Bračno i porodično savetovalište – pitajte doktora

Kako da pomognem mojim dragim komšijama koji se neprestano svađaju? Komšinica je strašno ljubomorna, a komšija je hladan. Imaju troje odrasle dece.

U braku sam 4 godine. Sa mužem imam lep odnos, jedini problem je što se njegovi guraju u naš život i što ih sve zanima vezano za našu kuću. Ja kad čujem da ga zove majka ili brat, meni živci rade. Imam utisak da ga stalno koškaju protiv mene jer čim se češće viđa sa njima u kući je haos. On mi govori da ja to umišljam i da je problem u meni. Ja njih ne mogu da smislim, toliko me nerviraju i to od prvog dana. 

Stvarno zelim da resim problem koji imam u vezi, a ne znam kako. Oboje imamo po 32 godine i tri godine smo zajedno. Dobro se slazemo, seks je odlican, imamo slicna interesovanja i dinamiku, zasta uzivamo jedno u drugom u svakom smislu, i, iako sam ranije imala dosta izrazen strah od braka i dece (imala sam duze veze i pre) , s njim zaista zelim i jedno i drugo. Medjutim, tu nam se stavovi razilaze. Ja zivim sama, sto mi bas i ne prija, iako imam svoj krug prijatelja i nisam tehnicki usamljena. Volela bih da pocnemo da zivimo zajedno, ali on sasvm drugacije gleda na stvari. Zivi sa roditeljima, i kaze da ne zeli da se odseli sad kad je konacno uspeo sa njima da ostvari kako-tako solidan odnos, da ne zeli da zrtvuje novac koji bi trosio da zivi odvojeno od njih i da se odrekne drugih stvari u kojima uziva u zivotu, da se plasi kako bi se snasao ako nama taj zajednicki zivot ne bi uspeo, da nije siguran da zeli decu, da ima osecaj da bi na neki nacin izgubio mladost koju je propustio devedesetih. . . . Mislim da me zaista voli, kao i ja njega, i trudim se da ga razumem i da i on bude srecan. Medjutim, otkako se pojavilo ovo neslaganje, nas odnos je poceo da "trpi" i na drugim poljima-sve su cesce svadje oko sitnica i ja sam mnogo osetljivija, jer mi se pojavila neka vrsta nesigurnosti u njega. Volela bih da bar imam neki plan ili nagovestaj da ce se stvari promeniti. . . Postala sam pomalo posesivna (iako takva ranje nisam bila) , sto opet izaziva svadje. Deluje mi zaista da imamo "konflikt nastao iz neresenog konflikta" i, kao da, ponekad, zato sto ne mozemo da resimo taj veliki problem, vestacki izazivam (o) milion malih koji se inace ne bi pojavili. . . Uglavnom na kraju u svadjama izbije na povrsnu sustina, i sad se vec poceo javljati argument da bi samnom zivot mozda bo pakao, jer stalno nesto zvocam. . . . Ja sam ubedjena da su sva ta moja "zvocanja" nastala iz nesigurnosti i zelje da se malo "mrdnemo s mesta" i, na kraju, u prvih godinu dana veze nisam bila takva. Iako oboje zelimo da budemo zajedno (njemu sam ja jedina zaista ozbiljna veza dosad) , nekako je sve teze. . . . Prijatelji mi savetuju da je mozda bolje da se razidjemo dok nismo unistili ljubav tim svadjama, a ja to ne zelim. . . On sve cesce pominje, pola u sali, a pola ne, "lastovo, australiju" i kako bi samo pobegao negde, kao i da sam previse vezala zivot za njega. Preispitujem pomalo i sebe, jer kad sve ovo napisem, pomislim da sam klasican "smor" od zene i previse sklona vezivanju. Ali ipak, svesna sam da imam i posao (i karijeru) koje ne zapostavljam, i, kako rekoh, prijatelje i kolege, da dosta citam i putujem (ok, uglavnom s njim) , i da ipak ne dozivljavam sebe kao nekog kome je partner jedino svetlo u mraku. . . . S druge strane, da, zaista mi je bitna ljubav i osecaj da je neko pored mene - kad mi je tu stabilna situacija, mnogo vise energije imam za sve ostale segmente zivota. . . . Nadam se da imate neki savet, ili bar pomoc oko pristupa celom problemu, da bar ne pravim previse stete. . . . Da li ja trazim "hleba preko pogace" ili on ima problem sa odvajanjem od roditelja. . . Ili sa mnom. . .

Postoji li u beograd u drzavnim ustanovama, bracno savetovaliste?

Poštovani. Mislim da sam na pravom mestu. U braku sam sa sedam godina mlađom suprugom već 19 gidina i 3 godine zabavljanja, tako da smo zajedno već 22 godine. Imamo troje dece 18, 16 i 13 godina. Neznam dali sam ja idealizovao našu vezu i brak ili je on stvarno i bio takav ali se eto desilo nešto što me je totalno razbilo i razdrmalo. Evo već mesec dana ja još uvek nisam došao sebi i još neznam šta da radim. Pre mesec dana sam saznao da moja supruga ima prepisku preko skypa sa pojedinim muškarcima sa kojim igra igricu travian. Između prepiski oko igrice tu su i komentari privatne sadržine gde su nakon par meseci poćeli već da se maze i tepaju šalju poljupce zakazuju razgovore unapred se zna kad će da se dopisuju i da komuniciraju a svaka komunikacija traje 2-3 sata pa i više. Kad sam to saznao bila je burna reakcija sa njene strane i rasprave svakodnevne. Na pitanja ko su oni, bilo je to su samo sa igrice i ništa više, da posle ble prepiske i preko drugih medija za koje sam saznao, mobilne poruke mesinger pa čak i preko samog traviana. Kad sam joj to napomenuo da znam ispala je, , revolucija, , i derama koja traje evo već mesec dana od 17. 08. 2009. Tenzija se ne stišava, ja sumnjam u njeno poverenje a ona menja priće svakog dana. Deca sve to gledaju i ćute. Njen odgovor je da joj je potreban ventil a ja sam je pitao zašto nismo dovoljni ja i deca i familija koja je tu oko nas nego i ti nepoznati ljudi bar za mene o kojima ja nesmem ništa da znam. Pokušavao sam sa razgovorom ali nije htela da razgovara na tu temu, nema šta da priča samnom o tome i tako u krug svaki dan. Nevidim kraj ove agonije. Molim vas ako možete da me posavetujete šta da radim i u kom pravcu da razmišljam i kakav razgovor da započnem da bi se bar nekakvo rešenje našlio. Srdačno vaš slobodan. Ako smatrate da je potrebno da se čujemo više puta nije problem samo ako ima nade da sačuvam brak i porodicu koja mi je iznad svega.

Imam velikih problema sa majkom. Ona mi ne dozvoljava da izlazim napolje i hoće da imam sve petice i četvorke u školi. Ja ne mogu to da izdržim jer imam 13 godina i mrzi me da učim, pa ne mogu da imam te rezultate ocena. Kako to da rešim? P.S, Moji roditelji su razvedeni.

Hitno mi je jer moram da rešim da li da ostanem u braku ili ne. Imam utisak da mi strašno smeta kada je pored mene, nervira me, mada ne mora ni da kaže ništa. Međutim, kada je vidim da joj je teško, kada zaplače, kada vidim da su nepravedni prema njoj - nije mi svejedno i tada želim da budem sa njom i podsetim se lepih stvari. Po ceo dan je odsutna, radi, ja sam u kući jer nemam posla i teško mi je. U braku smo 9 godina.

Jas sum od makedonija, imam problem so mazot. Momentalno sme razdeleni i imame 2 mesecno bebe. Razdeleni sme zaradi nemanje finansii i poradi toa sto ne mozese da ni obezbedi najophodnite sredstva za zivot. Jas ne se soglasuvav so negovite roditeli i si otidov od tamu. Problemot e sto toj saka da bideme zaedno i mnogu me saka i mene i deteto no nemoze zaradi finansiite nisto da napravi. Od edno rabotno mesto odi na drugo se pozajmuva pari od kogo ke stigne navodno da gi vrati dolgovite no nikako da se stabilizira. Se somnevam deka ima nekoj drug problem zatoa sto go izbrkaa i od rabota, od site tie pari sto toj gi pozajmil jas ne vidov ni denar. Neznam kade gi dal. Dali mozete nekako da mi pomognete i da mi dadete sovet za ponatamu zatoa sto uporno tvrdi deka ke najde stan pod kirija i da odime da ziveeme zaedno a toj voopsto ne ni raboti i toa ne mi go kaza tuku jas doznav od drugi deka mu dale otkas. Znaci me lazel celo vreme. Odnapred vi blagodaram i ke ve molam vo najbrzo vreme da mi dadete odgovor

Pokušaću što je moguće sažetije da iznesem svoj problem. Sa svojim sadašnjim suprugom počela sam da se zabavljam sa nepunih 16 g. Tašnije 1985g tako da smo zajedno skoro 25 godina, u braku smo od 1991g. Već u prvim godinama veze imali smo prolično problema i ljubomore tako da sam ja posle izvesnog vremena poželela da sve prekinemo, ali kako smo već stanovali kod mojih roditelja oni to nikako nisu dozvolili. Kada sam to ipak otvoreno rekla završila sam na uluci i u pokušaju da se izmirim sa njima pod tim uticajem završila u kući njegovih roditelja a posle godiunu dana smo obavili svadbu. U braku se ništa nije promenilo i dalje smo imali nesuglasice, nisam mogla da prihvatim tu vezu ali niko na to nije obraćao pažnju, čak ni onda kada sam popila kutiju lekova za smirenje i čudom ostala živa i normalna. Posle toga sam napustila stan u kojem smo stanovali na nekoliko meseci i pokušala da odem iz ove veze bežeći u drugu koja nije imala smisla. Pod pritiskom roditelja koji su sve moje prijatelje okretali protiv mene i smatrali me nemoralnom osećala sam grižu savesti i sažaljenje zbog toga što sam povredila supruga. Nikada nisam želela da ga povredim ali ni oni nisu marili za moja osećanja. Na posletku sam se ipak pomirila sa njim i pokušala da stvorim neku koliko toliko normalnu atmosveru, ne mogu reći da sam mu pružala neku posebnu nežnost, često sam plakala kada sam bila sama i nisam imala kome da se poverim jer me roditelji nisu razumeli. U medjuvremenu sam rodila dve prelepe devojčice kojima sam se posvetila i koje su bile moja uteha i dale smisao mom životu. Dok su one bile male suprug je puno radio a kada bi se vraćao kući jako često bi odlazio u lov i ostavljao me samu sa decom po ceo dan. Borili smo se za život jer smo bili podstanari. Često smo imali svađe i naš život nije bio nio malo idiličan. 2002. G uspeli smo da kupimo kuću ali ni to nije promenilo naše odnose. I meni i njemu je nedostajala ljubav i pažnja. Te godine sam počela da se bavim crtanjem i slikanjem i tako sam upoznala jednog momka koji je imao slična interesovanja, počeli smo da se dopisujemo prvo kao prijatelji a posle toga je sve to postalo ozbiljnije i kada sam shvatila da na to nemam pravo i da će to uništiti moj dom rekla sam mu da ne želim da gradim sreću na tuđoj nesreći i da ne mogu više da se čujem sa njim. On je to ispoštovao i nije me posle toga nikada više zvao. U medju vremenu se oženio, dobio dete i ja sam to potpuno stavila u stranu i nisam želela da razmišljam o tome. Te zime sam zatrudnela iako je to bila isključivo želja mog supruga i rodila dečeka kojega danas beskrajno volim. Živeli smo i dalje se borili za egzistenciju ali naši odnosi nisu bili sjajni, ne mogu da osuđujem supruga verovatno je i on osećao nedostatak emocija sa moje strane i jako smo se otuđili. Intimne odnosi su se sveli na jednom ili dva puta mesečno, svako je spavao na svojoj polovini kreveta. Uskoro sam počela da razmišljam o tome da odem u garsonjeru u staru porodičnu kuću, nisam želela da povredim supruga i uzmem mu decu, mislila sam da se o njim staram preko dana pošto on puno radi a da preko noći budu sa njim u kući. Nisam sebična osoba i imam izražene moralne principe ali sam postala svesna koliko je naš odnos loš i koliko smo otuđeni. Slučajno sam na jedom skupu srela čoveka sa kojim sam se nekada dopisivala, nisam želela ček ni da ga gledam u oči samo smo razgovarali o porodicama i o tome čime se bavimo. Pošto smo razmenuli adrese na int. On mi je u jednoj poruci napisao da nije srećan u braku u svoje emocije u pogledu mene. Bilo mi je teško jer ni moj brak nije bio idealan. I ja sam njemu napisala šta osećam i da se nadam da će jednoga dana biti bolje. Moj suprug koji sada sedi pored mene dok vam pišem pronašao je te poruke i naravno odreaogaovao sasvim normalno za povređenog čoveka. Hteo je da se razvedemo ali sam mu objasnila da se nije desilo ništa osim nekoliko poruka. Sada pokušavamo da se zbližimo ali nam to teško ide, on je pažljiv, poklanja mi cveće, pokušava da bude nežan ali je neki put previše nestrpljiv. Nekada mi sve to prija ali često me rastuži jer ja ne uspevam da mu sve to uzvratim i imam osećaj griže savesti i nedostojnosti. Pokušavam da mu oprostim što mi je tu vezu nametnuo koristeći se svim mogućim sredstvima i uticajem mojih roditelja i da to opravdam njegovom velikom ljubavlju, znam da ni on nije mnogo srećan u celoj ovoj priči i to me jako boli ali ja svaki dan živim sa tim da sam na sve ovo primorana i svaki put kada on pokuša da nešto izforsira u našem odnosu ja se sve više opirem i ne mogu da prihvatim, pa sam zbog toga često tužna i zamišljena i nemam želju da razgovaram o bilo čemu osim o onome što se zaista mora. Svesna sam da ovaj brak mora da opstane jer smo oboje potrebni našoj deci ali čim mu ne pružim ono što on očekuje imamo konfliktnu situaciju jer on govori da ne želi da živi sa osobom koja ga ne voli. Molim vas da mi iskreno odgovorite šta mislite o našem braku, koliko sve to ima smisla i da li treba da se odreknemo sebe zarad sreće naše dece. Hvala vam unapred i nadam se da će te imati neki dobar savet za nas.

Reč je o mojoj sestri koje je udata, ima dva deteta (sina i cerku) i sve bi bilo ok da ona nije previše nervozna. Ne prođe dan, a da ona ne viče na decu i svađa se sa njima. Ako se ne svađa sa decom, onda je to njen suprug ili naša majka (koja joj sprema ručak, čuva decu i sve ostalo, ali to mojoj sestri ništa ne znači). Ona ja zadovoljna jedino kad ide negde (a to i radi svakog dana), a kad treba da radi sa decom, ona je nervozna i samo viče. Kad joj skrenem pažnju na njeno ponašanje prema svima, ne želi da me sluša. Misli da je ona uvek u pravu i niko joj ne može dokazati suprotno. Recite mi kako da se ponašamo prema njoj? Kako da joj dokažemo da to što radi nije u redu (moja majka se mnogo nervira zbog nje)? 

Postovani, u braku sam 3 godine, dete ima 2. 5 godine. Moj muz i ja ne funkcionisemo najbolje od samog starta. Ali sada postaje sve gore i gore. Ja sam zaposlena, dok njega finansiraju roditelji, tako da on ne radi. On provodi vise vremena sa detetom. Ja uglavnom slobodno vreme provodim sa sinom, ali ne mogu da mu se posvetim, jer uvek mislim na nesto drugo. Uz sve to muz uopste ne uzima u obzir moje misljenje, govori da se ne brinem dobro o detetu. On mu je i otac i majka. Moj autoritet rusi pred detetom, a uvek je njegov na prvom mestu, i ne dozvoljava da ja kazem svoje misljenje. Bukvalno su nam se promenile uloge, on je zensko, a ja sam musko. Iz celokupnog nezadovoljstva i odsustva svega sto je potrebno za funkcionisanje normalne porodice, ja imam potrebu za drugaricama i izlascima, jer to mi je jedini izduvni ventil. Moje dete volim vise od icega, ali jednostavno sve ovo mi je ubilo zelju da se bavim detetom. Pri spomeni razvoda, muz je rekao da mi nikad ne bi dao dete. Sta da ucinim? Molim vas za savet!

Postovani, trenutno sam u brakorazvodnoj parnici. Imamo troje dece, sina i dve devojcice u tom braku. Srednja cerka je samnom, a sin i mladja devojcica su kod oca. . Mladja devojcica ima 8 godina. Suprug manipulise jako sa njom i okrece je protiv mene. Na sve razgovore koje je isla sa psihologom, otac joj sugerise sta da kaze, tako da jos niko nije uspeo da dopre do nje. Cak se i meni boji da kaze istinu vec sve okrece u njegovu korist. Cini mi se da nesme da se izjasni da zeli da bude samnom a ne sa njim. Ne znam vise sta da radim. Suprug ima sudsku zabranu prilaska meni zbog nasilnog ponasanja u porodici. Brani mi da je vidjam. Radnice iz centra za socijalni rad mi prebacuju sto cesce nevidjam dete, a vrlo dobro znaju da nesmem biti u njegovoj blizini sto on to jako dobro koristi i stalno me ucenjuje kako ne bih videla dete. Cak sam stekla utisak da su na njegovoj strani, jer on tako lepo zna da prica price da nikad ne bi u njega posumnjali nista. Inace je alkoholicar i dete je po ceo dan samo u stanu sa gluvim dedom. Sta da radim?

Postovani, imam veliki problem i ne znam kome da se obratim za pomoc. U braku sam skoro dve godine, imam bebu od 16 meseci. Moj muz je od pocetka pokazivao ljubomoru, ali to je sada prevrsilo svaku meru. Stalno sumlja u mene, misli da ga varam, a nema nikakvog razloga za to. Ja ga stvarno volim. Brak mi visi o koncu jer je on umislio da sam mu neverna. Izmedju nas vise ne postoji nista osim hladnoce. Ja strasno patim zbog toga, otisla bih, ali nemam snage. Ti problemi su se pojacali kad mu je otac preminuo, a nije bio bas u dobrim odnosima sa njim. Rekla bih da ga grize savest cim se tako ponasa. Tako se ponasa prema svima najblizima, ali prema meni najgore. Ne smem ni da telefoniram, a da on ne zna sa kim sam pricala. Trudim se da mu dokazem da ga volim, cak sam mu pomenula bracno savetovaliste i psihologa, ali on nece ni da cuje. Molim vas, recite mi koji je moj sledeci korak? Hvala unapred!

Pozdrav od mene! Imam 27. Godina i verenika koji ima 29. Lepo se slazemo, volimo i razumemo se dosta dobro. Jedino sto mi smeta je sto je slabiji u emotivnom smislu od mene, lako mu je promeniti misljenje, neurotican je. . . Trudim se da mu pomognem pricamo stalno o tome. Jako je napet, ima trenutaka kada svima oko sebe podigne pritisak bez ikakvog razloga. Skrenula sam mu paznju na to, on onda pije i tako se opusti i bude ok. Plasim se da nije potencijalni alkoholicar. I to sam mu raekla, ali on tvrdi da ne pije iz tih razloga. Sledeci problem koji imamo je sto mi se ponekd cini da nemamo nasu intimu. Cini mi se da on sve (ali bukvalno sve) prica svojjim roditeljima i sestrama. Stalno je u nekom grcu i vise puta sam primetila da se on ustavri boji svega, da nikom nista ne veruje dok to njegovi ne odobre. Mene su prihvatili i ok su prema meni, ali me nervira to stalno mesanje u nas zivot. Volim ga i nemaju sta da mi zamere, ali mislim da preteruju. Tu ne krivim njih vec njega. Iako je tako vaspitan, odrasli smo i moze sada biti svoj covek i ziveti samostalno. Oboje radimo, i pre svadbe planirali smo da zivimo zajedno neko vreme. Medjutim umesali su se njegovi roditelji koji mu nisu direktno zabranili da ode ali posredno jesu. On je trazio da ja dodjem da razgovaram s anjima i da ce mu tako biti lakse da ode od njih. Sto sam odbila, jer ne zelim da se mesam u njihove odnose. On se naljutio i sada je besan i uvredjen. Iako ga volim i stalo mi je do njega stvarno nemam vise zivaca za takvo ponasanje.

Postovana, u braku sam 23 god. Izavesno vreme sam imao problem sa alkoholom (nisam bio agresivan, nisam trosio pare iz kucnog budzeta) ali je to mojoj supruzi smetalo. Iz tog razloga, a i zbog porodice (imam dvoje dece) i iz zdravstvenih problema javio sam se psihologu i psihijatru. Dobio sa odgovor da nisam zavisnik i da moram "sam sa sobom da rascistim". Tako sam i uradio i vec izvesno vreme nepijem, ali moja supruga i dalje sumnja i iz dana u dan je sve gore. Brak nam je u krizi pa vas molim da mi date savet kako da je razuverim! Unapred zahvalan!

U braku sam 23 godine. Izavesno vreme sam imao problem sa alkoholom (nisam bio agresivan, nisam trošio pare iz kućnog budžeta), ali je to mojoj supruzi smetalo. Iz tog razloga, a i zbog porodice (imam dvoje dece) i iz zdravstvenih problema, javio sam se psihologu i psihijatru. Dobio sa odgovor da nisam zavisnik i da moram "sam sa sobom da raščistim". Tako sam i uradio i već izvesno vreme ne pijem, ali moja supruga i dalje sumnja i iz dana u dan je sve gore. Brak nam je u krizi, kako da je razuverim?