Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Zdravo,
drago mi je da ovaj sajt postoji i da mozemo i putem ovoga pitati za savet i pomoc. Naime radi se o mojoj majci koja je starosti oko 61 godinu i stanuje sama. Problem je u tome sto je ista u poslednjih 2 godine pocela da umislja kako joj komsije nanose stetu, upropascavaju joj roletne, bravu na vratima, katanac na podrumu i dr. Postaje agresivna i stalno napada komsije, svadja se sa istima a oni zbog postovanja mene to trpe, ali dokle ce? Slabo izlazi iz kuce jer, , cuva, , bravu da joj nediraju, itd, sta raditi i kome se obratiti za pomoc i savet, veliki pozdrav od dejana!!!

Imam konstantno osecaj nedostatka vazduha, u miru kad idem negde sav sam uznemiren i trne mi celo telo znaci ne mogu da uzivam kao pre u zivotu. Ovi simptomi traju od 2003 pa do dana danasnjeg. Organski sam zdrav pregledao sam sve i sve je ok a meni non stop ovi simptomi izrazeniji leti kad je jaka vrucina.. Ja vas molim da mi pomognete da mi konacno neko kaze sta mi je. Hvala unapred. . . .

Postovani, pre dve i po godine dobila sam prvi napad panike i svakodnevno sam ga imala i po par puta. Bilo je strasno, isla sam kod psihijatra koji mi je samo prepisao lekove od njih mi je bilo bolje i prestala sam ih uzimati nakon godinu i po dana od kad sam ih pocela piti bjala sam se da ne budem ovisna od njih. Upoznala sam tu bolest i naucila sam se boriti protiv tih napada tako da mi to vise ne prestavlja problem. Medjutim ostala mi je posledica od tog strasnog stanja kroz koji sam prolazila. Nikako nemogu da izadjem iz kuce, da odem negde, da mi dodje netko a da se ja strasno neopterecujem sa tim sta cu ako mi se nesto desi, ako mi bude lose. . . I sl. Jako mi to unistava svakodnevnicu, a imam dete od 2. 5 godine tako bi rado opusteno prosetala sa njom, otisla negde, putovala, kao sto sam nekad mogla. Postala sam preopterecene sa tim, problem je sto imam jako nizak pritisak i malo gvozdje /pijem heferol/, pa se zbog tok zaista osecam lose. Tako da nemogu sebe vise tesiti nece mi biti nista to je samo napad panike, nego meni stvarno bude slabo. Uporno izlazim, ne sedim kuci od straha da li ce mi biti nesto, ali non-stop mislim o tom. Psihologa nemogu sebi priustiti privatnog, a drzavni mi samo da tablete, a ja to sad ne zelim piti posto zelim drugu bebu, pa nebi da se trujem sa tim. Iskreno vas molim za savet kako da prestanem biti opsednuta sa tim da li ce mi biti lose, i veliki mi je problem sto imam ceste bolove u stomaku pa moram odmah na wc i kud kod da trebam ici ja se opterecujem da li ce mie zaboliti stomak, da li cu moci do wc, to mi je glavna preokupacija. Vas savet bi mi jako pomogao, jer meni treba samo da nadjem nacina kako da drugacije razmisljam. Veliko hvala i pozdrav.

Postovani, molim vas za savet. Koristim seroxat 20 mg po jednu tabletu dnevno, i po potrebi ksalol 0. 25 mg ali veoma retko, pre 7 meseci bio sam anksiozoan (depresiji) i imao sam panicne napade. Sada vise nemam napade panike, generalno mi je mnogo bolje, dobro se hranim, dobro spavam, dobar seksualni zivot imam, igram futbal, radim kao profesor, al jos uvek osecam ponekad strah uglavnom kada planiram da putujem negde ili kada sam vec pri putovanju. Pre mesec dana na poslednjoj kontroli psihijatra, rekla mi je doktorka da naredna kontrola po potrebi, ja se sada dvoumim dal da idem u kontroli i kada, ili ipak mi je bolje, ovi mali strahovi mozda nisu toliko bitno. I recite mi kada mogu da prestanem da pijem ove seroxat tablete, ili ipak da razgovaram sa mojim psihijatrom, unapred hvala na savetu.

Imam problema sa nemoci u nogama uz paniku tako da nemogu da setam a sada mi se vec to dogada i u kuci od lekova sam pila ksalol 05 sulpirit a sad sam dobila i sarox 10mg dali ce mi to pomoci hvala

U oktobru 2009 god. Sam imala neku virusnu upalu, pošto me je bolelo grlo. Ali je došlo i do začepljenja levog uha. Ta začepljenost je trajala tri meseca bez obzira na lečenje. Umeđuvremenu je počelo i da zuji i da imam neku mutnoću u glavi, a kod mene se javio neki neopisiv nemir, porast hipertenzije/inače sam hipertoničar i pijem lekove: concor od 5 mg, monopril plus od 20 mg i aspiryn protect od 100 mg/. Pored nemira, povećanja hipertenzije javio mi se i neki neopisivi strah sa nemanjem vazduha, nesanica, strah da ostanem sama kod kuće, i neka drhta- vica. Odlaskom kod neurologa saznajem da je možda došlo do blažeg moždanog udara te da mi je zato uho zapušeno i svi ovi simptomi. Pošto mi je bilo sve gore odlazimprivatno kod neuro- psihijatra saznajem da ovi simptomi mogu biti i od stresa/porodični problemi/te dobijam da pijem ksalol od 0, 25 mg 3 puta na dan. Ja ovu terapiju pijem još uvek i mnogo mi je bolje, ali se bojim zavisnosti leka. Razgovarajući sa poznani- cima/koji su lekari ali ne ove grane/, dobijam mišljenje su da je bolje piti neke/odnosno odgovarajuće/antidepresive nego anksiolitike. Zato me interesuje da li je to tačno i šta piti što neće stvoriti zavisnost, a da mi pri tom otkloni moje smetnje?

Psihijatar mi je ustanovio objektivno postojanje depresije i socialne anksioznosti (dijagnoza: depressio f32) i th: velahibin tabl 75mg 1x1/2 ujutru nedelju dana, potom 1x1. I trittico tabl 150mg 1x1/3 uvece pola sata pre spavanja a enent 2/3 uvece u isto vreme u slucaju nesanice! I sad mene od pocetka uzimanja velahibina muci neka napetost, cudan osecaj u grudima, stezanje vilice, suva usta, stalno zevam. . . A otkako sam pocela da pijem po celu tabl na sve to imam jos i veoma jaku nesvesticu, pojacano znojenje, puls mi ne spada ispod 100, osecam jak nemir i imam snizen krvni pritisak i gubitak apetita (dnevno pojedem samo po tanjir, dva supe) jedino eto sto pijem dosta tecnosti! Molim vas kazite mi jel treba da prestanem sa uzimanjem velahibina ili je to normalno. Izludecu od ukocene vilice, suvih usta, vrtoglavice, znojenja i svega gore navedenog! Sta da radim???

Postovana, molim vas za savet i pomoc. Naime, moj otac - 67 godina poceo je da se ponasa vrlo agresivno. Dugogodisnji srcani bolesnik korist redovno terapiju a za smirenje diazepam i rivotril. Agresivan je, psuje, udara koga stigne, od besa skace udara nogama o pod. . . Primetila sam da mu je jedna zenica promenila boju, ima jako tresenje ruku, ali drugih fizickih promena nema. Molila sam ga da posetimo psihijatra - ne dolazi u obzir. Da li mozda znate o cemu je rec? Mozda postoji neki nacin da ga prisilim na pregled? Pozdrav! Pitanje za g-dju draganu krasic

Za psihijatra: poštovana, molim vas za savet. Imam 32 god. Imam problema sa paničnim napadima. 2000 g izgubila sam majku. A u periodu do pojave prvih siptoma imala sam i niz stresnih situacija na fakultetu i privatnom životu. Naime, u novembru 2001 imala sam prvi panični napad. Posle par dana mi je postavljena dijagnoza "agorafobija sa paničnim poremećajima". Od terapije tokom 2002 god. Koristila sam flunirin i ksanaks, u ukupnom trajanju od 6 meseci. Tek 2004. Zbog istih problema saznajem za psihoterapiju. Od aprila 2004 krećem kod psihoterapeuta, prvo jednog, da bih 2008 promenila i krenula kod drugog psihoterapeuta. I dan danas sam na psihoterapiji (znači, skoro 6 godina sam na psihoterapiji) . Napominjem da sam zadovoljna svojim psihoterapeutom. Završila sam fakultet, posao nemam, nisam udata, trenutno nisam ni u vezi (imala sam vezu koja je trajala skoro 9 godina, ali je gotova) , pušač sam, imam problema sa kilogramima, i emotivnija sam više nego prosečna osoba. U familiji, koliko je meni poznato, niko nije bolovao ni od kakvih duševnih poremećaja i fobija. Problem je sledeći: i dan danas imam panične napade. Ne smem da ostanem sama, u smislu, da ostatak porodice napusti mesto stanovanja kada npr, ide na odmor. Ne smem da koristim autobus, mislim da nisam ušla u isti zanjih par godina. Iako sam izuzetno društvena osoba, nisam stidljiva, izuzetno se unervozim kada treba da se nađem sa nekim, što često rezultira i neodlaskom na druženje. Od siptoma, obično se javlja jako lupanje srca, nervoza, gušenje, počinjem da se tresem. I vrlo često imam potrebu za pražnjenjem creva, i znam da je to na nervnoj bazi. U poslednje vreme se pogoršalo, tako da ne smem ni da odem u drugi deo grada. Ne smem ni posao da potražim, koliko se plašim simptoma. U običnim situacijama, savršeno sam racionalna osoba, ali u trenucima napada, sva logika prestaje. Iščitala sam dosta priručnika koje sam dobila od doktora, dosta sam i naučila kroz psihoterapiju. Ali, i dalje imam panične napade koje ne mogu da kontrolišem, i koji me i dalje užasavaju. Ukoliko je panični napad bio jačeg inteziteta, treba mi dan -dva da se vratim u normalno stanje, odn, posle intezivnijih napada obično sam jako bezvoljna, depresivna, plačem bez prestanka, pa čak mi se javljaju i suicidne ideje, koje nažalost u tom trenutku doživljavam kao jedno rešenje svog bola i problema. Bila sam pre par meseci kod psihijatra, koliko da upitam za savet da li mi eventualno treba neka terapija, i dobila sad antidepresive, ali uz komentar " da ako smatram da treba da ih pijem - da ih i pijem?? ". Ja zaista nisam htela da koristim lekove za koje je meni ostavljeno na odluku da li ću ih koristiti ili ne. Štitna žlezda mi je u redu (mada je prema poslednjim rezultatima tsh bio povećan, dok su t3 i t4 bili u redu, pa mi je rečeno da nemam potrebe da brinem) . Imam povremeno izuzetno jake glavobolje. U trenucima nervoze i pojave straha, koristim ksalol i nekad loperamid (koji zaustavlja pražnjenje creva, kako bih sprečila konstatni odlazak u wc) . Pitanje: da li bi ponovo trebala da se obratim psihijatru, da li po vašem mišljenju bih eventualno trebala da ponovo dobijem neku medikamentu terapiju? I nije mi jasno kako ovakva fobija možetako dugo da traje, a pokušala sam na razne načine da je se oslobodim? Svi mi kažu, samo izađi i radi nešto, i znam da su u pravu, ali kao što rekoh, kada panični napad krene, sva logika prestaje. I ništa više ne pomaže. Hvala unapred.

Postovana
molim vas za pomoc, u vezi sam vec duze vreme i uskoro planiramo da stupimo u brak. Odlicno smo emotivno povezani i imamo normalne seksualne odnose, a moj problem je sto povremeno u toku odnosa imam homoseksualne fantazije. Da li je to normalno ili to znaci da sam homoseksualac? Molim vas pomozite mi jer me ovo zaista opterecuje.

Poštovana doktorka,
dugi niz godina imam nerazjašnjene bolove u stomaku, zbog čega je doktor preporučio kolonoskopiju. Godinama ne mogu da odem na taj pregled jer imam strašan strah da se ne zarazim od hepatitisa s obzirom da znam na koji način se ovi instrumenti "sterilišu" jer nisu fleksibilni na visoke temperature (o riziku sam slušala od doktora sa infektivne klinike)  Bolovi su nesnosni ali strah je mnogo jači pa sam upala još i u tešku depresiju. Nigde ne izlazim jer sam očajna zbog bolova. A opet ne mogu kod lekara. . . Molim vas da me posavetujete da li je toliki strah opravdan, kako da ga se oslobodim i krenem na pregled. A šta ako posle pregleda dobijem hepatit?
Unapred zahvalna. . .

Postovana,
zanima me da li je moguce imati lazne misli, posto ja verujem da to jesu, jer mi kroz prolaze razni sadrzaji, cak i sanjam ponekad to, znam da to ne bih uradila, ali eto one se ipak javljaju i na koji nacin nekom tehnikom (a da nisu lekovi) mogu da ih prevazidjem! Molim za odgovor.

Korisnik sam kokaina, spida i extazija 6-7 godina. Mislim da imam ozbiljnih psihickih problema. Kad saam na drogama nekad sam agresivan, boli me za sve i svakog itd. Kad nisam imam neke paranoje tipa da se okrecem a sam sam u stanu, ako mi nisu spustene roletne tripujem da me gledaju komsije itd. Svedstan sam da mi je psiha malo ono. . . Sto zbog droga sto zbog nekih stvari i hteo bih da odem kod psihologa ili psihijatra? To mi nije bas jasno. Recite mi posto cu biti iskren prema psihijatru da li je psihijatar duzan da kaze policiji ako mu ja ispricam za droge i recimo jos neke stvari koje recimo zanimaju njih. Pozdrav!

Poštovani doktore, u poslednjih par meseci se jako čudno osećam. Mislim da je to depresija. Inače sam privatnik. Ujutru usanem mrzovoljna, nemam volju da odem na posao, da radim, da razmišljam. . . Sve mi se čini teškim i glupim, odnosno stalno se pitam "čemu sve to". Gubim interesovanje za bilo koju vrstu zabave, igrice na računaru, tv, muzika, druženje. Svi mi živi smetaju, želim da sam sama. Nervozna sam "do bola". Svaki mi se problem čini većim nego što stvarno jeste. Da li sam ja bolesna, kako dalje?? Pomozite.

Postovani, dobar dan, imam problem od januara ove godine, imao sam obicnu prehladu i nisam prelezao koliko je bilo potrebno i ta bolest mi se malo oduzila na nekih 2 meseca. Od tada imam problem sa napetoscu, stresom, drhte mi ruke, nervoza me cesto hvata, plasim se kod nekih bezveznih stvari, jednostavno se lose osecam i tako ne mogu da funkcionisem. Zamolio bih vas za pomoc, sta bi trebao da radim, kome da se obratim, i da li je to zabrinjavajuce? Hvala. . .

Poštovani, molim vas za savet. Imam 24 godine i u globalu mogu reci da imam sve uslove za normalan život. Međutim, već duže vreme sam kod sebe primetio značajne psihičke poremećaje koji mi jednostavno ne dozvoljavaju normalno funkcionisanje i vođenje normalnog života. Još tokom prošle godine, više se i ne sećm tačno kada, počeo sam pažnju da poklanjam nebitnim stvarima. Sitnicama. Da pamtim lica ljudi na ulici. Tj. Pokušavam da ih zamaptim. Ne samo ljude, nego i stvari. Što postaje jako zamorno. I posle kad se setim tog nečeg, počinju strahovi jer nisam zapamtio sta sam naumio. Ja jos uvek normalno razlučujem, u smislu da sam svestan da je to sve nebitno ali s druge strane ne mogu da prestanem da radim to. Kada prestanem da radim to i kažem nebitno posle ponovo imam strah od toga jer tada, tu i tu nisam obratio pažnju na te neke stvari. Često, odjednom, javi mi se ideja da moram da prođem tuda i tuda, a ne drugim putem, da dirnem neku stvar koju sam video u jednom trenutku i ako to ne uradim osećam strah. U početku je to bilo ponekad, a sada svaki dan i skoro svakog minuta. Od svega ovoga, ne mogu da učim i da se pravilno posvetim onim bitnim stvarima. Nekad ih savladam, pa onda opet. . . Dok sedim u društvu, tako pada mi koncentracija jer se trudim da zapamtim stvari oko sebe i ljude koji prolaze. . . Ono u šta ja sebe ubeđujem jeste da je uzrok tome bekstvo od životnih, bitnih stvari. . . Možda, ne znam. Dakle, ja sam još uvek svestan da su to nebitne stvari ali često ne mogu da savladam potrebu da ih činim. U zadnjem periodu sam imao problema i sa bolom u želucu, tj h. Hernia ali sam to skoro regulisao. Ali predpostavljam da je i to izazvano nervozom zbog ovog problema. I uopšte mi nije jasno odakle mi sve to. . . Jednostavno rečeno, strah od iracionalnih, banalnih stvari. . . Pa me zanima, da li možete da mi kažete kakav je psihički poremećaj u pitanju. Unapred hvala na odgovoru!

Postovani, vec 1, 5 god. Radimo na realizaciji trudnoce, ali bezuspesno. U poslednjih par meseci ja uopste nemam zelju za seksom. Sa ovim problemom sa upoznala i supruga koji u pocetku cudio, a sada to objasnjava mojim strahom od recidiva endometrioze. Sta da radim?

Postovani, patim od anksioznog poremecaja (prisilne misli) koji je, kao i svaka druga anksioznost, kombinovana sa blagim ili umerenim depresivnim stanjima narocito kada sam pod stresom. Na terapiji cipralex 10mg+rivotril 0. 5mg sam skoro dve godine, medjutim doslo je do blagog vracanja u predhodno stanje uz izraziti gubitak libida. Doktror mi je preporucio da uz navedene medikamente ukljucim i wellburtin od 150mg uz postepeno smanjenje doze cipralexa. Sada sam u prilicno velikoj panici jer nisam siguran kako ce ova kobminacija uticati na mene, obzirom da sam u pocetku lecenja cipralexom imao jako izrazenu drhtavicu i panicne napada koji su nakon nedelju dana prosli. Da li je ova kombinacija bezbedna? Unapred hvala na odgovoru.

Kao majku 16-ogodisnjakinje, zanima me dali se ta droga za silovanje rofipnol prodaje kod nas i da li je bilo zloupotreba?

Poštovani, imam problem. Jako mi je teško da postignem orgazam, ali ne krivicom mog partnera, koji se baš naprotiv, trudi da me zadovolji i da mi pomogne u svakom segmentu mog života. Imala sam traumatično detinjstvo (odbacivanje roditelja, seksualno zlostavljanje. . .) , a sa 18 godina sam izgubila nevinost jer me je mladić silovao i to na moj rođendan. Sada uzimam seroxat, pa je verovatno i to uzrok mom smanjenom libidu, ali želim da se stvari promene jer se suprug i ja jako volimo i zajedno smo skoro 15 godina. Imamo i sina 4, 5 godine. Jedini orgazam koji uspem (ako uspem) da postignem je podražajem klitorisa, ali od toga me je i sramota, jer se osećam nesposobnom da doživim normalan orgazam. Moja g tačka kao i da ne postoji! Uživam u seksu, naravno, ali na tome se sve završava. Kako da promenim situaciju? Kako da doživim orgazam? Usput, sve poze smo, valjda, probali i sva erogena mesta. Dok vodimo ljubav imam stalno neke misli u glavi koje mi ometaju sam čin i više sam posvećena "guranju" tih misli nego sebi i partneru! Misli su, inače, totalno bez ikakve veze i apsurdne. Pomoć! Unapred vam hvala!