Bračno i porodično savetovalište – pitajte doktora

Imam veliki bračni problem koji nikako ne mogu sama da riješim. Išla sam na razgovore kod stručnih lica, ali nijedan mi nije dao pravi odgovor. U stvari, slali su me da posjetim ustanovu za bračno savjetovalište, no kako nje kod nas nema, tako je nisam ni posjetila. Naime, suprug i ja smo se uzeli iz ljubavi. Dobili smo dijete, sina, koji sada ima 15 godina. No, kako smo živjeli sa njegovom sestrom, koja ni dan danas nije udata, nailazili smo na prepreke i teškoće. Ona je uvijek trebala da se pita, da bude glavna. Suprug se odao alkoholu, bio liječen dva puta u ustanovi kod nas i ništa, opet po starom. Drugo dijete ima 13 godina. Naime, kad je muž počeo da pije, gubio je seksualnu želju i totalno je nema već punih 13 godina. Međutim, ja sam probala da razgovaram sa njim, ali ništa, on stalno nešto prevrće, jako se stidi na tu temu da razgovara. Meni više vrijeme izmiče i moram da Vam priznam da sam imala muškarca sa kojim sam stupila u odnos pre nekog vremena i bilo mi je divno. Ja ne radim, podižem djecu, stalno sam u kući i nisam ispunjena. Porodici sam se maksimalno posvetila, ali više ne mogu da izdržim. On apstinira već sedam mjeseci, ali je po svim pitanjima mrtav. Čini mi se da tjera sebe da se malo okrene djeci, ali to je sve na silu. Djeca su sve posmatrala dok su rasla, batine, uvrede, lomljavu i slično. Stariji sin, koji sada ima 15 godina, ponaša se prema meni kao da sam dosadna, pita me šta pričam, kaže da oni znaju sve. Ostavila bih muža, to sam mislila i ranije da uradim, ali me ubija ne ljubav, već sažaljenje prema njemu. Pitam se kome da ga ostavim i sve se bojim šta će ljudi reći? Njegova sestra mi je govorila, između ostalog: "Bliži je meni, nego tebi. Danas si ti žena, sjutra neka druga, a ja sam mu krvno vezana". Žao mi je da ga ostavim jer znam da bi ga ona pojela. Šta da radim?

Ovako, ja sam onkoloski bolesnik i bolestann sam od tumora testisa koji je odstranjen oktobra prosle godine, nakon toga sam primio 4 bep i 2 pei ciklusa hemioterapija nakon cega je usledila operacija, ciscenje ostatka tumora iz retroperitoneuma, i jos 2 terapije nakon operacije. Od kad sam se ja razboleo, porodica je uhaosu, naime tata se mnogo otudjio, ucaurio, gotovo da ne komunicira sa nama, jedino kad ga nesto pitamo, ili kad ga ja zezam, a nekad ni onda. . . Pre nedelju dana smo imali sudar, u kojem je auto pretrpeo manju stetu, ali to je bilo dovoljno da se on ziv pojede. . . Problem je sto sam ja maloletan, imam 17 godina, i mama je samnom bila za vreme terapija, on je ostajao kuci, sam, i za to vreme se jos vise otudjio. . . Posto je vrlo tvrdoglav, da li vredi otici kod nekog psihologa, psihijatra, sta nam je ciniti, zbog te njegove tvrdoglavosti ne znam da li ce biti moguce, recite sta je najbolje, pa cemo pokusat, jer tek sam se izvuukao iz kandzi raka, kad ovi drugi problemi, sad me ovo vise brine nego cela bolest. . . Mozda razgovor izmedju nas? Hvala unapred na odgovoru. . .

Molim Vas da mi napišete da li i gde u Beogradu postoji bračni savetnik u državnim ustanovama? Problem je složen i bojim se da ne bih mogla na pravi način da ga izložim ovde. 

Postovani dr stankoviću, zahvaljujem na odgovoru i primedbi vezanoj za moj odnos prema starijem sinu tj njegovim problemima. . . Smatrala sam da je ovaj sajt mesto za postavljanje konkretnih pitanja, razumne duzine, ali sam se, ocigledno, prevarila. . . Bojim se da problem u vezi mog starijeg sina (8, 5g) ne mogu da formulisem u jedno konkretno pitanje i, cini mi se, zahteva intenzivniju komunikaciju sa strucnjakom kao sto ste vi, ali pokusacu: andrija je rodjen u srbiji. Kada mu je bilo 2 meseca otac (moj suprug) je otputovao u inostranstvo zbog posla na 3 meseca. Kad mu je bilo godinu dana preselili smo se u drugi, rodni grad. Suprug je i dalje putovao u inostr zbog posla. . . Andrija je bio "savrseno" dete po svim pitanjima (veseo, zadovoljan, smiren, umiljat, odlican apetit, spavanje, tezina (napredan) , vrlo inteligentan, prelep, jako retko je plakao, (skoro da se i ne secam da je plakao); bez ikakvog otpora prema nepoznatim osobama, vecim skupovima (rodjendani i sl) . . . Prohodao sa 10 meseci, - drzeci se uz sofe, fotelje i sl. Jako, jako pazljiv i spretan. Sa godinu i nesto svi smo se preselili u amsterdam. Ubrzo sam ostala u drugom stanju (imala sam svakodnevne mucnine i danju i nocu, suprug celog dana na poslu) i posle par meseci insistirala da se vratimo u srbiju na 1-2 meseca. . . Tako i bi. . . U medjuvremenu suprugova firma je bankrotirala (bave se izradom softwera, programiranjem. . .) . Renovirali smo kucu i otisli u bgd da se ja porodim, (kod istog lekara kao sa andrijom, a andrija je ostao kod bake i svekrve na 2-3 nedelje. Sve ovo vreme andrija je super. Neposredno posle porodjaja, dosavsi kuci (300 km) , zaticemo naprasno preminulu svekrvu (sat vremena pre naseg dolaska) . Moja majka je dosla kod svekrve sa andrijom da nas sacekaju. . . Majka je sklonila andriju kad se ovo desilo. . . Maltene u trenutku, jako brzo (infarkt) . Strasno. Svi u soku, svekrva bila 63 god, u dobrom stanju. . . Ja sam sa bebom otisla kod majke (zbog velike guzve u suprugovoj kuci. . .) andrija sa mojom majkom. . . Suprug zauzet. . . Posle sahrane vratili smo se nazad. Suprug je veoma cesto dolazio u sukob sa majkom pre prodjaja zbog renoviranja kuce i zbog njenog ne tako fleksibilnog karaktera. . . Strasno ga jemorila ga je griza savesti. . . U isto vreme njegov zet (suprug rodjene sestre) totalno prekida svaki kontakt sa nebojsom (mojim suprugom) i ne zeli da kroci u nas dom. Osudjuje nebojsu zbog njegovog odnosa prema majci, verovatno misleci da je to doprinelo infarktu. . . (mada nije ni vrsena autopsija) . Prvih mesec dana ja vezana za bebu, suprug sa andrijom cesto van kuce, ide tamo-vamo. . . Konzumira alkohol u velikim kolicinama, kome je inace bio sklon. Nebojsa se od tada mnogo promenio na gore: pun besa, nervoze i alkohola pocinjemo da se svadjamo, skoro svakodnevno. . . Ne mogu da ga prepoznam ali razumem i pokusavam da guram dalje. . . Firma u amsterdamu se oporavlja, suprug odlazi na posao, ode na 1-2 meseca pa dodje na 1 mesec isve tako. Strucnjak u svom poslu (visoko obrazovan) ima velike zamisli i ambicije, i kad dodje kuci celog dana je za kompjuterom, nervozan i cesto pod uticajem alkohola. Krecu problemi u odnosu sa andrejom (3god): vice mu, vodi u sobu jer place, jer ne slusa, prestrog, prek, nesnosan; andrija svakog dana place jer ga otac tretira, po meni, nenormalno za taj uzrast, za sitnice. . . Ja uzasnuta, zgrozena. . . Reagujem da zastitim dete, ali postaje samo gore. . . Ovoga suprug nije ni dan danas svestan, ne seca se ili ne zeli da prizna. . . Mislim da je ovo prekretnica u andrejevom srcu i dusi, koji se tako mali naslusao uvreda i negativnih konotacija (batina se ne secam) i netrpeljivosti. . . Andrija vec u 4- oj godini i ranije pokazuje ozbiljne znake ljubomore na mladjeg brata. . . Jako sam zabrinuta, trazim savete psihologa u vezi ljubomore. . . Nebojsa i dalje putuje - dok je tamo salje poruke ljubavi meni i deci, muci se jer mu nedostajemo, zeli da sve bude dobro, ali kad dodje - par dana bude divan i nervoza kao lavina kulja, grubost i emotivno maltretiranje andreje- zbog cega upravo stalno dolazimo u sukob i svadje. . . Koliko god se trudila, na sve nacine koje znam nisam mogla nista promeniti. . . Najgore su za andreju bile njegove velike promene raspolozenja, od blagosti, osmeha i neznosti (pod uticajem alkohola) , do agresije, dernjave i kazne. I tako godinama, u kojima je andrija nakupio vec toliko besa, netrpeljivosti i obelezavanja deteta kao jako lose. Bilo je i ljubavi i lepih trenutaka - ali ne dovoljno da pobiju losa iskustva. Puno smo se svadjali i zbog toga jer je i mene kinjio stalnim prekoravanjem i nipodastavanjem kao majke govoreci da ga lose vaspitavam, da u svemu gresim, da inace sve sto radim radim lose - u domacinstvu- u svemu! I to sve pred andrijom, uporno, iako sam ga molila i na sve nacine pokusavala da alarmiram koliko je to opasno po njega. Ti si kriva za sve - govorio je cim andrija odbije poslusnost. Pravio je dramu i pred spavanje: zasto mu citam pricicu za laku noc, zasto ga na to navikavam - to nikako nevalja; zaso mu ne dajem luka kad ga nema, on ih taman navikne a kad ode oni se odviknu. Zasto ga previse oblacim, mazim itd. Mamina maza i brdo drugih izivljavanja i sumanutosti - koje da su recene na normalan nacin i u odgovarajucem momentu ne bi bile nikakav problem; ali drama, svadja, bes i nervoza pratile su svaku njegovu rec. Inace, moram reci da smo se vencali iz velike ljubavi i da sam mislila da se udajem za najplemenitijeg muskarca na svetu. Bila sam obozavana, voljena i postovana. Nista nije uradjeno bez dogovora sa mnom, tj do tada su se je moje zelje ispunjavao (u periodu do majcine smrti) . U 4- oj godini andrija krece u vrtic- tamo je sve super - slusa, nije agresivan. . . Ali kuci vec pokazuje problematicno ponasanje prema bratu, odbija poslusnost, vristi, besni, histerise, baca stvari. Svaku priliku (dobro raspolozen, nasmejan - sto je retko bilo, uglavnom samo kad neko dodje pa popije) koristim da signaliziram suprugu da je andreja nesrecan, nespokojan, nervozan - nesrecan pre svega i da pokusa biti strpljiviji sa njim, nezniji, da pokaze vise ljubavlji i prihvatanja. Uspe na kratko, ponekad ali su promene raspolozenja i dalje drasticne. U 5 oj godini dobija ozbiljne tikove - ispusta snazne glasove i kuci i napolju, na javnim mestima a, a, a - svakih par sekundi ili minuta, okrece stalno glavu preko ramene, cini mi se uvek u desnu stranu. . . Bechi okice. . . Ja stupam u kontakt sa psiholozima - pokusavam da prenesem suprugu njihove savete, on ne pridaje mnogo vaznosti ali ipak malo popusta, izbegava kazne i prekost. . . Posle nekog vremene (mesec dva) tikovi prestaju. Suprug i dalje putuje. . . Par puta se opet javljaju- isto jako izrazeni ali u malo drugacijem obliku, ali uvek kada je suprug sa nama i prestaju kad nije tu. . . Suprug i dalje ne pridaje vaznosti niti priznaje da su direktno vezani za svoje ponasanje prema sinu. Ocajna sam; suprug je ostao bz oba roditelja, sa sestrom vise ne tako blizak. Moj otac takodje pokojan (inace bi mi mogao pomoci vise nego iko na svetu) , majka tiha, krotka, pazljiva, osecajna - ipak nju zovem u pomoc da razgovara sa suprugom u vezi andreje, obe mu govorimo da nije u pitanju razmazenost kod andreje vec nesto mnogo dublje. Da nije zao, bezobrazan (kao sto on pred njim govori) . Inace suprug jako postuje i voli moju majku. . . Suprug iznosi kao jedini problem sto ujutru duze spavam i zeli da to promenim. . . (jako kasno sam odlazila na spavanje- sto zbog briga i pokusaja da spasim brak i porodicu, sto zbog gostiju koje su nam ne retko dolazili i budila se cesto nocu zbog mladjeg sina. Volela sam goste jer bi tada suprug popio, bio normalan i prijatan prema meni, i pokazivao ljubav i naklonost. . . Pred drugim, nama dragim ljudima - trudio se da bude stari dobri nebojsa i kao da je zalio sto nam se lose prema meni ponasa pa se u tim vecernjim satima, bez dece iskupljivao sve ono lose sto je bilo preko dana. . . Ali ujutru se obicno vracao na nervozu i zajedljivost. . . Svih ovih godina suprug nije bio siguran da li je firma stabilna (s`obzirom na vec 1 bankrot i veliki propali novac ulozen u novi zivot u amsterdamu) i da li je dobro da se svi preselimo tamo. Ja sam uporna bila da se skupimo, gde god bilo - bgd, amsterdam - samo da budemo zajedno, da budemo porodica. Moj i andrejin boravak u amsterdamu je prekinut, nije na vreme produzen pa je nova procedura za dobijanje papira potrajala. Andreja puni 6 godina, mladji sin nepune 4g. Papiri su napokon sredjeni, selimo se definitivno u amsterdam. U pocetku je sve super. Suprug se vraca starim losim navikama, ali uspevam, jedva da ih korigujem (ne alkohol, ali postupanje sa andrejom) . Andreja ok, veseo u skoli, sve najbolje ocene, ucitelj odusevljen. . . To traje pola godine, selimo se u drugi, bolji stan. . . Puno posla oko preseljenja. . . Ucitelji ocenjuju andriju kao jako inteligentnog, zrelog, odgovornog, pedantnog i preciznog ucenika. . . Zavrsava razred (kao!. Kod nas) sa perfektnim uspehom na svim poljima. Suprug pocinje opet previse da radi, po ceo dan, sto kuci, sto na poslu. . . Postaje ponovo nesnosan prema svima. . . Iznuren, zabrinut, u grchu, kako ce biti sa firmom. . . Ne bas zadovoljan statusom, zamisljao je sebe mnogo drugacije u svojim 40 - tim. . . Ne reaguje na andrejev uspeh, gotovo nikakao iako prisustvuje roditeljskom sastanku - na kome uciteljica prezadovoljna andrejinim napretkom kaze da moramo biti jako ponosni na svog sina koji ovako vesto savladava jezik i sve poteskoce koje donosi preseljenje u drugu drzavu. Mlaka nebojsina reakcija na uspeh. Jako grub prema sinu. . . Psihicki i emotivno nula odnos. Andrija postaje ponovo jako agresivan prema bratu, konstantno ga udara, kinji. . . Kriza - ocene pale, mnogo gore nego sto su bile! Opet- svakog dana andreja place jer ga otac kaznjava, tera, vredja. Pocinju problemi u skoli. . . Svadja se sa decom, ne vole ga, nema ni jednog drugara. Krecu tikovi, ali i po telu, trese rame, grchi ruku, bechi ocima. . . Insistiram na decijem psihologu. . . U jednom trenutku suprug priznaje da je problem u njemu ili u nama i nasem odnosu (jer i dalje u svadji i besu za sve mene optuzuje - jer sam ga ja razmazila i upropastila) . Kaze mi posto ga je psiholog pitao "sta vam najvise smeta kod sina", a potom "koje su njegove pozitivne karakteristike"- da bolje poradimo na sebi, tj da bi on trebao kod terapeuta ili pak zajedno kao par. Kaze da nije u andriji problem vec u njemu samom ili u nama - kao roditeljima. . . Slazem se, trazim dalje - psihologa koji moze pomoci suprugu ili oboma kao paru. . . Ali problemi u skoli eskaliraju, andrija svakodnevno upada sa decom u knflikt, plache svakog dana posle skole ili je jako tuzan, zeli da ga prebacim u drugu grupu jer su svi losi i niko ga ne voli, ni deca ni uciteljica. Nova uciteljica (5. Po redu) - pokusavam sa njom nesto da razresim ali ona je neosetljiva, hladna i ne razume andriju. (verovatno ste sami shvatili da je andrija preosetljivo dete. . .) vodim ga kod psihologa, posle par poseta, razgovora, po neki test - misljenje psihologa: jako osetljiv, jako inteligentan i zreo, razmislaj kao dete koje je 2-3 god starije od njega. Sanjao je da iskace kroz prozor - i tumaci san kao nemogucnost resavanja problema u kom se nalazi. Psiholog konstantuje da moramo hitno promeniti grupu jer on jako tamo pati i to je previse za njega. Deca ga izazivaju, diraju, udaraju. . . I nalaze da ga i dalje odvodimo kod nje jer mu zeli pomoci. . . Suprugu i meni savetuje nikako ne vikati na njega. Pri tom andrija nije govorio ama bas nista o tome kako mu je kuci. . . Kao da je sve ok. . . Moram reci da mi nije bilo lako da mu predlozim psihologa tek tako - ne zna ni sta ta rec znaci i cemu sluzi, rekla sam da mora da razgovara sa tetom koja moze da nam pomogne da promeniomo grupu - (donekle je i tako ovde) - i tako je i pristao, u pocetku se opirao da govori sa neznancem, ali da bi presao u drugu grupu pristao je. Tikovi traju neko vreme. Suprug ih vidi i menja se, obecava mi da ce se truditi da bude nezniji i strpljiviji. Posle mesec i nesto dana, prilaze mi deca iz skole da kazu kako je andrija drag i nasmejan. . . Uciteljica mi saopstava da se situacija sasvim promenila, da se niko ne zali na njega niti se on zali na drugu decu - sve je super. Saopstavam to suprugu - jako mu je drago i kaze: bas mi je drago- to mi je samo podstrek da nastavim tako dalje. . . Ja srecna, presrecna. . . To je trajalo 3 meseca. . . . Suprug upada u guzvu i pritisak na poslu, previse radi, gubi zivce lako, ponovo se polako vraca na staro. . . Da bi ponovo totalno izgubio kontakt i bliskost sa sinom - da bi sin opet dobio tikove, i problemi u skoli se intezivirali. . . I tako periodicno, cas onako, cas ovako. Andrija nema ni jednog jedinog prijatelja posle 2, 5 god zivota ovde. Usamljen je, depresivan, preko mere nervozan, kidise na brata, nekad manje nejad vise, nekad me dovede do ludila. . . Suprug ne zeli, kaze nema vremena i para za psihologa (za njega) ili za nas, sta god. . . Ja sam toliko iscrpljena od stalnog balansiranja izm njih dvojice ti pokusavanja da objasnim. . . Suprugu. . . Trudim se i sve dajem od sebe - sve sto imam, a ocigledno imam puno i ljubavi, i snage i nade. . . Supruga ne mogu silom naterati da prestane da konzumira alkohol, da ide kod psihijatra isl. . . Jako je pozrtvovan za svoju porodicu, puno brine i jako je uspesan u poslu (drugi mi to govore) , znam da nas voli ali. . . Ne ume da pokaze dovoljno, onoliko koliko je to neophodno detetu, ranjenom detetu. . . Nekad mu se cini da ne vredi ni jad je nezan pa dize ruke od andrije i govori mi da je lud, blesav, zao. . . Jako sam umorna, ali zelim sacuvati porodicu - jer znam da ga andrija jako treba i duboku, u srcu, naravno vili, kao i ja. . . Ali. . . Hvala na vasem vremenu, svetlana

Moj bračni život je u krizi. Ruši se kao kula od karata. Razlog mi je dobro poznat ali ne mogu nikako da ga podjelim sa mužem. Ne mogu da postignem orgazam ni sama ni sa njim. Meni su 38 god, a mužu 42, oboje intelektualci. U braku smo 10 godina, imamo 3 male djece, oboje radimo, solidna primanja. Uvijek sam orgazam glumila, ne da bih skratila odnose, vec da ga ne bih povrijedila. Opšte je poznata stvar da muškarci vjeruju da je ženski vrhunac isključivo njihova zasluga i osjećaju se loše ako ga žena ne doživi. Zato sam ga ja i glumila. Lijepo mi je dok imamo odnose, nije da ne uživam, ali do vrhunca ne dođe. Mora da se pitate zašto sam glumila tolike godine i zašto mi sad to stvara problem? Odgovor neznam ni ja sama, godinama me je to jelo i ne mogu više. Neznam ni kako da mu to kažem. Trebala sam mu još reći na početku, ali sam mislila da će do mog vrhunca nekako doći samo od sebe, kroz odnose. Nisam se samozadovoljavala dok sam bila djevojka, valjda mi je bilo glupo da to radim sama sa sobom. Nisam ni znala da je to tako bitno. Sada kada bih to i htjela, ne bi imala kad i gdje. Uvjek je gužva u kući. Sama skoro nikada nisam. Naši odnosi su sve rjeđi i rjeđi. Nije da ne želim seks, već ne mogu više da se pretvaram. Suprugu je jasno da nešto nije u redu a nezna šta. Nekad je odnose inicirao on, nekad ja, a sad smo u fazi dječijeg durenja. Ne želi da spava sa mnom jer to dugo nisam htjela ja i tako do unedogled. Čini mi se da nam je tako od početka braka. Često mi prebacuje i govori da za mene nema lijeka, da sam nezrela, da sam stigla do dna, da nismo stvoreni jedno za drugo u krevetu, da živimo kao brat i sestra. Njegovo raspoloženje zavisi od toga da li smo imali odnose ili ne. Ja ga zbog toga i ne krivim. Vjerovatno misli da ja seks uopšte ne želim, da ga na neki način kažnjavam, ali nije tako. Ja jednostavno neznam kako da to postignem. Još veći je strah od posljedica kad bi mu rekla. Da li će me ostaviti, naći drugu, mrziti. Ne vjerujem da bi me podržao u psihoterapiji, da li bi išao samnom. Možda bi meni dozvolio. To je teško i izvodljivo, jer najbliži terapeut za takve probleme je 300 km minimum od našeg grada. Ćitajući dosta o tome (knjige, članke, mišljenja psihoterapeuta) i slična iskustva drugih žena su me porazila. Žene su uglavnom ostavljali muževi kao da su poluosobe, nekompletne ličnosti ili zaražene nekom neizlječivom zaraznom bolesti. Pogotovo je to bio slučaj kod žena koje nisu ušle nevine u brak (kao i ja uostalom) . Djevice su na sreću bolje prolazile, jer su njihovi muževi zauzimali stav učitelja i kazanova koji trebaju svemu da ih nauče. Nažalost, čak i većina psihoterapeuta dijeli mišljenje da muževi često i ne žele da se strpljivo sa svojim ženama bave tim problemom, jer problem nije njihov. Kako da ja muža naučim šta treba i pali kad neznam ni ja sama. Probala sam i različite poze, čini mi se sve što obećava sretan vrhunac ali ništa. Problem je izgleda u glavi, a ne toliko u pozama, ali šta vrijedi kad je neznam kako se to prevazilazi. Da sve bude gore, moj muž u krevetu je dosta i sebičan, čini mi se da toga nije ni on svjestan, uvijek traži da radimo ono što on želi. Kad ja nešto predložim, ako mu ne odgovara glatko me odbije ili nevoljno ispuni. Zato i imam strah da od njegove strpljivosti samnom u krevetu nema ništa i da bi brzo odustao. Sa druge strane, po pitanju svega drugog se sa suprugom lijepo slažem i nemamo drugih velikih problema. Volim svog supruga i zato vam se i obraćam, jer ne želim da ga izgubim. Vjerujem, ako se ovako nastavi da je to neizbježno. Žarko želim mišljenje vašeg seksualnog terapeuta šta da radim i koko da prestane ovaj moj košmar.

Da li u bračno savetovalište mogu da se jave osobe koje nisu u braku, već u ljubavnoj vezi i imaju problem koji ne znaju sami da reše?

Problem je brak moje sestre. Pre 3 godine je ostala trudna i udala se za momka sa kojim se zabavljala 2 godine i od tada nastaju problemi. Kako ona kaže, prestala je da ga voli i svađe su učestale, ona je nesrećna i nezadovoljna svojim životom i krivicu prebacuje na njega. Pre 2 dana mi je rekla da je on primorava na seksualne odnose od samog početka i pokazala mi modricu na ruci koju joj je on napravio. Kome da se obrati? Da li možemo nekako da stupimo u kontakt sa Vama? Ne mogu da je nateram da ode u savetovalište i potraži pomoć. Mislim da je u depresiji jer je udaja skroz poremetila njen tok života. 

U zadnjih mesec dana se svađam po ceo dan sa suprugom, nervira me sve što uradi, prebacujemo jedno drugom svašta. Šta da radimo?

Postovani, vec 5 godina sam u braku i imamo trogodisnju devojcicu. Madjutim, nije nista lepogbilo u tom braku, osim nje kada se rodila. . . Svakodnevno sam trpela razna podcenjivanja, uvrede, batine, kojekakve fizicke nasrtaje i to od vremena kada sam ostala u drugom stanju! Branio mi je da se druzim, izlazim (osim sa njim) , da radim. . . Apsolutno nemoguc zivot! Pokusavala sam da budem tolerantna, misleci da ce stvari leci na svoje mesto. . . Ali nisu. . . Bila sam udata za njega i njegove i sve sto su oni govorili bilo je protivno istini, a on je to gutao kao da mu je zadnji komad hleba! Na koncu sam obolela i pocetkom ove godine shvatila u jednom od njegovih neprekidnih monologa, koji su znali trajati danima, da taj covek, apsolutno nije za mene. . . Niti za kcerkicu-navodim ovo jer je i nju tukao i lomio joj igracke. . . Pokrenula sam brakorazvodnu parnicu sa zastitom mere nasilja u porodici i zabranom prilaska, ali se sve ovo jako oduzilo. . . Czsr je pretio moju pricu od pocetka i na kraju je doslo i do naseg suocavanja. . . Sve je bilo potresno, puno lazi i gneva sa njegove strane! Sledeci put sam im dostavila veliku kolicinu mailova, fotografija, itd. . I mislim da su razumeli da se radi o neuravnotezenoj licnosti! Kcerkica ne zeli nikakav kontakt sa njim! Nije izmaniulisana sa moje strane! Naprotiv, dete je svesno svega, jer je u tome zivela od rodjenja. Na koncu je dobio pravo da vidja dete dva puta sedmicno, jednom tri sata i drugi put cetiri sata. . . Na prvom vidjanju sam mu izasla u susret, jer me zamolio da budem prisutna, posto "on ne zna sta ce sa njom". . I i tada je napravio incident i odvela sam dete kuci. Od tada do danas nije pitao za dete!!!!!! Danas su me zvali iz czsr da vide kako funkcionise njihov model vidjanja i objasnila sam im situaciju! Tada su rekli da ce sudu dostaviti svoje misljenje i predlog za njegovo mentalno vestacenje! Ja moram moju kcerkicu da zastitim, jer je on nepredvidiv, pornofil, masturbator, agresivac. . . Ni ja ne znam kako cu se izvuci iz ove petogodisnje traume, ali znam da moram njoj da pomognem! Blizi se rok za sudjenje-14. 10. Sta predstavlja mentalno vestacenje i koliko ce dugo trajati. . . On vec u porodici ima jednu dusevnu bolesnicu, koja se od svoje 17-te godine leci i danas ima 43 godine i svaki dan je pod lekovima! Da li se tu moze uzeti genetski kod koji je kod svih njih prisutan? Unapred hvala.

Imam muža koji je mongo ljubomoran, ali nema razloga za to. Šta da radim?

Molim vas da mi date savet. Sa suprugom sam u braku godinu dana imamo dete i stvarno se lepo slazemo ali on u poslednjih pola godine ne izrazava zelju za odnosima, zabavljali smo se oko godimu dana i sve je super fungcijonisalo tj imali smo redovne odnose, sada se to promenilo, ja sam pokusavala da pricam o tome sa njim medjutim on je jako zatvoren po tom pitanju, kao da ga je sramota da prica na tu temu. Mene krivi da sam seksualni manijak a imamo odnose jednom u toku nedelje, nekada i jednom u toku dve nedelje, jako sam depresivna i nervozna zbog toga. Kada god se potegne prica o tome on mene krivi da ja ne zelim da imam odnose a ne on. . , smatra da je normalno upraznjavati sex jednom nedeljno. . Ja imam 22 godine a suprug 28 godina. Molim vas odgovorite mi. . Puno bi mi znacilo

Ve molam za odgovor. Imam 25 godini a mojot soprug ima 30 godini imam 2 deca na vozrast od 6 i 2 godini. Pogolemoto e masko i se rodi predvreme so opasni dijagnozi no po nekoe cudo vo prvata godina se se normalizira. Sega e normalno dete. Koga se zemavme so soprugot se bese ok no po 2 godini toj pocna da igra komar na golemo do toj stepen sto mi gi ukrade parite sto mi bea za da kupam alista za vtoroto dete uste pred da se rodi dodeka bev deveti mesec. Ponekogas i platata sto ja dobiva od rabota ne ja ni nisi a zgora na toa i negovite mnogu ne me ni sakaat a pogolemiot del od obvrskite se moi. Jas rabotam vo konfekcija imam plata od 150 evra i imam stan od tatko mi i od nego zemam kirija 100 evra pa sakam da ve prasam koga bi se razvedila dali decata ke bidat so mene? Dali ima sansi da se podelat? Samo zaradi toa sum vo brak seuste bidejki toj mi veli deka ako go ostavam ednoto dete ke mi go zeme kolkavi se sansite da mi gi zeme decata? Blagodaram odnapred makedonija