Poštovani....
Već 7 godina patim od socijalne anksioznosti, jako se teško borim i još teže funkcionišem jer se moja socijalna anksioznost ispoljava kroz gastroenteroške tegobe i samim tim sve duplo biva teže... (Zdrava sam inače, podpuno... Za tri godine ispitivanja na gastroenterologiji ništa nisu našli)
Kod kliničkog psihologa idem, ali se ništa konkretno ne dešava....Ne menja...
Gde god ili kod koga god da krenem imam nelagodu u želucu i nagone na povraćanje.... Tako da, ukratko, ja sam kutija koja skuplja prašinu u svojoj zoni komfora....
Ne mogu da stičem nova poznanstva, ne mogu da se družim, ne mogu da boravim kod drugarica, ne mogu da putujem i odaljim se od loše porodične atmosfere....Ne mogu da se obradujem, a da mi tu radost ili sreću ne uguše loše misli i panika! Prosto ne živim život, a želim da ga živim...
Moja pitanja su da li i kako, uz pomoć kojih metoda mogu da se oslobodim "nemogućnosti" da vršim fiziološke potrebe na drugom, nepoznatom mestu???
U čijem je domenu ovaj problem.... klinički psiholog, psihijatar, psihoterapeut?
Hvala Vam unapred..
Hvala na iscrpnom predstavljanju i pruženim informacijama.
Fokusiranost na uzrok umesto na posledicu, kao i fokus na osobi umesto na problemu mogao bi biti jedan od ogovora ka rešenju tegoba. Struka koja bi najadekvatnije odgovorila na ovu temu je psihotepeutska.
Metode i tehnike koje bi mogle biti od pomoći nalaze se u okviu kognitivnih (distrakcija, izlaganje i sl.) pa sve do energetskih (vežbe disanja, vizualizacija i Logosinteza).
Pitanje broj: #177894
Poštovani.... Već 7 godina patim od socijalne anksioznosti, jako se teško borim i još teže funkcionišem jer se moja socijalna anksioznost ispoljava kroz gastroenteroške tegobe i samim tim sve duplo biva teže... (Zdrava sam inače, podpuno... Za tri godine ispitivanja na gastroenterologiji ništa nisu našli) Kod kliničkog psihologa idem, ali se ništa konkretno ne dešava....Ne menja... Gde god ili kod koga god da krenem imam nelagodu u želucu i nagone na povraćanje.... Tako da, ukratko, ja sam kutija koja skuplja prašinu u svojoj zoni komfora.... Ne mogu da stičem nova poznanstva, ne mogu da se družim, ne mogu da boravim kod drugarica, ne mogu da putujem i odaljim se od loše porodične atmosfere....Ne mogu da se obradujem, a da mi tu radost ili sreću ne uguše loše misli i panika! Prosto ne živim život, a želim da ga živim... Moja pitanja su da li i kako, uz pomoć kojih metoda mogu da se oslobodim "nemogućnosti" da vršim fiziološke potrebe na drugom, nepoznatom mestu??? U čijem je domenu ovaj problem.... klinički psiholog, psihijatar, psihoterapeut? Hvala Vam unapred..
Odgovoreno: 19. 02. 2021.Poštovana,
Hvala na iscrpnom predstavljanju i pruženim informacijama.
Fokusiranost na uzrok umesto na posledicu, kao i fokus na osobi umesto na problemu mogao bi biti jedan od ogovora ka rešenju tegoba. Struka koja bi najadekvatnije odgovorila na ovu temu je psihotepeutska.
Metode i tehnike koje bi mogle biti od pomoći nalaze se u okviu kognitivnih (distrakcija, izlaganje i sl.) pa sve do energetskih (vežbe disanja, vizualizacija i Logosinteza).
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Pregledajte odgovore po oblastima