Moje ime je A. , imam, 25 godina, završila sam fakulte, zaposlena sam, već duže vreme živim sa momkom. Problem, zbog kojeg vam se obraćam vezan je za moju primarnu porodicu. Imam mlađu sestru (22 god.)koja već dve godine unazad ima poprilično zabrinjavajuće ponašanje. Srednju školu je završila zahvaljujući naporima oca koji je odlazio u školu i opravdavao mnoge izostanke i ,,sređivao" slabe ocene. Fakultet je upisala tako što je imala sreće jer su primali sve koji su konkurisali. Prvu godinu je živela odvojeno od roditelja, kao student,međutim kako nije dala uslov za narednu godinu vratila se kod roditelja. Obnavljanje godine nije bio novčani problem, već taj što smo saznali da on nije ni prvu godinu uplatila ceo iznos, već je novac koji je odbila od roditelja potrošila kupujući sebi odeću i mnoge druge stvarčice iako su joj roditelji davali novac i za to. Nakon toga, počinje njeno povlačenje u sebe, ne izlazi iz kuće (veoma retko, do prodavnice! > ), veoma retko-1 mesečno se čuje sa nekom od drugarica (uglavnom kada ju je one nazovu), posao ne traži iako obećava kako će početi da ga traži.Roditelji su veoma zabrinuti, ne znaju šta da rade,sobzirom da razgovor sa njom nema efekta. Ona negira postojanje problema, najradije bi izbegla temu o sebi, ali kda je primorena da ,,priča" onda sve svede na to da je to njen život i da ona zna šta radi ili pak obećava kako će početi da nešto menja, ali se sve završava na tome (sklona je lažima od srednje škole). Po mom mišljenju, njene intelektualne sposobnosti su manje od njenih želja (da završi fakultet i slično) i to je, verovatno, uslovilo takvo ponašanje. Roditelji su u početku pokašavali da joj pomognu pričom, traženjem posla i slično, ali nisu uspeli. Nisu se obraćali nekom stručnjaku zato što ih je sramota (žive u malom mestu). Želela bih vaše mišljenje. Unapred, hvala.
Problem sa Vasom sestrom ocigledno je u progresiji jer se naoko bezazlena nezrelost i neozbiljnost vezana za skolu pretvorila u problem kome ne znate ni ime, niti u kom pravcu ce dalje ici. Nazalost, smatram da je veoma vazno da se obrati strucnjaku, najbolje neuropsihijatru, jer se desava da su mladalacki problemi koji se nazivaju "adolescentnom krizom" nekada najava i uvod dubljih psihickih problema koje ipak vredi na vreme registrovati. Posebno je zabrinjavajuce njeno sadasnje povlacenje i izolovanje, koje je u velikoj suprotnosti sa njenim ponasanjem zbog koga nije ni uspela da upise godinu na fakultetu. Ukoliko je Vasim roditeljima neprijatno da se u mestu procuje informacija da sa sestrom nesto nije u redu, obracanje psihijatru u drugom gradu je lako resenje problema, za pocetak. Na osnovu navedenih podataka se ne moze sa sigurnoscu reci da li je poreklo njenog problema u pocetnim psihijatrijskim tegobama, ili, kako i sami kazete, u nesto nizem intelektualnom nivou koji cini da nije u stanju da ostvari svoje mnogo vece aspiracije. Moze se dogoditi da je u pitanju samo razmazenost i nezreo stav prema zivotu, ali i to vec samo po sebi predstavlja relativno tezak problem. Takvo ponasanje negovano je od strane Vasih roditelja tokom niza godina i sada je veoma otporno na promene. Znacajno je da ona ima motivaciju za psihoterapiju, da Vi ili Vasi roditelji pokusate da je podstaknete prisnim i podrzavajucim razgovorom, ali se namece ideja da je potrebna strucna pomoc u korigovanju ne samo njenog vec sireg porodicnog ponasanja, kako bi se uspostavili novi i zdraviji obrasci porodicnog i individualnog funkcionisanja. Kako, uprkos svim nastojanjima, roditelji nisu uspeli da promene nepozeljan stil njenog ponasanja, ocigledno da njihov nacin nije efikasan pa zato ovaj problem treba shvatiti ozbiljno. Ukoliko roditlelji nisu spremni zbog bruke i sramote, da potraze pomoc, ucinite to Vi, bilo u nekoj klinickoj ustanovi ili od pojedinca koji je profesionalac u oblasti psihijatrije i napravite kontakt do sestre. Zmurenje pred sadasnjim stanjem nece doneti nista dobro, vec moze biti pogodno tle za jos ozbiljnije probleme, stoga, ne oklevajte. Sestri pruzite razumevanje i svu mogucu podrsku, jer ce joj znaciti u procesu resavanja problema. Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.medicinske psihologije
Pitanje broj: #1923
Moje ime je A. , imam, 25 godina, završila sam fakulte, zaposlena sam, već duže vreme živim sa momkom. Problem, zbog kojeg vam se obraćam vezan je za moju primarnu porodicu. Imam mlađu sestru (22 god.)koja već dve godine unazad ima poprilično zabrinjavajuće ponašanje. Srednju školu je završila zahvaljujući naporima oca koji je odlazio u školu i opravdavao mnoge izostanke i ,,sređivao" slabe ocene. Fakultet je upisala tako što je imala sreće jer su primali sve koji su konkurisali. Prvu godinu je živela odvojeno od roditelja, kao student,međutim kako nije dala uslov za narednu godinu vratila se kod roditelja. Obnavljanje godine nije bio novčani problem, već taj što smo saznali da on nije ni prvu godinu uplatila ceo iznos, već je novac koji je odbila od roditelja potrošila kupujući sebi odeću i mnoge druge stvarčice iako su joj roditelji davali novac i za to. Nakon toga, počinje njeno povlačenje u sebe, ne izlazi iz kuće (veoma retko, do prodavnice! > ), veoma retko-1 mesečno se čuje sa nekom od drugarica (uglavnom kada ju je one nazovu), posao ne traži iako obećava kako će početi da ga traži.Roditelji su veoma zabrinuti, ne znaju šta da rade,sobzirom da razgovor sa njom nema efekta. Ona negira postojanje problema, najradije bi izbegla temu o sebi, ali kda je primorena da ,,priča" onda sve svede na to da je to njen život i da ona zna šta radi ili pak obećava kako će početi da nešto menja, ali se sve završava na tome (sklona je lažima od srednje škole). Po mom mišljenju, njene intelektualne sposobnosti su manje od njenih želja (da završi fakultet i slično) i to je, verovatno, uslovilo takvo ponašanje. Roditelji su u početku pokašavali da joj pomognu pričom, traženjem posla i slično, ali nisu uspeli. Nisu se obraćali nekom stručnjaku zato što ih je sramota (žive u malom mestu). Želela bih vaše mišljenje. Unapred, hvala.
Odgovoreno: 06. 12. 2007.Problem sa Vasom sestrom ocigledno je u progresiji jer se naoko bezazlena nezrelost i neozbiljnost vezana za skolu pretvorila u problem kome ne znate ni ime, niti u kom pravcu ce dalje ici. Nazalost, smatram da je veoma vazno da se obrati strucnjaku, najbolje neuropsihijatru, jer se desava da su mladalacki problemi koji se nazivaju "adolescentnom krizom" nekada najava i uvod dubljih psihickih problema koje ipak vredi na vreme registrovati. Posebno je zabrinjavajuce njeno sadasnje povlacenje i izolovanje, koje je u velikoj suprotnosti sa njenim ponasanjem zbog koga nije ni uspela da upise godinu na fakultetu. Ukoliko je Vasim roditeljima neprijatno da se u mestu procuje informacija da sa sestrom nesto nije u redu, obracanje psihijatru u drugom gradu je lako resenje problema, za pocetak. Na osnovu navedenih podataka se ne moze sa sigurnoscu reci da li je poreklo njenog problema u pocetnim psihijatrijskim tegobama, ili, kako i sami kazete, u nesto nizem intelektualnom nivou koji cini da nije u stanju da ostvari svoje mnogo vece aspiracije. Moze se dogoditi da je u pitanju samo razmazenost i nezreo stav prema zivotu, ali i to vec samo po sebi predstavlja relativno tezak problem. Takvo ponasanje negovano je od strane Vasih roditelja tokom niza godina i sada je veoma otporno na promene. Znacajno je da ona ima motivaciju za psihoterapiju, da Vi ili Vasi roditelji pokusate da je podstaknete prisnim i podrzavajucim razgovorom, ali se namece ideja da je potrebna strucna pomoc u korigovanju ne samo njenog vec sireg porodicnog ponasanja, kako bi se uspostavili novi i zdraviji obrasci porodicnog i individualnog funkcionisanja. Kako, uprkos svim nastojanjima, roditelji nisu uspeli da promene nepozeljan stil njenog ponasanja, ocigledno da njihov nacin nije efikasan pa zato ovaj problem treba shvatiti ozbiljno. Ukoliko roditlelji nisu spremni zbog bruke i sramote, da potraze pomoc, ucinite to Vi, bilo u nekoj klinickoj ustanovi ili od pojedinca koji je profesionalac u oblasti psihijatrije i napravite kontakt do sestre. Zmurenje pred sadasnjim stanjem nece doneti nista dobro, vec moze biti pogodno tle za jos ozbiljnije probleme, stoga, ne oklevajte. Sestri pruzite razumevanje i svu mogucu podrsku, jer ce joj znaciti u procesu resavanja problema. Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.medicinske psihologije
Pregledajte odgovore po oblastima