kako se osloboditi psiholoske vezanosti. Nakon porodicne trageduje usvojila me je zena koja sada ne zeli da me ostavi da zivim svoj zivot. Ima i svog sina koji zivi van zemlje a ja iako imam 39 god. (neudata sam, sa zavrsenim fakultetom ali trenutno bez posla) potpadam pod njene uticaje,pod nekim neobjasnjivim pritiskom razmisljam o svemu sto kaze (iako tako ne postupam i trudim se svojski da budem svoja) i uopste tesko donosim sopstvene odluke. kao da ne raspolazem svojim zivotom. Pokusavala sam da razgovaram sa njom o tome, da se distanciram ali nista ne pomaze. Ona me ne cuje, nastavlja po starom, dolazi bez najave, insistira da se brine o meni. U tom odnosu potom ubrzo prelazi na omalovazavanje, potcenjivanje, izazivanje osecanja krivice i indirektno poredjenje sa njenim sinom i drugim uspesnim ljudima. Sve sto ja radim ili mislim se nekako ponistava. Najgore je sto se osecam toliko iscrpljeno i ponekad depresivno da mi je tesko da komuniciram sa ostatkom sveta. Ona nema nameru da odustane od svog ponasanja be! z obzira na molbe, razgovore i sl. Ne verujem ni da bi psiholog ili psihijatar pomogao posebno sto ona ima prijatelje psihijatre ali je osoba koju uopste ne zanima sta `drugi` misle ukoliko njoj licno ne preti neka neprijatnost. A ovo sa mnom kao da je samo zabavlja, ma koliko ja bila nesrecna ili neprijatna prilikom razgovora sa njom. Trenutno nemam novca za psihoterapiju a u lekove za smirenje bez razgovora ne verujem.Mogu li sama sebi da pomognem? Imate li neki savet? Hvala unapred
Vas problem je mogao biti slican i sa bioloskom majkom, nezavisno od toga sto ste kao usvojeno dete u ipak specificnom polozaju i mozda sa izrazenijom potrebom da iskazujete vise strpljenja i razumevanja prema osobi koja Vas je vec jednom "spasila" iz nezavidne porodicne situacije. U pravu ste, za resavanje ovog ni malo jednostavnog problema, trebalo bi obuhvatiti i vasu usvojiteljku, kako biste kompromisima i obostranim korigovanjem ponasanja dosle do boljeg razumevanja. Kako je to u najmanju ruku tesko izvodljivo, znacajno je da se upitate sta Vama nedostaje da biste mogli da se izborite za svoju nezavisnost i samostalnost. Sta je sa Vasim samopouzdanjem? Koliko ste u stanju da realno procenite svoje vrednosti i dosadasnja postignuca? Zbog cega potpadate pod uticaj njenih kritika i uporedjivanja ako znate koliko vredite i koliko ste se trudili da postanete ono sto danas jeste? Vas veliki problem jeste samopouzdanje, koje se gubi u nedovoljnoj separaciji i nejasno izgradjenom identitetu. To jesu tacke sa kojima moze uspesno da se radi u psihoterapiji. Da biste dobili pomoc psihoterapeuta (psihologa ili psihijatra) nije neophodno da placate privatne usluge buduci da strucnu pomoc mozete dobiti u drzavnim ustanovama na osnovu uputa za psihologa ili psihijatra koji cete dobiti u ambulanti ili Domu zdravlja jer se verovatno vodite kao nezaposleno lice i imate zdravstvenu knjizicu. Problem o kome govorite za pocetak bi trebalo da resavate uz strucnu pomoc, a u tom procesu ojacacete i nauciti kako da se naknadno sa mnogim problemima nosite i sami. Nije cilj da Vasu usvojiteljku uvredite i time odbijete od sebe jer njena zelja da brine o Vama, iako neprikladno manifestovana, ipak u sebi sadrzi i pozitivne motive. Naucicete da bar sa svoje strane postavite granice svog prostora u koje ona sada uporno i bezobzirno zadire, utoliko vise sto se Vi tome prepustate i dozvoljavate takvo ponasanje. Kada budete ucvstili svoje samopostovanje preko boljeg upoznavanja sebe, bice Vam lakse da na prikladan nacin, bez svadje i grubosti i bez licnog iscrpljivanja izborite svoje mesto. Toplo savetujem da ne bezite od takvog psihoterapijskog rada navodeci kao razlog nedostatak novca, dovoljno je da imate zdravstveno osiguranje da se javite na Kliniku za zastitu mentalnog zdravlja i da zapocnete najpre rad na sebi i iznesete problem interpersonalnih odnosa. Ovakvo trpljenje koje opisujete samo ce vas jos vise oslabljivati i ciniti jos depresivnijom. Ucinite nesto za sebe i iznenadicete se kako su vasi odnosi jos mnogo ranije mogli da budu mnogo drugacije vec samim Vasim drugacijim postavljanjem u komunikaciji sa ljudima. Mnogo pozdrava, Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Pitanje broj: #2123
kako se osloboditi psiholoske vezanosti. Nakon porodicne trageduje usvojila me je zena koja sada ne zeli da me ostavi da zivim svoj zivot. Ima i svog sina koji zivi van zemlje a ja iako imam 39 god. (neudata sam, sa zavrsenim fakultetom ali trenutno bez posla) potpadam pod njene uticaje,pod nekim neobjasnjivim pritiskom razmisljam o svemu sto kaze (iako tako ne postupam i trudim se svojski da budem svoja) i uopste tesko donosim sopstvene odluke. kao da ne raspolazem svojim zivotom. Pokusavala sam da razgovaram sa njom o tome, da se distanciram ali nista ne pomaze. Ona me ne cuje, nastavlja po starom, dolazi bez najave, insistira da se brine o meni. U tom odnosu potom ubrzo prelazi na omalovazavanje, potcenjivanje, izazivanje osecanja krivice i indirektno poredjenje sa njenim sinom i drugim uspesnim ljudima. Sve sto ja radim ili mislim se nekako ponistava. Najgore je sto se osecam toliko iscrpljeno i ponekad depresivno da mi je tesko da komuniciram sa ostatkom sveta. Ona nema nameru da odustane od svog ponasanja be! z obzira na molbe, razgovore i sl. Ne verujem ni da bi psiholog ili psihijatar pomogao posebno sto ona ima prijatelje psihijatre ali je osoba koju uopste ne zanima sta `drugi` misle ukoliko njoj licno ne preti neka neprijatnost. A ovo sa mnom kao da je samo zabavlja, ma koliko ja bila nesrecna ili neprijatna prilikom razgovora sa njom. Trenutno nemam novca za psihoterapiju a u lekove za smirenje bez razgovora ne verujem.Mogu li sama sebi da pomognem? Imate li neki savet? Hvala unapred
Odgovoreno: 26. 12. 2007.Vas problem je mogao biti slican i sa bioloskom majkom, nezavisno od toga sto ste kao usvojeno dete u ipak specificnom polozaju i mozda sa izrazenijom potrebom da iskazujete vise strpljenja i razumevanja prema osobi koja Vas je vec jednom "spasila" iz nezavidne porodicne situacije. U pravu ste, za resavanje ovog ni malo jednostavnog problema, trebalo bi obuhvatiti i vasu usvojiteljku, kako biste kompromisima i obostranim korigovanjem ponasanja dosle do boljeg razumevanja. Kako je to u najmanju ruku tesko izvodljivo, znacajno je da se upitate sta Vama nedostaje da biste mogli da se izborite za svoju nezavisnost i samostalnost. Sta je sa Vasim samopouzdanjem? Koliko ste u stanju da realno procenite svoje vrednosti i dosadasnja postignuca? Zbog cega potpadate pod uticaj njenih kritika i uporedjivanja ako znate koliko vredite i koliko ste se trudili da postanete ono sto danas jeste? Vas veliki problem jeste samopouzdanje, koje se gubi u nedovoljnoj separaciji i nejasno izgradjenom identitetu. To jesu tacke sa kojima moze uspesno da se radi u psihoterapiji. Da biste dobili pomoc psihoterapeuta (psihologa ili psihijatra) nije neophodno da placate privatne usluge buduci da strucnu pomoc mozete dobiti u drzavnim ustanovama na osnovu uputa za psihologa ili psihijatra koji cete dobiti u ambulanti ili Domu zdravlja jer se verovatno vodite kao nezaposleno lice i imate zdravstvenu knjizicu. Problem o kome govorite za pocetak bi trebalo da resavate uz strucnu pomoc, a u tom procesu ojacacete i nauciti kako da se naknadno sa mnogim problemima nosite i sami. Nije cilj da Vasu usvojiteljku uvredite i time odbijete od sebe jer njena zelja da brine o Vama, iako neprikladno manifestovana, ipak u sebi sadrzi i pozitivne motive. Naucicete da bar sa svoje strane postavite granice svog prostora u koje ona sada uporno i bezobzirno zadire, utoliko vise sto se Vi tome prepustate i dozvoljavate takvo ponasanje. Kada budete ucvstili svoje samopostovanje preko boljeg upoznavanja sebe, bice Vam lakse da na prikladan nacin, bez svadje i grubosti i bez licnog iscrpljivanja izborite svoje mesto. Toplo savetujem da ne bezite od takvog psihoterapijskog rada navodeci kao razlog nedostatak novca, dovoljno je da imate zdravstveno osiguranje da se javite na Kliniku za zastitu mentalnog zdravlja i da zapocnete najpre rad na sebi i iznesete problem interpersonalnih odnosa. Ovakvo trpljenje koje opisujete samo ce vas jos vise oslabljivati i ciniti jos depresivnijom. Ucinite nesto za sebe i iznenadicete se kako su vasi odnosi jos mnogo ranije mogli da budu mnogo drugacije vec samim Vasim drugacijim postavljanjem u komunikaciji sa ljudima. Mnogo pozdrava, Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Pregledajte odgovore po oblastima