Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Poštovani,
Molim Vas, gde se u Beogradu pacijenti mogu lečiti kongenitivno bihejvioralnom terapijom, bilo privatno ili u državnim bolnicama.
Unapred puno hvala.

Poštovani,
Već godinama (od 2002) se lečim (rivotrilom) od anksioznog poremećaja praćenog somatskim simptomima depresije. Imam 32 godine. Jedini period kada sam uzimala lekove samo u krajnjoj nuždi je za vreme trudnoće (2006. Godine) kada sam uzimala maksimalno dozvoljene doze persena. Od rođenja deteta (april 2007) ponovo sam počela uzimati rivotril. Poslednjih meseci se jako loše osećam, depresivna sam (što ranije nije bio moj problem), bezvoljna, konstantno umorna, razdražljiva, sa pojačanim somatskim problemima (stezanje u grlu, spazam vratnih i ledjnih misica). Počela sam i da se svađam sa suprugom oko sitnica i seksualna želja mi je umanjena. Inače, mnogo radim, sama se staram o detetu, roditelji su mi davno preminuli (kada su i počeli moji psihički problemi) , socijalni život mi je sveden na minimum (a i nemam neku preteranu želju za druženjem). Jedina stvar koja me još uvek zaista raduje i usrećuje je moje dete. Od kada mi se dete rodilo, svega 2-3 puta sam izašla sa suprugom bez deteta, a ostalo vreme sam posvećena njemu i kući. Život mi se u zadnje dve godine sveo na posao koji ne volim ali ga dobro obavljam i na obaveze oko deteta i kuće. Na žalost, ne vidim rešenje u vidu relaksacije, obzirom da nema ko da mi čuva dete, a ne želim da njega krivim niti da ono na bilo koji način ispašta zbog porodične situacije (nema ko da ga čuva sem dadilje koja je sa njim dok smo ja i suprug na poslu). Prosto bih osećala krivicu kada mu se ne bih u dovoljnoj meri posvećivala, jer nema ko drugi. Poreban mi je savet. Da li ja grešim u nečemu što se mog života tiče. Da li je moguće da je novonastala depresija odraz premora i jednoličnog zivota? Mogu li pomoći sama sebi ili mi je potreban psihijatar i ponovo novi lekovi.
Srdačan pozdrav i hvala unapred!
Milena.

Poštovani,
Šta da pijem od lekova kad pokušavam da ostavim alkohol?
Hvala.

Poštovana doktorko,
Pre 3 meseca imala sam namerni pobačaj poodmakle trudnoće iz medicinskih razloga. Iako dete nije bilo poželjno, sam pobačaj je za mene bio jedno izuzetno traumatično iskustvo. Vernik sam i sada osećam ogromnu grižu savesti bez obzira na razloge koji su me naveli na ovako nešto. Osećam veliki strah i ne prođe ni jedan dan a da u sećanju ne oživim ovaj događaj. Da li mislite da je ova rana još uvek sveža i zato tako mnogo boli i kako da se izborim sa ovim jer misim da nije normalno da se stalno vraćam na nešto što više ne mogu da promenim, a ne dozvoljava mi da svoj život nastavim dalje.
Unapred Vam hvala na odgovoru.

Postovani,
Imam 20 god. brinu me moji strahovi... Bojim se mraka, nepoznatih ljudi, pasa, vode, smrti, vožnje kolima, mostova, nesreća... Kada šetam ulicom sa svojim sinom strah me je da će mi ga neko oteti, kada sam sama u kući plašim se da će neko u nju provaliti i silovati me, kada plivam u panici sam jer mislim da ću se udaviti, kada prelazimo preko reke kolima mislim da cemo upasti i udaviti se... U glavi mi se vrzmaju razne slike, npr. gubitak drage osobe, saobraćajna nesreća u kojoj svi ginemo, manijaci me napadaju... Da li je moguće da su uzrok mojih strahova horor, i ostali +strašni+ filmovi, koje sam gledala kao mala pored svojih roditelja? Ili možda traume iz detinjstva kada me je napao manijak u parku i sl.? Kome da se obratim za pomoć?
Hvala u napred...

Poštovani,
Da li u Vranju postoji dobar psihoterapeut, molim Vas ako znate nekog da mi preporučite.
Pozdrav i hvala unapred.

Poštovani/a,
Imam 23 god. i mislim da imam problem sa nekom vrstom arogantnosti. U horoskopu sam vodolija. Temperamentan sam po naravi, pravedan, pošten. Imam problem u komunikaciji sa ljudima. Neke stvari znaju da me iznerviraju na brzinu, iznenada, dok je za neke stvari ipak potrebno duže vremena da bi u meni proradio "sat" da mi to nešto ne odgovara. Često znam burno da reagujem na neke stvari na koje uopšte ne bih trebao tako reagovati. Takođe, kada se iznerviram ne umem da iskažem ono što mi smeta, što me je iznerviralo, na kulturan i fin način tako da dam ljudima na znanje da to što su uradili ili neki događaj nije bio u redu. Moje reakcije su vrlo burne, praćene kroz povišen ton - galamu i viku, nezavisno od toga gde se nalazio (kuća ili javno mesto). Prema pojedinim ljudima se ophodim vrlo ružno, sa pozicija "sile" - ja ne dozvoljavam, slušaj ti mene... Ne znam da li je to povezano sa genima, ali skoro sva rodbina - deda sa očeve strane, i skoro svi stričevi su bili ljudi u uniformama (vojska, policija, čuvar u zatvoru, radnik db). Svi su preke naravi, pa je moguće da sam pokupio i nasledne mane. Upravo to je kod mene prisutno: imam vojnički stav prema ljudima, vrlo odsečan - opet i opet, na regrutaciji sam se prijavo za služenje vojnog roka pod oružjem, na nagovor oca u rod ratne mornarice a moja želja je bila vojna policija, imao sam želju da se prijavim na kasting za emisiju može biti samo 1 (tridesetodnevni kamp specijal. jednica žandarmerije - majka me je jedva odgovorila) . Nisam licemeran, ne dopuštam da se vrši manipulacija nadamnom, nisam dvoličan. Ne volim dvolične ljude, licemere. Sa nekim ljudima sam zato što su me povredili emotivno, prekinuo svaki kontakt. Cenim sebe, možda ponekad i više nego što bi trebalo, u smislu da se ne javljam prvi, osobama za koje smatram da to ne zaslužuju, ili ne razmišljam da li zaslužuju ili ne. Vrlo često imam potrebu za isticanjem, naročito kada je znanje u pitanju (ali i neke druge stvari) iz oblasti o kojoj sam na neki način kompetentan da govorim. Neke ljude to impresionira, nekim ljudima se to smuči. Takođe, često znam da ne prihvatam savete drugih ljudi, da neko nešto bolje zna od mene. U tim situacijama, čvrsto stojim iza svojih tvrdnji, nema šanse da me iko ubedi da sam pogrešio, iako se kasnije ispostavi da sam pogrešno tvrdio, i da jesam pogrešio. Nevoljno priznajem svoje greške. Uporan sam, istrajan, sve što započnem završim, privredem kraju. Nisam od ljudi koji znaju da olako primaju savete sa strane. U dosta situacija u svojoj mladi se ponašam: što na umu to na drumu, iako sam svestan da to nije dobro. Imam poverenje u veoma ograničen broj ljudi oko sebe, iz razloga što smatram da nko neće bolje odraditi nešto do mene. Čini mi se da nisam za timski rad, već samostalac - lider. Svestan sam da na poslu poslodavci ne vole prepametne, arogantne ljude pune sebe. Ma koliko znanje da imam, iskustvo, diplomu fakulteta, neću biti u prilici da to znanje pokažem, jer će me išutirati sa posla. Da li mi možete reći, nakon analiziranja ovog pisma, u čemu je moj problem, i šta bih tebao da promenim kod sebe i kako!?
S poštovnjem, siniša.

Poštovani doktore,

cenila bih ukoliko bi ste mi odgovorili na ovo pitanje. Da li u delimično pijanom stanju osoba zna šta priča? U pitanju je osoba koja je mogla u takvom stanju da pozove taxi, objasni gde se nalazi u tom trenutku (ipak je to njemu bio nepoznat deo grada), ali da sledećeg dana ne zna da je u tom "stanju" govorio kako je zaljubljen u jednu devojku i još dosta toga sl. Bila bih Vam vrlo zahvalna ako mi pomognete da malo bolje sagledam ovu situaciju.

Hvala!

Poštovani,
Moja majka ima 74 god. Ovako je vitalna ali niza godina unazad " vene". Skoro uvek je napeta, svadljiva, nepoverljiva, ima svoj način shvaćanja stvari. Isti događaj ona vidi na svoj " pesimistički" način. Previše brine za sve. Aksioznost, depresija, demenencija što i da je, uništava je. Ima simptome od svega. Ima povišeni pritisak, ne previše ali ga ne podnosi, ali i sa njim i bez njega, malaksava i stalno je tužna. Povremeno se razvedri kad ide u goste svojim rođakama i prijateljicama. Tako da još stanje varira., koristi helex za smirenje i leksan i renapril za pritisak. Sve to kao da joj ne deluje. Da li je ova terapija adekvatna? Iskreno i ja ne verujem u dopisno lečenje, zbog toga što se u par reči ne može sagledatii celoukupno stanje. Kako je ubediti da ide kod psihijatra i da se otvori. Znam da joj treba puno pažnje, da je gledamo kao malo dete, ali i mi nemamo živaca za to, naročito što sebe smatra superiornijom od nas. Ne daje slabost, kao ništa mi nije. Kako je ubediti da ide kod psihijatra i da se otvori. A i kad je jednom bila, ne govori o svojim pravim problemima. Ja ću objasniti situaciju dr-u, ali mora prvo do njega.
Hvala!

Nekad sam anksiozna i upadam u depresije. Imate li neki savet?

Poštovani doktore

povremeno imam panične napade, kod psihijatra se lečim skoro godinu dana, ali sa malim uspehom izlečenja. Interesuje me da li je panični napad potpuno izlečiv ili ne? Imam 40 godina

Poštovana doktorice Dragana,

naljlepše bih Vas zamolio da me posavetujete u vezi jednog problema koje me dugo muči. Svaki put pred polaganje ispita ili bilo koje druge važnije životne situacije reagujem tako što povraćam. Ne mogu da okusim ništa pre takvih situacija. Pre nekoliko dana sam bio kod psihijatra koja mi je propisala da pred takve situacije popijem bromazepam. Ona je divna doktorica i ne sumnjam u njene stručne i ljudske namere, ali bih zamolio Vas da me posavetujete da li je moguća i neka terapija koja će pomoći u prevazilaženju tih problema. Po njenim rečima ja sam napet i zabrinut, a pred emocionalno obojene situacije organizam tada reaguje. Student sam u Beogradu pred kraj fakulteta imam 24 godina.

Unapred zahvalan.

Poštovana dr Dragana,

molim Vas da mi odgovorite. Imam 25 godina i pre 5 godina sam počela osjećati simptome kao što su lupanje srca, drhtanje ruku, glave i tela u situacijama kada sam izložena promatranju drugih ljudi. Moja dijagnoza je f 40. 1 i po preporuci psihijatra koristim seroxat 30 mg dnevno već dva meseca i ksalol 0. 25 mg p. P. Uz psihoterapiju ali problemi su i dalje prisutni. Pre seroxata sam koristila zoloft a zatim flunisan koji mi takođe nisu pomogli. Molim Vas da mi kažete Vaše mišljenje, jer sam jako razočarana i bojim se da se nikad neću uspeti izlečiti od ovog poremećaja.

Unapred zahvalna!

Imam 27 godina. Pre šest meseci sam se onesvestila i od tada se plašim svih bolesti, a najčešće imam strah da ću se onesvestiti na javnom mestu.
Skoro sam ostala trudna i interesuje me da li je to normalno?

Poštovana dr. Dragana,
naravno da će mi biti drago da od Vas dobijem odgovor na davno postavljeno pitanje. Hvala Vam što ste mi predložili isto.
Još jednom ću postaviti pitanje!
Poštovana, nadam se da će te mi Vi pomoći da shvatim šta mi se dešava s' vremena na vreme. Konsultovala sam se u dva navrata sa neuropsihijatrima međutim nisam naišla na detaljnije objašnjenje već dobila odgovor da je to normalno u adolescentnom periodu i da je moj problem proces odrastanja. Meni ne deluje tako. Naime, imam 26.godina. Problemi su počeli sa 16. godina, a simptomi su sledeći. Prvi problem je usledio u školskoj učionici na času matematike kada sam se uplašila od mogućeg prozivanja da rešim zadatak koji nisam bila sigurna da bih umela da rešim. Počelo je blago zujanje u ušima, ruke su mi se hladile, trnule, nisam imala dovoljno pljuvačke u ustima i bila sam jako izgubljena. . . Kao da ne znam ni gde se nalazim ni ko su ljudi oko mene i činilo mi se kao da sanjam. Takav osećaj me je držao skoro 2 nedelje. Posetila sam lekara, međutim on mi je rekao da mi je krvni pritisak nizak i da je to posledica toga. Kasnije mi se taj osećaj vraćao prilikom napetosti. Tako da sam recimo na ulici i sretnem nekoga koga nisam nikako ocekivala tada i na tom mestu i pocinju isti simptomi, pa se prosto zapitam jesam li normalna i da li je taj zaista ispred mene i ja pričam sa njim, ili ja pričam u prazno i imam halucinacije. Zvuči neverovatno. U tom periodu trakođe sam imala i neopisive strahove od gužve, ljudi, neprijatnih situacija. Kako sam rasla sve manje sam se tako osećala i ti problemi su se izgubili, međutim sada kada se zamislim i razmišljam o tome što mi se tada dešavalo vraća mi se isti osećaj. Osećam se izgubljeno i uplašim se jako. Pre par meseci sam išla na neurološki pregled i lekar mi je rekao da moram kanalisati napetost, refleksi su mi neverovatni, jako sam nervozna.  Tada sam mu izložila isti ovaj problem o kome sada Vama pričam i on mi je rekao da je to propratna pojava jakog stresa.  Jedini veliki stres koji sam imala u životu jeste iznenadna smrt oca kada sam imala 13. godina, koji je naravno ostavio posledice. Takođe imam problema sa štitastom žlezdom, hormoni su u redu, ali imam nodusne promene koje često kontrolisem. . . Konstantno znojenje ruku, drhtavicu, jako lupanje srca, izrazito hladne ruke i stopala, crvenilo lica.  Ovi problemi me prate od malena i stalno su prisutni kada sam uzbuđena. U međuvremenu sam zavrsila fakultet, radim. .Nisam imala nikada teškoća niti problema u komunikaciji sa ljudima.  Jedino sama sa sobom, o njima teško pričam i iskreno se nadam da ćete mi pomoći da razumem šta mi se to dešava povremeno.
Unapred hvala!!!

Primećujem kod sebe već duže vreme da sam nervozna i da ću psihički oboleti zbog situacije u kojoj se nalazim, pa hoću da znam kako trebam postupiti i koji lek trebam primeniti za takvo stanje?
 Hvala

Poštovana dr Krasić,
 imam 33 godine i veoma sam iscrpljen i nervozan, imam problema sa spavanjem, čak i kada sam neispavan i premoren ne osećam se pospano, i nakon spavanja osećam se umorno, prag tolerancije mi je veoma nizak i vrlo sam razdražljiv, lako se iznerviram i tada mi sposobnost razmišljanja drastično opada, povećava mi se pritisak i to traje do otprilike sat vremena, ponekad imam osećaj kao nekog "propadanja" čak i u snu, prilično sam neraspoložen i bezvoljan, osećam neodredjeni strah (rekao bih od života i problema sa kojima se drugi lako nose), maksimalno izbegavam komunikaciju sa ljudima koji mi nisu potpuno bliski, inače sam stidjiv i imam veoma malo samopouzdanja i samopoštovanja, obratio sam se neuropsihijatru i on mi je odredio diagnozu depresije i već 10 dana uzimam ksalol (2 x1/2 i 1cela pred spavanje od 25mg), sulpirid tri puta dnevno, selen, santegal, pentovit i čekam uključivanje nekog antidepresiva. Doktor je privatnik i prodaje mi i preparate herblife i uključuje mi terapiju strujom kod koje su mi noge u vodi i pomoću katode i anode mi izvlači otrove iz organizma (aparat izgleda neozbiljno) . Da li je dijagnoza i terapija primerena po Vašem mišljenju i imaju li smisla ove dopune terapije ili služe da mi izvlači novac? Sumnjam da pomažu i da su neophodne. Da li da menjam lekara? Inače se osećam malo smirenije i bolje spavam (pre dve godine sam imao iste simptome i isti doktor mi je davao anafranil i osećao sam se odlično ali sam prekinuo terapiju nakon 3 meseca samoinicijativno) .

Da li možete da mi preporučite dobrog lekara koji sprovodi bihejvioralnu terapiju u Kragujevcu?

Poštovani doktore.
Moje pitanje je koliko je psihoza nasledna? Moji roditeli su ok nemaju neki psihološki problem, ali moj ujak po majci boluje, nisam sigurna ali mislim da je psihoza. Imao je težak život sa razvodom i niz drugih problema i došlo je do toga. Ja sam tad bila golema i sve sam to gledala, i kad sam dobila taj panični napad mislila sam gotovo i ja ću proživiti to. Prošle su godine od tada i svaki put kad ga vidim tu je taj strah. Inače sam anksiozna po prirodi ali sve to u granici koje kontroliram. Ne pijem ništa od hemiju funkcionišem, mislim dobro majka sam i supruga, ali eto taj strah lebdi oko mene. Niko drug u moje familije nema psihološki problemi, ni sa očevu ni sa majkinu stranu, samo ujak, koga sam volela puno a sad ga se plaši, ne njega nego negovu bolesti! Pa molim Vas da mi odgovorite na moje pitanje i neki svet.
Hvala vam!!

Poštovani,