1. Pitanje broj: #18720

    Poštovani,
    kao što sam i ranije pisao, moja majka ima ozbiljne psihičke probleme, a ja i cela porodica ne znamo kako da joj pomognemo. Naime, prošle godine, posle dugogodišnje bolesti, izvršena joj je transplatacija jetre u inostranstvu. Pre mesec i po dana morala je na novu intervenciju pošto su joj se žučni kanali prilično zapušili. Sve to je uspešno završeno, a sada kada se vratila kući ona upada u neku depresiju i danima plače, odbija hranu. Uvek je bila u centru pažnje zbog teške bolesti - hepatit B i ispunjavali smo joj svaku želju, a to i dalje radimo. Ne znam, dolazim do zaključka da to i nije tako dobro i da smo izabrali pogrešan put da joj pomognemo. Za vreme praznika je ponovo odbijala hranu i sa svima se svadjala zato što je izgubila lorazepam. Kada smo kupili ovaj lek, ona je uveče uzela mnogo hrane i još nam je saopstila da će nas zvati u toku noći, ako ogladni, kako bismo joj nešto spremili.
    Stvarno ne znam šta da radim? Počinje da daje zabrinjavajuće izjave...

    Odgovoreno: 09. 01. 2009.
    • Poštovani, sećam se da ste pisali i isto tako se sećam da sam vam savetovao da proširite sistem pomagača vašoj majci psihijatrom, tako da ja ne znam da li vi zaista ne znate šta da radite (jer sam ja bio nejasan) ili vam je ono što sam vam ja predložio neprihvatljivo pa očekujete alternativni predlog. Njega nemam pogotovo posle vaše poslednje rečenice. Strah od smrti i bolesti može biti otovoren ali i imati mnogo prikrivenih lica. Zabrinutost (i psihička zavisnost) oko lorazepama je otovoreno pokazivanje postojanja straha, a prejedanje (posle transplatacije), odnosno pokazivanje slabosti u staranju o sebi, može biti prikriveni oblik straha zbog koga svojim ponašanjem poziva druge da se staraju o njoj i budu stalno pored nje. Strah od smrti se ne leči, jer je realan, ali se može ublažiti i delimično racionalizovati što se može odraziti i na postupke.

Ostavite komentar