Poštovana , imam 20 godina i od 2016 imam mnogo zdravstvenih problema , a uz to i depresiju i socijalnu anksioznost i oba traju i dan danas (nemam dijagnozu ali sam siguran da to imam , videćete u tekstu) . Te 2016 sam bez nekog razloga upao u depresiju i ostao bez životne vizije i želja za budućnost . Srednju školu sam završio kao odličan đak (s tim što moram reći da je škola bila relativno laka pa i nisam morao mnogo da učim) ,ali sam nakon srednje pauzirao godinu dana jer nisam znao koji bih fakultet upisao. Tih godinu dana pauze ništa produktivno nisam uradio , znam da sam tad imao priliku da odem kod doktora zbog zdravstvenih problema i mnogih simptoma koji mi otežavaju svakodnevne aktivnosti, međutim imam ogroman strah od teške dijagnoze i nisam otišao ni te godine . 2020. sam upisao fakultet nakon te pauze, međutim depresija se pogoršava kao i zdravlje , o socijalnoj anksioznosti tek da ne pričam . Sada sam došao do toga da ne mogu ni najlakše stvari da naučim jer prosto mi mozak i svest nisu prisutni u datom trenutku i nemam uopšte koncentraciju . Osim fakulteta i ostalog , muči me i autoskola jer mi baš loše ide i mislim da nikad neću položiti. Stalno kažem sebi e kad sve to završim otići ću sa spiskom svih simptoma kod doktora pa šta bude bude. Al uvek nešto iskrsne , a i čak kad imam priliku - ne odem. Što se tiče društvenog života imam par drugara koje jako cenim( i oni mene) i s njima sam opušten, ali čim pričam sa ljudima koje ne znam dobro ili ne vidjam često, mumlam nerazumljivo nešto , isto tako i kad pričam s devojčicama (što se retko dešava nažalost) . Sa majkom imam dobar odnos i ona želi da mi pomogne da izađem iz ovoga , ali kao što rekoh ja nemam petlju da odem kod doktora , a i dok odradim sve analize i dobijem upute, prodje čitava večnost . Sa ocem imam katastrofalan odnos otkad znam za sebe i odvratan je i prema meni i mami i sestri, ali mama neće da se razvede . Da se vratimo na emocije. Takodje, te 2016 kad je sve počelo, čini mi se kao i da sam potpuno izgubio emocije i desilo se par smrtnih slučajeva gde mi je stvarno bilo žao, ali ipak nisam osetio ni približno tugu kao što bih pre te 2016 nekako nije mi ni došlo do glave ... Rekao sam Vam da neću da Vas davim sa simptomima , ali moram da navedem samo neke koje me najviše Koče i zbog kojih najviše gubim/nemam samopouzdanje. Ocajan zadah (naterao se nekako da odem do stomatologa, kaže da taj zadah nije uzrokovan dentalnim problemima tako da moram kod običnog doktora na dalje analize ,ali...), Uvek žestoko ispucale usne ,počelo je i opadanje kose , ponekad zamagljen vid, jak tinitus,... Veoma su mi mršave ruke i noge s obzirom da ne vezbam ,ali kad god sam probao da treniram imao sam te omaglice malopre spomenute i potpunu iznemoglost čak i nakon najlakših vežbi. Izvinite na predugačkoj poruci i hvala svakako

Odgovoreno: 03. 04. 2021.