Poštovani, Ne vidim drugi način nego da se ovako obratim za savet.

Poštovani,
Ne vidim drugi način nego da se ovako obratim za savet. Jako sam potištena, jako umorna, nemam volju ni za šta, osećam se kao u klopci. Moj dan izgleda ovako. Ustanem oko 5:30, i moram se spremiti do 6:05 jer tada imam autobus i od 8h radim. Na poslu sam do 17h i u povratku mi treba 2h da se vratim kući. Pri svemu tome radim 3 godine u jednoj jakoj banci preko omladinske zadruge i tu trpim milion nepravdi. Neke se direktno tiču mene, a nekima sam svedok. I pri tome sav sistem vrednosti koji si godinama mukotrpno gradio-da ne treba da lažeš i kradeš i budeš licemeran, drzak i bezobrazan pada u vodu. Plata je 20000 dinara mesečno za 9h rada svakog dana. Pri tom postoje pritisci na svaka 2 sata u vidu preseka da nadređeni dobiju broj koliko si uradio. A plašim se odustati od njega jer samo sebe izdržavam. Kod kuće je takođe napeta situacija. Ja živim daleko od posla. Uzgred, put me jako umara. Živim u kući sa bratom i ocem. Nikada im nisam bila važna. Moj otac ima stav da su muška deca deca. Žensko će se udati i otići iz kuće, otarasiće ga se. I tu sledi nepravda za nepravdom. Situacije koje te dovode do apsurda. Gubim volju za najsitnijim stvarima. Prestala sam da vodim računa i kako se oblačim i da li sam uredna. Ja koja sam se uvek užasavala neurednih ljudi postala sam jedna od njih. Imam dečka koji je jako dobar prema meni i svima ostalima. Ali on mi ne može pomoći. Pre par godina sam imala ovakav period samo što je depresija kraće trajala i otišla sam u krunsku, na studentsku polikliniku kod doktorke psihijatra. Dala mi je lekove. Flunirin i ksalol. Sećam se da mi je bilo bolje. Ksalol me uspavljuje i otupi što nije loše, ali uspavljuje i ne smem ga koristiti za posao-eto opet sam u zamci. Treba mi Vaš savet kako mogu da se izlečim. Izvinite što Vam ovako opširno pisem. Ali pokušala sam da u kratkim crtama dam opis onoga što me muči. Ako Vam ne bude teško, molim Vas, da mi odgovorite.
Hvala najlepše! Marija