Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Poštovana,
Ja bih postavila pitanje, ali za moju baku je vezano. Ona se već drugo leto žali na karakteristčno, za nju, vrelinu tabana (ali samo leti) i osećaj da joj gmižu mravi po podkolenicama. Nema nikakv drugi simptom. Inače nemam nikakve druge tegobe na koje se žali. Meni bi značilo i da me uputite kod koga da je vodim na pregled, jer joj je na zadnjem pregledu bila prepisana th za schizophrniju (što je i meni kao laiku nelogično za medalju, složićete se).
Unapred zahvalna unuka Jelena

Poštovani, već duže vreme imam strahove praćene jakim napadima panike. Veoma sam svestan šta mi se događa, ali prosto ne umem da se izvučem iz ove situacije. Pretpostavljam da problem leži u traumi koju sam imao u periodu nakon 16. Godine života. Naime dugo sam bolovao (1 godina) dok mi nije otkriven m. Hodgkin od kojeg sam uspešno izlečen još pre 7 godina na vma metodom tmćh. U ovom sedmogodišnjem periodu nakon izlečenja suočavao sam se nekoliko puta sa tim stanjem straha, depresije i konstantnim napadima panike koji se manifestuju kroz vrtoglavicu, prenaglašene reflekse, lupanje srca, izbezumljenost i sl. To bi obično trajalo po šest meseci otrpilike. Uvek sam oklevao da potražim 'pravu' pomoć, odlazeći umesto toga kod doktora različitih specijalnosti, od kardiologa, neurologa, pa sve do oftalmologa (koji je na preporuku neurologa jedini otrkio nekakvu divergenciju desnog oka, ali cenim da u tom grmu ne leži zec i opravdanje za vrtoglavice i ostale simptome koje imam) . Naravno, na svim ostalim pregledima su nalazi bili medicinski rečeno b. O. Elem, ono što mene tera da vam se obratim jeste činjenica da, logično ili ne, svaki put simptomi neuroze postaju sve jači, tj. Sve manje podnošljivi. Tokom ovih godina sam mislio da ih mogu sam prevazići, ali to očigledno nije moguće te vas molim za pomoć? Unapred zahvalan.

Poštovana,
Moj muž se leči od 2000 godine. Posle rata. Prvo se suočio sa problemom nesanice i zastrašujućih snova (dešavanja iz rata) kasnije su nam objasnili da su to, flash backovi, zatim se sve to odrazilo na pritisak, koji je znao da bude 230/170. Lečili su ga bensedinom i objašnjavali da je nervozan, da ima nizak prag tolerancije. Svestan da mu je potrebna pomoć, obratio se lekarima i konstatovali su da ima tzv. post stresni ratni sindrom. Ležao je u klinički centar na psihijatriji mesec dana, dijagnoza je potvrđena. Sobzirom da je policajac sa tom dijagnozom ne sme raditi pa je već 2.5 godine bez prekida na bolovanje. Zanima me Vaše mišljenje? Šta me možete posavetovati? Terapije se smenjuju, menjaju. U zavisnosti kad se njegov organizam navikne i postane imun. Pio je lorazepam, bensedin, eftil, maprotilin, asentru, seroxat. Više i ne znam šta sve nije pio. Za spavanje, za smirenje, za depresiju.  I obavezmo za pritisak, i pored sve terapije i 20mg monoprila njemu zna da skoči pritisak na 230/160.  Mislim da ako ovako nastavi, sa naglim promenama rasploženja, ja ću baiti sledeći pacijent: (ima li kakva klinika koja se bavi isključivo ovim problemom?
Unapred zahvalna!

Poštovana dr,
Postala sam zavisnik tablete ksalola 1mg. Probala sam da pređem na manju dozu, međutim organizam mi ne prihvata, traži češće uzimanje tableta. Pijem ga 3 puta na dan, a ponekad i više. Šta da radim?
Hvala unapred.

Poštovana,
Moeto prasanje e da li nedostatokot na seratonin može da predizvika depresija i anaksioznost i da li postoi bezbedeno nadopolnuvanje na ovoj hormon i da li žena što doi može da go pie toa i ako sakate objasnete.
Pozdrav od Makedonija

Poštovana,
Ukratko-bila sam narkomanka, 2 god., sada apstiniram godinu dana, dobro mi je, uzimam antidepresive, mislim da mi oni stvarno pomažu. Vraćam poverenje roditelja, imam poverenje momka, koje mi puno znači, pokušavam i jako se trudim da vratim sve u normalu, ne u pređašnje stanje nego u jedan normalan život u kojem sam ja zadovoljna i ljudi oko mene. Ali ja to sve radim još uvek pod kontrolom roditelja, imam 25 god, i ne smeta mi, shvatam da se boje, ali moji prijatelji su me odbacili. Meni su prijatelji moji roditelji i moj momak. Ali sve moje drugarice, njih 3, sa kojima sam odrasla jednostavno ne žele da se druže samnom, kažu da sam ih slagala. Klasična slika narkomana. Ali opet ja sam se jako namučila da dođem dovde i čeka me duga borba, ali mi jako bude žao kada poželim da popričam sa nekim onako "ženski", ispijanje kafe. Mama mi dosta pomaže i tu je, ali nije to to. Momak mi živi u Nemačkoj pa sa njim provodim sate i sate pričajući telefonom, on me dosta ispunjava, ali kako neko može da živi bez prijatelja?! Plašim se da nikada neću imati prave prijatelje.  One što sam ih stekla u detinjstvu su nestala.
Hvala unapred.

Poštovana,
Živim u Boru imam 33god. i imam probleme sa strahom koji traju već šest godina. Proverio sam sve što je moguće radio sam magnetnu rezonancu, dopler krvnih sudova, kompletnu krvnu sliku, lučenje hormona i štitnih žlezda, i obišao sve moguće ustnove od vma, klinickog centra, Laza Lazarević pa do ostalih privatnih klinika. Posle svih ovih provera, dijagnoza lekara je bila panični poremećaj, agorafobija i depresija. Od lekova sam pio: rivotril, sulpirid, flunirin, seroxat, xanax, propanalol. Prvo su mi na vma prepisali rivotril i flunirin koji sam pio nekih 3god. Pošto efekta nije bilo javljam se u ustanovu Laza Lazarević i tamo mi prepisuju terapiju rivotril, seroxat i xanax. Uz odlazak na psihoterapiju kod dr. Milana Latesa. Prilikom odlaska na bihejvioralne terapije simptomi su mi se smanjili i stanje mi se dosta poboljšalo. Zbog pekida bolovanja i obaveze posla 2005god. Prestao sam da odlazim na terapije koje sam imao svakog utorka u Beogradu. Kako sam prestao sa terapijama stanje mi se sve više i više pogoršavalo. Trenutno stanje mi je takvo da ne mogu izaći nigde iz kuće, u glavi su mi stalno crne misli kako ću umreti, ugušiti se i poludeti, uvek mora neko od roditelja da bude uz mene. Simptomi koje osećam su: ubrzan rad srca, vrelina u telu, preznojavanje, gušenje i misli da ću poludeti. Trenutno pijem rivotril 2/1 asentra2/1 i ksalol jednu po potrebi. Želim da mi kažete šta bih trebao uraditi i koju terapiju da pijem kako bih ponovo mogao krenuti na bihejvioralne terapije koje sam imao u Beogradu, jer trenutno ne smem izaći iz kuće a ne otići negde Van grada.
Unapred zahvalan!

Poštovana,
Mnogi ljudi kažu da sam negativna, da ne znam sa ljudima, moji me zovu mrgud. Često gubim pozitivno raspoloženje, za sitnice plačem, postala sam preosetljiva jer su mnogi skoncentrisani na moj život. Izgubila sam volju za učenje, ne mogu da se skoncentrišem na ispit. Mislim da mi nedostaje hormon sreće. Šta da radim?
Hvala unapred.

Poštovani,
Ne vidim drugi način nego da se ovako obratim za savet. Jako sam potištena, jako umorna, nemam volju ni za šta, osećam se kao u klopci. Moj dan izgleda ovako. Ustanem oko 5:30, i moram se spremiti do 6:05 jer tada imam autobus i od 8h radim. Na poslu sam do 17h i u povratku mi treba 2h da se vratim kući. Pri svemu tome radim 3 godine u jednoj jakoj banci preko omladinske zadruge i tu trpim milion nepravdi. Neke se direktno tiču mene, a nekima sam svedok. I pri tome sav sistem vrednosti koji si godinama mukotrpno gradio-da ne treba da lažeš i kradeš i budeš licemeran, drzak i bezobrazan pada u vodu. Plata je 20000 dinara mesečno za 9h rada svakog dana. Pri tom postoje pritisci na svaka 2 sata u vidu preseka da nadređeni dobiju broj koliko si uradio. A plašim se odustati od njega jer samo sebe izdržavam. Kod kuće je takođe napeta situacija. Ja živim daleko od posla. Uzgred, put me jako umara. Živim u kući sa bratom i ocem. Nikada im nisam bila važna. Moj otac ima stav da su muška deca deca. Žensko će se udati i otići iz kuće, otarasiće ga se. I tu sledi nepravda za nepravdom. Situacije koje te dovode do apsurda. Gubim volju za najsitnijim stvarima. Prestala sam da vodim računa i kako se oblačim i da li sam uredna. Ja koja sam se uvek užasavala neurednih ljudi postala sam jedna od njih. Imam dečka koji je jako dobar prema meni i svima ostalima. Ali on mi ne može pomoći. Pre par godina sam imala ovakav period samo što je depresija kraće trajala i otišla sam u krunsku, na studentsku polikliniku kod doktorke psihijatra. Dala mi je lekove. Flunirin i ksalol. Sećam se da mi je bilo bolje. Ksalol me uspavljuje i otupi što nije loše, ali uspavljuje i ne smem ga koristiti za posao-eto opet sam u zamci. Treba mi Vaš savet kako mogu da se izlečim. Izvinite što Vam ovako opširno pisem. Ali pokušala sam da u kratkim crtama dam opis onoga što me muči. Ako Vam ne bude teško, molim Vas, da mi odgovorite.
Hvala najlepše! Marija

Uzimao sam heroin 18 godina, uključujući i ostale opijate, trenutne pauze po 2 do 4 meseca naravno sa uzimanjem trodona, bensendina lamala, alkohola extazija itd. Sada sam na metadonskom programu skoro 4 meseca sa dozom od samo 40mlg. Osećam se mnogo bolje, ali sa malom dozom nervoze koja se javlja pridveče. Šta da radim?

Poštovani doktore,
Bila sam narkoman, heroinski zavisnik 2 godine. Apstiniram tačno godinu dana. Od lekova koji su mi prepisani pijem Bensedin i Antidepresive, zoloft i tritiko, jer je testovima koje sam radila utvrđeno da bolujem od srednje teške depresije koju su naveli i kao uzrok mog heroinskog uživanja. Zoloft pijem ujutru a tritiko uveče, a bensedin od 10mg 1, 1, 2. Ja imam nenormalno lupanje srca, toliko strašno da mi se nekada čini da ne mogu da dišem. Svoje nokte na rukama ja ne mogu da nalakiram koliko mi se tresu ruke, osim toga ponekada ne mogu da gledam ljude u oči jer mi se čini da imam tikove. Samo mi nemojte reći da radim eeg i da idem na nmr, bila sam: doktorka sve to prepisuje lekovima. Da li je moguće da sam ja sada navučena na bensedin i da on više ne deluje, ne smiruje me? Da li bi trebalo da pokušam sa nekim drugim lekom? Th. Antidepresivima stvarno super deluje ali šta da radim sa ovim nus pojavama ili kako već da ih nazovem?

Milica

Pozdrav.

Imam dijagnozu f 40, poremećaj ankcioznosti i agorafobije. Imam dete od 9 meseci. Pre 4 meseca sam prvi put počela da pijem cipraleks i ksalol i bila sam savršeno. Okolina je bila u čudu, ali pre mesec i po sam saznala da sam u drugom stanju i naravno, odmah prekinula sa svim. Nemam strahove, za sada, ni panike ali se jako loše osećam, bezvoljno, mučno, sam sa detetomdo 4 popodne, ne mogu da se pomerim, masa i svetlo me jako iritiraju, sve po starom. Imate li savet neki?

Hvala unapred.

Poštovana,

mojoj majci je postavljena dijagnoza f43. 2. Izuzetno je promenljivog ponašanja, periodi depresije se smenjuju sa periodima agresivnosti. Možete li mi reći više o njenoj dijagnozi i šta se treba poduzeti da bi joj bilo bolje?
Hvala unapred pozdrav

Poštovani,
molim vas za pomoć. Pišem vam ko zna koji put i veoma sam vam zahvalna na izdvojenom vremenu i odgovorima. Danas sam se jako uplašila kada me je počelo probadati, i stezati u grudima. U levoj ruci sam osećala kao neku težinu, i nisam mogla udahnuti. Ali sve ovo su i simptomi anakcioznosti sa kojom se borim, međutim sad je bilo drugačije. Obično mi trnu ruke, a sad sam osećala kao težinu i to samo u levoj ruci. Takođe mišić na levoj dojci je sve vreme igrao, zapravo to izgleda kako kad bi srce odsakalo, vrlo je neprijatno i uznemiravajuće. Molim vas, recite mi kako da razlikujem simptome? I šta bi trebalo da uradim? Od lekova pijem 1/4 propranolola (i retko bromazepam, samo kad baš moram). Na koji način me štiti ovaj lek?

Molim vas za odgovor.

Poštovana,
Imam problema stalno strahujem od nečega da će mi se desiti, sve me boli stalno sam napeta guši me u gudima i to me guši nigde mi se ne ide nervozna sam ne znam šta da radim ne mogu da se opustim nikako imam ćerku 7 god nemogu da se opustim da uživam sa njom da idem u šetnju jer meni nije dobro ja sebi to uvrtim u glavu. Molim Vas ako možete da mi pomognete.
Hvala unapred.

Poštovana,
Imam 38 god i dve god unazad pijem Bromazepam 1.5mg dva puta dnevno i Zoloft ujutro jedna 50mg. Terapija je svakodnevna, dobila sam terapiju od psihijatra jer sam imala jake vrtoglavice, stezanje u ramenom delu mišića, mučnine, strah od bolesti, i još puno toga, dg. Anksioznost. Međutim kada sam počela da pijem te lekove imala sam 60 kg i vrlo lepo sam izgledala. Sada nakon 2 god korišćenja ovih lekova ugojila sam se 20 kg. Da li je apetit nastao od zolofta i bromazepama ili nešto treće.
Pozdrav i hvala unapred.

Poštovana,
Molim za pomoć. U vezi sam sa dečkom već godinu dana, on ima 32 a ja 25 god. Naime, na početku veze mi je ispričao da je ranije imao problema sa drogom i da je to prevazišao, za to nije znala ni njegova porodica ni prijatelji, već samo oni iz kruga ljudi sa kojima se viđao isključivo radi konzumiranja droge. Rekao je da želi da znam i to jer želi da provede život samnom, da želi brak i potomstvo samnom. Sve je bilo uredu do pre neki dan, kada sam primetila promene u njegovom ponašanju, naravno izgledu (očima pre svega...) kada sam pitala da li se ponovo vratio drogi prvo je oštro negirao, da bi kasnije priznao, rekao da je u pitanju bio samo izlet i zakleo se da se to neće ponoviti. Ja ga jako volim i imamo divnu vezu, ali sam izgubila poverenje u njega. Naravno, rekla sam mu, ako ponovi to još jednom, naša priča je završena, ostaviću ga. To ću sigurno i uraditi, bez obzira na svu ljubav koju osećam prema njemu. Javljam Vam se iz čistog očaja, stvarno sam jako razočarana. Da li mislite da je moguće da je to bio samo izlet i da se neće ponavljati, da li da odmah prekidam... Samo me posavetujte, zanima me još nečije mišljenje... Bilo kakav odgovor bi mi puno značio.
Hvala vam.

Poštovana,
Izgubila sam tlo pod nogama, izgubila sam volju za život, u strašnoj sam depresiji. Izgubila sam muža pre godinu i po, kako vreme prolazi, meni je sve teže i teže, ne izlazim iz kuće, neću nikoga da vidim, a imam 12 godišnju ćerku, i mislim da moja depresija negativno deluje na nju. Svesna sam toga, ali si nemogu pomoći. Tonem. Molim za pomoć, neki savet, bilo šta.
Hvala unapred.

Poštovana,
Da li mi možete reći nešto o f83-mešoviti specifični poremećaji razvoja?
Unapred zahvalna!

Poštovana,
Imam 38 god, jedan problem. Svakodnevno sam vrlo aktivna, imam puno obaveza, ustajem u 6 ujutru/navika, mada do 15h sam izuzetno zauzeta psihički i fizički. Ne pijem nikakve lekove i nikada do sada, zdrava sam ali problem je što dosta spavam. Svaki dan od 15 do 19h moram da spavam i to mi prija mada u tom periodu imam dosta obaveza ali ja jednostavno se izolujem u sobu i spavam. Ne dozvoljavam da me niko budi i prilikom buđenja sam jako nervozna, ako me neko probudi ranije. Potom sam aktivna još 4 sata i opet noćni san sve do ujutru. Čini mi se da mi smeta što toliko spavam, nerviram ukućane ali jednostavno drugačije ne mogu. To traje zadnjih 20 god. Da li je u pitanju neko oboljenje, ili nešto drugo... Od 24h provedem 13 do 15h u snu.
Hvala unapred.