odnosu na ono što jeste. Ona nije neka posebna pojava u duševnom životu, već je samo jedna komponenta neurotične ličnosti i odraz emotivne nezrelosti.
Njeni najčešći izvori su nesigurnost, nepoverenje u sebe kao i u druge ljude, a naginju joj i osobe koje iz različitih razloga trpe zbog kompleksa manje vrednosti. Brojni su načini izrazavanja ljubomore. Većina tipičnih su nekonstruktivni, jer ne rešavaju uzroke i razloge za ljubomoru, a postoje i određene razlike između muškaraca i žena kada je ekspresija ovog osećanja u pitanju.
Muškarac je uglavnom ljubomoran na ženinu telesnu pripadnost drugom čoveku. Ženi ne smeta toliko muškarceva fizička nevera ili samo sumnja na nju, koliko saznanje da je nekoj drugoj poklonio svoja osećanja.
Za razliku od neurotične žene kojoj uglavnom laska i godi muškarčeva ljubomora, i koja je sklona namerno činiti svog partnera Ijubomornim da bi ga vezala za sebe, emotivno zreloj ženi muškarčeva ljubomora smeta, dosaduje joj Ili je vređa. Za ženu ljubomora znači ličnu nesreću, životno razočaranje i emotivnu krizu. Za muškarca ona je više povreda prestiža, narušenje ličnog ugleda i napad na njegovu seksualnu taštinu. U odnosu prema stvarno ili samo umišljeno nevernom partneru muškarac je obično agresivniji od žene, koja je češće sentimentalna, pa se služi prekorima, suzama i patetičnim prizorima.
Nekonstruktivni načini izražavanja ljubomore
Jedan od načina, koji se možda i najčešće manifestuje, jeste napad na voljenu osobu kako bi se primorala na promenu ponašanja. Pretpostavka je, da je voljena osoba uzrok i krivac, odnosno da je svojim ponašanjem privukla pažnju druge osobe, jedino ona, promenom svog ponašanja može rešiti problem. Takvo verovanje je velika zamka. Ljubomorna osoba progoni svog partnera, postavlja sve veći broj zahteva za promenom, i obično, nikad nije zadovoljna. Ako ostanu zajedno, oba partnera postaju zarobljenici straha: jedan od gubitka partnera, a drugi od grubih reakcija, kritika, primedbi, zahteva ljubomornog partnera.
Druga varijanta ja napad na rivala, odnosno osobu koju smo proglasili izvorom opasnosti. Cilj je, poniziti je, uplašiti, oterati i tako ponovo dobiti ekskluzivnu poziciju. Osim direktne borbe za dominaciju, moguće su i različite simboličke borbe kojima se nastoji da se protivnik prikaže inferiornijim. Ne tako redak, jeste i slučaj vraćanja istom merom, kako bi se kod nevernog partnera izazvala Ijubomora i kompenzovalo osećanje lične obezvređenosti. To je igra moći koja se odvija po modelu: „Eto, vidiš da sam i ja nekome privlačan(a), da i ja mogu tako". Nakon revanša, partner koji je u većem strahu, obično nudi pomirenje i prekid rivaliziranja. Ako do toga ne dođe, duže igranje ove igre u potpunosti upropašćava vezu.
Moguće je i proglašavanje voIjene osobe i/ili rivala neprijateljima koji su uništili ljubav, pa stoga njih treba uništiti, bilo emotivno, fizički, ili pak uništavanjem njihovog socijalnog statusa. Prema nekim podacima, čak trećina ubistava motivisana je Ijubomorom, pri čemu je žrtva češće partner nego rival.
Takođe je nekonstruktivno i zatvaranje u sebe uz potištenost. Time dajemo do znanja partneru da patimo zbog njega i očekujemo da prestane sa neprihvatljivim ponašanjem ako nas voli. Cilj je izazvati osećanje krivice, tj. grizu savesti. Autodestruktivna ponašanja mogu ići do samoubistva uz poruku: „Ako me voliš, zaustavi me"!
Jedna od mogućnosti je ugađanje i zadovoljavanje partnerovih potreba po svaku cenu, kako bi on shvatio da smo prava osoba za njega. Ne činimo ono sto stvarno želimo i volimo, već kupujemo ljubav po cenu žrtvovanja.
Ljudi koji veruju da intenzitet ljubomore odgovara intenzitetu ljubavi, traže ljubomorne partnere jer im je njihova ljubomora najubedljiviji dokaz da su voljeni. lako ih partnerova intenzivna ljubomora sputava, čak im donosi i patnju, oni osećaju i dozu ponosa što je partneru toliko stalo do njih i što se toliko boji da će ih izgubiti. Upravo zbog toga oni ne žele promenu, a neretko znaju i proveravati partnerovu ljubav namernim izazivanjem ljubomore. Tako, ako partner odreaguje na izazov, znači da ih „voli", a ako ne, znači da mu je svejedno. U ovom slučaju možemo slobodno govoriti o manipulaciji.
Druga varijanta ja napad na rivala, odnosno osobu koju smo proglasili izvorom opasnosti. Cilj je, poniziti je, uplašiti, oterati i tako ponovo dobiti ekskluzivnu poziciju. Osim direktne borbe za dominaciju, moguće su i različite simboličke borbe kojima se nastoji da se protivnik prikaže inferiornijim. Ne tako redak, jeste i slučaj vraćanja istom merom, kako bi se kod nevernog partnera izazvala Ijubomora i kompenzovalo osećanje lične obezvređenosti. To je igra moći koja se odvija po modelu: „Eto, vidiš da sam i ja nekome privlačan(a), da i ja mogu tako". Nakon revanša, partner koji je u većem strahu, obično nudi pomirenje i prekid rivaliziranja. Ako do toga ne dođe, duže igranje ove igre u potpunosti upropašćava vezu.
Moguće je i proglašavanje voIjene osobe i/ili rivala neprijateljima koji su uništili ljubav, pa stoga njih treba uništiti, bilo emotivno, fizički, ili pak uništavanjem njihovog socijalnog statusa. Prema nekim podacima, čak trećina ubistava motivisana je Ijubomorom, pri čemu je žrtva češće partner nego rival.
Takođe je nekonstruktivno i zatvaranje u sebe uz potištenost. Time dajemo do znanja partneru da patimo zbog njega i očekujemo da prestane sa neprihvatljivim ponašanjem ako nas voli. Cilj je izazvati osećanje krivice, tj. grizu savesti. Autodestruktivna ponašanja mogu ići do samoubistva uz poruku: „Ako me voliš, zaustavi me"!
Jedna od mogućnosti je ugađanje i zadovoljavanje partnerovih potreba po svaku cenu, kako bi on shvatio da smo prava osoba za njega. Ne činimo ono sto stvarno želimo i volimo, već kupujemo ljubav po cenu žrtvovanja.
Ljudi koji veruju da intenzitet ljubomore odgovara intenzitetu ljubavi, traže ljubomorne partnere jer im je njihova ljubomora najubedljiviji dokaz da su voljeni. lako ih partnerova intenzivna ljubomora sputava, čak im donosi i patnju, oni osećaju i dozu ponosa što je partneru toliko stalo do njih i što se toliko boji da će ih izgubiti. Upravo zbog toga oni ne žele promenu, a neretko znaju i proveravati partnerovu ljubav namernim izazivanjem ljubomore. Tako, ako partner odreaguje na izazov, znači da ih „voli", a ako ne, znači da mu je svejedno. U ovom slučaju možemo slobodno govoriti o manipulaciji.
Konstruktivno izražavanje ljubomore
Ljubomora je osećanje koje treba prihvatiti kao znak da nam je stalo do nekoga i kao spremnost da sačuvamo, zaštitimo svoj ljubavni odnos, ali poštujuci i sebe, i voljenu osobu, i „rivala".
Ako nas ljubomora obuzme vrlo intenzivno, najpre je potrebno odložiti reakciju, pa kad emotivni naboj splasne, „hladne" glave razmisiti šta nam je važno, šta želimo postići i kako to ostvariti. Umesto napada na voljenu osobu, moći ćemo iskreno opisati kako smo se osećali kad smo saznali za treću osobu, bez optuživanja. Možemo od partnera tražiti da razmisli i kaže nam šta oseća, šta se u našem odnosu promenilo, šta je to što želi, a ne dobija u postojećoj vezi.
U ovakvim situacijama obično želimo što pre dobiti priznanje i izreći presudu, ali to je najgore što možemo učiniti. Time se ništa ne rešava. Tek ćemo kroz strpljiv razgovor bez optuživanja moći zajedno da otkrijemo šta je to što je moguće promeniti u vezi i da li to obe strane žele. Ako nam je stalo do odnosa, takvo iskustvo može nas probuditi i motivisati na investiranje u vezu koja je možda postala pomalo navika.
Šta će se dogoditi ako partnera bez puno razgovora zamolimo, da odluči, ili - ili? Sami sebi ćemo oduzeti šansu da otkrijemo nedostatke svoje veze, odustaćemo pre nego što smo išta iz tog iskustva naučili, a to novo znanje je vredan kapital za sadašnju ili neke buduće veze. Često je nakon razgovora i pregovora potrebno postaviti granice prema trećoj osobi koja se uplela u odnos. Tada možemo pitati partnera da li želi to uciniti sam(a) ili želi da to učinimo zajedno. U svakom slučaju, vredan je i grube reči nisu potrebne jer je uvek moguće da se nekom dopadnemo ili da se nama neko svidi. I konačno, sama činjenica da smo se nekom dopali mi ili partner, kompliment je i nama i našem partneru.
Iza svih naših postupaka stoje neke, često skrivene potrebe. Što ih pre osvetlimo, podelimo sa partnerom i zadovoljimo unutar svoje veze, manje će nama vladati i mamiti nas izvan nje.
Ako nas ljubomora obuzme vrlo intenzivno, najpre je potrebno odložiti reakciju, pa kad emotivni naboj splasne, „hladne" glave razmisiti šta nam je važno, šta želimo postići i kako to ostvariti. Umesto napada na voljenu osobu, moći ćemo iskreno opisati kako smo se osećali kad smo saznali za treću osobu, bez optuživanja. Možemo od partnera tražiti da razmisli i kaže nam šta oseća, šta se u našem odnosu promenilo, šta je to što želi, a ne dobija u postojećoj vezi.
U ovakvim situacijama obično želimo što pre dobiti priznanje i izreći presudu, ali to je najgore što možemo učiniti. Time se ništa ne rešava. Tek ćemo kroz strpljiv razgovor bez optuživanja moći zajedno da otkrijemo šta je to što je moguće promeniti u vezi i da li to obe strane žele. Ako nam je stalo do odnosa, takvo iskustvo može nas probuditi i motivisati na investiranje u vezu koja je možda postala pomalo navika.
Šta će se dogoditi ako partnera bez puno razgovora zamolimo, da odluči, ili - ili? Sami sebi ćemo oduzeti šansu da otkrijemo nedostatke svoje veze, odustaćemo pre nego što smo išta iz tog iskustva naučili, a to novo znanje je vredan kapital za sadašnju ili neke buduće veze. Često je nakon razgovora i pregovora potrebno postaviti granice prema trećoj osobi koja se uplela u odnos. Tada možemo pitati partnera da li želi to uciniti sam(a) ili želi da to učinimo zajedno. U svakom slučaju, vredan je i grube reči nisu potrebne jer je uvek moguće da se nekom dopadnemo ili da se nama neko svidi. I konačno, sama činjenica da smo se nekom dopali mi ili partner, kompliment je i nama i našem partneru.
Iza svih naših postupaka stoje neke, često skrivene potrebe. Što ih pre osvetlimo, podelimo sa partnerom i zadovoljimo unutar svoje veze, manje će nama vladati i mamiti nas izvan nje.
Kako smanjiti razloge za ljubomoru
Umesto usmeravanja energije na „odbranu teritorije", imaćemo više koristi od ulaganja u kvalitet odnos.
Zadovoljnim partnerima možete nuditi mnoga uzbuđenja i izazove, oni će znati da je iskrena bliskost koju imaju nešto što vredi mnogo više. Jedan od oblika partnerske podrške i prevencije ljubomore je davanje voljenoj osobi dovoljno pažnje i poruka da je prva i ekskluzivna u našem životu. To, naravno, ima smisla samo ako smo iskreni.
Ako glumimo Ijubav ili izgovaramo laskave komplimente, a ne mislimo i ne osećamo tako, na dobrom smo putu da počnemo manipulisati Ijubomorom. Tada su obe strane gubitnici. Ljubomorne reakcije imaju smisla samo ako podstiču na bavljenje problemom i traženje rešenja.
Drugi vid prevencije ljubomore jeste voleti i ceniti sebe. Voleći i ceneći sebe, nećemo dolaziti u iskušenje da kupujemo Ijubav, da nekog prisiljavamo na Ijubav, niti da insistiramo na održavanju veze po svaku cenu. Ako odnos zađe u slepu ulicu, treba verovati da postoje drugi OK Ijudi sa kojima ćemo se moći uskladiti. Na kraju: nemojmo se igrati Ijubomorom, ne izazivajmo je nepromišljenim postupcima, poštujmo sebe i svoje partnere, pa će ona za nas postati umesto gorkog, onaj fini začin koji nas jos više zbližava.
Zadovoljnim partnerima možete nuditi mnoga uzbuđenja i izazove, oni će znati da je iskrena bliskost koju imaju nešto što vredi mnogo više. Jedan od oblika partnerske podrške i prevencije ljubomore je davanje voljenoj osobi dovoljno pažnje i poruka da je prva i ekskluzivna u našem životu. To, naravno, ima smisla samo ako smo iskreni.
Ako glumimo Ijubav ili izgovaramo laskave komplimente, a ne mislimo i ne osećamo tako, na dobrom smo putu da počnemo manipulisati Ijubomorom. Tada su obe strane gubitnici. Ljubomorne reakcije imaju smisla samo ako podstiču na bavljenje problemom i traženje rešenja.
Drugi vid prevencije ljubomore jeste voleti i ceniti sebe. Voleći i ceneći sebe, nećemo dolaziti u iskušenje da kupujemo Ijubav, da nekog prisiljavamo na Ijubav, niti da insistiramo na održavanju veze po svaku cenu. Ako odnos zađe u slepu ulicu, treba verovati da postoje drugi OK Ijudi sa kojima ćemo se moći uskladiti. Na kraju: nemojmo se igrati Ijubomorom, ne izazivajmo je nepromišljenim postupcima, poštujmo sebe i svoje partnere, pa će ona za nas postati umesto gorkog, onaj fini začin koji nas jos više zbližava.
Autor
Dr
Vladimir
Đorđević
Povezani tekstovi:
Budući da čovek praktično provede trećinu svog dana na poslu...
Zdrav ciklus razvoja porodice zahteva da se pronađe optimala...
Art terapija pruža siguran prostor za kreativnost, introspek...
Profesionalna orijentacija je važan proces u izgradnji uspeš...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Psihologija