Imam 43 godine, a moj suprug 39. U braku smo osam godina i nemamo dece. Lečli smo se od steriliteta i zbog toga sam imala dve ginekološke operacije, a nakon toga i dva pokušaja vantelesne oplodnje. Sa prvim injekcijama hormona krenuli su problemi sa visokim krvnim pritiskom, a sada imam problem i sa kilogramima. Kako smo teško podneli prvi neuspeli pokušaj vantelesne oplodnje obratila sam se doktorki specijalisti za pomoć i od tada sam na terapiji. Prvo sam pila Bromazepam u kombinaciji sa Zoloftom, a stigla sam do minimalne doze Xanaxa, četvrtina tablete dnevno. Uprkos tome, suprug i ja prolazimo kroz bračnu krizu, jer je on u medjuvremenu ostao bez posla. Primećujem da je i moj suprug u dubokoj krizi, zbog nekih postupaka mojih roditelja oseća se uvredjen i ne želi da ih vidi, i to traje već godinu dana. Seksualne odnose nismo imali više od šest meseci, a suprug uglavnom sedi za kompjuterom i igra se. U svom je virtualnom svetu. Ja sam pa otišla u drugu krajnost, balansiram izmedju mojih roditelja i njegovog oca sa kojim inače živimo, upisala sam fakultet, zapravo nastavila studije koje sam prekinula pre 20 godina. Prosto rečeno, nismo srećni u ovoj našoj bračnoj vezi. Ne družimo se ni sa kim, niko nam ne dolazi, nigde ni ne idemo, kao da više nema nikakve radosti.
Molim Vas da nas posavetujete gde da se obratimo za pomoć i tako rešimo ove probleme u koje smo zapali.
Nakon neuspeha u lečenju od steriliteta (napisali ste "smo se lečili", ali ne vidim kako se vaš suprug lečio), zatim nakon hipertenzije, i dobijenih više kilograma, suprugovog gubitka posla, prekida odnosa vašeg supruga sa vašim roditeljima, šestomesečne apstinencije od seksa i socijalne izolacije, muškarac od 39 god. sedi uglavnom pred kompjuterom i igra se (kao mlađi adolescent), a žena od 43 god. se vraća studentskom životu (kao stariji adolescent), koji se brine o mlađem bratu. Ako se ovako postave stvari (što ne mora biti realna slika), suvišno je pitati šta je uzrok, jer su posledice vidljive, ali nije jasno zašto ste kao rešenje za probleme koji su vas zadesili odabrali ponašanje adolescenata? On se igra, vi balansirate, mirite, učite. Nemati decu ne znači da osoba nije odrasla. Pomoć možete potražiti u bračnom savetovalištu u gradu kome živite ili u bližem regionalnom centru, a ukoliko ste u Nišu možete i na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja. Srdačno
Pitanje broj: #18741
Imam 43 godine, a moj suprug 39. U braku smo osam godina i nemamo dece. Lečli smo se od steriliteta i zbog toga sam imala dve ginekološke operacije, a nakon toga i dva pokušaja vantelesne oplodnje. Sa prvim injekcijama hormona krenuli su problemi sa visokim krvnim pritiskom, a sada imam problem i sa kilogramima. Kako smo teško podneli prvi neuspeli pokušaj vantelesne oplodnje obratila sam se doktorki specijalisti za pomoć i od tada sam na terapiji. Prvo sam pila Bromazepam u kombinaciji sa Zoloftom, a stigla sam do minimalne doze Xanaxa, četvrtina tablete dnevno. Uprkos tome, suprug i ja prolazimo kroz bračnu krizu, jer je on u medjuvremenu ostao bez posla. Primećujem da je i moj suprug u dubokoj krizi, zbog nekih postupaka mojih roditelja oseća se uvredjen i ne želi da ih vidi, i to traje već godinu dana. Seksualne odnose nismo imali više od šest meseci, a suprug uglavnom sedi za kompjuterom i igra se. U svom je virtualnom svetu. Ja sam pa otišla u drugu krajnost, balansiram izmedju mojih roditelja i njegovog oca sa kojim inače živimo, upisala sam fakultet, zapravo nastavila studije koje sam prekinula pre 20 godina. Prosto rečeno, nismo srećni u ovoj našoj bračnoj vezi. Ne družimo se ni sa kim, niko nam ne dolazi, nigde ni ne idemo, kao da više nema nikakve radosti.
Odgovoreno: 11. 01. 2009.Molim Vas da nas posavetujete gde da se obratimo za pomoć i tako rešimo ove probleme u koje smo zapali.
Nakon neuspeha u lečenju od steriliteta (napisali ste "smo se lečili", ali ne vidim kako se vaš suprug lečio), zatim nakon hipertenzije, i dobijenih više kilograma, suprugovog gubitka posla, prekida odnosa vašeg supruga sa vašim roditeljima, šestomesečne apstinencije od seksa i socijalne izolacije, muškarac od 39 god. sedi uglavnom pred kompjuterom i igra se (kao mlađi adolescent), a žena od 43 god. se vraća studentskom životu (kao stariji adolescent), koji se brine o mlađem bratu. Ako se ovako postave stvari (što ne mora biti realna slika), suvišno je pitati šta je uzrok, jer su posledice vidljive, ali nije jasno zašto ste kao rešenje za probleme koji su vas zadesili odabrali ponašanje adolescenata? On se igra, vi balansirate, mirite, učite. Nemati decu ne znači da osoba nije odrasla. Pomoć možete potražiti u bračnom savetovalištu u gradu kome živite ili u bližem regionalnom centru, a ukoliko ste u Nišu možete i na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja. Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima