Bračno i porodično savetovalište – pitajte doktora

Kako da postupim u slučaju kada mi je dete od 21 godine otišlo od kuće zbog neslaganja sa ocem?

U braku sam 2.5 godine, imamo bebu od 11 meseci. Suprug i ja smo stalno u nekom konfliktu. Ja sam veoma osećajna, a opet je on previše drven. Kada se svađamo ima naviku da vređa, ponižava i slično. U suštini, kada nema te napade super je, ali sve cešće ih ima. Mene su počele čak i sitnice da vređaju. Smeta mi kada odemo negde da ne obrati pažnju na mene, smeta mi kada ga nema dugo kod kuće, kada sam dugo sama, a on sve to želi. U svađi, uvek mu je rešenje razvod. Da ili ne?

Pitanje za bracno i porodicno savetovaliste u vezi sam 7 godina. Tokom zadnje 2 godine izostala je dobra komunikacija, seksualni odnosi nezadovoljavajuci kvantitativno ali ne kvalitativno, sto je dovelo do obostranog odaljavanja i obostrane zelje za raskidom. Medjutim stvari su se promenile jednim iskrenim razgovorom tako da smo oboje ustanovili u cemu smo gresili i kako bi to mogli ispraviti i izrazili zelju da ipak ostanemo u vezi. Stvari su krenule na bolje i veza postala zadovoljavajuca. Mislivsi da je pravi momenat, pokrenula sam pitanje ulaska u brak. Medjutim, partner je odreagovao zbunjeno, potom je nekoliko dana bio neraspolozan, rekao mi da ne zna sta da mi kaze po tom pitanju, da jos uvek nije spreman i slicno. Ja sam mu stavila do znanja da zelim da se to pitanje resi u narednih godinu dana najkasnije. Bojim se da nema hrabrosti da mi kaze da ne zeli brak samnom i da uzalud gubimo vreme. Od tad se jako lose osecam i svakodnevno preispitujem celu situaciju, nocu skoro da ne spavam, iscrpljena sam i umorna. Neznam da li da ponovo pokrenem razgovor na tu temu ili sacekam jos malo? Proslo je mesec dana od prvobitnog razgovora o braku, trenutno je sve ok, on je opusten kao da je i zaboravio na sve to.

Postovani, javljam vam se po drugi puta sa istim problemom i nadam se da cu ovaj put dobiti odgovor. Imam 27 god. U braku sam nesto vise od 4 god i imam sina od 2 god. Moj brak je funkcionisao dobro sve do prije 6 mjeseci i od tada je krenulo naopako. Naime, muz je otisao u inostranstvo na poslovni put i bio je odsutan dvije sedmice. Kad se vratio prizno mi je da je ucinio nesto jako lose, prevario me. Kaze da su bili na nekoj zabavi, popili su vise, jedna stvar vodila je drugoj i desilo se sto se desilo. Od tada je u meni nesto puklo, kao da se srusio citav svijet. Razgovarali smo dugo i odlucili da cemo zajedno pokusati prevazici. On kaze da mi je priznao zato sto je shvatio da je pogrijesio i da ja ne zasluzujem da me laze jer kaze da je laz gora od toga sto je uradio. Ne znam donekle mu vjerujem, donekle ne. Ja od tada jednostavno nisam ista, stalno stvaram sebi sliku toga cina, znatizeljna sam i stalno ga ispitujem o svemu (cak i o izgledu te druge) . Postala sam opsjednuta time, toliko sam napeta i postala sam bolesljiva. Ne znam ni sama sta da radim i kako da sebi pomognem. Razgovaram sa muzem o tome ali poslije razgovora osjecam se joj gore, osjecam ljutnju i bijes. Na svaku njegovu rijec reagujem burno, a trazim razgovor tako da na kraju razgovor postaje besmislen. Ja trazim razloge zato je to uradio, trazim uzrok, a on kaze da ga nema da je on jedini krivac za sve i da je shvatio kolko je ustavri glup, kolko nije znao cijeniti ono sto ima, da me voli vise nego prije i da je glup sto je ugrozio porodicu. Ja mu i vjerujem i ne vjerujem. Ja se drzim fraze "da si me dovoljno volio ne bi to ucinio"! On je jako dobar otac, a i ja ga volim i zelim da ovaj brak uspije ali ne znam kako! Ovako vise ne ide svakim danom je sve gore. Ne znam sta da radim i sta da poduzmem da si pomognem. Molim vas za savjet! Unaprijed zahvaljujem!

Pre nedelju dana sam saznala da moj tata vara moju mamu. Da sve bude još gore, vara je sa muškarcem. Oni su 20 godina u braku. Mami nisam rekla, a ni tati da znam (saznala sam preko poruka, e-maila, slika, 100% sam sigurna, imam dosta dokaza). Imam brata od 10 godina, ja imam 20. Ne znam kako i sa kim da pričam? Još ne mogu da poverujem, u šoku sam.

Imam 37 god. Dvoje dece 13 i 9 god. Ubraku sam 13 god. Sa osobom koju obozavam i koju pokusavam da sacuvam od loseg uticaja, znaci branio sam joj da radi izlaske i da ne pominjem ja sam taj koji se borio kolko sam mogao da radim i da zaradim ali nisam zaradio puno i tako da sad je ona nasla neki posao u trgovini pa je u kuci kad saberes 3, 4 sata aktivno, tome izludjuje onda upoznat sam sa njenim kolegama vecinom lose osobe sklone svemu pokusao sam da joj to pomenem momentalno je doslo do sukuba recima kako sam ljubomoran i dasam ja kriv sto ona mora da radi makar ista jer nemamo puste pare za zivot onda pocele su cudne stvari da se desavaju, zoves na telefon ona se nejavlja i sticajem okolnosti cujem kako joj koleginica sugerise da se javi jer je i njen muz bio u tku tog dana u smislu da smo dosadni ona je se posle toga javila i posle u svadji ona to negira, onada posle zavrsetka jedne smene cekajuci je ispred radnje ona je komentarisala koleginicama, , stigao mije prevoz i to je negirala da bi posle kao mozda je i izvinula se onda udjem u radnju ona sva pocrveni i samo se osvrce prema koleginicama a kolegini ce gledaju me kao da sam bauk kao da postoji neka prica o meni medju njima recite vi meni dal je u redu da ja i dalje insistiram da da otkaz ili da dignem ruke od svega i da budem covek evropskih shvatanja. Ima jos tu mnogo desavanja ali da skratim pomozite i objasnite kako da se borim unapred hvala. . .

Imam 16 godina, odličan sam đak, ne pušim, ne pijem alkohol, ne družim se sa problematičnim društvom. Problem je u tome što sam pre par meseci želela da izađem i odem u klub sa svojim društvom. Roditelji su mi zabranili da idem i stalno mi brane skoro sve izlaske. Nikada im nisam dala povoda da nemaju poverenje u mene. Izgovor im je to što sam još uvek mala. Smatram da sam dovoljno zrela i odgovorna za određene postupke. Šta da radim? Kako da ih urazumim?

Poštovani, u braku sam nešto preko 11 god. Problemi su počeli prošlog leta, kada sam primetila da suprug zapostavlja dete i mene - sva događanja okolo i svi drugi su odjednom postali važniji od nas. Inače pre toga smo imali brak za pozavideti. Sad to njegovo ponašanje mogu povezati i sa njegovim 40. Rođendanom i sa onim što se zove kriza srednjih godina, ali vremenom mi je počelo da liči na to da je našao "nešto zanimljivije". Posle desetak dana "bežanja", smogla sam snage i kad je zaspao uzela njegov mobilni telefon. Pogađate šta sam našla. Da ne odugovlačim, ispostavilao se da "zato što sam ja postala nesnosna, ograničavala mu slobodu, uvek je sve po mom, ostavljam otvorenu tečnost za sudove. . . On je našao devojku od 20 i kusur godina da s njom vidi u čemu je problem". Zbog mog "nerazumevanja" situacije u kojoj se nalazi (bez stalnog je zaposlenja, svetska ekonomska kriza. . .) pokušao je i da iscenirapokušaj samoubistva. U nečem što bi se samo uslovno moglo nazvati razgovorom, došli smo do toga da među njima nema ničeg ozbiljnog i da će to biti prekinuto, koliko sutra. Ali, od "sutra" je on počeo da briše poruke. Narednih mesec i po dana sam ga na razno raze načine hvatala i dokazivala da je i dalje u sms kontaktu sa njom. Sve vreme, on je naravno tvrdio da sam upravo ja kriva za to jer sam rekla ovo i uradila ono. Takođe je sve vreme tvrdio kako mu je stalo do nas i doduše trudio se da to pokaže - nekako. Neću vam opisivati svoje stanje, osim da sam u roku od 10 dana smršala 10 kg, jednom završila u domu zdravlja, i na kraju došla do stanja anksioznosti i lekova - naravno da sam potražila pomoć stručnjaka. A onda se to nekako završilo, ona ga je i dalje uznemiravala (i dn danas to radi) , a ja sam rešila posle razgovora sa psihologom, da definitivno preko svega pređem i ostanem u braku s njim. U čemu je sada problem? To što se mojoj glavi i dalje motaju slike preživljenog u prethodnom periodu, pretpostavljam da je normalno. Od vas očekujem da mi kažete da li je normalno da ja svaki njegov postupak koji mi se učini "sumljiv" (nedovoljno pažnje, na primer) tumačim na osnovu nedavno preživljenog? Da li je normalno da tražim malo više pažnje? Da li je moguće da on ne shvata u potpunosti šta je napravio od našeg života, ili se samo pravi "lud"? I možda najveći problem: za sve vreme trajanja tog pakla i borbe da se vratimo jedno drugom (bar s moje strane) , seks je funkcionisao odlično, valjda kao jedino što je ostalo "isto". Kada je on završio sa njom i tom epizodom u našin životima, završio je i sa svakom intimnošću samnom. Ima tome već dva meseca. Možda ćete reći da ja preterujem i možda biste bili u pravu, jer bilo je i ranije sličnih zatišja, ali da li grešim ako i ovo povežem sa pređašnjim zbivanjima? Pokušala sam da s njim razgovaram o ovom problemu, ali prvo je tvrdio da ja pravim problem i tamo gde ga nema, pošto sam to pitanje posle nekog vremena ponovo pokrenula tvrdio je da je to nebitna stvar u braku i pitao se otkad sam ja to opterećena seksom. Poslednji put mi je na moju konstataciju da problem ipak postoji rekao da i ako postoji to je njegov lični problem i da ako ja imam problem nedostatka seksa, a inače i dalje misli da to nije problem, potražim "pomoć" na strani. Naravno, svaku mogućnost traženja stručne pomoći kategorički odbija. Molim vas za pomoć koliko je to moguće na osnovu informacija koje sam dala. Hvala.

Postovani, imam 39 godina. U braku sam nešto više od 12 godina, a ukupno u vezi oko 16, 5 godina. U braku imam dvoje dece (10 i 12 godina) . Već par godina moj brak ne funkcioniše dobro, ali zbog emocija koja sam imala, zbog odgovornosti prema deci, zbog straha od samoće, zbog gomile predrasuda, straha odo osude sredine, jer se nije radilo o fizičkom maltretiranju, jednostavno nisam imala snage za pokretanje razvoda. Užasno sam patila i bila nesrećna. Negde pre dve godine, moj muž je imao vezu sa 13-14 godina malđom devojkom na tom istom poslu na kome je provodio više vremena nego u kući. U tom periodu odnos prema meni je bio užasan, pun potcenjivanja, omalovažavanja, netrpeljivosti. Nakon što sam otkrila da ima vezu, veza je prekinuta. Ispričao mi je sve detalje te veze, da mu ništa nije značila, priču da me voli, da ne ostaje sa mnom samo zbog dece, nego upravo zbog mene takve kakva sam, da mu je sada lakše jer više ne mora da vodi dvostruki život,. . . . . . Poverovala sam i nakon toga je došla možda najbolja od 12 godina. Ali poslednje godine je počeo opet užas, zapostavljanje,. . . Odsutan je po 12-20 sati nedeljno, i subotom i nedeljom. Decu zatiče uspavanu u krevetu i ne vidi ih po nekoliko dana. Tada sam odlučila da se suočim sa svim i pokrenula sa njim priču o tome kuda ide naš brak. Rezultat toga je bio da sam saznala da on mora da nas napusti, da malo bude sam, da se prerano oženio, da mora da se sredi i vidi šta želi,. . A možda nam se nakon svega i vrati. Jasno je rekao da me ne može voleti onako kako muškarac voli ženu. Šta sam drugo mogla nego da se dolučim za razvod. Složili smo se i potpisali sporazum za razvod braka. Već mesec dana čekam da se iseli iz stana, jer je bio takav dogovor, ali on dolazi i dalje u stan, svaku noć iza ponoći, u 3, a nekad i ne dođe. Naravno, ja nikada ne znam ni gde je ni kada će doći. Visoka sam 168cm, a u zadnjih mesec dana zbog svega sam smršala čak 5 kg i sad imam oko 50kg. Svi oko mene su zabrinuti za moje zdravlje, a ja još krijem našu odluku o razvodu od svih, delom zbog sebe, delom zbog toga što je on tako želeo. Nekako se teško nosim sa svim tim. Najgore je što on očekuje da na njegove dolaske i nedolaske ja ne reagujem, ali je to valjda normalna lljudska reakcija što ne spavam, što se sekiram. Jedino što želim je da zauvek ode iz mog života, da se organizujem kako znam i umem sa decom. Podstanari smo, deca idu u školu i ne mogu tek tako da menjam stan, a dogovor je svakako bio da će se on iseliti. Kakve su moje zakonske mogućnosti da se zaštitim od njegovih dolazaka i odlazaka kako hoće. Znam da to nije isto kao kada imaš muža alkoholičara, koji te fizički zlostavlja, ali mene je ovo ubilo zdravstveno. Fakultetski sam obrazovana, radim na odgovornom poslu i sad me već strah da umorna, opterećena svim i tu ne napravim neke propuste. Deca će živeti sa mnom i ako ni zbog čega drugog trebam da budem zdrava zbog njih, da zbog njih radim svoj posao kvalitetno i obezbedim nam egzistenciju. Zar moram da samo sedim u kući, čekam i kidam se do konačnog razvoda?

U braku sam 14 godina, imamo jedno dete. Moj problem se sastoji u tome što je moj suprug pre nekoliko meseci otišao na proslavu firme gde nisam bila pozvana kao supruga, a on je otišao i pored toga što je mene to uvredilo. Dan posle toga me je slagao i rekao kako mu je bilo dosadno i da je celo veče presedeo. Meni je to bilo čudno i došlo je do svađe između nas dvoje. Posle nekoliko meseci sam videla fotografije, bilo ih je više, na kojima je moj suprug igrao sa koleginicom, po meni, vrlo intimno. A na ostalim fotografijama je skoro na svakoj njegova ruka bila u blizini njenih grudi, što meni nije uopšte bilo prijatno. On meni objašnjava da je to bio samo momenat koji je na fotografiji tako ispao, ali ja mu ne verujem. Ne znam tačno šta da mislim, jedino znam da sam razočarana. Moram da kažem da se do sada ništa slično nije dogodilo i da sam imala bezgranično poverenje u njega jer smo zajedno sve skupa 18 godina i znam da me voli, kao i ja njega. Što se ovog slučaja tiče, nisam sigurna i više mu ne verujem. Treba li da spomenem da je i alkohol bio prisutan te večeri, mada on popije samo ponekad. Kako da povratim izgubljeno poverenje jer želim da ostanemo zajedno, ali sa poverenjem koje smo imali? 

U braku sam tri godine, a od pre osam meseci imam bebu. Problem je sledeći - suprug, slobodno mogu reći, ne izdržava ni mene ni dete. Sve što treba da odradi odlaže, a sada kada sam ja na porodiljskom bar tu finansijsku podršku ni meni ni bebi ne pruža. Kada ga zamolim da mi pozajmi novac - odgovor je: pa mi smo u braku, a ne momak i devojka, pa da ti novac pozajmljujm, a sledeće je i da imam novac odakle mi. Znam da mu plata kasni, ali takođe znam i da para ima - moja plata je jedva dvesta eura, ali je redovna i nedovoljna da svom detetu priuštim neophodno. Vakcine sam sama plaćala. Da li mogu ostvariti pravo na pomoć kao samohrana majka. Bukvalno od pripreme za dolazak bebe kući, pa sve do sada, moj suprug dinara jednog dao nije.

Uvazeni, najprije zelim da vam pozelim dobar dan. Molim vas za savjet kako bih rijesila moj dugogodisnji problem. Isla sm ja u vezi problema kod strucnih lica ali s obzirom da suprug nije zelio nisam ga mogla rijesiti. Naime, moja nada ste bas upravo sada vi. Problem je u braku. Ja imam 38, suprug 44, stariji sin 15 a mladji 11 god. Uzeli smo se prije 16 god iz ljubavi. Samo je prve dvije godine braka bilo u redu onda pocinju problemi koje ja dugo nisam shvatala jer nisam znala o cemu se radi. Zivjeli smo u zajednici sa njegovim sada pok ocem i neudatom sestrom koja dugo ne zivi sa nama. Njega je ona podigla i on je toliko potcinjen njoj da bukvalno je dolazilo do toga da ona mene kaze da sam ja zena od danas do sjutra a ona mu je sestra jer su krvno vezani. Da skratim predao se alkoholu, bio lijecen dva puta u ustanovi bezuspjesno uz svu moju podrsku i zelju. Mladjeg sina nazivam bozijim darom jer ni sama ne znam kako se rodio. Odnose od kad se on rodio nemamo a komuniciramo sasvim normalno. Medjutim njemu je receno da ce mu se desiti upravo to da ne moze da ima odnos ali on nije vjerovao. Vrijedjao, lomio stvari po kuci uzas pravio a u dubini duse znam da mu je zao. Htjela sam ga ostaviti ali sam bila vezana jer nemam ni dan danas svoj posao. Jasno mi je da nemam opravdanja za ovakav zivot ali vise ne mogu ovako da zivim jer sam imala jednog muskarca i uzivala posle dugo vremena sa njim. Znam da je to velika i kobna greska ali su emocije i seksualna privlacnost bili jaci i nisam mogla vise izdrzati. Isla bih ja i sada na konsultacije ali moj suprug ne zeli jer kaze da njemu nisu potrebne. Inace jako je zatvoren i stidljiv tako da sto se tice seksualnih tema ni kad je bio momak nismo razgovarali o njima. Molim vas dajte mi savjet. On apstinira vec sedam mjeseci ali zelje sa seksom poljubcem dodirom ili nekom njeznom rijecju vec odavno nema. Molim vas pomozite mi vi ste mi zadnja nada.

Postovani, imam 20 godina, u vezi sam " godine sa deckom koji je godinu dana stariji od mene. Prvih godinu ipo imali smo idealnu vezu, bez i jednog veceg konflikta, samo male ne suglasice. Medjutim, u poslednjih 6 meseci imamo jako izrazene svadje, u pocetku samo kada smo sami, a u poslednje vreme skoro non- stop, bez obzira na mesto i okruzenje. Vec su svi primetili da nesto ne stima medju nama, i moji i njegovi roditelji su razgovarali sa nama. Cak smo razmisljali i o prekidu veze, ali se suvise volimo i ubedjeni smo da ce ovo proci. Problem je u tome sto mi ne znamo u cemu je problem izmedju nas, a konstantno se svadjamo, planemo na neke sitnice koje nisu vredne toga, a ne mozemo da se kontrolisemo. Inace, jedno u drugom vidimo veliku podrsku i velikog prijatelja, razgovaramo o svemu. Cak se i slazemo u vezi svega. Zatim se posvadjamo oko neke sitnice, npr oko lokala u koji cemo da odemo i to do te mere da svasta izgovorimo, a zatim kad se smirimo samo se snazno zagrlimo i obecamo da se necemo svadjati oko gluposti, ali se uvek ponavlja. Samo nam nije jasno sta se to desava medju nama. Zanima me da li ce proci i sta da radimo da do toga vise ne dodje? Unapred hvala!

Postoavila sam komentare kako ste mi predlozili, medjutim posto odgovora nema, ponovo vam se obracam ovim putem. Nazalost bila sam prinudjena da starijem sinu sredjujem stvar po pitanju prekrsajne prijave uz uslov da vise ne odlazi kod oca u kucu. To nije bila moja prvobitna zelja ali ne znam kako bih drugacije sprecila da se nedavna situacija ponovi. Posle neuspelih pokusaja da sinove okrene protiv mene, otac je izgubio svaki interes za njih, ali ne i za moju imovinu koju njegova "nova zena" nemilice trosi na sebe i svoju familiju dok ja uglavnom bezuspesno obilazim sud, tuzilastvo i advokate jedva sastavljajuci 'kraj s' krajem". Svo troje smo neraspolozeni, nervozni i u nekom grcu zbog ove situacije iz koje ne vidim izlaz.