Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Poštovani,
Moja je kćerka trudna četiri mjeseca sa jednim momkom koji je liječeni (a i dalje je na programima za odvikavanje) od alkohola i kokaina. Međutim kod njega se javlja sa vremena na vrijeme j aka želja za pićem i kokainom. On se isto tako nadljudskim naporom bori protiv te želje. Molim Vas možete li nam reći šta je najbolje u takvim momentima da on čini a šta mi (članovi porodice), da mu pomognemo u prebrođavanju takvih momenata.
Veoma ću Vam biti zahvalna na Vašem savijetu. Samra

Poštovani,

Šta može biti razlog mog konstantnog buđenja tokom noći na svakih sat ili dva? Tako spavam već duže od godinu dana. Imam 24 godine. Zaspim vrlo brzo i čvrsto ali koliko god bila umorna budna sam za sat vremena. Tablete mi ne pomažu, naravno da me umrtve ali ne pomažu da se ne probudim. Molim vas za bilo kakav savet i vaše mišljenje.

Hvala!

Poštovani,
Imam problem sa devojkom, tokom seksualnog odnosa ne uživa, da li imate neki predlog kako to da rešim...?
Hvala unapred.

Poštovani,
Zadnje 3 god stalno čupkam kosu, uveče pre 2sata ne mogu da zaspim a u zadnje vreme sam počela i da grickam nokte. Pila sam 3 meseca lexilium, 2puta po 3mg. I bilo mi je malo bolje. Imam muža i dete, sa njim imam skoro stalno neke nesuglasice, on hoće da bude sve po njegovom i kad nije u pravu, i ja sve to trpam u sebe i čupkam kosu, grickam nokte. Imam 23god. Pokušavala sam sa njim da razgovaram ali kada se opet desi neka rasprava on neće da čuje moje mišljenje, hoće da je samo on u pravu, i svi moji pokušaji padnu u vodu. Kažite mi šta da radim da prestanem da se nerviram i da ostavim kosu na miru jer za 50% se istanjila?
Hvala unapred.

Poštovana doktorko Krasić,
Da li mi možete poslati kontakt telefon na koji mogu da zakažem pregled kod Vas pošto živim u blizini Niša.
Unapred hvala.

Poštovani,
Koliko traje lečenje socijalne fobije i da li se ona može uspešno izlečiti, koja je najeefikasnija terapija i da li nestaju svi simptomi izlečenjem.
Hvala unapred.

Dragi doktore, molim Vas da mi pomognete!
Ja sam u braku deset god. a ukupno 15 god. smo zajedno. Dece nemamo, a razlog je azospermija kod mm. To smo otkrili krajem prve god. braka. Uvek sam mu pružala podršku, razumevanje i mnogo ljubavi. Nikada nisam insistirala na nečemu čega sam svesna da je nemoguće u našoj situaciji, ali on nikada nije uradio ni onoliko koliko može jednostavno nije se trudio da popravi rezultate, nije pokazivao želju da ide kod dr., ma jednostavno nezaintresovan, tako da sam ja uvek morala da mu pružam podršku, da ga dižem u nebo, da ga molim da ide kod urologa, da uzima terapiju... I pri tom da krijem svoju tugu od njega. Do pre pola god, mi je pokazivao ljubav, pažnju, kao i ja njemu, jer ga stvarno volim i nikada ni pomislila ne bih da ga ostavim zbog našeg problema (samo želim da uradimo sve da bi probali da dobijemo naše dete). Znači doktore uvek sam ja bila borac, a on po strani nezaintresovan. Ove godine sam uspela da dobijm i besplatnu vantelesnu oplodnju, a i kod muža je nađeno par pokretnih spermatozoida. Međutim doktore dragi, mm se iz dana u dan sve gore menja. Prvo je (pre 2-3meseca) počeo da spominje da je kod njega došlo do impotencije (što sam sigurna da je umislio) zbog terapije koju je uzimao samo tri meseca koju mu je dao iskkusan urolog dr. Sava micic, i prekinuo je sa terapijom sam i više je ne uzima. A ja sam krenula u postupak icsi. Dragi doktore, razmišljam ima li svrhe da se ja podvrgavam svemu tome kada on neće da uzima terapiju. Čudno se ponaša (poslednih par meseci). Čak sam ga našla na jednom sajtu gde se žene i muškarci dopisuju, traže ljubavnike.... Tu je čak stavljao i ljubavne pesme. Kada dođe s posla s eda za kompjuter i skoro i da ne ustaje, totalno je nezaintresovan za naš zajednički život. Ja sam dala sve od sebe i ne znam kako više da se ponašam. Non stop sam cile-mile oko njega i ponestaje mi snage, a puna sam tuge i očaja, što njemu ne pokazujem. Imam utisak da se ohladio od mene, a ja mu svaki dan pokazujem ljubav. A stvarno ga volim. Sve ređe imamo odnose i to ih imamo samo na moje insistiranje, a to je najviše 1-2puta mesečno. Čak me po nekad i odbije. A kada ih imamo bude stvarno divno. Ne znam šta se s njim događa i kako više da se ponašam. Ako prokušam da pričam s njim (inače je zatvorena osoba) odbije me i kaže ako ti se sviđa ovakav život - sviđa, ako ne onda zbogom. Doktore bila bih Vam do neba zahvalna kada bi ste me posavetovali kako dalje da se ponašam i šta da radim. Ja sam jednostavno u ovom braku sebe srozala, a njega digla u nebesa. Da li ima razloga da se i dalje borim i da li ću izdržati ne znam.
Unapred zahvalna zabrinuta supruga!

Poštovana dr. Krstić,
Javljam se kao jako zabrinuta majka koja nestrpljivo isčekuje da se vratite sa odmora. Imam dete koje ima 2,5 god i koje ima sledeće smetnje: u poslednjih desetak dana dete je preko dana jako razdražljivo i uznemireno, često se češe po glavici, kosi i očima a da pri tom na koži neme nikakve promene. Svojim češanjem on izazove tačkasta krvarenja. Nakon toga su počeli za nas mnogo veći problemi. Noću dete neprestalno ima trzajeve prstićima na rukama i nožicama. Nekada se desi da i celo telo zadrahti. I tu nije kraj. Posle nekoliko sati 2-4 od kad se uspava on u snu počne tako da vrišti da se savija, cima, udara rukama i nogama kod hoćemo da mu priđemo i uzmemo ga, baca se levo desno i neprestano vrišti 5-15 min. Scena koji doživljavamo je gora od najstrašnijih horor filmova. Molim Vas pomozite nam bar savetom i Vašim mišljenjem! Dobili smo informaciju da radite tek od 7. Maja i u očaju Vas ovako kontaktiramo.
Unapred hvala!

Poštovani,
Interesuje me da li postoje antidepresivi koji ne smanjuju seksualnu želju. Moj muž pije, po savetu svog psihoterapeuta seroxat i trixifen već oko 1.5 godinu i osim impotencije, skoro da je potpuno izgubio i želju za seksom. Konkretno me interesuje da li postoji njihova zamena lekovima koji nemaju ovaj sporedan efekat.
Hvala

Poštovani,
Imam 25 god, dvoje male djece, situacija u glavi mi je katastrofalna. Radila sam nalaz krvi i mokraće misleći da sam bolesna, i nalaz je bio savršen što bi rekla doktorica. Rekla i je da je to jedan od oblika depresije al sam toliko u nevjerici i ne mogu da razumijem, ako sam zdrava zašto mi se manta, ne mogu da jedem, želudac me boli, manta mi se kad hodam, ponekad mi i zuji u ušima, ništa mi se ne da. Dala mi je Xanex ali to mi samo pomogne da se ne tresem, ruke i brada. Doktorica je rekla da sam organski zdrava i da odem kod psihijatra, no meni lete samo crne misli glavom, da sam bolesna smrtno, da je muž bolestan, na svaku bol reagiram kao da umirem, djecu konstantno pipkam... Daj mi molim Vas recite da li sam stvarno depresivna i zdrava. Ništa drugo nisam radila od nalaza, osim uobičajenog pregleda kod liječnika opće praksa, slušala mi je pluća, tlak, ekg, nalazi, i nemam apsolutno nikakvih smetnji. . .
Hvala unapred.

Poštovana i draga doktorice,
Imam problema sa strahovima. Bojim se mraka i kada sam sama u kući. Uvek mislim da me neko posmatra kroz prozor ili da me prati. Od straha uvek plačem. Interesuje me šta vi mislite o svemu ovome i kome da se obratim za pomoć.
Hvala u napred!

Poštovani.
Imam jedno pitanje. Kako da skinem brata sa heroina? Išao je kod vorobjev-a u zemun i ugradio implant na 3 meseca ali se vratio poroku!
Unapred hvala....

Poštovani doktore,
Već dve godine bolujem od paničnog poremećaja, godinu dana sam pila Ciplerex i po potrebi Xanax i bilo mi je dobro, kada sam prestala da uzimam terapiju sada imam opet napade, pijem po potrebi Xanax a i hoću bebu. Šta da radim?
Hvala.

Poštovani doktore!
Prije od mjesec dana sam Vam poslala moje pismo, ali bez odgovora, pa se nadam da će te mi sad odgovoriti. Imam 54 godine i živim u inozemstvu. Moji problemi su počeli prije 4 godine, kada sam izgubila roditelje i to u jednoj godini. Bila sam prisutna kada mi je otac umirao i sve je to djelovalo jako na mene. Poslije toga počeli su moji zdravstveni problemi iz kojih se ne mogu nikako izvući. Unazad tri mjeseca moje stanje se pogoršalo na način (kojeg ću vam ukratko opisati) tj. moje tegobe. Počelo je prvo sa stomačnim problemima, mučnina u želudcu, nagon za povraćanje, zatim dobivam paniku, nakon čega imam potrebu da idem na wc i onda dolazi do onog najgoreg stanja kada djelomično gubim svjest. I od tada nalazim se u strahu i panici iz koje nikako da izađem. Obavila sam neophodne pretrage i nije mi utvrđeno organsko oboljenje. Ostalo mi je još da uradim gastroskopiju. Koristim omeprozol, sertralin i atarax za smirenje. Ove ljekove koristim već oko 2 mjeseca, ali ne osjećam da mi je bolje od njih, moje zdravstveno stanje kao da se još više pogoršalo.
Unaprijed zahvaljujem. Pozdrav.

Počituvani.
U 5. sam mesecu trudnoce. Trudnoća mi je uredna. Bilo je na početku neko krvarenje ali doktor mi je rekao da je sve u redu sa plodom da je to hormonski poremećaj. Pila sam utrogestan tako da se sve sredilo. Od tada, ima nekih tri meseca pa do sada pojavile mi se neke psihičke smetnje. Od pretrpenog straha zbog toga da ne izgubim bebu, imam problema sa spavanjem i sa paničnim napadima. Ne spavam uopšte. Kada idem na spavanje doživljavam veliki strah, poče da me hvata panika da će da mi se desi nešto. Srce počne da mi kuca Veoma brzo, utroba mislim da mi se prevrće, celo telo mi je zategnuto, nedostaje mi vazduh. To traje celu noć tako da kada ustanem veoma sam umorna i nedostaje mi snage. Plus zadnjih mesec dana imam sukrvicu iz nosa. Ne znam šta da radim ali ovako više ne mogu.
Hvala unapred na odgovoru.

Poštovani,
Bolujem od neurotske depresije već duži niz godina, lečena sam u par navrata. Poslednji tretman počela sam pre 6 meseci i tearapija mi je samoprozak 60mg. Naime imam preteran višak kg (oko 120 na visinu od 160cm) i dobila sam dijabetes tip 2, pa je prishijatar insistirao samo na prozaku. Meni nije dobro. Ja i dalje jedem preterane količine hrane a nivo šećera merim ponekad i užasno je visok. Kada sam se lekaru obratila, on je dopisao " biulimija" i rekao da nastavim s terapijom i krenem na sport itd. Ja nemam volje ni za šta, a kako izdržavam porodicu i imam loš brak i tešku situaciju, ja nemam snage da se borim za sebe, a sebe ni ne volim. Da li imate ideju kakva bi mi terapija pomogla, možda ova kognitivna ne radi ili treba da imam strpljenja? Kako da se uideim da je dijabetes bolest? Meni je to sve kao igra, pomalo uživam u tome da mi propadaju krvni sudovi i da ću umreti u nekim mukamka, jer mi se defacto ne živi. Molim Vas pomozite mi. P. S. Nalazim se u stranoj zemlji pa nemam terapiju kakva mi treba, naime psihijatar samo daje recepte a mlada psiholog terapeeut priča samnom ponekad. Da li da se obratim tom psihijatru, sramota me je... Kako da se sprečim da ne jedem tako opsesivno i ludački? Molim Vas pomozite mi (ja ne povraćam, samo jedem, što više i što brže, a vrsta hrane je nebitna)
Pozdrav i molim Vas da mi ogdovorite. Hvala.

Poštovana dr. Dragana Krasić,
U jesen prošle godine u Vašem odgovoru na moja pitanja savetovali ste me da pokušam postepeno odvikavanje od bromezapama 1,5 mg koji pijem svako jutro jednu pilulu protiv anksioznosti. Pošto mi je sada mnogo bolje stvarno bih hteo da prestanem da pijem lek. Da li možete da date šemu, plan postepenog odvikavanja. Lek pijem skoro dve godine.
Unapred zahvalan. Srdačan pozdrav, Jovan Zorić

Poštovana doktorka Krasić,
Hteo bih da dođem kod Vas na pregled pošto živim u okolini Niša. Da li je to moguće i ako jeste kako da Vas kontaktiram?
Hvala unapred.

Poštovana,
Moj muž (50 godina) pati od depresije već 10 godina. Živimo u Severnoj Americi. Bio je kod raznih lekara, psihologa i psihijatara, i dijagnoze su bile različite: sve od psihomatskog stanje do hronične depresije. Poslednja dijagnoza je endogena depresija, sa povećanom senzitivnošću (osjetljivost na zvuk, dodir, jako svetlo). Zaključak je bio da izlečenje nije moguće, ali da se može pomoći antidepresivima (za poboljšanje raspoloženja) i antipsihoticima (zbog preosetljivosti na stres). Probao je lečenje sa više vrsta lekova (ssri, mao, litium, zypraxa). Ssri su delovali dobro prvih par meseci, ali se onda opet vraćao na staro stanje. Zypraxa kao antipsihotik ga je činila još više razdražljivim i ljutim. Od velike upotrebe lekova je dobio masnu jetru, pa je lečenje lekovima morao da prekine. Prošao je i kognitivnu terapiju, koja mu je pomogla da promeni način shvatanja problema, ali simptomi su ostali isti. Njegovi simptomi su: česte glavobolje, bolovi u leđima i vratu, loše raspoloženje, umor, razdražljivost, sve mu pretstavlja problem i daje stres, potrebno mu je da bude sam i da se psihički odmori, izbegava drustvo. Mora da se psihički pripremi ako treba da popriča sa mnom ili decom, ali nakon desetak minuta je već umoran i dobija lupanje srca od samog razgovora. Radio je ct glave i vrata i sve je u redu. Neurološki pregled je u redu. Krvna slika je u redu. Inače je jako dobar kao otac i muž, razume nas i pomaže koliko je u njegovoj moći. Prijatelji ga vole i cene, iako sa njima ne provodi toliko vremena kao pre bolesti. Brine me to što su naša maloletna deca (12 i 16) poprimila neke njegove simptome (žale se stalno na bolove), a njegovo stanje loše utiče i na mene i poprimam negativno raspoloženje. Sve to utiče da naša porodica pada sve dublje u začarani krug. Koje je vasše mišljenje i da li mi možete dati savet?
Unapred Vam hvala.

Poštovani,
Moje pitanje Vama je u stvari vezano za mog momka. Ne uspevamo da imamo odnose jer on nikako ne može da održi erekciju. Sve bude ok dok ne treba da krenemo sa odnosom, a onda mu erekcija spadne. Da li je to na nervnoj bazi? Koliko je ozbiljno? I da li postoji rešenje?
Hvala unapred.