Živim sa svekrvom (nažalost) već tri godine. Prvo ju je pratio kašalj, ali je pušač, pa sam ja mislila da je od cigareta. Od prošle godine, uz kašalj koji po zvuku naginje ravno povraćanju, propratna je kijavica i slinavost. Razlog više je da brinem zbog sebe i bebe, ja sam izbegavala njenu blizinu tokom trudnoće, ali sa bebom od četri meseca ne mogu po celi dan da budem van stana. Šta bi trebalo uraditi ili još bolje - šta je u pitanju? Cigarete nije ostavila, a kada kija, to što iskija obriše rukama ne koristeći maramicu, pa onda po bebi. Ne smem ništa da joj kažem jer i za bizarne stvari diže nos, a suprug ne obraća pažnju.

Imam puno problema, ali kad ih sve sagledam i razmislim mislim da to i nisu nerešivi problemi. Za mene su toliko teški da sam postala nervozna, nekad ni sama sebe ne mogu da podnesem. Udata sam, imam ćerkicu. Muž mi pije, a i otac mi je alkoholičar. U suštini, sve se vrti oko alkohola. Sa mužem se stalno svađam, stalno je vika oko nečega u kući i najviše me muči to što ja nemam želju za seksualnim odnosima. Ne mogu da kažem da ne volim svog muža. Strašno mi je i mislim da se zbog toga najviše svađamo. Mislim da nije normalno to što se dešava sa mnom.

U zadnjih mesec dana se svađam po ceo dan sa suprugom, nervira me sve što uradi, prebacujemo jedno drugom svašta. Šta da radimo?

Stvarno zelim da resim problem koji imam u vezi, a ne znam kako. Oboje imamo po 32 godine i tri godine smo zajedno. Dobro se slazemo, seks je odlican, imamo slicna interesovanja i dinamiku, zasta uzivamo jedno u drugom u svakom smislu, i, iako sam ranije imala dosta izrazen strah od braka i dece (imala sam duze veze i pre) , s njim zaista zelim i jedno i drugo. Medjutim, tu nam se stavovi razilaze. Ja zivim sama, sto mi bas i ne prija, iako imam svoj krug prijatelja i nisam tehnicki usamljena. Volela bih da pocnemo da zivimo zajedno, ali on sasvm drugacije gleda na stvari. Zivi sa roditeljima, i kaze da ne zeli da se odseli sad kad je konacno uspeo sa njima da ostvari kako-tako solidan odnos, da ne zeli da zrtvuje novac koji bi trosio da zivi odvojeno od njih i da se odrekne drugih stvari u kojima uziva u zivotu, da se plasi kako bi se snasao ako nama taj zajednicki zivot ne bi uspeo, da nije siguran da zeli decu, da ima osecaj da bi na neki nacin izgubio mladost koju je propustio devedesetih. . . . Mislim da me zaista voli, kao i ja njega, i trudim se da ga razumem i da i on bude srecan. Medjutim, otkako se pojavilo ovo neslaganje, nas odnos je poceo da "trpi" i na drugim poljima-sve su cesce svadje oko sitnica i ja sam mnogo osetljivija, jer mi se pojavila neka vrsta nesigurnosti u njega. Volela bih da bar imam neki plan ili nagovestaj da ce se stvari promeniti. . . Postala sam pomalo posesivna (iako takva ranje nisam bila) , sto opet izaziva svadje. Deluje mi zaista da imamo "konflikt nastao iz neresenog konflikta" i, kao da, ponekad, zato sto ne mozemo da resimo taj veliki problem, vestacki izazivam (o) milion malih koji se inace ne bi pojavili. . . Uglavnom na kraju u svadjama izbije na povrsnu sustina, i sad se vec poceo javljati argument da bi samnom zivot mozda bo pakao, jer stalno nesto zvocam. . . . Ja sam ubedjena da su sva ta moja "zvocanja" nastala iz nesigurnosti i zelje da se malo "mrdnemo s mesta" i, na kraju, u prvih godinu dana veze nisam bila takva. Iako oboje zelimo da budemo zajedno (njemu sam ja jedina zaista ozbiljna veza dosad) , nekako je sve teze. . . . Prijatelji mi savetuju da je mozda bolje da se razidjemo dok nismo unistili ljubav tim svadjama, a ja to ne zelim. . . On sve cesce pominje, pola u sali, a pola ne, "lastovo, australiju" i kako bi samo pobegao negde, kao i da sam previse vezala zivot za njega. Preispitujem pomalo i sebe, jer kad sve ovo napisem, pomislim da sam klasican "smor" od zene i previse sklona vezivanju. Ali ipak, svesna sam da imam i posao (i karijeru) koje ne zapostavljam, i, kako rekoh, prijatelje i kolege, da dosta citam i putujem (ok, uglavnom s njim) , i da ipak ne dozivljavam sebe kao nekog kome je partner jedino svetlo u mraku. . . . S druge strane, da, zaista mi je bitna ljubav i osecaj da je neko pored mene - kad mi je tu stabilna situacija, mnogo vise energije imam za sve ostale segmente zivota. . . . Nadam se da imate neki savet, ili bar pomoc oko pristupa celom problemu, da bar ne pravim previse stete. . . . Da li ja trazim "hleba preko pogace" ili on ima problem sa odvajanjem od roditelja. . . Ili sa mnom. . .

Poštovani. Mislim da sam na pravom mestu. U braku sam sa sedam godina mlađom suprugom već 19 gidina i 3 godine zabavljanja, tako da smo zajedno već 22 godine. Imamo troje dece 18, 16 i 13 godina. Neznam dali sam ja idealizovao našu vezu i brak ili je on stvarno i bio takav ali se eto desilo nešto što me je totalno razbilo i razdrmalo. Evo već mesec dana ja još uvek nisam došao sebi i još neznam šta da radim. Pre mesec dana sam saznao da moja supruga ima prepisku preko skypa sa pojedinim muškarcima sa kojim igra igricu travian. Između prepiski oko igrice tu su i komentari privatne sadržine gde su nakon par meseci poćeli već da se maze i tepaju šalju poljupce zakazuju razgovore unapred se zna kad će da se dopisuju i da komuniciraju a svaka komunikacija traje 2-3 sata pa i više. Kad sam to saznao bila je burna reakcija sa njene strane i rasprave svakodnevne. Na pitanja ko su oni, bilo je to su samo sa igrice i ništa više, da posle ble prepiske i preko drugih medija za koje sam saznao, mobilne poruke mesinger pa čak i preko samog traviana. Kad sam joj to napomenuo da znam ispala je, , revolucija, , i derama koja traje evo već mesec dana od 17. 08. 2009. Tenzija se ne stišava, ja sumnjam u njeno poverenje a ona menja priće svakog dana. Deca sve to gledaju i ćute. Njen odgovor je da joj je potreban ventil a ja sam je pitao zašto nismo dovoljni ja i deca i familija koja je tu oko nas nego i ti nepoznati ljudi bar za mene o kojima ja nesmem ništa da znam. Pokušavao sam sa razgovorom ali nije htela da razgovara na tu temu, nema šta da priča samnom o tome i tako u krug svaki dan. Nevidim kraj ove agonije. Molim vas ako možete da me posavetujete šta da radim i u kom pravcu da razmišljam i kakav razgovor da započnem da bi se bar nekakvo rešenje našlio. Srdačno vaš slobodan. Ako smatrate da je potrebno da se čujemo više puta nije problem samo ako ima nade da sačuvam brak i porodicu koja mi je iznad svega.