Klinička psihologija – pitajte doktora

Jedna ovakva epizoda ne treba da za Vas predstavlja poseban izvor straha. Navjeći broj ljudi tokom života iskusi neprijatnost zvanu - noćna mora. Verovatno je u prethodnim danima bilo nekih većih opterećenja ili iz Vašeg okruženja, ili dilema i pojačanog nemira u Vama, pa je zastrašujuci doživljaj samo posledica Vaše unutrašnje obrade. Ona nekada ne mora da bude isprovocirana doživljajem koji možete jasno da vežete za neku posebnu spoljašnju/unutrašnju teškoću, pa biste morali da se pozabavite analizom svojih razmišljanja i doživljavanja tog ili tih dana. To nije razlog da odmah tražite razgovor sa psihologom, osim ako ne postoji i nešto drugo što Vas pishički opterećuje. Ljudi obično imaju učestalije noćne more kada postoje uznemiravajuća dešavanja, najčešće u njima samima, kada se suočavaju sa životnim dilemima i neminovnošću donošenja važnih životnih odluka, snažnim pritiscima okoline, poniženošću ili odbačenošću što rezultira teskobom ili drugim negativnim osećanjima. Obično se povod za noćne more očiglednije nametne ukoliko se ponavljaju pa ih možemo lakše povezati sa nekim događajem ili doživljajem. Pomoći ćete sebi ako uspete da napravite takvu analizu vezanu za period kada se Vaš neprijatni san i neuobičajeno ponašanje javilo. Možda postoje opterećenja koja ni sebi niste priznali, ali se manifestuju na ovaj način. Ukoliko se noćne more budu ponavljale, možda biste mogli da potražite konsultaciju sa psihologom koji bi Vam mogao pomoći da doprete do korena svojih opterećenja, da biste lakše mogli da se suočite sa njima,ali za sada nemate razloga za pridavanje većeg značaja ovom događaju. 

Očekivano je da se poboljšanja kod primene antidepresivne terapije pokažu posle najviše dve nedelje bar u slabljenju intenziteta depresivnih smetnji koje osećate. Terapija koju ste dobili samo je deo spektra antidepresivne farmakoterapije (iz generacije novijih i efikasnih lekova) i ako ne osećate poboljšanje trebalo bi da se dogovorite sa svojim terapeutom oko promene terapije, ukoliko on proceni da ova nije adekvatna. Razgovori su potrebni kod psiholoških smetnji, ali ih neki terapeuti sprovode na tzv. nedirektivan način, odnosno ne daju Vam nikakve konkretne isplanirane korake kojima ćete suzbiti svoje smetnje, već kroz svoju priču do njih treba da dođete sami, a da Vas on samo usmerava u određenom pravcu. Kada kažemo "psihološko savetovanje" ono veoma često nije ni nalik davanju konkretnih direkcija i saveta, već upravo prilika da glasno izgovorite neke stvari o sebi i da stvorite objektivniju sliku sadašnjih smetnji i mogućih puteva razrešenja. Nekim pacijentima više odgovara tzv. direktivno savetovanje, gde ima više konkretnog vođenja. Svaki terapeut ima svoj način vođenja seansi (nekim pacijentima upravo odgovara nedirektivno savetovanje i terapija), tako da ćete možda sa drugim terapeutom, koji ima drugačiji pristup ostvariti bolji efekat. Ukoliko za Vas predstavlja finansijski napor da plaćate privatne seanse, što Vas možda i dodatno i psihički napreže, ne vidim razlog da se ne javite državnoj ustanovi gde ćete u okviru svog socijalnog osiguranja takođe dobiti stručnu psihijatrijsku pomoć i verovatno promenu sadašnje terapije kako biste dali sebi drugu šansu koju ćete doživeti kao nešto što Vam više odgovara. U svakom slučaju je dobar znak što ste motivisani da sebi pomognete, a Vi ste najsvesniji da li osećate poboljšanje ili ne. 

Postovani, iz Vaseg pisma nije jasno da li ste po pitanju svoje zdravstvene situacije konsultovali i lekare drugih specijalnosti, jer Vase stanje moze biti uzrokovano nekim somatskim uzrocima - anemijom, poremecajem tiroidne zlezde, kao i mnogim srugim faktorima koje treba najpre iskljuciti da biste kao uzrok svojih tegoba navodili samo psihicke faktore. Kako prema terapiji koju uzimate pretpostavljam da je vas dominantni problem depresija, bitno je i to da primecujete da za godinu dana nije bilo poboljsanja. To je bitan razlog da se ponovo obratite psihijatru koji ce promeniti i prilagoditi terapiju Vasim smetnjama,jer se ocekuje da se uz primenu adekvatne terapije oseti poboljsanje vec u periodu od prvih nekoliko nedelja. Posto ste student, imate mogucnost da se za pomoc obratite specijalisti u Studentskoj poliklinici, ako vec nemate svog stalnog lekara koji ce kroz redovne kontrole, koje su neophodne kada uzimate antidepresive, preduzeti neophodne korake da resi problem farmakoterapije.Uz to, psihoterapijski rad sa psihologom ili psihijatrom bi Vam mogao pomoci da steknete uvid u svoje probleme i razresavate ih korak po korak. Psihicke tegobe koje na ovaj nacin uticu na Vasu funkcionalnost ne mozete, kako i sami vidite, resiti sami, niti treba insistirati na terapiji koja se pokazala kao neuspesna. Posto psiholozi nisu kompetentni da daju preporuke u smeru farmakoterapije, Vas prvi korak bi bio odlazak kod psihijatra, a tek nakon toga eventualni dodatni rad sa psihologom koji bi u razgovorima sa Vama mogao dodatno ubrzati resavanje smetnji. Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

Postovani, Postavljanje sopstvene dijagnoze na osnovu literature ili interneta nije zahvalno, posebno zato sto se ljudi, cak i kada nemaju neki veci zdravstveni problem, mogu naci u pojedinim simptomima, bilo da je u pitanju telesna ili psihicka bolest, pa se vise nego sto je to potrebno identifikovati sa odredjenom dijagnozom. Zbog toga je veoma mudro obratiti se strucnjaku da potvrdi ili demantuje vase pretpostavke. Ima vise nacina da to tehnicki odradite - ako idete u zvanicnu ustanovu, buduci da ste student, mozda ima mogucnosti da se obratite Studentskoj poliklinici u Vasem ili obliznjem mestu gde usluge ne placate, a sve se zavrsava na jednom mestu. Ako nema takve institucije, morali biste da se javite nadleznoj instituciji opsteg zdravstva (Dom zdravlja, ambulante) zbog neophodnog uputa kojim ce Vas usmeriti na specijalistu u toj ili drugoj ustanovi. Obicno se prvo usmerava ka psihijatru, pa on upucuje psihologu ako proceni da je to potrebno. Sa uputon idete nadleznom specijalisti i on Vas dalje vodi, daje terapiju i odredjuje korake koje smatra potrebnim za Vas tretman. Ukoliko isete privatno, mozete se obratiti bilo psihijatru, bilo psihologu, jer obe profesije tretiraju problem o kome govorite. O ceni usluga ne mogu nista reci, jer se one veoma razlikuju od grada do grada, kao i od jedne do druge privatne klinike, a takodje su cesto razlicite za psihologe i psihijatre u istoj privatnoj klinici. Eventualne lekove, ukoliko Vam budu potrebni, propisuje samo psihijatar, jer psiholog nema te kompetencije. Prof.dr Bojana Dimitrijevic, spec.med.psihologije

buduci da sam ja psiholog, ne mogu Vam preporuciti medikamentoznu terapiju koja je u nadleznosti psihijatara i za to biste morali da se javite nekome od nadleznih specijalista. Medjutim, kada je rec o Vasem problemu, cini mi se da je moguce da ste napravili inverziju ritma sna, odnosno da ste sa par noci nespavanja, zbog treme i uzbudjenja, "okrenuli dan za noc" - ako nocu ne spavate, a danju ste toliko umorni da morate malo da nadoknadite nocno nespavanje, moze se desiti da se time stvara "zacarani krug" i onda se danju spava a nocu bdi. Ukoliko je takav slucaj, izbegnite po svaku cenu dnevno spavanje u toku jednog dana, kako biste se dovoljno umorili za vecernji san, i da biste tako vratili prirodni ritam spavanja i budnog stanja. Ukoliko nije takav slucaj, pa ne spavate danju, pokusajte u vecernjim casovima da odaberete sto opustenije aktivnosti, da slusate opustajucu muziku, da sebi priustite duzu toplu kupku ili da radite stvari koje vas relaksiraju, kako biste u vecernjim casovima smanjili tonus i lakse zaspali. Cini mi se da ste po prirodi osetljiva osoba koja burno emotivno reaguje na promene, pa ste mozda i u periodu kada Vam se desavaju i neki drugi snazno emotivno prebojeni dogadjaji. Preispitajte sebe sta Vas sve uznemirava i pokusajte sto vise da iskljucite neprijate i za Vas uznemirujuce faktore, sto bi Vas sve donekle opustilo. Ukoliko i pored ovakvih nastojanja ne uspete da se opustite i povratite normalan ritam sna, nije nikakva sramota obratiti se za pomoc psihijatru za pomoc koja moze biti veoma efikasna i uciniti da se bolje osecate. S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

Postovani, iz Vaseg pisma se cini da je Vas jedini problem vezan za seksualno funkcionisanje, sto uslovljava mucne i prazne periode koji se ticu i emotivnog angazovanja. Nisam takodje do kraja shvatila da li su smetnje vezane za period od pre nekoliko godina ili traju duze. Nisam mogla da zakljucim da li postoje jos neke smetnje vezane za napetost ili druge trajnije psihicke smetnje, pa stoga pretpostavljam da nisu znacajne. Takodje niste napisali da li ste se zbog svog problema javljali urologu ili uopste trazili savet lekara. Dakle, uz nedostajuce informacije, nije lako dati pravi odgovor na Vasa pitanja, ali generalno pristupajuci takvom problemu, da pokusamo da zajedno dodjemo do nekih resenja. Ukoliko ste, kako kazete, sada sreli osobu do koje Vam je stalo, i sa kojom imate sansu da ostvarite trajniju vezu, razmislite o mogucnosti da sa njom iskremo porazgovarate o problemu koji Vas muci. Ukoliko je to zaista osoba koja Vas moze prihvatiti onakvog kakvi stvarno jeste, sto bi bilo najznacajnije, iskrenost i otvaranje bi predstavljali osnovu za vase opustenije pristupanje intimnim odnosima i popravljanje vaseg seksualnog funkcionisanja, koje je znacajno naruseno i napetoscu i Vasom potrebom da ne pokazete i ne priznate problem. Ukoliko Vasa partnerka sa razumevanjem prihvati ulogu "saradnika" u resavanju tog problema, imate velike sanse da funkcionisanje bude kako treba. Ukoliko se prema partnerkama uporno ponasate kao macho, pa se, naravno, plasite neuspeha jer se od vas ocekuje da nikada ne "omanete", Vase opterecenje je vece, a problem se samo produbljuje ponavljanjem neuspeha. Ukoliko problemi u seksualnom funkcionisanju nisu jedini, vec imate i znake psihicke napetosti nezavisno od intimnog kontakta, ili neke druge psihicke smetnje, bilo bi korisno da se javite psihologu/psihijatru jer se moze desiti da ovaj problem koji Vas najvise muci moze biti delimicno resen resavanjem povezanih problema. S postovanjem, Prof.drBojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

Postovana, po onome sto opisujete tesko je reci da li je problem Vaseg mladica samo psiholoske prirode, ali se cini da svakako ima i elemenata psiholoskih smetnji. Sam njegov odnos prema vasoj intimnosti moze biti posledica prvog neuspesnog pokusaja, posle cega je opterecen mogucnoscu novih neuspeha (kao sto se pokazalo i drugi put) i nije redak slucaj da takav unutrasnji pritisak u duzem periodu stvara smetnju za intimni kontakt. Ima muskaraca kojima se ovakav neuspeh desava u mnogim vezama, ali ih oni svakoj partnerki objasnjavaju kao "prvi put", tako da ne znamo sta je objasnjenju Vaseg mladica puna istina. Ipak, mislim da to da li je ranije, pre Vas, imao ovakve neuspehe ili ne, nije posebno vazno, vec Vasa spremnost i motivisanost da pokazete razumevanje i strpljenje, ukoliko ga procenjujete kao partnera vrednog truda, a rekla bih da je u Vasem slucaju tako. Mozda Vase potenciranje bliskosti samo pojacava otpor i u takvim slucajevima se preporucuje popustanje pritiska ili otvoren razgovor da cete seksualne odnose odloziti do trenutka dok on ne oseti spremnost. To, naravno, pretpostavlja, di Vi treba da odlozite svoje potrebe za intimnoscu sa svojim mladicem, i da cekate trenutak kada je on spreman da prevazidje svoje otpore i strahove. U terapiji seksualnih poremecaja, kada postoji problem sa erekcijom ili duzinom odnosa, cak se preporucuje terapija zabranom, odnosno zabrana intimnih odnosa na krace vreme, cak i kada usled dodirivanja i ljubljenja postoji potreba i spremnost, kako bi se akumulirala seksualna potreba i urodila, posle odredjenog vremena, obostrano uspesnim seksualnim dozivljajem. To se obicno radi uz savetodavni rad sa psihijatrom ili psihologom, ali pretpostavljam da mozete pokusati da upravo suprotnim nacinom ponasanja, dakle, kontrolisuci intimnosti tako da on zna da Vi necete da se kroz odredjeno vreme desavaju, stimulisete njegovu zelju i potrebu. To sto ljudi oko Vas cute o slicnim problemima nije cudno, iako se i drugima desavaju, ljudi izbegavaju da doticu podrucje seksualnih disfunkcija, a posebno nisu spremni da se drugima otvore i kazu da ih i sami imaju. To ne znaci da ste usamljeni u problemu. Uz strpljenje i razumevanje prema osobi do koje Vam je stalo, imate dobre izglede da zajedno resite problem. S postovanjem, dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije

Draga J,

 situacija koju opisujete jasno, i za Vas sasvim vidljivo, ukazuje da je vas mladic nezreo i nedorastao situaciji u kojoj se nasao, te da nije spreman da lako preuzme odgovornost koju nosi obavezivanje na roditeljstvo. Cini se u ovoj situaciji da je presudno razmisliti o intenzitetu vase zelje da postanete majka, kao i o spremnosti da se o buducem detetu sami starate, a ko stvari ne idu tokom kojim biste zeleli. Naime, kazete da ste samostalni, sto, pretpostavljam, znaci da biste umeli cak i da se sami brinete o detetu, ukoliko to bude potrebno. Mozda ga samo rodjenje deteta i suocavanje sa ranjivim stvorom koji je plod vase veze, prelomi i ucini ga svesnim znacaja formiranja te nove, Vase porodice. Po onome sto kazete o njemu, ima elemenata za takvu reakciju. Nazalost, skoro ni za sta sto radimo u zivotu nema garancije, pa se i najsrecniji pocetni scenario moze pokvariti. Cak i da vam je obecao ljubav i podrsku do kraja zivota, to Vam ne bi mogao zaista garantovati, jer se tokom vremena koje sledi okolnosti mogu promeniti. Ukoliko smatrate da biste mogli izneti teret perioda koji Vam predstoji, sa njim (ili bez njega), da je to dete plod veze sa covekom koga volite o zeleli biste da ga zadrzite, da li je to dovoljno da dete ugleda svetlost dana? Rekla bih da ste borac i osoba koja zna sta hoce, pa tako i da mozete da odgovorite na ovo pitanje. Naravno da su dileme i usloznjavanje problema sasvim moguce, ali, zar to nije slucaj sa svakim ljudskim odnosom? Pojednostavite okolnost kojima raspolazete: dete na putu, partnera koji je (a znate ga vec dugo i takvog ga volite) neozbiljan i nezreo, i mogucnost da dolaskom deteta na svet dobijete konacan odgovor na pitanje da li je on pravi covek za Vas i otac za vase dete, ili nije. Prekidom trudnoce biste stvari opet vratili samo u stanje nesigurne ravnoteze, gde i dalje necete biti sigurni u postojanost njegovih osecanja (on kaze da je decu planirao za 2-3 godine,a li da li je to tako i da li ce kroz to vreme biti zreliji?), ali cete i dalje radije ziveti u toj nesigurnosti nego da se suocite sa cinjenicama. Ovo je zaista prelomni trenutak ne toliko da sada ispitate njegova nego svoja osecanja: da li Vam je vise stalo do veze sa njim u kojoj cete oboje bezati od suocavanja sa stvarnim osecanjima i motivima partnerskog odnosa, ili cete radije rascictiti emotivnu i zovitnu situacijom odlucivanjem za rodjenje deteta. Ako ste u stanju da sebi odgovorite na to pitanje, mislim da cete lako doci i do odgovora na pitanja postavljena meni.

 S postovanjem, prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije

Postovana ,

problem u seksualnim komunikacijama izmedju partnera cesto pocinje u situacijama koje su vezane za trudnocu, kada se provociranju nesvesni strahovi sa kojima nisu u stanju da se izbore vec iz prostog razloga sto nisu u stanju da se sa njima suoce. Naravno da je strah od neuspeha ili nemogucnost da se sa njim suoci veoma znacajan i sasvim je moguce da je to bio jedan od razloga sto se povukao iz Vase intime. Ukoliko se u periodu posle Vase trudnoce plasi nove situacije "neuspeha", nove problematicne trudnoce koja bi bila posledica seksualnih odnosa. bilo da je on sam toga svestan ili ne, mozda je njegovo izbegavanje intimnosti motivisano i time. Takodje treba da budete svesni cinjenice da pasivan odnos prema seksualnim odnosima, odnosno proredjivanje odnosa, na hormonskom nivou i kod muskaraca i zena cesto ume da dovede do jos veceg smanjenja polne zelje, tako da se problem zatvara u zacarani krug. Takodje, logicno je da se majka u prvim mesecima zivota deteta dosta posvecuje njegovim potrebama, pa je i to osnova da se izmedju partnera moze stvoriti distanca, Koji god da je razlog, o kome aktuelno mozemo da pravimo samo pretpostavke, a kazete da ne bi prihvatio razgovore sa psihologom jer ne zeli da prizna da problem postoji, svakako je nuzno da Vi sa njim otvoreno razgovarate jer ste i Vi sa njim zajedno u tom istom problemu koji ne priznaje. To nije samo njegov vec i Vas problem za koji imate pravo da trazite resenje. Ukoliko u razgovor krenete sa pocetnim strpljenjem i razumevanjem, bez osude njegovog ponasanja, lakse cete ga motivisati da se otvori. Ukoliko biste ga kritikovali za zanemarivanje Vas i Vasih potreba, postoji opasnost da biste samo produbili jaz koji se stvorio. Predlozite mu da, kao ljudi koji se dobro poznaju i dele zivot, porazgovarate iskreno o temi koja Vas muci i u Vama razvija nesigurnost i osecaj odbacenosti, pa i dileme o kvalitetu vaseg partnerskog odnosa. Znacajnije je da prihvati iskren razgovor sa Vama i da podeli sa Vama svoje sumnje, strahove i otpore, nego da vrsite bilo kakav pritisak na njega da se javi strucnjaku koji ce se baviti Vasim problemom. Ukoliko je vas emotivni odnos jos uvek dobar, nema razloga da ne prihvati ovakvu inicijativu. Ukoliko, naprotiv, ne zeli da se suoci sa posledicama takvog svog ponasanja i na Vas (jer u zajednickom odnosu treba zajedno da odlucujete kako cete regulisati odredjene aspekte svog braka), postavlja se pitanje snage i kvaliteta emocionalnog odnosa i mogucih promena koje su u medjuvremenu nastupile u tom pogledu.

 Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med psihologije

Nažalost, Vaš problem se ne može razrešiti jednostavnim savetom kojim bih Vam ovako, preko mail-a, mogla pomoći. Problem zavisnosti, koja god da je u pitanju, veoma je ozbiljan. Samostalni pokušaji onih koji su u dugoj zavisnosti da je se reše, obično su neuspešni, jer se njihova početna motivacija gubi kada počnu problemi u apstinencijalnoj krizi. Sigurna sam da ste i Vi svesni da su ti prelomni momenti veoma teški, bez obzira na Vašu podršku. Neophodno je da se zbog toga javi u instituciju koja se bavi bolestima zavisnosti gde će, uz Vašu dragocenu (i neophodnu) pomoć i podršku i stručnu medicinsku pomoć lekara imati više šanse da reši svoj problem. Iako su zavisnici obično ljudi slabe volje koji se više puta vraćaju svojoj navici, neka Vas to ne obeshrabri, već pokušajte da ga motivišete da prihvati lečenje. Da li će ono biti hospitalno ili ambulantno, daće svoju reč neuropsihijatri koji će preuzeti brigu o njegovom tretmanu. Najpogodnije je da se najpre obratite Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u okviru gradske bolnice, u Dispanzer za lečenje bolesti zavisnosti, gde će Vam dati dalje smernice. Važno je da se odlučite na ovaj korak, kako biste i porodicu i decu, a ne samo supruga, sačuvali od daljih i većih problema. 

Postovana,

Iz Vaseg pisma vidim da ste se dosta interesovali za problem koji Vas muci, kao i da unapred znate da je potreban kontinuiran psiholoski ili psihijatrijski rad kako bi se prevazisli psiholoski otpori koji su u najvecem broju slucajeva u osnovi vaginizma. Iako na svesnom planu zelite da ostvarite dobar seksualni kontakt, potrebno je prevazici "zamke" nesvesnog, koje cesto idu od vaspitnih poruka roditelja, ranih traumatskih iskustava, predstave o seksu koja se u svakome od nas stvara zahvaljujuci mnostvu formativnih faktora. Ne samo problem vaginizma, nego mnogi drugi psiholoski i psihosomatski problemi upravo se zato resavaju uz pomoc strucnog lica koje sa strane, objektivno i strucno, moze da prepozna kljuc, pocetak i nacin razresenja simptoma. Kao prvo, nemojte sebi nabacivati osecanje krivice, a ocajavanje samo po sebi sigurno nece dati nikakve pozitivne rezultate, vec moze delovati samo kontraproduktivno!Zato, glavu gore i napravite prve korake ka onome sto ste vec shvatili da treba da uradite - javite se strucnjaku koji ce vam za odredjeno vreme, uz vase ucesce, makar olaksati taj psiholoski teret koji, iako ga mozda niste svesni, pritiska, usmeravajuci Vas upravo na kljucne tacke koje sacinjavaju jezgro problema. Problemima seksualnih disfunkcija se veoma dugo i uspesno bavi dr.Jezdimir Zdravkovic. Znacajno je da je Vas problem resiv!

Prof.dr Bojana Dimitrijevic specijalista med.psihologije