Pitanje broj: #44082

Postovani dr stankoviću, zahvaljujem na odgovoru i primedbi vezanoj za moj odnos prema starijem sinu tj njegovim problemima. . . Smatrala sam da je ovaj sajt mesto za postavljanje konkretnih pitanja, razumne duzine, ali sam se, ocigledno, prevarila. . . Bojim se da problem u vezi mog starijeg sina (8, 5g) ne mogu da formulisem u jedno konkretno pitanje i, cini mi se, zahteva intenzivniju komunikaciju sa strucnjakom kao sto ste vi, ali pokusacu: andrija je rodjen u srbiji. Kada mu je bilo 2 meseca otac (moj suprug) je otputovao u inostranstvo zbog posla na 3 meseca. Kad mu je bilo godinu dana preselili smo se u drugi, rodni grad. Suprug je i dalje putovao u inostr zbog posla. . . Andrija je bio "savrseno" dete po svim pitanjima (veseo, zadovoljan, smiren, umiljat, odlican apetit, spavanje, tezina (napredan) , vrlo inteligentan, prelep, jako retko je plakao, (skoro da se i ne secam da je plakao); bez ikakvog otpora prema nepoznatim osobama, vecim skupovima (rodjendani i sl) . . . Prohodao sa 10 meseci, - drzeci se uz sofe, fotelje i sl. Jako, jako pazljiv i spretan. Sa godinu i nesto svi smo se preselili u amsterdam. Ubrzo sam ostala u drugom stanju (imala sam svakodnevne mucnine i danju i nocu, suprug celog dana na poslu) i posle par meseci insistirala da se vratimo u srbiju na 1-2 meseca. . . Tako i bi. . . U medjuvremenu suprugova firma je bankrotirala (bave se izradom softwera, programiranjem. . .) . Renovirali smo kucu i otisli u bgd da se ja porodim, (kod istog lekara kao sa andrijom, a andrija je ostao kod bake i svekrve na 2-3 nedelje. Sve ovo vreme andrija je super. Neposredno posle porodjaja, dosavsi kuci (300 km) , zaticemo naprasno preminulu svekrvu (sat vremena pre naseg dolaska) . Moja majka je dosla kod svekrve sa andrijom da nas sacekaju. . . Majka je sklonila andriju kad se ovo desilo. . . Maltene u trenutku, jako brzo (infarkt) . Strasno. Svi u soku, svekrva bila 63 god, u dobrom stanju. . . Ja sam sa bebom otisla kod majke (zbog velike guzve u suprugovoj kuci. . .) andrija sa mojom majkom. . . Suprug zauzet. . . Posle sahrane vratili smo se nazad. Suprug je veoma cesto dolazio u sukob sa majkom pre prodjaja zbog renoviranja kuce i zbog njenog ne tako fleksibilnog karaktera. . . Strasno ga jemorila ga je griza savesti. . . U isto vreme njegov zet (suprug rodjene sestre) totalno prekida svaki kontakt sa nebojsom (mojim suprugom) i ne zeli da kroci u nas dom. Osudjuje nebojsu zbog njegovog odnosa prema majci, verovatno misleci da je to doprinelo infarktu. . . (mada nije ni vrsena autopsija) . Prvih mesec dana ja vezana za bebu, suprug sa andrijom cesto van kuce, ide tamo-vamo. . . Konzumira alkohol u velikim kolicinama, kome je inace bio sklon. Nebojsa se od tada mnogo promenio na gore: pun besa, nervoze i alkohola pocinjemo da se svadjamo, skoro svakodnevno. . . Ne mogu da ga prepoznam ali razumem i pokusavam da guram dalje. . . Firma u amsterdamu se oporavlja, suprug odlazi na posao, ode na 1-2 meseca pa dodje na 1 mesec isve tako. Strucnjak u svom poslu (visoko obrazovan) ima velike zamisli i ambicije, i kad dodje kuci celog dana je za kompjuterom, nervozan i cesto pod uticajem alkohola. Krecu problemi u odnosu sa andrejom (3god): vice mu, vodi u sobu jer place, jer ne slusa, prestrog, prek, nesnosan; andrija svakog dana place jer ga otac tretira, po meni, nenormalno za taj uzrast, za sitnice. . . Ja uzasnuta, zgrozena. . . Reagujem da zastitim dete, ali postaje samo gore. . . Ovoga suprug nije ni dan danas svestan, ne seca se ili ne zeli da prizna. . . Mislim da je ovo prekretnica u andrejevom srcu i dusi, koji se tako mali naslusao uvreda i negativnih konotacija (batina se ne secam) i netrpeljivosti. . . Andrija vec u 4- oj godini i ranije pokazuje ozbiljne znake ljubomore na mladjeg brata. . . Jako sam zabrinuta, trazim savete psihologa u vezi ljubomore. . . Nebojsa i dalje putuje - dok je tamo salje poruke ljubavi meni i deci, muci se jer mu nedostajemo, zeli da sve bude dobro, ali kad dodje - par dana bude divan i nervoza kao lavina kulja, grubost i emotivno maltretiranje andreje- zbog cega upravo stalno dolazimo u sukob i svadje. . . Koliko god se trudila, na sve nacine koje znam nisam mogla nista promeniti. . . Najgore su za andreju bile njegove velike promene raspolozenja, od blagosti, osmeha i neznosti (pod uticajem alkohola) , do agresije, dernjave i kazne. I tako godinama, u kojima je andrija nakupio vec toliko besa, netrpeljivosti i obelezavanja deteta kao jako lose. Bilo je i ljubavi i lepih trenutaka - ali ne dovoljno da pobiju losa iskustva. Puno smo se svadjali i zbog toga jer je i mene kinjio stalnim prekoravanjem i nipodastavanjem kao majke govoreci da ga lose vaspitavam, da u svemu gresim, da inace sve sto radim radim lose - u domacinstvu- u svemu! I to sve pred andrijom, uporno, iako sam ga molila i na sve nacine pokusavala da alarmiram koliko je to opasno po njega. Ti si kriva za sve - govorio je cim andrija odbije poslusnost. Pravio je dramu i pred spavanje: zasto mu citam pricicu za laku noc, zasto ga na to navikavam - to nikako nevalja; zaso mu ne dajem luka kad ga nema, on ih taman navikne a kad ode oni se odviknu. Zasto ga previse oblacim, mazim itd. Mamina maza i brdo drugih izivljavanja i sumanutosti - koje da su recene na normalan nacin i u odgovarajucem momentu ne bi bile nikakav problem; ali drama, svadja, bes i nervoza pratile su svaku njegovu rec. Inace, moram reci da smo se vencali iz velike ljubavi i da sam mislila da se udajem za najplemenitijeg muskarca na svetu. Bila sam obozavana, voljena i postovana. Nista nije uradjeno bez dogovora sa mnom, tj do tada su se je moje zelje ispunjavao (u periodu do majcine smrti) . U 4- oj godini andrija krece u vrtic- tamo je sve super - slusa, nije agresivan. . . Ali kuci vec pokazuje problematicno ponasanje prema bratu, odbija poslusnost, vristi, besni, histerise, baca stvari. Svaku priliku (dobro raspolozen, nasmejan - sto je retko bilo, uglavnom samo kad neko dodje pa popije) koristim da signaliziram suprugu da je andreja nesrecan, nespokojan, nervozan - nesrecan pre svega i da pokusa biti strpljiviji sa njim, nezniji, da pokaze vise ljubavlji i prihvatanja. Uspe na kratko, ponekad ali su promene raspolozenja i dalje drasticne. U 5 oj godini dobija ozbiljne tikove - ispusta snazne glasove i kuci i napolju, na javnim mestima a, a, a - svakih par sekundi ili minuta, okrece stalno glavu preko ramene, cini mi se uvek u desnu stranu. . . Bechi okice. . . Ja stupam u kontakt sa psiholozima - pokusavam da prenesem suprugu njihove savete, on ne pridaje mnogo vaznosti ali ipak malo popusta, izbegava kazne i prekost. . . Posle nekog vremene (mesec dva) tikovi prestaju. Suprug i dalje putuje. . . Par puta se opet javljaju- isto jako izrazeni ali u malo drugacijem obliku, ali uvek kada je suprug sa nama i prestaju kad nije tu. . . Suprug i dalje ne pridaje vaznosti niti priznaje da su direktno vezani za svoje ponasanje prema sinu. Ocajna sam; suprug je ostao bz oba roditelja, sa sestrom vise ne tako blizak. Moj otac takodje pokojan (inace bi mi mogao pomoci vise nego iko na svetu) , majka tiha, krotka, pazljiva, osecajna - ipak nju zovem u pomoc da razgovara sa suprugom u vezi andreje, obe mu govorimo da nije u pitanju razmazenost kod andreje vec nesto mnogo dublje. Da nije zao, bezobrazan (kao sto on pred njim govori) . Inace suprug jako postuje i voli moju majku. . . Suprug iznosi kao jedini problem sto ujutru duze spavam i zeli da to promenim. . . (jako kasno sam odlazila na spavanje- sto zbog briga i pokusaja da spasim brak i porodicu, sto zbog gostiju koje su nam ne retko dolazili i budila se cesto nocu zbog mladjeg sina. Volela sam goste jer bi tada suprug popio, bio normalan i prijatan prema meni, i pokazivao ljubav i naklonost. . . Pred drugim, nama dragim ljudima - trudio se da bude stari dobri nebojsa i kao da je zalio sto nam se lose prema meni ponasa pa se u tim vecernjim satima, bez dece iskupljivao sve ono lose sto je bilo preko dana. . . Ali ujutru se obicno vracao na nervozu i zajedljivost. . . Svih ovih godina suprug nije bio siguran da li je firma stabilna (s`obzirom na vec 1 bankrot i veliki propali novac ulozen u novi zivot u amsterdamu) i da li je dobro da se svi preselimo tamo. Ja sam uporna bila da se skupimo, gde god bilo - bgd, amsterdam - samo da budemo zajedno, da budemo porodica. Moj i andrejin boravak u amsterdamu je prekinut, nije na vreme produzen pa je nova procedura za dobijanje papira potrajala. Andreja puni 6 godina, mladji sin nepune 4g. Papiri su napokon sredjeni, selimo se definitivno u amsterdam. U pocetku je sve super. Suprug se vraca starim losim navikama, ali uspevam, jedva da ih korigujem (ne alkohol, ali postupanje sa andrejom) . Andreja ok, veseo u skoli, sve najbolje ocene, ucitelj odusevljen. . . To traje pola godine, selimo se u drugi, bolji stan. . . Puno posla oko preseljenja. . . Ucitelji ocenjuju andriju kao jako inteligentnog, zrelog, odgovornog, pedantnog i preciznog ucenika. . . Zavrsava razred (kao!. Kod nas) sa perfektnim uspehom na svim poljima. Suprug pocinje opet previse da radi, po ceo dan, sto kuci, sto na poslu. . . Postaje ponovo nesnosan prema svima. . . Iznuren, zabrinut, u grchu, kako ce biti sa firmom. . . Ne bas zadovoljan statusom, zamisljao je sebe mnogo drugacije u svojim 40 - tim. . . Ne reaguje na andrejev uspeh, gotovo nikakao iako prisustvuje roditeljskom sastanku - na kome uciteljica prezadovoljna andrejinim napretkom kaze da moramo biti jako ponosni na svog sina koji ovako vesto savladava jezik i sve poteskoce koje donosi preseljenje u drugu drzavu. Mlaka nebojsina reakcija na uspeh. Jako grub prema sinu. . . Psihicki i emotivno nula odnos. Andrija postaje ponovo jako agresivan prema bratu, konstantno ga udara, kinji. . . Kriza - ocene pale, mnogo gore nego sto su bile! Opet- svakog dana andreja place jer ga otac kaznjava, tera, vredja. Pocinju problemi u skoli. . . Svadja se sa decom, ne vole ga, nema ni jednog drugara. Krecu tikovi, ali i po telu, trese rame, grchi ruku, bechi ocima. . . Insistiram na decijem psihologu. . . U jednom trenutku suprug priznaje da je problem u njemu ili u nama i nasem odnosu (jer i dalje u svadji i besu za sve mene optuzuje - jer sam ga ja razmazila i upropastila) . Kaze mi posto ga je psiholog pitao "sta vam najvise smeta kod sina", a potom "koje su njegove pozitivne karakteristike"- da bolje poradimo na sebi, tj da bi on trebao kod terapeuta ili pak zajedno kao par. Kaze da nije u andriji problem vec u njemu samom ili u nama - kao roditeljima. . . Slazem se, trazim dalje - psihologa koji moze pomoci suprugu ili oboma kao paru. . . Ali problemi u skoli eskaliraju, andrija svakodnevno upada sa decom u knflikt, plache svakog dana posle skole ili je jako tuzan, zeli da ga prebacim u drugu grupu jer su svi losi i niko ga ne voli, ni deca ni uciteljica. Nova uciteljica (5. Po redu) - pokusavam sa njom nesto da razresim ali ona je neosetljiva, hladna i ne razume andriju. (verovatno ste sami shvatili da je andrija preosetljivo dete. . .) vodim ga kod psihologa, posle par poseta, razgovora, po neki test - misljenje psihologa: jako osetljiv, jako inteligentan i zreo, razmislaj kao dete koje je 2-3 god starije od njega. Sanjao je da iskace kroz prozor - i tumaci san kao nemogucnost resavanja problema u kom se nalazi. Psiholog konstantuje da moramo hitno promeniti grupu jer on jako tamo pati i to je previse za njega. Deca ga izazivaju, diraju, udaraju. . . I nalaze da ga i dalje odvodimo kod nje jer mu zeli pomoci. . . Suprugu i meni savetuje nikako ne vikati na njega. Pri tom andrija nije govorio ama bas nista o tome kako mu je kuci. . . Kao da je sve ok. . . Moram reci da mi nije bilo lako da mu predlozim psihologa tek tako - ne zna ni sta ta rec znaci i cemu sluzi, rekla sam da mora da razgovara sa tetom koja moze da nam pomogne da promeniomo grupu - (donekle je i tako ovde) - i tako je i pristao, u pocetku se opirao da govori sa neznancem, ali da bi presao u drugu grupu pristao je. Tikovi traju neko vreme. Suprug ih vidi i menja se, obecava mi da ce se truditi da bude nezniji i strpljiviji. Posle mesec i nesto dana, prilaze mi deca iz skole da kazu kako je andrija drag i nasmejan. . . Uciteljica mi saopstava da se situacija sasvim promenila, da se niko ne zali na njega niti se on zali na drugu decu - sve je super. Saopstavam to suprugu - jako mu je drago i kaze: bas mi je drago- to mi je samo podstrek da nastavim tako dalje. . . Ja srecna, presrecna. . . To je trajalo 3 meseca. . . . Suprug upada u guzvu i pritisak na poslu, previse radi, gubi zivce lako, ponovo se polako vraca na staro. . . Da bi ponovo totalno izgubio kontakt i bliskost sa sinom - da bi sin opet dobio tikove, i problemi u skoli se intezivirali. . . I tako periodicno, cas onako, cas ovako. Andrija nema ni jednog jedinog prijatelja posle 2, 5 god zivota ovde. Usamljen je, depresivan, preko mere nervozan, kidise na brata, nekad manje nejad vise, nekad me dovede do ludila. . . Suprug ne zeli, kaze nema vremena i para za psihologa (za njega) ili za nas, sta god. . . Ja sam toliko iscrpljena od stalnog balansiranja izm njih dvojice ti pokusavanja da objasnim. . . Suprugu. . . Trudim se i sve dajem od sebe - sve sto imam, a ocigledno imam puno i ljubavi, i snage i nade. . . Supruga ne mogu silom naterati da prestane da konzumira alkohol, da ide kod psihijatra isl. . . Jako je pozrtvovan za svoju porodicu, puno brine i jako je uspesan u poslu (drugi mi to govore) , znam da nas voli ali. . . Ne ume da pokaze dovoljno, onoliko koliko je to neophodno detetu, ranjenom detetu. . . Nekad mu se cini da ne vredi ni jad je nezan pa dize ruke od andrije i govori mi da je lud, blesav, zao. . . Jako sam umorna, ali zelim sacuvati porodicu - jer znam da ga andrija jako treba i duboku, u srcu, naravno vili, kao i ja. . . Ali. . . Hvala na vasem vremenu, svetlana