Klinička psihologija – pitajte doktora

Postovanje, Krenula sam kod psihologa i imala dva termina zbog bracnih problema. U toku razgovora, ja sam upitala psihologa da li ona misli da me je partner fizicki prevario. Ona je rekla da misli da jeste. Moje pitanje za Vas je da li psiholog moze da daje svoja misljenja u ovom slucaju kada sam je upitala. Hvala

Poštovana, sumnjam da moj brat, koji ima 26 godina, ima socijalnu fobiju ili još gore, funkcionalnu depresiju. Ne radi. Nema ni socijalne kontakte. Diplomirao je u roku. Ali sada samo čita negativne komentare o firmama umesto da šalje molbe za posao. O svom zanimanju ne misli baš mnogo dobrih stvari - većina je negativnih. Ako neko od ukućana spomene reč "posao", povuče se u svoju sobu, iziritiran je i daje kratke odgovore. Uopšte nema pozitivan stav o životu. Nedostaje mu radoznalost prema svemu. Predlagala sam mu i psihologa ali je odgovor isti. Kako da mu pomognem ako on ne želi?

Naš otac je narcis manipulator, ja sam mu dala tu dijagnozu jer on nikad neće ni pristati da se testira. Bojim se da je izvršio preveliki uticaj na njega i da se moj brat svega plaši.

Hvala unapred.

Poštovanje, Moja terapija se menja u vezi depresije,pa bih Vas pitala,dali smem odmah da predjem sa lorazepama na Remeron tbl.,i sa Zolofta na Bromazepam ,unapred hvala : Veronika Vranić

Dobar dan,imamo problem sa cerkom 12 godina,histericna je i nervozna,drzala je dijetu smrsala je 10 kilograma,fokusirana je samo na ucenje ne interesuje je nista drugo nema drugove,sa roditeljima i sa ostalim ukucanima je na distanci i slobodno vreme prvodi sama u sobi uceci.Kako da pomognem detetu,da li imate neki savet za mene,pokusavala sam sa njom da pricam ali ona ne zeli nisakim da stupi u komunikaciju.Unapre hvala!

Poštovana, imam 26 godina. I još uvek nisam imala momka. Ne mogu da verujem da imam 24 godine, i da nisam našla nekog momka sa kim bih bila u vezi. Završila sam srednju školu, i radim 3 godine u jednu državnu firmu još uvek po ugovoru. Ali dođe mi da dam otkaz, jer mi je i to postalo neizdržljivo više. Ja mislim da sam ja jedan baksuz u životu, jer nikada nisam ni imala najbolju drugaricu sa kojom bih pričala o svemu i svačemu, i delila tajne. Dosta sam stidljiva i povučena osoba. Nigde ne izlazim. Imam tatu i brata koji me ponižavaju, i maltretiraju zbog babe sa tatine strane sa kojom nisam baš u najboljim odnosima. A isti taj moj brat, i on zna da se posvađa sa babom. A baba inače ima 84 godine, i baš je dosadna. Jedino se sa majkom slažem. Života mi, dođe mi da se ubijem, ali nemam hrabrosti za to. Jedino eto, što me interesuje trenutno je da možda upišem kurs šminkanja. Znam da našminkana samu sebe, ali plašim se da mi i to ne ide od ruke, jer me Bog ni za šta nije dao da budem talentovana. Tako da ne znam ni da li da verujem u opšte u Boga. Nadam se da ćete ubrzo da mi odgovorite. Srdačan pozdrav!

Poštovana, imam 26 godina. I još uvek nisam imala momka. Ne mogu da verujem da imam 24 godine, i da nisam našla nekog momka sa kim bih bila u vezi. Završila sam srednju školu, i radim 3 godine u jednu državnu firmu još uvek po ugovoru. Ali dođe mi da dam otkaz, jer mi je i to postalo neizdržljivo više. Ja mislim da sam ja jedan baksuz u životu, jer nikada nisam ni imala najbolju drugaricu sa kojom bih pričala o svemu i svačemu, i delila tajne. Dosta sam stidljiva i povučena osoba. Nigde ne izlazim. Imam tatu i brata koji me ponižavaju, i maltretiraju zbog babe sa tatine strane sa kojom nisam baš u najboljim odnosima. A isti taj moj brat, i on zna da se posvađa sa babom. A baba inače ima 84 godine, i baš je dosadna. Jedino se sa majkom slažem. Života mi, dođe mi da se ubijem, ali nemam hrabrosti za to. Jedino eto, što me interesuje trenutno je da možda upišem kurs šminkanja. Znam da našminkana samu sebe, ali plašim se da mi i to ne ide od ruke, jer me Bog ni za šta nije dao da budem talentovana. Tako da ne znam ni da li da verujem u opšte u Boga.

Postovani. Pokusacu da budem sto kraci ali dovoljno opsiran da u potpunosti shvatite moj problem. Sve je pocelo pre nekih 12 god kada sam odjednom osetio probleme sa srcanom aritmijom, nisam mogao nista da jedem i blagu nesvesticu. To je sve pocelo istovremeno. Isao sam na sva moguca ispitivanja i sve je bilo u redu. Posle nekoliko meseci kako je sve pocelo tako je i prestalo. Kada mi je otac preminuo pre 3 godine nesto slicno mi se dogodilo. Opsta slabost i jednostavno nisam mogao da jedem, tesko je to opisati, jednostavno ne osecas glad i tako bih mogao danima bez hrane a organizam usled toga slabi. I to je trajalo nekih 6 meseci. Ovih dana sam doziveo veliki stres (na ljubavnom planu) istog trenutka mi je skocio pritisak koji se stabilizovao posle 2-3 dana i otkucaji srca su isli i do 120 u min. I naravno nisam mogao da jedem. Sve analize krvi su potpuno u redu. Da li je moguce da i najmanji stres tako utice na mene. Kada sam juce uzeo tabletu ksalola i odspavao sat vremena bilo mi je prilicno bolje. Molim vas za Vas savet. Da li mislite da je to stres i koje tablete bi mozda bile najbolje za mene. Najradije bi otisao kod psihologa ali zivim u malom gradu gde nema privatnih psihologa a u drzavnom zdravstvu te saslusaju 5 min i onda te nakljukaju tabletama sto ne zelim. Hvala.

Poštovana , imam 20 godina i od 2016 imam mnogo zdravstvenih problema , a uz to i depresiju i socijalnu anksioznost i oba traju i dan danas (nemam dijagnozu ali sam siguran da to imam , videćete u tekstu) . Te 2016 sam bez nekog razloga upao u depresiju i ostao bez životne vizije i želja za budućnost . Srednju školu sam završio kao odličan đak (s tim što moram reći da je škola bila relativno laka pa i nisam morao mnogo da učim) ,ali sam nakon srednje pauzirao godinu dana jer nisam znao koji bih fakultet upisao. Tih godinu dana pauze ništa produktivno nisam uradio , znam da sam tad imao priliku da odem kod doktora zbog zdravstvenih problema i mnogih simptoma koji mi otežavaju svakodnevne aktivnosti, međutim imam ogroman strah od teške dijagnoze i nisam otišao ni te godine . 2020. sam upisao fakultet nakon te pauze, međutim depresija se pogoršava kao i zdravlje , o socijalnoj anksioznosti tek da ne pričam . Sada sam došao do toga da ne mogu ni najlakše stvari da naučim jer prosto mi mozak i svest nisu prisutni u datom trenutku i nemam uopšte koncentraciju . Osim fakulteta i ostalog , muči me i autoskola jer mi baš loše ide i mislim da nikad neću položiti. Stalno kažem sebi e kad sve to završim otići ću sa spiskom svih simptoma kod doktora pa šta bude bude. Al uvek nešto iskrsne , a i čak kad imam priliku - ne odem. Što se tiče društvenog života imam par drugara koje jako cenim( i oni mene) i s njima sam opušten, ali čim pričam sa ljudima koje ne znam dobro ili ne vidjam često, mumlam nerazumljivo nešto , isto tako i kad pričam s devojčicama (što se retko dešava nažalost) . Sa majkom imam dobar odnos i ona želi da mi pomogne da izađem iz ovoga , ali kao što rekoh ja nemam petlju da odem kod doktora , a i dok odradim sve analize i dobijem upute, prodje čitava večnost . Sa ocem imam katastrofalan odnos otkad znam za sebe i odvratan je i prema meni i mami i sestri, ali mama neće da se razvede . Da se vratimo na emocije. Takodje, te 2016 kad je sve počelo, čini mi se kao i da sam potpuno izgubio emocije i desilo se par smrtnih slučajeva gde mi je stvarno bilo žao, ali ipak nisam osetio ni približno tugu kao što bih pre te 2016 nekako nije mi ni došlo do glave ... Rekao sam Vam da neću da Vas davim sa simptomima , ali moram da navedem samo neke koje me najviše Koče i zbog kojih najviše gubim/nemam samopouzdanje. Ocajan zadah (naterao se nekako da odem do stomatologa, kaže da taj zadah nije uzrokovan dentalnim problemima tako da moram kod običnog doktora na dalje analize ,ali...), Uvek žestoko ispucale usne ,počelo je i opadanje kose , ponekad zamagljen vid, jak tinitus,... Veoma su mi mršave ruke i noge s obzirom da ne vezbam ,ali kad god sam probao da treniram imao sam te omaglice malopre spomenute i potpunu iznemoglost čak i nakon najlakših vežbi. Izvinite na predugačkoj poruci i hvala svakako

Pozdrav, htela bih nešto da vas pitam. Moj rođak se ponaša zabrinjavajuće. To traje već mesecima i stalno se ponavlja , svaki put kada prođe neki auto, autobus on se prekrsti i pokloni. Pitala sam njegovu suprugu zašto ga ne vode kod stručnjaka, ali on ne će ni da čuje za to, ona se nebuni. Žao mi je čovek ima dvoje male dece . Šta vi misli šta to može da bude ?

Unazad godinu dana imam izrazenu nesanicu. Lekar je prepisao lorazepam koji pomaze manje vise, ali bih trebala da ga pijem ujutru i uvece sto ja izbegavam zbog zavisnozti. Probala sam nekoliko preparata na biljnoj bazi, ali bez nekog resenja. Dijagnoza mi je anksioznost ali nesanica ne dozvoljava d normalno radim i funkcionisem. IMA li nekog resenja

Postovanje, Moj tata je oboleo od Kovida i trenutno je u bolnici.Nastale su drasticne promene u ponasanju-anksioznost,dezorijentisanost,agresija...lekari apeluju da uticem na njega razgovorom,medjutim to je nemoguce jer do njega reci ne dopiru. Kako da se postavim i u kom smeru da pokusam da uticem na njega,da mu pomognem? Hvala unapred

Poštovani,

Imam čudnu osobinu da se ponekad nasmejem na nešto na šta se nije primereno smejati.Ne razumem zasto to radim, smeta mi i neprijatno mi je kada se tako ponašam u prisustvu drugih ljudi.Ovo se ne dešava toliko često, jer se ne nasmejem uvek kada neko ispriča nesto tuzno, ali se ponekad ipak desi.Umesto da odreagujem sa empatijom, ja uradim potpuno suprotno. Jedanput mi je neko ispricao da se jedna devojka rasplakala jer se ugojila 200g, jer pati od anoreksije, a ja sam počela da se smejem. Drugi primer koga se secam je da kada sam videla osobu na ulici koja je pravila grimase i čudne pokrete rukama jer je bolesna, ja sam se nasmejala. Bilo je još situacija.. Nikada se ne smejem dugo jer me blam pojede.Ne umem da objasnim šta mi je smešno, jer razumem da tim osobama o kojima je rec nije nimalo lako i moraju da se nose sa svojim problemima. Plasim se da mi neko opet ne ispriča nešto, a ja ponovo  odreagujem smehom i onda ta osoba snizi misljenje o meni.Šta Vi mislite o ovome?Pozdrav

Postovani doktore ja sam otac 3 dece i imam konstantne bolove u vratu i nesvestice sta da radim i kako leciti i imam sinusitis

Postovanje,

Mome muzu je prije dva mjeseca u 32.godini dijagnostikovan karcinom jednjaka. To je moj zivot okrenulo bukvalno naglavacke. Jedan od glavnih simptoma na koji su mu doktori skretali paznju (a koji on na srecu nema) jeste otezano gutanje. Nakon dijagnoze mnogo sam citala o toj bolesti, i nakon par sedmica iznenada sam osjetila nesto u grlu. Mislila sam nakon sto jedem da ce proci, medjutim zalogaj mi je zastao u grlu, i od tog trenutka pocela sam da se plasim jesti i imam otezano gutanje. Obrok mi predstavlja veliki stres. Nekada mi je problem pokrenuti samo gutanje, kao da je zalogaj dugo "nespreman " ,kao da nema dovoljno pljuvacke, i kao da mi se grlo jendostavno paralizuje. A nekada osjecam da mi hrana stoji u jednjaku, kao da zaglavi, i osjecam je cijelom duzinom sve dok ne sidje u zeludac. Ti simptomi su nekada jaci, nekada slabiji. Takodjer, ta knedla u grlu nije stalno tu. I ne osjecam je uvijek na isti nacin, nekada je bas kao knedla a nekada kao nesto maleno sto mi grebe grlo. I nije uvijek na istom mjestu. Pored ovog problema imam jos nekih simptoma koji se smjenjuju: problemi sa vidom(zamagljen vid, blijestenje, pritisak u ocima, tesko fokusiranje), blaze vrtoglavice koje su vise kao dezorjentiranost, stezanje u vratu, povremeno trnjenje ruku i nogu, bol prsne kosti kada pomijeram ramena, umor i opsta slabost tijela. Kucni ljekar i neurolog smatraju da je u pitanju depresija i anksioznost. Nalaz krvne slike, hormoni stitnjace, EEG i VEP su uredni. Dobila sam preppruku za psihoterapeuta. Molim za Vase misljenje. Unaprijed hvala.

Srdacan pozdrav Anja

Добро вече, имам неколико питања у вези са мојом девојком која пати од депресије. Она је већ месецима у слабом менсталном стању и постаје све горе и горе. Тражим психолога који јој може помоћи у овоме. Такође се пре неколико година секла, али је престала, сада ми је рекла да има потребу да се пореже или чак убије. Желео сам да питам колико би ово коштало и да ли је ово право место за њу. Хвала унапред.

Ovako,sin mi je 2009 godiste i zanima ga kada ce mu glas mutirati, promeniti se, kako god se reklo (sa 9 godina je usao u pubertet) a ja se oko toga ne razumem pa moram pitati na internetu :D

Poštovani.... Već 7 godina patim od socijalne anksioznosti, jako se teško borim i još teže funkcionišem jer se moja socijalna anksioznost ispoljava kroz gastroenteroške tegobe i samim tim sve duplo biva teže... (Zdrava sam inače, podpuno... Za tri godine ispitivanja na gastroenterologiji ništa nisu našli) Kod kliničkog psihologa idem, ali se ništa konkretno ne dešava....Ne menja... Gde god ili kod koga god da krenem imam nelagodu u želucu i nagone na povraćanje.... Tako da, ukratko, ja sam kutija koja skuplja prašinu u svojoj zoni komfora.... Ne mogu da stičem nova poznanstva, ne mogu da se družim, ne mogu da boravim kod drugarica, ne mogu da putujem i odaljim se od loše porodične atmosfere....Ne mogu da se obradujem, a da mi tu radost ili sreću ne uguše loše misli i panika! Prosto ne živim život, a želim da ga živim... Moja pitanja su da li i kako, uz pomoć kojih metoda mogu da se oslobodim "nemogućnosti" da vršim fiziološke potrebe na drugom, nepoznatom mestu??? U čijem je domenu ovaj problem.... klinički psiholog, psihijatar, psihoterapeut? Hvala Vam unapred..

dobar dan jasm zena os 36godina neapavam nocu rekli sumi da imam depresiju epizodnu uzimam lekve

Poštovani,

Zanima me da li je neophodno Ejakulirati? Odnosno ima li nekih posledica po Psihu ukoliko se to ne obavlja? Pravoslavni sam vernik i trudim se da to nečim, ali se nakon Ejakulacije osećam oslobodjeno od Pritiska.