Postovana,
Molim Vas da me uputite na koji nacin da resim problem gubitka interesovanja za seks kod svog supruga. Oboje imamo po 31 godinu i imamo bebu od 7 meseci. Prethodno smo imali problema sa zacecem i izgubili smo jednu bebu, i, iako je problem evidentno bio na mojoj strani (sindrom policisticnih jajnika), verujem da je u tom periodu moj suprug izbegavao odnose iskljucivo iz razloga sto nije mogao da se izbori sa neuspehom oko zaceca. Jednostavnije mu je bilo da pripise tome da se nismo preterano ni trudili. Kada smo najzad uspeli, meni su u trudnoci odnosi bili zabranjeni, a od porodjaja do danas on nije pokazao nikakvo interesovanje za seks, a moju inicijativu ignorise. Tako na kraju za poslednjih 16 mesesi imali smo jedan normalan odnos snazno iniciran s moje strane. Na moja pitanja reaguje polu-uvredljivo i zatvara prostor za dalju komunikaciju. Savetovanje sa psihologom sa njegove strane ne bi doslo u obzir, jer bi u tom slucaju morao da prizna da imamo problem. Inace je u s! > vim aspektima drustvenog i profesionalnog zivota ostvarena osoba, i nema nikakvih fizickih smetnji u seksu. Molim Vas za savet kako da pristupim ovom problemu. S postovanjem.
problem u seksualnim komunikacijama izmedju partnera cesto pocinje u situacijama koje su vezane za trudnocu, kada se provociranju nesvesni strahovi sa kojima nisu u stanju da se izbore vec iz prostog razloga sto nisu u stanju da se sa njima suoce. Naravno da je strah od neuspeha ili nemogucnost da se sa njim suoci veoma znacajan i sasvim je moguce da je to bio jedan od razloga sto se povukao iz Vase intime. Ukoliko se u periodu posle Vase trudnoce plasi nove situacije "neuspeha", nove problematicne trudnoce koja bi bila posledica seksualnih odnosa. bilo da je on sam toga svestan ili ne, mozda je njegovo izbegavanje intimnosti motivisano i time. Takodje treba da budete svesni cinjenice da pasivan odnos prema seksualnim odnosima, odnosno proredjivanje odnosa, na hormonskom nivou i kod muskaraca i zena cesto ume da dovede do jos veceg smanjenja polne zelje, tako da se problem zatvara u zacarani krug. Takodje, logicno je da se majka u prvim mesecima zivota deteta dosta posvecuje njegovim potrebama, pa je i to osnova da se izmedju partnera moze stvoriti distanca, Koji god da je razlog, o kome aktuelno mozemo da pravimo samo pretpostavke, a kazete da ne bi prihvatio razgovore sa psihologom jer ne zeli da prizna da problem postoji, svakako je nuzno da Vi sa njim otvoreno razgovarate jer ste i Vi sa njim zajedno u tom istom problemu koji ne priznaje. To nije samo njegov vec i Vas problem za koji imate pravo da trazite resenje. Ukoliko u razgovor krenete sa pocetnim strpljenjem i razumevanjem, bez osude njegovog ponasanja, lakse cete ga motivisati da se otvori. Ukoliko biste ga kritikovali za zanemarivanje Vas i Vasih potreba, postoji opasnost da biste samo produbili jaz koji se stvorio. Predlozite mu da, kao ljudi koji se dobro poznaju i dele zivot, porazgovarate iskreno o temi koja Vas muci i u Vama razvija nesigurnost i osecaj odbacenosti, pa i dileme o kvalitetu vaseg partnerskog odnosa. Znacajnije je da prihvati iskren razgovor sa Vama i da podeli sa Vama svoje sumnje, strahove i otpore, nego da vrsite bilo kakav pritisak na njega da se javi strucnjaku koji ce se baviti Vasim problemom. Ukoliko je vas emotivni odnos jos uvek dobar, nema razloga da ne prihvati ovakvu inicijativu. Ukoliko, naprotiv, ne zeli da se suoci sa posledicama takvog svog ponasanja i na Vas (jer u zajednickom odnosu treba zajedno da odlucujete kako cete regulisati odredjene aspekte svog braka), postavlja se pitanje snage i kvaliteta emocionalnog odnosa i mogucih promena koje su u medjuvremenu nastupile u tom pogledu.
Pitanje broj: #1283
Postovana, Molim Vas da me uputite na koji nacin da resim problem gubitka interesovanja za seks kod svog supruga. Oboje imamo po 31 godinu i imamo bebu od 7 meseci. Prethodno smo imali problema sa zacecem i izgubili smo jednu bebu, i, iako je problem evidentno bio na mojoj strani (sindrom policisticnih jajnika), verujem da je u tom periodu moj suprug izbegavao odnose iskljucivo iz razloga sto nije mogao da se izbori sa neuspehom oko zaceca. Jednostavnije mu je bilo da pripise tome da se nismo preterano ni trudili. Kada smo najzad uspeli, meni su u trudnoci odnosi bili zabranjeni, a od porodjaja do danas on nije pokazao nikakvo interesovanje za seks, a moju inicijativu ignorise. Tako na kraju za poslednjih 16 mesesi imali smo jedan normalan odnos snazno iniciran s moje strane. Na moja pitanja reaguje polu-uvredljivo i zatvara prostor za dalju komunikaciju. Savetovanje sa psihologom sa njegove strane ne bi doslo u obzir, jer bi u tom slucaju morao da prizna da imamo problem. Inace je u s! > vim aspektima drustvenog i profesionalnog zivota ostvarena osoba, i nema nikakvih fizickih smetnji u seksu. Molim Vas za savet kako da pristupim ovom problemu. S postovanjem.
Odgovoreno: 30. 09. 2007.Postovana ,
problem u seksualnim komunikacijama izmedju partnera cesto pocinje u situacijama koje su vezane za trudnocu, kada se provociranju nesvesni strahovi sa kojima nisu u stanju da se izbore vec iz prostog razloga sto nisu u stanju da se sa njima suoce. Naravno da je strah od neuspeha ili nemogucnost da se sa njim suoci veoma znacajan i sasvim je moguce da je to bio jedan od razloga sto se povukao iz Vase intime. Ukoliko se u periodu posle Vase trudnoce plasi nove situacije "neuspeha", nove problematicne trudnoce koja bi bila posledica seksualnih odnosa. bilo da je on sam toga svestan ili ne, mozda je njegovo izbegavanje intimnosti motivisano i time. Takodje treba da budete svesni cinjenice da pasivan odnos prema seksualnim odnosima, odnosno proredjivanje odnosa, na hormonskom nivou i kod muskaraca i zena cesto ume da dovede do jos veceg smanjenja polne zelje, tako da se problem zatvara u zacarani krug. Takodje, logicno je da se majka u prvim mesecima zivota deteta dosta posvecuje njegovim potrebama, pa je i to osnova da se izmedju partnera moze stvoriti distanca, Koji god da je razlog, o kome aktuelno mozemo da pravimo samo pretpostavke, a kazete da ne bi prihvatio razgovore sa psihologom jer ne zeli da prizna da problem postoji, svakako je nuzno da Vi sa njim otvoreno razgovarate jer ste i Vi sa njim zajedno u tom istom problemu koji ne priznaje. To nije samo njegov vec i Vas problem za koji imate pravo da trazite resenje. Ukoliko u razgovor krenete sa pocetnim strpljenjem i razumevanjem, bez osude njegovog ponasanja, lakse cete ga motivisati da se otvori. Ukoliko biste ga kritikovali za zanemarivanje Vas i Vasih potreba, postoji opasnost da biste samo produbili jaz koji se stvorio. Predlozite mu da, kao ljudi koji se dobro poznaju i dele zivot, porazgovarate iskreno o temi koja Vas muci i u Vama razvija nesigurnost i osecaj odbacenosti, pa i dileme o kvalitetu vaseg partnerskog odnosa. Znacajnije je da prihvati iskren razgovor sa Vama i da podeli sa Vama svoje sumnje, strahove i otpore, nego da vrsite bilo kakav pritisak na njega da se javi strucnjaku koji ce se baviti Vasim problemom. Ukoliko je vas emotivni odnos jos uvek dobar, nema razloga da ne prihvati ovakvu inicijativu. Ukoliko, naprotiv, ne zeli da se suoci sa posledicama takvog svog ponasanja i na Vas (jer u zajednickom odnosu treba zajedno da odlucujete kako cete regulisati odredjene aspekte svog braka), postavlja se pitanje snage i kvaliteta emocionalnog odnosa i mogucih promena koje su u medjuvremenu nastupile u tom pogledu.
Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med psihologije
Pregledajte odgovore po oblastima