Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Molim Vas za pomoć! Živim u kući sa svekrom, ima 64 god. Zadnje dve god., intezivno pije i opija se. Kada je pijan maltretira sve u kući, svađa se i dosta je agresivan! Odlazi na preglede kod neuropshijadra, prepisan mu je lek Zoloft, ali ne pije - baca ih. Pored toga pije lekove za srce. Kada je u pijanom stanju lomi sve po kući, trenutno je celu kuću zaključao i ne da da izađmo napolje dok njemu ne kažemo gde idemo i šta radimo! Sinoć je imao sukob sa mojim suprugom i bojim se da ne dođe do tragedije. U porodici žive i dvoje male dece od 5 god. i 9 god., s tim da starije već ima primetne probleme i traume od njegovog ponašanja!
Molim Vas recite nam šta da radimo?
Hvala

Imam 20 godina i imam aktivan seksualni život. Moj problem je u tome što ne osećam ništa tokom seksualnog odnosa, od prvog dana, čak i kada predigra traje duže, ništa ne pomaže.

U čemu je problem ?

Poštovanje,
imam 28 god, 2000.god imao sam zapaljenje srčanog mišića i od tada imam psihičke tegobe...što znači da od tada uzimam antidepresive koji mi nisu pomogli do sada. Trenutno pijem Ksanaks 0,5mg skoro već god dana.. ako odem kod psihijatra samo mi produži, zato sam prestao da idem. Znam da je moja greška, ali bih hteo Vašu pomoć. Dugo spavam, osečam umor, vrtoglavicu povremeno, hladnoću, peku me spoljni delovi šaka, napet sam, imam preskanaja srca, malaksalost. Trenutno imam osećaj da ću da se srušim..
Potrebna mi je Vaša pomoć

Pijem Zoloft od 50, Rivotril 3 puta po četvrtinu i 1 četvrtinu Propranola. Idem privatno kod psihijatra, ali sve mi je gore, agorafobija sve veća i nenormalne tahikardije. Lekari kažu mora tako dok Zolift ne počne da deluje, pijem ga manje od mesec dana, jako se loše osećam.

Poštovani,
iskreno ne znam za kog doktora specijalistu je ovo pitanje namenjeno, jer sve što znam jesu uzrok i posledice. Naime, moja lična teorija je da ja imam neku vrstu skrivenog poremećaja metabolizma. Uradio sam sve moguće testove koji postoje i svi rezultati su geometrijska sredina gornje i donje vrednosti. Naime imam 34 godine i bavim se trčanjem 18 godina, koliko i traju moju problemi, jer iz dugogodisnje prakse pokušavanja svega, shvatio sam da samo trčanje u vremenskom trajanju od 2 do 3 sata uspeva da reši moj problem, odnosno kako ja često se izrazim da resetuje moj organizam i otkloni sve vidljive i skrivene posledice. Sve počinje unosom hrane. Naime, uopšte nije bitna vrsta hrane, već količina. Čak i sa minimalnim unošenjem hrane u organizam dolazi do nesrazmernog gojenja, koje ne odgovara količini unete hrane. Moj problem nije gojaznost, niti trčim da bi smršao i bio privlačniji suprotnom polu, nego sa svakim sledećim unosom hrane, doživljavam bukvalno da se izrazim geometrijsko povećanje mase, odnosno gojenje. U slučajevima kada unesem za druge ljude normalnu količinu hrane, 2 puta sam doživeo (moram nestručno da se izrazim) \\\'slom metabolizma\\\', jer i ako pored normalne količinski unete hrane, ja sam ponavljam 2 puta ostao bez trunka energije, kao da mi je neko skroz \\\'\\\'isisao\\\"\\\'energiju iz organizma, pa sam dva puta vođen i nošen kući taksijem. Gojaznost, kao gojaznost, nebitna stvar. Međutim, sa nesrazmernim povećanjem telesne težine, javljaju mi se bolovi u čeonom predelu glave, odnosno neka vrsta pritiska u čeonom delu glave, koja pritiska i čeonu kost, i ujedno pritiska kožu na čeonom delu. Koža, tada na čeonom delu glave, se na neki način suši i zagreva, tako da postaje potpuno suva i u tim situacijama, ni kilogrami kreme za lice ne pomažu. Koža se osuši potpuno i usled gore navedenog pritiska na nju (pored pritiska koji postoji i ka čeonoj kosti), ona jednostavno popušta pod pritiskom i lagano počinje bol kao posledica cepanja kože na čelu po linijama gde najviše osećam pritisak na nju. Odnosno, čeona koža više ne može da izdrži taj pritisak, i dolazi praktično do pucanja po šavovima, gde je pritisak najviši, odnosno do somatske manifestacije pritiska koji osećam, koji se kao što rekoh završava pucanjem kože po šavovima, iz kojih naravno nastaju gadne rane na čelu, i iz kojih dolazi i do krvarenja. Tako da stanje u koje upadam je krajnje nepodnošljivo za život i za obavljanje bilo kakvih životnih funkcija, a bol koji osećam je gotovo nepodnošljiv, tako da u vrlo kratkom roku ja sam napolju, na trčanju, i nakon 3 sata trčanja, ja sam kao nov, kao da ničega nije ni bilo, ali nažalost samo sledećih 24 sata. Tako živim punih 18 godina. Završio sam Elektronski Fakutet, sa prosecnom ocenom 9.00, pišem ovo jer sebe smatram osobom koja racionalno razmišlja, a kojoj se desavaju iracionalne, meni neobjašnjive stvari. Slikao sam rane na čelu i posedujem ih u elektronskoj formi, ali na žalost ovaj sajt ne nudi opciju uplodovanja. Te slike sam i ujedno napravio, jer sam bio prinuđen, jer ni jedan od doktora nije verovao u moju priču, tako da sam ih nosio sa sobom kao neku vrstu dokaza, a tek tada su nastajali problemi, jer niko nije znao da mi objasni od čega bolujem. Bilo je raznih teorija, od strane raznih doktora, koje sam sve probao, i sve se na kraju završilo neuspehom, a iskreno mogu da tvrdim da ne postoji način lečenja na koji nisam pristao, odnosno ja više n eznam da li postoji još neka vrsta terapije kroz koju sam bezuspešno prošao. Živim sam sa majkom, koju moja bolest - poremećaj indirektno uništava, tako da uzima velike količine bromapezama, jer ne zna kome da se obrati, i što joj još teže pada to što ne zna kako da me leči. Imao sam 2 verenice, i obe sam izgubio zbog svoje bolesti. Iskreno, radio sam u svojoj struci kao programer i serviser računara, ali ne u smislu stalnog zapošljena, jer moj metabolizam mi nije dozvoljavao normalno funkcionisanje više od 2 dana, ujedno da bi pokazao i okolini da sam radno sposoban, pošto je ovo ujednio i socijalan problem. Treći dan je je neminovno bio rezervisan za trčanje, a i ona 2 dana između jedva sam izdržavao, odnosno bila su pravi pakao. Pošto živim samo sa majkom, koja je u godinama, ujedno sam i zabrinut za egzistenciju, jer ja sa svojim problemom ne mogu da je ostvarim. Da stvar ne bi bila tako loša koliko jeste,  imam još jedan problem, a to je praktično uništen desni frontalni sinus, kao posledica brojnih jakih upala sinusa koje sam imao u mladosti. Kažem uništen, jer bris iz nosa je negativan kao i alergo test, a ja i ako nisam pušač, ne smem da zapalim ni jednu cigaretu, niti da sam u okruženju pušača, jer automatski dolazi do upale desnog frontalnog sinusa koju sam rešavao uzimanjem palitreksa, jer dovicin više nisam smeo da uzimam, jer mi je razorio želudac, tako da sam jednom od dugog uzimanja dovicina, doživeo napad kao posledicu oštećenja želudačnog zida, koji se nimalo ne razlikuje od narkomanskom napada, jer mi je bilo potrebno čitavih 5 minuta da doktorku iz hitne pomoći da ubedim da nisam narkoman, već da je napad posledica dugog uzimanja dovicina. Koristio sam i razne sprejeve za nos, ali nisu pomogli. Primio sam 10 longacefa, što je na moju sreću i zadovoljstvo rešilo po meni nerešiv problem desnog frontalnog sinusa, ali i ne zadugo. Jednog dana dok sam čitao nešto u krevetu osetio tako jake i burne promene i \\\'pomeranja\\\' u stomaku, koja za posledicu imala \\\'slom metabolizma\\\'\\\'i na žalost koja su moje stanje sa sinusima vratila na sam početak, odnosno na nulu, i ako sam pre toga primio terapiju od 10 longacefa. Jednostavno, te neobjašnjive i burne promene u stomaku su uništile za kratko vreme učinak 10 longacefa, i ako sam bio stopljen u krevetu. Toliko o meni, lično bol u sinusima mogu da trpim i da živim sa njim, međutim problem metabolizma mi nedozvoljava normalan život. Nadam se da će ovaj tekst (iako je dugačak), neko imati razumevanja, pročitati ga celog i probati da mi pomogne.
Unapred Hvala.

Počeo me je hvatati strah pomalo kad izađem vani sama, kad šetam sa svojom ćerkom koja ima tri godine. Nemam nikakav problem, inače ne bojim se tunela, liftova, gužvi...do sada ništa nisam pila.
Kako da pobedim strah i šta da pijem?
p.s. suprug je protiv da idem kod psihijatra, misli da je ok sa mnom.
Hvala Vam unapred

Imam 33 godime i 4 male dece. Već duži period sam neraspoložena, nemam volje za nizašta, sve mi je teško, ništa me ne usrećuje ...retko kada se smejem, ništa ne može da me usreći, nervozna i dosta nervoze osećam u stomaku. Primetila sam da već duži period, nekih godimu dana imam slabu koncetraciju, zaboravljam, ne mogu da se opustim, a da ne osećam nervozu. Deca idu u vrtić, a beba je sa mnom. Muž mi pomaže koliko može. Zabrinuta sam za svoje mentalno zdravlje..imam utisak da ću uskora da poludim....
Zanima me da li sam možda obolela od depresije ili šta je u pitanju?
Unapred zahvalna,
Ana

Imam 28 god i određenu simptomatologiju, a ona je sledeća: nagle i relativno česte promene raspoloženja. Od raspoloženog i nasmejanog stanja, do krajnje razdražljivog, kada bi se svađao i kako se to u narodu kaže, isterivao mak na konac i bio jako besan. Interesantno je napomenuti da se te promene raspoloženja dešavaju naglo,u roku od par sekundi i to 90 posto zbog najbanalnijeg razloga, koji je apsolutno nesrazmeran toj mojoj reakciji i nagloj promeni raspoloženja.
Pitao bih Vas da li su to koreni nekoj duševnoj bolesti ili samo trenutno, prolazno stanje? Inače, traje oko pola godine.
Hvala unapred

Imam 25 god. udata sam 4 god.nemam dece. Moj veliki problem je usamljenost, zbog čega sam jako depresivna. Suprug zbog prirode posla nema vremena da se opterećuje i da me sluša da sam nesrećna. Seksualni odnos imamo 1 mesečno. Kada počnem o tome da razgovaram sa njim, jednostavno mi odgovori da je umoran i da je to razlog. Nemamo neku komunikaciju, osim glavnih problema kako platiti troškove života. Sada sam već u toj fazi da ne znam šta da radim od nervoze, samoće i depresije! Šta mogu da uzimam od antidepresiva da ne idem kod doktora, pošto kad sam bila naišla sam na veliko nerazumevanje? Šta da uradim, da li je vredno da i dalje borim za ovaj brak? Razgovor sa njim ne vodi ničemu pokušavala sam ne ide...Zato se obraćam Vama, molim za pomoć .
Hvala unapred

Moj suprug ima sve simptome afektivnog bipolarnog poremećaja da ih ne nabrajam sad i to u maničnoj fazi. Do sada nisam primetila da je u depresivnoj fazi.
Kako da pomognem njemu i da ga uputim lječniku, jer svaki moj pokušaj je uzalud. On kaže idi ti leči se ja sam zdrav.
Molm Vas za savet, jer znate šta znači takva osoba i za sebe i za okolinu.

Poštovana doktorka,
Zaposlen sam 4 godine u firmi gde sam stalno okružen stresom (svaki kolega misli da je najpametniji, samo pametuju i svađali bi se svakodnevno međusobno, niko nikoga ne voli). Posle 1 godina staža osetio sam lupanje srca, uhvatio me strašan strah da će mi srce oslabiti. Išao sam na snimanje srca, EKG je u redu, rendgenski snimak ok, hormoni štitne žlezde ok, laboratorijske analize OK. Lekar mi je prepisao Bromazepam 1,5 mg ujutru i uveče. Rekao da pijem 20 dana. Išao sam na kontrolu, ponovo sve snimio i lekar mi je rekao da mi ne treba Bromazepam, jer sam zdrav. Ali, zbog velike napetosti, ja sam nastavio da pijem lek. Zlopatio sam se tako 2 godine, srce je i dalje lupalo, kada bih javno vršio prezentacije na poslu, jer je prisutan strah da ću se osramotiti i kada sam ponovo bio na na pregledu, posle 2 godine, jer sam se plašio da mi srce ne oslabi od silnog lupanja, lekar mi je rekao da je sve ok, da mi je srce zdravo i dao mi uput za psihijatra. Kaže sve je na nervnoj bazi. Ja sam se obratio psihijatru, objasnio probleme, koji mi je prepisao Flunisan 1/2 tablete ujutru i 1/4 Rivotrila ujutru i uvece. Naime imam problema sa lupanjem srca kada imam javni nastup ili kada mi neko želi nametnuti svoje mišljenje, pa mi sledi diskusija i raspravka. Pijem lekove već 3 meseca i osećam se bolje, ali mi se povremeno nametne misao \"lupaće mi srce na nekom mestu i onda počnem da razmišljam o tome\". Moja pitanja su: 1. Možete li mi objasniti šta znači moja dijagnoza? Moja dijagnoza je F41 i F 32.2 , uspostavio je neuropsihijatar. 2. Doktorka mi je rekla da kada pomislim na lupanje srca, odmah usmerim misli na nešto drugo. Zar je moguće da je rešenje mojih problema tako blizu?
Molim Vas samo nemojte da mi kažete da promenim posao. Zavšio sam ekonomski fakultet, imam 30 godina i nisam oženjen.
Kako da pobedim stres?
Srdačno Vas pozdravljam i zahvaljujem Vam na odgovoru,
Nenad

Pre 3 nedelje sam saopštila majci da odlazim za Australiju. Ona je oslepela, u stvari vidi, ali nema oštrinu. Bili smo kod lekara i rekli su mi da je u pitanju tzv. psihičko slepilo.
Kako to da izlečimo? I koju banju bi nam preporučili za ubrzani proces izlečenja?

Molim Vas recite mi zašto osećam da mi gori glava i kičma, a pri tom bih navela da imam 42 godine i da duže vreme pijem lek protiv panike EFEXOR DEPOR?

Bolujem od bulimije već više od 7 godina. U početku je to bilo ređe, možda jednom dnevno, a sada to radim, čini mi se bezbroj puta dnevno... Svaki obrok ja izbacim iz sebe, ali SVAKI. Moji su to saznali pre oko godinu dana. Ja sam bez ičije pomoći prestala sa povraćanjem, ali se kroz možda čak manje i od mesec dana, sve navratilo... Ovog leta je to provalila moja sestra od tetke, inače zubarka. Išla sam u Niš, konsultovala se sa doktorkom (psihijatrom), ali je ona bila tako \'hladna\'.... Ja tada nisam prestala to da radim. Evo, krenula sam u školu i naravno, izostanci... Samo gledam kada mogu da jedem, da li će me neko videti, da bih sve to, opet izbacila iz sebe. Danas sam opet sve rekla svojima i rešila da idem u Beograd na lečenje.
Interesuje me koliko to dugo traje, jer ipak idem u školu, a ne bih želela da se to pročuje?

Poštovanje,
Imam 33 god. 6 meseci pijem Karbapin, a pre toga 1.5 god Rivotril. U nekoliko navrata su mi bili prepisivani razni antidepresivi, dg f48. Karbapin na mene ne deluje nikako ni dobro ni loše, pa me interesuje od čega ja bolujem i zašto mi je prepisan taj lek ? Moj razlog za odlazak kod Neuropsih. su bili psihosomatski bolovi u preponama i nervoza, a isto se osećam i sad.

Poštovana,
Imam 35 godina i od jeseni 2006-te godine patim od jutarnje anksioznosti praćena jakim lupanjem srca. Od maja 2007-me godine pijem bromazepam 1,5 mg svako jutro. Bromazepam mi je prepisao kardiolog koga sam posetio zbog lupanja srca. Sada (jesen 2008) se osećam mnogo bolje i hteo bi da prekinem da pijem lek.
Moje je pitanje da li mogu naglo da prekinem, postepeno ili da nastavim da pijem lek. Sigurno ćete me savetovati da posetim lokalnog psihijatra. Ja to neću uraditi jer: 1. Već sam bi kod psihijatra i susreo sa potpunim nerazumevanjem od strane doktora. 2. Zbog prirode posla nemam vremena da idem. Zato se obraćam Vama za savet.
Hvala unapred.
Srdačan pozdrav,
Jovan Zorić

Imam 39, a supruga 33 godine. Imali smo strastvenu ljubavnu vezu 6 godina i ove godine smo počeli živeti zajedno. Međutim, supruga je izgubila seksualnu želju, više me i ne dira, okrene se i spava, ili čeka da ja zaspem, pa onda legne. Ona često masturbira pored mene u krevetu misleći da ja spavam, a ako se ja okrenem ona prekida i neće da vodimo ljubav.
Da li je to kraj naše veze i da li ima smisla dalje ovako živeti zajedno?
Hvala.

Imam 32 godine i ogroman problem. Udata sam 8 godina i imam dva predivna dječaka od 5 i 2 godine. Moj problem je u tome što sam ona užasna ratna generacija, u školi sam uvijek bila stidljiva, ali poslije škole 93 godine kao naivna i stidljiva djevojčica počela sam vjerovati muškarcima te s njima odlaziti u krevet, tek zato što sam ja njima bila privlačna i čisto da njih zadovoljim, bez uživanja s moje strane i često pateći poslije toga, ali sam zbog straha od samoće uvijek išla dalje nalazila nove i s njima završavala u krevetu. Bilo je tu momaka u koje sam bila zaljubljena, ali nije trajalo dugo. Upoznala sadašnjeg muža koji je po prirodi jako nagla osoba i voli sve na čistac, tražio je da mu kažem broj, a ja od straha da me ne ostavi (jako sam bila zaljubljena u njega i danas sam) rekla sam samo dio toga iz moje prošlosti. Vjenčali smo se, ponekad sam se vraćala na to, ali sam većinom gurala od sebe tu svoju laž. Nedavno je saznao za jednu takvu osobu s kojom sam bila samo jednom i napravio mi veliku frku. Nakon velike svađe uspio mi je oprostiti misleći da je to sve, ali mi je rekao ako sazna samo za još jednu osobu ubiće mene, pa sebe. Nedavno smo kupili stan na kredit od 30 godina, sredili se napokon sami, sve je lijepo, ali ja postajem luda od razmišljanja, samo kad spavam ne mislim o tome. Priznanje ne dolazi u obzir, jer sam mu ipak rekla samo dio. Živim dan za danom moleći Boga da ne sazna nešto. Često razmišljam i o suicidu kao jedinom izlazu, ali sam kukavica i toliko čeznem da gledam svoju djecu kako rastu da mi oni daju snagu da živim. Njega zaista volim i nikad u braku nisam niti pogledala nijednog muškarca, uzorna sam žena koja stalno kuha i ugađa porodici, nikada djecu ne ostavljam osim kada sam na poslu, ali mi je tako teško što znam da bi bila još bolja majka i žena kada ne bi bila ovako napeta i razdražljiva. Ne znam šta da radim, je li uopšte pošteno od njega što je to tražio od mene. On smatra da on to mora znati s kom sam bila prije njega zbog mogućih provokacija na koje bi mogao naletjeti u svom poslu. Ni danas dan ne shvatam svoje tadašnje ponašanje, jer ja u suštini uopšte nisam razuzdana osoba, naprotiv i nisam neka osoba od seksa.
Pomozite mi kako da sačuvam brak i doživim starost uz muža i djecu.