Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Poštovana, dr. Dragana,
Imam 37 god. Muža i dete od dve godine. Mnogo sam nervozna, napeta, stalno mi se plače, i u stomaku osećam nervozu. Muž počinje da sumnja da imam drugog jer nemam interesovanja za njega. Već dve nedelje je to toliko naglašeno da smeta i meni, za druge da ne pričam. Postala sam ljubomorna, zavidna, niko mi nevalja. Popijem po nekada bromazepan, jer ne volim da pijem lekove. Da iskoristim priliku da Vam se zahvalim, dovovodila sam dete na razvojno praćenje kod Vas, slušala sam Vaše savete i uspešno završili s tim.
Pozdrav i hvala. Borka

Poštovana,
Moji problemi počinju sa alergijom koju sam dobila 2005. na lek bactrim. Reči lekara u hitnoj su bile da je dobro Što nisam zaspala jer je alergija krenula na srce, ne spolja, i da bi se ugušila. Isprimala sam puno Sinopena u inekcijama i dugo išla kod kožnog lekara zbog crvenila na licu. Od tada su počeli problemi. Ubrzan rad srca, visok pritisak, naročito srčani, znojenje, neka strepnja kao da mi podrhtava celo telo, vrtoglavica. Od analiza sam uradila: ekg, ultra zvuk srca, holter pritiska. Sve je to bilo dobro, ali posumnjali su na štitnu žlezdu. Analize krvi i ultra zvuk su opet bili u redu. Onda sam ja počela da osećam sve ove gore navedene simptome kad negde odem, u prodavnicu, kod lekara, na roditeljski sastanak, u grad. Da bi posle dužeg vremena počela da izbegavam da negde dalje odem sama jer sam se plašila da će mi biti loše. Na moj zahtev prošle godine u Maju tražila sam uput i otišla psihijatru. Prva dijagnoza je bila: socijalna fobija. Od lekova sm dobila: ksalol 0,25 ujutru i uveče i bromazepam ujutru 1,5 uveče 3 mg. Tako tri nedelje. To mi je poboljšalo san ali sve ostalo je ostalo isto. Nisam napomenula da sam izgubila 6 kilograma. Na kontroli mi je određena dijagnoza: panični poremećaj. Osam meseci sam pila: Asenra 25mg ujutru i ksalol 0,25 dva puta dnevno. Stanje se poboljšalo. Onda mi je posle osam meseci moj lekar opšte prakse rekao da postepeno počnem da smanjujem asentru da bi prestala da je pijem jer može da mi šteti. Tako sam i uradila bez konsultacije sa psihijatrom. Verujem da sam pogrešila. Sada opet loše spavam, budim se noću uznemirena, kad odem u prodavnicu, apoteku, školu, gde god se malo duže zadržim kreće isto: vrtoglavica, znojenje, uznemirenost, strah da će mi biti loše, pritisak. Život mi je postao jako nekvalitetan mada se trudim da se to ne vidi i još uvek nekako uspevam u tome. Inače imam 35 godina, dobar brak, dvoje dece, solidan život, i ništa od toga mi nije problem. Molim Vas ako ste u mogućnosti odgovorite na moje pismo.
Unapred zahvalna!

Pozdrav i poštovanje,
Ja sam opet ona devojka 26 godina što sam tražila teku tabletu za traumu, ok htela sam da Vam kažem kako sam se da kažemo razbolela, imala sam jedan problem sa jednon osobom i svađala sam se i on me je udario i ja ja sam se uplašila mnogo od udarca jer nisam očekivala to, ali sutra dan nisam se osećala dobro imala sam vatru na vratu i u želudcu nije mi bilo lepo onako kao neka muka, i otišla kod ljekara on mi je dao Bensedin i Paracetamol imala sam pritisak krvi 145, ali onda smirila sam se, ali posle nekoliko dana nisam se osećala dobro ponovo opet kao neka mučnost u želudac i na vratu i jako napeta i otišla ponovo kod ljekara on mi je rekao da mi je nervena baza i dao mi je eglonil za smirenje, onda počela sam da pijem to rekao mi je da trebam da pijem 5 nedelje to i renisan za želudac ali onda ja slučajno pitam jednu osobu šta znači nervena baza jer bila sam mlada imala sam 24 godina, i toliko napeta nisam bila nikad i čudila sam se i zato pitala sam tu osobu šta je nervena baza, onda ona mi je rekla da je jako opasna dolaze jako ružne misli i tera te puno stvari da radiš što ne trebaju na primer da se ubiješ ili nešto drugo, uglavnom je strašno, i onda ja to stavih te njene reči ne znam ni ja sama kako ušli su mi u glavu i počela da se plašim od ludila jer mislila sam da ću da izludim onda ako počnem da mislim na samoubistvo ili nešto drugo onda stvarno sam počela tako uz tu stresnu situaciju da nosim uz taj taren i loših misli za samog sebe loših ideja onda stvarno sam se razbolela, nisam smela izaći od kuće pogotovo kad bih videla one neke ljude koje imaju problem psihički plašila sam se počela sam da zamišljam kao ja sam to prosto jako sam počela da se plašim jedva bih izašla od kuće sva sam počela da se tresem kad bih izašla i da se znojim nisam bila više lepo koncetrisana kao pre u društvo kad sam izllazila i zato sam se povukla i sedela sam kod kuće, imala strah svaka moja misli počela da se pretvara u strah kao da stvarno će se desiti to uopšte nisam bila dobro, onda otišlla kod psihijatra on mi je rekao nemaš ništa samo ti je ušlo nešto glupo u tvojoj glavi i sam ti je nekako kao kompleks to ali pročieti i dao mi je demetrin da pijem to sam pila neko vreme ali ostavila jer nije mi pomazao iste misli u glavu i strah, onda pila sam citolopram i on ništa nije pomogao onda rivotril i neke druge tablete a sada samo pijem evo 2 meseca i Xanak malo bolje mi je. Ali ipak opet onako kao pod strah, kao da stojim, nisam kao što sam bila onako bez kompleksa, san mi se napravila ovo kao neka trauma zato sam tražila neku tabletu za traumu, videla dam na jednu stranu da Hrvatska je otkrila tabletu za traumu ali to je neki Prepanolol se zove i to sam pila i još uvek nekad pijem u pola propanolola i xanax 0,5 mg je xanax, i malo bolje mi je ali rekoh još uvek ono ko sa kompleksom izlazim osećam nekad opet strah opet znojim se kad češće izlazim onda mnogo bolje ali kad ne izlazim onda kad hoću da izađem jako loš osećaj ili kad idem mnogo daleko od moje kuće jako mi je ono strah kao da ću da propadnem u zemlju nisam ono zdrava kao nekada recimo kao pre 3 godina uvek one reči jako su me uplašili kad sam to čula i počela da se plašim od ludila, jer kao ta osoba je bila nekad tako bolesna i onda meni pričala njenu bolest kako se osećala i onda mi je rekla isto si bolesna kao ja kad sam bila bolesna zato sam se uplašila kad mi je pričala dugo vreme kako se ona osečala, zato Vas molim da mi kažete šta da radim da li da nastavim sa ovim tabletama što ih pijem sad i neku drugu da tražim i da li po Vašem mišljenju proćiće mi da li ću biti ona što sam bila uvek bez ovakvi kompleksa, ja sa izninajvam što ovoliko sam Vas pisala ali trebala sam sam da Vam pišem da Vam kažem konkretno kako mi je došlo ovo osećanje ova premena molim Vas još jednom da mi vratite odgovor šta da radim ili šta da pijem.
Ok hvala unapred i pozdrav, čekam odgovor ponovo molim Vas.

Poštovana,
Kada sam imala 16 godina, roditelji su mi se razveli, a ja sam gledala sve to. Sestra se baš tad udala, otac dolazio i odlazio, a ja sam išla u školu ne znajući šta ću da zateknem kad se budem vratila. To je bilo veoma stresno za jednog "pubertetliju". Sa 19 sam se zaposlila i platu davala na deterdžent, omekšivač, so, šećer. Nisam izlazila, jer sam imala dosta obaveza, tako da odgovorno tvrdim da sam preskočila dobar deo mladosti. Sada imam 25 godina. Do skoro sam imala dečka. Bili smo zajedno 3,5 godine, ali nismo se baš najbolje slagali, pa smo se i rastali. Tada su moji problemi i došli do izražaja. Nemam želju da ustanem iz kreveta, da se okupam, umijem, jedem! Nemam društvo, studiram, ali nemam snage da učim. Plačem, gotovo stalno, ali to ne umem da kontrolišem, jer suze same teku! Krenula sam kod psihijatra, dom zdravlja Pančevo. Imam blaži oblik depresije i dobila sa lek Flunisan. Doktorka kaže da sam "poletna", verovatno zato što sam sama dosla i molila za pomoć. Nije mi bolje! Ne smatram da je rešenje da se osobi mojih godina da Diazepam od 5 mg i da to bude sasvim ok! Nemam novca za privatne lekare i terapije tog vida. Nisam pomišljala da sebi oduzmem život, ali sve češće razmišljam kako izgleda smrt. Smatram da sam inteligentna osoba i da ne treba da odustajem, ali ne umem sama da se izvučem iz svega. Molim vas, pomozite mi!
Hvala unapred.

Poštovana,
Imala bih pitanje u vezi sina. Naime on ima 32 godine i više od 10 godina ima izlive agresije. Sav pocrveni, počne da viče i razbija nameštaj. To traje nekih par minuta, onda ili seda i hvata se za glavu i ili plače ili ćuti, ili pak izađe iz kuće. Pre par meseci odveli smo ga na kliniku i ustanovljena je dijagnoza f29. Moje pitanje glasi, da li je to težak psihički poremećaj. Napominjem da on odbija kontrole i uzimanje lekova.
Hvala unapred.

Poštovana,
Suprug i ja očekujemo bebu. Njegov ujak , boluje od neke duševne bolesti. Svakodnevno uzima lekove. Ne znam o kojoj je bolesti reč. Često razgovara, sam sa sobom. Pa me zanima da li mi možete na osnovu ovoga odgovoriti u kojoj meri je nasledno. Postoji li opasnost za naše potomstvo.
Hvala.

Poštovana dr,
Zamolila bih Vas da mi preporučite nekog stručnjaka za kognitivnobihevioralnu terapiju u Beogradu, buduci da se već duže vremena lečim, pijem lekove, u lokalnom dz, od opsesivno-kompulsivnog sindroma. Čitala sam da je ova vrsta terapije uspešna kad se primenjuje zajedno sa medikamentima.
Unapred sam Vam zahvalna.

Poštovana,
Interesuje me dijagnoza somatski psihosindrom f32.11.
Hvala unapred.

Poštovana dr,
Od 1998 god. počeo sam da bolujem od psihijatrijske bolesti u početku se manifestovalo sledećim simptomima: strahovi, nametanja negativnih misli kako sam nešto radio protiv svoje volje, da bi kulminiralo teškim dusevnim stanjem. Pomoć sam potražio u lokalnom domu zdravlja kod psihijatra koji mi je dao lekove od kojih su: metoten, meleril, ksalol i još neke nesečem se tacno. Lečenje je trajalo od Decembra 1999 do Avgusta 2000 god. Međutim nije bilo zadovoljavajućih rezultata lečenja da bih od Septembra 2000 god. Počeo lečenje na vma ambulantno. Od terapije sam dobio sledeće lekove: Lorazepam od 2,5mg. Leponex od 25mg. Sulpirid od 50 mg. I flunirin od 50 mg. Prva tri sam uzimao 3x dnevno uključujući i Flunirin 1 tbl. ujutro. U početku sa tom terapijom kontrole su bile svakih nedelju dana a tek nešto kasnije na dve nedelje, to je trajalo negde oko 2 meseca. Zatim je došlo do vidljivog poboljšanja kontrole su se proredile na 3 meseca ta terapija je trajala negde do Maja 2004 god. Zbog napredovanja poboljšanja zdravlja te iste godine smanjena je terapija na dva leka od kojih su flunirin i lorazepam. Od 2005 god. Došlo je do vidnog poboljšanja zdravlja da bih od Februara 2006g od. Počeo da uzimam lek Zoloft od 50mg. 1x1, Sulpirid od 50mg. 1 kaps. Uveče i Lorazepam od 1mg. Po potrebi. Na kontrole idem jednom u godinu dana interesuje me da li svi ti lekovi koje sam uzimao imaju štetne efekte po organizam ali su mi pomogli u ozdravljenju? Sa ovom terapijom se osećam izuzetno dobro što se tiče psihe. Da ne zaboravim moja dijagnoza je F42.
Poštovanje i hvala.

Poštovana doktorice!
Moj problem je u tome što prilikom sna, ne mogu doći do vazduha, kao da se gušim. To se dešava retko i to kad mi je nos zapušen (jedna ili obe nozdre) pa se budim u paničnom strahu. Obično sanjam kako se sprovirem kroz uske prolaze. (inače ne patim od klaustrofobije) to rešavam tako da pokušavam da dišem duboko ili uzmam blagi sedativ  i prođe za nekoliko minuta. Ali isto mi se dešava i kad sam budan kad pomislim na to. Ima li načina da se toga rešim.
Hvala na savetu.

Poštovana,
Imam problema sa depresijom već nekoliko godina, da kažem sa nekim pauzama i uzimao sam rivotril i amyzol neko vreme pa kao bilo mi je bolje, pa sam opet opet imao problema pa sad uzimam rivotril i cipralex, i opet mi je bolje! Oženjen sam, planiramo bebu, pa bih hteo da Vas pitam za savet da li da to uopšte pokušavamo zato što uzimam ove lekove i imam problem sa da tako kažem hroničnom depresijom!?
Unapred hvala!

Poštovana,
Ponekad se osećam toliko glupo i prazno, beskorisno. Osećam neku napetost često puta bez razloga hoću da se rasplačem, osećam da mi se grči želudac neku nervozu ma skroz bezveze! Lekari to nazivaju depresijom anksioznost. Davali su mi asentru, flunisan zoloft ali meni to ništa ne pomaže. Sad pijem samo Bromazepam od 3mg, jednom dnevno, ali ni ne spavam dobro neke noćne more ustanem umornija. Obzirom u uslovima u kojima živim dobro je kažu! Kako da prevaziđem sve te strahove od gubitka. Kako da gledam u budućnost sa ovakvim haosom u glavi. Nisam valjda toliko zapala da ne mogu da izađem iz ovoga!
Unapred Vam hvala na savetu.

Poštovana,
Od pre mesec dana osećam čudne strahove, plašim se da će mi se nešto desiti, kad sam sama umišljam da bolujem od najgorih bolesti, od juče je čak i srce počelo ubrzano da mi kuca. Upisala sam fakultet u drugom gradu i treba da odem tamo sama da stanujem, plašim se i toga. Ne znam da li to ima neke veze s tim. Čak sam umislila da ću dobiti rak pluća jer sam pušila, ali od pre 3 dana sam i to prestala. Molim Vas pomozite.
Hvala

Poštovana,
Pre četiri godine mi je umrla majka. Bila sam sama sa njom, čekajući hitnu pomoć koja je došla tek nakon 40 minuta... suviše kasno. Dve nedelje posle toga počeli su problemi sa spavanjem, aritmijom, gušenjem, napadima panike. Kada je postalo neizdrživo, jer po dva-tri dana i noći ne bih uopšte spavala (pala sam nekoliko puta, ali nisam se onesvestila) potražila sam stručnu pomoć. Koja je pomogla, nakon godinu i po dana redovnih poseta neuropsihijatru i upotrebe antidepresiva. To je sve sada iza mene, fizički problemi, lekari i lekovi. Mislila sam da sam dobro, do skoro. Iako nikada više nisam bila kao ranije, uvek svesna tuge i teskobe, smatrala sam to normalnim. Čak i umišljen bol u grudima i teskobu koji su se povremeno javljali. Međutim, od pre nekoliko meseci ponovo se osećam sve lošije. Živim sama, nemam dečka/muža/porodicu i lično mislim da je to problem. Imam prijatelje, oca, sestru (i njenu porodicu). Ali ipak sam, na kraju dana, potpuno sama. Ono što me zabrinjava je činjenica da sam počela da se povređujem. Pritisak u grudima se povuče jedino nakon što osetim pravi, fizički bol. Prvi put sam to uradila pre oko mesec dana, osećala sam se vrlo loše i udarila sam se iz sve snage pesnicom po glavi, slučajno, pre potpuno nevoljnim pokretom očajnika (nešto poput udaranja nogom o pod od besa). Čim je počela glavobolja, počela sam lakše da dišem i osećaj gomile kamenja na mojim grudima je nestao. Nekoliko dana kasnije uradila sam to ponovo - ovog puta namerno. Onda sam našla efikasnije rešenje. Udarac kajšem po leđima. Taj bol je dovoljno oštar i dovoljno snažan da potisne sve ostalo. Osim stida i straha da gubim razum. Ali ipak mi je lakše. Znam da takvo ponašanje nije normalno. Ja ne volim bol, ne volim grubost, to me ne uzbuđuje i ne osećam potrebu za dominacijom, mazohizmom niti bilo čime sličnim (ovo moram da naglasim, jer nisam sigurna da li uspevam da objasnim kako je bol samo ventil za teskobu, ne faktor seksualnog uzbuđenja). Ali isto tako, ne mogu da se nateram da potražim stručnu pomoć, sramota me je. Sramota me je što sam suviše slaba i što radim nešto što niko normalan ne radi. Da li uopšte mogu sama sebi da pomognem, da se oslobodim nečega toliko lošeg i toliko... nenormalnog?
Hvala unapred.

Poštovana,
Hvala na pomoći puno će mi značiti, ali sam htela još nešto da pitam, pošto sam ja iz male sredine i ne budem li slučajno našla ursulu goldman ili lujzu heil, šta mislite da li ih mogu naći po Beogradskim knjižarama?
Hvala unapred.

Poštovanje,
Biću malo opširnija. Imam 30 godina, sina od 2,5 godine. Zabavljala sam se sa momkom 8 godina. Počeli smo da živimo zajedno i posle nekih pet meseci sam ostala u drugom stanju. Kada sam bila u trećem mesecu trudnoće on je poginuo. Ja sam rodila zdravo i divno dete. Živim sa roditeljima, sestrom, njenim mužem i njihovom decom (dve devojčice od 4 i 3 godine) u maloj kući. Ja se osećam jako loše. Jedno vreme oko godinu dana sam jako puno pila sedative, u velikim količinama. Uglavnom bensedin i diazepam od 10 mg po sedam osam dnevno. To sam prestala da pijem i od tada nastaju moje muke. Otišla sam kod psihijatra, kojim nisam bila zadovoljna, jer kada sam ispričala svoju priču, najiskrenije, jednostavno mi je ona ustanovila depresiju. Dobila sam da pijem flunirin, bromazepam i rivotil. Međutim, ja sam bila toliko umorna, iscrpljena, bezvoljna i pospana da je to bilo toliko primetno i nekontrolisano, užas. Mojima nisam ni rekla da sam bila kod psihijatra, jer se oni groze svega što je u vezi medicine, iako mi je sestra završila medicinsku školu. Jednom prilikom sam krenula sa sestrom po dete u vrtić i onda je ona našla pogodnu priliku da me izvređa tipa ti si narkomanka, prijaviću te da ti oduzmu dete itd. Ja sam joj tada pokazala izveštaje psihijatra i sve one lekove koje sam imala kod sebe, prepisane, pobacala pred njom. Meni je idalje loše, depresivna sam, jedem na nervnoj bazi, bezvoljna skroz, jedino me moje dete oraspoloži. Da, inače da napomenem da sam vrlo brižna i dobra majka, jer sva deca koja se igraju u parku sa mojim sinom me obožavaju i svi govore da sam ja njihova mama, jer se ja sa njima igram, pričam i trudim se da budu svi dobri da se lepo igraju, da se ne svađaju. Imam strah da opet odem kod psihijatra, prvenstveno zbog moje sestre, jer ja nisam narkomanka ako pijem antidepresive, znam da sam vrlo nesigurna i da sam izuzetno podbacila na poslu, zbog ovog mog stanja. Kritikuju me, prete otkazom, ja se trudim da uradim svoj deo posla, ali nekako uvek zablokiram, kao da to nikada nisam radila. Ne znam šta da radim. Inače i finansijska situacija mi je jako loša, i zbog toga sam vrlo neraspoložena. Imam momka sa kojim sam već godinu i po dana, on me voli kao i ja njega, ali se prema njemu ružno ponašam, znam da on trpi, ali to je nekako jače od mene, skoro da nemamo seksualni život, a i kada treba da dođe do odnosa ja sam toliko nezainteresovana i ne želim seks, libido mi je uništen, mada nisam imala tih problema do pre sedam meseci. Još jednom se izvinjavam na opširnom pismu, ali želim da mi date neki savet imajući bar malo uvid o stanju u kome se nalazim.
Unapred zahvalna, Marina.

Poštovana,
Možete li mi preporučiti neku knjigu neke osobe koja se izlečila od depresije anksioznosti pa je napisala ceo taj proces kako je trajao i kako je došla do kraja izlečenja? Ili možda neku knjigu koja opisuje tu bolest ako može na našem jeziku, a ako ne, može i engleskom. Pošto se ja lečim od depresije a ne znam ništa o tome pa bih volela da tako shvatim neke stvari. Molim Vas dajte mi bilo kakav odgovor.
Hvala unapred.

Poštovanje,
Potreban mi je hitan savet. Radi se o mom ocu ima 42. god. Pre 15. god. imao je iste simptone tj. zamišlja da je kapetan, vrlo je razdražljiv, jako brzo menja raspoloženja, pogled mu je čudan, jako malo spava i čitav dan je u pokretu, jako je nervozan itd. Pre 15. god obratili smo se psihijatru i on mu je prepisao Haldol tablete 2mg 2-3puta dnevno posle samo par dana bilo mu je bolje i od tada do sada nije imo problem i sve vreme je bez terapije. Na svoju odgovornost sam mu uključila isti lek i kad se primetilo poboljšanje napio se iz čista mira šta da radimo dalje nema šanse da ide kod psihijatra.
Unapred zahvalna.

Dragi doktore,
Molim Vas pomozite mi! Moj problem je sledeći! Ovo traje oko mesec dana doktore reč je o... Sve se desilo u snu doktore dok spavam, spavam i od jednom osetim tako neki specifični osećaj iz kao da me nešto od grudi-srca prodrma do očiju i mozga, tako da se probudim tako uplašeno za 2 stotinke, ruka i noga leva mi trne, nervozan sam imam osećaj kao da gubim osećaj u levoj ruci. Pritisak mi jednom bio 180/75 puls 145. Otišao odma hotnoj, radio ekg, krv, mokraću i što se toga tiče doktore sve je uredu. Uputili me kod neuro psihijatra objasnio sam mu sve simptome, grčeve u ruci, trnjenje, malaksalost, nesvesticu, ne mogu da spavam da me nešto trese svake večeri kad krenem da spavam. Prepisao mi je leksilijum 1mg, koristio sam 2 noći ništa mi nije pomoglo, kasnije mi prepisao  lorazepam 25mg 1/2 +1/2 +1 i uz to trixifen25mg 3x po 1/2. Ovako doktore lekovi mi stvarno pomažu kako već da kažem slome me za 5min od kad ih popijem. E sada mene muči ovo oduzimanje ruke doktore i trnenje noge i leve ruke takođe kada napravim nagli pokret vratom javlja mi se nesvestica! Imam 22 godine i molim Vas doktore recite mi da li možda to nije problem sa nekim pred-infarktom, osećaj kad prestanu lekovi da deluju lagano se 1 po 1 simptom ponovo javlja. Imate li nekakav savet doktore u čemu je problem kod mene?
Hvala unapred.

Da li mlad lekar (28 godina), budući hirurg, može odoleti uspešnim, mladim i lepim sestrama i doktorkama ? Da li to zavisi od individue ili su svi mladi doktori takvi, ili možda ja previše gledam seriju Uvod u anatomiju?