Sportska medicina – pitajte doktora

Slažem se sa kolegom. Kod muškaraca u adolescentnom periodu karakteristična je pojava jače izraženih grudi. Sa trenažnim procesom i periodom hormonske stabilizacije (između 17. i 20-te godine) grudni deo kod muškaraca dobija fiziološke parametre. Nema potrebe za brigu.

Jednoličnost u ishrani kod sportista nije preporučljiva. Proteini,važne esencijalne aminokiseline koje čovek unosi u organizam, mogu se u velikim količinama naći kod morskih riba. Posebno bih vam savetovao da unosite račvaste aminokiseline (lecitin, valin i izolecitin), jer su one u organizmu deficitarne, a značajnu ulogu imaju kod fizičkih aktivnosti (kod morskih riba ih ima najviše). Kombinujte ishranu bogatu ugljenim hidratima, proteinima i belančevinama. Njihov količinski unos u procentima u organizmu je različit i zavisi od sporta kojim se bavite (pogledajte u “Stetoskopu” moj članak “Ishrana kod sportiste”, može vam pomoći). Alergija se ne dobija jednoličnom ishranom. Ne preporučuje se unošenje tolike količine piletine svakodnevno u ishrani (stvara disbalans u odnosu ugljenih hidrta masti i proteina).

U poslednjih nekoliko godina treninzi se organizuju po principu aerobno- anaerobnog tipa, posebno kod vrhunskih ekipa, ili individualaca. Što se tiče Vašeg pitanja, odlazak u teretanu se preporučuje ili ne, u zavisnosti od intenziteta prepodnevnog treninga i oporavka organizma (funkcionanilnih sposobnosti). Najbolje je da Vam stručno lice izradi mikro ciklus od sedam, ili mesec dana dozirane fizičke aktivnosti, gde će teretana biti zastupljena. U praksi, teretana se u pripremnom periodu preporučuje maksimano tri puta nedeljno, dok za vreme takmičarskog dela jednom do dva puta nedeljno, a nekad i manje. Ako niste aktivni sportista, jednog dana organizujte aerobno-anaerobni trening, a sledećeg dana trening u teretani, ali najviše dva puta nedeljno.

Ovaj suplement se upotrebljava za bolju eksplozivnost, energiju i snagu. Postoji velika paleta preparata na principu creatin monohidrata koji imaju identična svojstva sa suplementom koji pominjete (u registrovanim prodavnicama gde se prodaju imate katalog sa preparatima koji daju isti ili sličan energetski efekat).
Što se tiče štetnosti, svaka prevelika doza, odnosno uzimanje bilo kog suplementa bez konsultacije sa specijalistom sportske medicine, može biti štetan.

U teretani ste radili sa većim težinama od onih koje vaša fizička konstitucija može da izdrži. Zato se javila povreda koju ste opisali. Operativni zahvat, posebno u ovakvim slučajevima, ne preporučuje se. Operativni zahvat je indikovan samo ako ključne kosti vrše pritisak na susedne kosti i organe i ako su funkcionalne sposobnosti pokreta toliko smanjene da ne možete normalno da obavljate svakodnevne aktivnosti.
Teretanu zaboravite.

Prvo uradite magnetnu rezonancu kolena.
Vi ste mlad čovek pa i ako su Vam kolena povređena postoji mogućnost da se izleče.
Ako me poslušate, u starosti nećete imati problema.
Upotreba steznika (ortoza) kod Vas nije preporučljiva.

U istraživanjima prof.Medveda, kao i u našim istraživanjima u dispanzeru za sportsku medicinu u Nišu, faze razvoja smo podelili na: - prva faza – ubrzani rast od rođenja do 3. godine, - prva faza usporenog rasta od 4. do 11. – 13. godine (zavisi od pola), - druga faza ubrzanog rasta (tkz. adolescentski rast) od 11. – 14. godine kod devojčica, (naša istraživanja od 11. do 13. godina kod sportiskinja, kod devojčica koje se ne bave sportom od 12. do 14. godina) odnosno od 13. – 16. godine kod dečaka,(naša istraživanja kod sportista od 11,5. do 13. godine, a kod dečaka od 13. do 14. godine) - završetak rasta kod devojčica je od 16. do 17. godine, a kod dečaka od 18. do 19. godine. Kod dečaka od 13. godina prosečan godišnji rast (R. Medved) iznosi 7. do 8 cm, a od 17. godine pa nadalje godišnji rast u visinu znatno opada. Godišnji porast telesne mase jednak je u periodu od 3. do 9. godine i iznosi 2 kg godišnje. Od 10. godine pokazuje veći porast telesne mase u zavisnosti od mnogih faktora, a od 16. godine masa se povećava za 5 kg godišnje, Kod dečaka najintenzivniji rast se odigrava od 12,5. do 15,5. godina i iznosi približno 20 cm (prosek između 10 – 30 cm u našim istraživanjima). Telesna masa za isti ovaj vremenski period raste za oko 20 kg ( prosek između 7. –30. kg u našim istraživanjima ),.U godini najintenzivnijeg rasta dečaci narastu i do 10 cm, a telesna masa se uveća za 6 do 8 kg godišnje.. Nadam se da sam Vam ovim opširnim odgovorom objasnio da vežbe, ili bilo koji sport, u tom uzrastu, ne može da pospeši rast. Baviti se sportom (naročito plivanje), izuzetno je korisno za celokupan organizam, ma u kom periodu se upražnjavao.

Muskulotendinozne povrede – nastaju dejstvom direktnog ili indirektnog mehanizma izazivajući promene tetivnih pripoja tendinoznih i muskulotendinoznih delova, kao i mišića tela. Najčešće, povrede u ovoj regiji se dešavaju na prednjoj loži m. qvadricepsa. Po mehanizmu, povrede mogu biti direktne i indirektne, a po stepenu: nagnječenja, ili kontuzije, istegnuća ili distenzije, laceracije i rupture. Kontuzione povrede prednje lože izazivaju promene na koži, a u dubini mišića različiti stepen hemoragije sa pojavom hematoma. Javlja se otok, bol, muskulatura gubi svoju reljefnost a pomoću Hirata testa ( sportista leži potrbuške i utvrđuje se da li je fleksij kolena smanjena jer se kvadriceps ne izdužuje. Merenje se vrši razdaljinom od pete do butine povređene i zdrave noge). Indirektni mehanizam izaziva distenzione povrede na patelarnom pripoju kvadricepsa (Sinding Larsen – Johansson sindrom) gde se kontuzioni efekat pruža do kosti Osnovni principi lečenja povređenog mišića su: zaustavljnje krvarenja, smanjenje bola, sprečavanje eksudacije i upalnih procesa, pospešivanje fagocitozne aktivnosti, iniciranje zarastanje pocepanih mišića, sprečavanje nefunkcionalnog ožiljka i ostifikata na mestu rupture mišića, jačanje zaraslog mišića, uticati na što bolju elastičnost novoformiranog ožiljnog tkiva, očuvanje snage i funkcije nepovređenih delova mišića, pospešiti kordinaciju složenih pokreta mišića, vraćanje mišiću elastičnost i snagu kao pre povređivanja, povratak na sportski teren. Metodi lečenja koje koristimo su: kompresija čvrstim zavojem na tačke krvarenja, postavljanje zavoja na elevirani ekstremitet i to od baze prstiju do iznad rupture mišića, krioterapija u zavisnostiod povrede je i dužina aplikacije najčešće oko 72. sata, per os uzimanje lekova u cilju resorpcije povređenog mesta i smanjenje otoka (chymoral forte 3x2 7. do 10. dana), mirovanje, po potrebi stavljnje longete, odmah početi sa aktivnim doziranim (u zavisnosti od povrede) kontrakcijama povređenog mišića, a nakon toga i elektroterapiju i to: a) impulsna magnetoterapija, vakusac, laser, vežbe istezanja, b) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, vakusac, laser, c) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, diodinamičke struje, vežbe istezanja, d) ultrazvuk, inteferentne struje, diodinamične struje, podvodna masaža, e) impulsna magnetoterapija, inteferentne struje, laser, diodinamične struje, f) ultrazvuk, interferentne struje, diodinamičke struje, vakusac, g) podvodna masaža povređene regije 10. do 15. dana od povređivanja, istezanje u vodi i vežbe do granice napetosti mišića (nikako bola). Kineziološku terapiju upotpuniti tako što uključiti izometrijske kontrakcije mišića balago dozirane do napetosti mišića, pokrete mišića bez bolne osetljivosti, nakon 15.dana početi istezanje mišića do pojave bola i to povećavanjem funkcije kontrakcije mišića. Izometrijske i dinamične vežbe, izokinetičke vežbe kordinacije sa progresivnim otporom posle četri nedelje od povređivanja, nakon šest nedelja detaljno ispitati povređeni mišić i dozirano početi sa lakšim treningom (snage i istezanja), osam nedelja od povređivanja početi sa vežbama snage i istezanja većim intenzitetom, a nakon deset nedelja početi sa loptom i tehničko taktičke treninge, funkcionalnog ispitivanja aerobne sposobnosti i testiranja povređenog mišića (snaga, izdržljivost i kontraktilnost). Ako su testovi dobri, sportistu vratiti u normalni trenažni proces.

Svaki Vaš trening je anaerobnog karaktera (kiseonik obezbeđuje sam organizam). Treba biti obazriv sa ovakvom vrstom treninga u kontinuitetu. Obavezno konsultujte specijalistu sportske medicine koji će Vam objasniti prednosti i mane ovakvog načina treniranja. Moj savet je da morate da promenite kvantitet treninga (intenzitet, ponavljanje i vreme trajanja treninga), gde puls za Vaše godine ne bi smeo da ide više od 140 maksimalno do 150.

Vežbe za istezanje stomaka posle porođaja mogu biti od velike koristi za vraćanje trbušne muskulature u stanje pre porođaja. Vežbe: a) “most” lezite na leđa skupljenih kolena i spojenih stopala. Postavite peškir uvijen u rolnu (ili manji jastuk) između kolena. Podignite lopatice od poda i zadržite položaj tokom 5 sekundi. Podignite ruke i zabacite ih iznad glave.Zadržite taj položaj 5 sekundi. Varijacija vežbi: ovim vežbama možete jačati trbušne i nožne mišiće dizanjem jedne noge sa ispruženim kolenom zadržati 5 sekunde, a zatim ponovo drugom nogom ponoviti 10 puta. b) “Mačka” početni položaj-kleknite u položaj na “sve četri noge”. Polako udahnite vazduh i istegnite leđa naviše, a glavu držite povijenu prema dole. Položaj zadržite 5 sekundi. Izdahnite vazduh i savijte leđa na dole, uz maksimalno izbacivanje stomaka, a glavu podignite naviše. Osetite istezanje stomaka i grudi. Vratite se u početni položaj i iz njega pokušajte da lagano sednete na svoje potkolenice, ruke držite ispružene u laktovima i pripijene za podlogu, glava je čelom naslonjena na pod. Osetićete istezanje u leđima. c) “Istezanje stomaka” lezite na stomak-licem ka podu. Ruke su priljubljene uz telo, dlanovi su na podlozi. Oslanjajući se na dlanove, ispružite ruke u laktovima, gurajući trup prema nazad i naviše. Tokom vežbe karlica ostaje čvrsto pripijena uz podlogu. Vežbu izvedite 10 puta, svako ponavljanje traje 5 sekundi. Vežbu možete raditi više puta dnevno. d) Stanite opušteno stavite dlanove na bokove, dok laktove iza leđa probajte da što više približite jedan drugom. Napravite iskorak jednom nogom, glavu zabacite prema nazad, ramena savite unazad, a dlanovima gurajte krsta prema napred, dok ne osetite zatezanje prednjeg trbušnog zida i grudi. Morate da budete uporni, nekada prođe i godinu dana do normalizacije trbušnih (abdominalnih) mišića. Vežbajte redovno.

Preparat koji ste naveli pod ovim imenom ja ne poznajem, a samim tim i ne preporučujem sportistima.
Obratite se farmakologu koji će Vas detaljno upoznati sa svojstvima preparata.

Ishrana je ponekad i stvar navike. Pokušajte da u toku dana i u večernjim satima uzimate voće i da vremenom te količine smanjujete, sve do trenutka kada će refleks za uzimanje hrane prestati. Optimalno, kod sportiste je preporučljivo da uzima pet obroka u toku dana. Što se tiče ishrane koje ste ukratko opisali ona je dobra i nastavite tako da se hranite. Treninge koje ste opisali dozirajte tako da se posle treninga dobro osećate. Ako osećate nelagodnost i umor smanjite intenzitet treninga.

Predlažem Vam da uradite radiografski snimak trtične kosti. Terapiju koju ste do sada uzimali je dobra i možete da nastavite sa njom. Odlazak kod ortopeda i operativni zahvat ne dolazi u obzir, jer za to nema nikakvih indikacija. U predelu trtične kosti često posle kontuzije, ili infekcije, javlja se piloidalna cista koja je puna gnojnog sadržaja i može da izazove povećanu telesnu temperaturu i crvenilo. Ovo sam samo napomenuo da obratite pažnju i na ovu mogućnost. Nastavite sa sportskim aktivnostima, vremenom će bolovi prestati.

U sportskoj medicini simptome koje ste naveli vezuju se za sindrom atletske potkolenice, koji se manifestuje u predelu cevanice i to najčešće kod atletičara, rekreativaca i ljudi koji dosta šetaju. Nastaje usled dugotrajnog trčanja na različitim podlogama i usled preteranog opterećenja ili prekomerne težine. Moguća je pojava rascepa cevanica, koja se javlja i kod amatera i kod profesionalaca, a može da nastane i kod trčanja i hodanja. Dominira bol, povremena utrnulost, a ponekad i otok prednje strane potkolenice (mogu da se jave periostitis, tendinitis i entezitis). Rascep cevanice može da nastane od veoma malog naprsnuća mišića potkolenice, frakture od preopterećenja kosti potkolenice, upale membrane koja obavija kost, ili prerazvijenosti nožnog mišića. Lečenje je veoma kompleksno i daću Vam nekoliko mogućnosti lečenja ove povrede. Kod akutnog stanja, u prvoj fazi, upotrebiti krioterapiju u cilju sprečavanja otoka i unutrašnjeg krvarenja, kasnije komresija, a na kraju fizikani tretman, kao kod povrede mišića potkolenice: a) impulsna magnetoterapija, vakusac, laser, vežbe istezanja, b) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, vakusac, laser, c) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, diodinamičke struje, vežbe istezanja, d) ultrazvuk, inteferentne struje, diodinamične struje, podvodna masaža, e) impulsna magnetoterapija, inteferentne struje, laser, diodinamične struje, f) ultrazvuk, interferentne struje, diodinamičke struje, vakusac.

Opširnije ću vam opisati značaj proteina (belančevina) za pravilnu ishranu kod doziranog trenažnog procesa. Proteini 12-15% (od toga 2/3 animalnog porekla, 1/3 biljnog porekla) čine tri četvrtine žive materije u telu i smatraju se osnovom života. U telu se nalaze 23 aminokiseline, a sve one imaju dve zajedničke osobine: jednu kiselinsku grupu čini amino grupa i jedan slobodan radikal. Životinjske belančevine sa fiziološkog stanovišta su značajnije od biljnih, jer sadrže više esencijalnih aminokiselina, posebno račvaste aminokiseline (lecitin,valin i izolecitin) koje su kod sportista najznačajnije. Has zastupa mišljenje da je idealna vrednost 0,6 do 1,2gr na kg telesne mase, Prokop preporučuje 1,4 do 2 gr, a Brdarić 2,1 do 2,9gr na kg telesne mase. Moja istraživanja se baziraju na sledećim vrednostima proteina za sportiste:: za kadete 1,5gr po 1kg/tt, za omladince 1,8gr po 1kg/tt, za seniore 2,0gr po 1kg/tt. Ako se pridržavate gore navedenih konstatacija aminokiseline nisu i ne mogu biti štetne, već samo korisne za organizam. O preparatu za koji me pitate ne bih želeo da se izjašnjavam, jer ne želim da se shvati kao reklama, ili antireklama suplementa za koji ste me pitali. Trenažni proces, koliko sam shvatio, podelili ste na treninge aerobne izržljivosti, treninge brzinske izdržljivosti i treninge snage. U kratko, potpuno se slažem da nastavite sa dosadašnjim načinom treniranja. Još jedan savet: posetite specijalistu sportske medicine i uradite sportski pregled. Sigurno ćete i od njega dobiti korisne savete.