Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Poštovana Dr.,
Htela bih Vas upitati za savet. Imam anksiozni poremećaj, tj. panični poremećaj. Lekar mi je prepisao Ksalol i Cipralex. Ono što trenutno osećam kada popijem lek je pospanost i mala mučnina (jednom mi se javila, a terapiju uzimam tek 2 dana)
Da li su to uobičajene propratne stvari kod uzimanje tih lekova konkretno ili mi je potrebno odredjeno vreme da se na njih priviknem. Ono što mi je najbitnije je da su osećaji straha i velike tenzije nestali. Ne potpuno, jave se, ali to je neprimetno i beznačajno u odnosu na stanje bez leka. Nemam do sada iskustva, pa ne znam proceduru i kroz šta ću sve morati proći kao sastavni deo terapije, pa Vas molim da mi kažete nešto o tome.
Unapred havla i puno pozdrava

Da li lenjost simptom depresije?

Poštovanje,
Prošle nedelje sam dobila terapiju koja se sastojala iz kombinacije: Zoloft + Eftil + Nipam, jer se po svemu sudeći i pored prirodne hiperaktivnosti, kojoj sam pripisivala insomniji, nalazim u maničnoj depresiji. Emotivno sam izuzetno nestabilna, tako da me i najmanja sitnica može rasplakati, ali i benigna rečenica dovesti do izuzetnog besa i agresivnosti, sve to spakovano u samo par minuta...tako da je jedan takav dan veoma naporan. Na Zoloft sam odreagovala izuzetno burno, sa gotovo svim neželjenim efektima, uključujuci i hipoglikemijski napad. Lekarka mi je dala da sada uzimam ksalol 0.25+1/4 eftila ujutro i 2Xksalol+ 1/2 eftila uveče što mi omogućuje san, ali mi u toku dana ne rešava ništa... rekla je da probamo par dana, jer sam očito preosetljiva, pa ćemo onda videti šta nam je činiti.
Kako uopšte rešiti problem, jer se plašim reakcije na neki novi antidepresiv...

Poštovana Dr,
Vi ste mi već jednom ljubazno odgovorili 30.10.2008 na moje pitanje u vezi moje rodjake od 45.god. koji pati od discus hernie i živi sa majkom od 79. god. U medjuvremenu su se desile neke stvari koje bi ukratko da Vam izložim i da zatražim Vaš savet. Naime, uspeli smo da dobijemo uput od njenog lekara opšte prakse za neurologiju u jednom Kbc-u u Beogradu gde bi tamo mogla sada što pre da legne i da se konačno ispregleda sve na jednom mestu i pod nadzorom stručnjaka koji je prijatelji njenog ujaka. Ona je na sve ovo na početku pristala, mada nevoljno naravno, pritisnuta od strane ujaka, brata od ujaka i sa moje strane. U poslednjih nekoliko dana počela je da navodi razloge i da odlaze odlazak . Razlozi su sledeći : treba da dobijem menstruaciju, te je bolje da mi prodje i onda je bolje da idem itd. Mi smo se u načelu složili sa njom, pa i neurolog koji je čeka tamo u bolnici . Medjutim, poslednjih par dana se žali na jake bolove u nozi i kaže da ona sa takvim bolovima neće moći nigde da ide, a kamoli da se seta nekoliko dana po bolnici na raznim lokacijama da bi se ispregledala, jer bi to bio veliki napor za nju u ovom trenutku. Na to se nažalost složila njena majka govoreći kao i poslednjih više i ne znam koliko godina da ona mora zasada da miruje sa takvim bolovima. Naravno, kad mi joj kažemo da čovek koji je u tolikim bolovima poslednjih godina baš zato treba da ide kod lekara, a ne kad mu je dobro ona se breca na nas. Naravno, ona kaže da je ona svesna da ona mora da ide i da će joj biti sve gore i da mi tj. njen ujak i ja sve ovo radimo iz najbolje namere za nju. I tu se krug zatvara kao i uvek. Sada znamo otprilike buduću njihovu priču: npr. sada je zahladnelo, prehladiće tamo, jer od dugog ležanja u kući joj je imunitet opao itd. itd. i još hiljadu drugih razloga. Mi sve pokušavamo, sve smo probali, na svaki način pokušavamo da im pridjemo, pomognemo, brinemo za njih, ali izgleda da ne vredi.
Molim Vas da nam pomognete na bilo kakav način.
Srdačan pozdrav

Poštovanje,
bolujem od paničnog poremećaja i pijem zoloft. Rezultati su odlični, međutim problem je seksualna disfunkcija. Moj lekar mi je zbog toga prepisao prvo remeron, posle toga coaxil, ali mi je napomenuo da to nisu lekovi za panični poremećaj, već samo za depresiju, što se ispostavilo da je tačno, jer ti lekovi mi nisu odgovarali. Saznao sam da se u tom slučaju forsira princip viken pauze, tj pred odnos se ne uzima lek.
Zanima me koliki je životni vek zolofta u organizmu?
Hvala

Imam 35 god, a od 2001. Imam neku vrstu anksioznosti. Ležanje u trudnoći, porodjaj pred rat...Sve je počelo lupanjem srca, strahom od umiranja, infarkta. Krećem na psihoterapiju 2003  bihejvior kod psihijatra privatno, oko 1,5 god uz to pijem ksalol 0.25 3x dnevno. Počinjem da se borim sama s tim, povremeno odem kod nekog od psihijatara, ista priča anksioznost, ništa strašno po njima. Sredinom 2005 sve prestaje kao da nikada nije ni bilo, a vraća se u decembru 2007. Opet panika, strah od ludila, frka, treperenje, napetost sa strahom da sam na ivici ludila. Plašim se da ću izgubiti kontrolu. Ali sve to je periodično 15 dana sam ekstra, pa 2 dana sam u haosu (treperim, ne mogu da razmišljam o nečem lepom, vraća mi se neka ružna situacija koja mi se desila pre 3 godine, sva se ja zaledim od nekog straha al bez razloga) Lepo živim 36 godina imam, dete od 12 god,  muž normalan, vrlo kritičan, ali ok. Pijem po potrebi bromazepam od 3 mg kad prigusti, mada jedna poznanica psihijatar koja me dobro poznaje tvrdi da ja fantaziram da sam dokona i da samo izmišljam. U mom gradu ima psiholog psihoterapeut koji se terapijom REBT bavi 2 god a ranije je radio van struke.
Da li su takvi psiholozi terapeuti kompetentni za psihoterapiju ili je poželjnije ići kod psihijatra, psihoterapeuta, ali takav samo jedan ima privatnik, a u bolnici kod nas se to ne radi. Ja bih Vas zamolila za mišljenje o mom problemu i o terapiji , ali obzirom da niste opširni kao dr Olivera, molila bih Vas da mi detaljnije odgovorite.

Poštovanje,
moja dijagnoza koju je psihijatar postavio je: somatoformni poremećaj prilagodavanja. Moji simptomi su trnjenje ruku do lakata, trnjenje usana, nosa, nemoć u nogama, nerovoza, dekoncentracija, nemam zraka i srce zalupa i žiga. Znalo se desiti da mi se šake ukoče, strah izlaženja iz kuće me najviše zabrinjava, jer mislim da ću se obrukati ako se jave simptomi i da ću pasti u nesvijest i desi mi se da imam osjećaj knegle u grlu. Psihijatri uopšte ne razgovaraju o dijagnozi i to me je odbilo da idem psihijatru, jer mislim da bi mi puno pomoglo da pričam o tome, a ne da tražim po internetu. Što se tiče simptoma da li je to sve stvar sugestije ili nečeg drugog ili je to mozak ne znam ni sama .
Hvala puno.

Poštovana dr,
imam ujaka koji boluje od šizofrenije (f 20.0) i to već 30 godina - trenutno je dementan, ne kontroliše mokrenje, s vremena na vreme je agresivan - terapiju uzima redovno, ali od nje nema nikakvog poboljšanja, s obzirom da danima ne spava (largaktil, haloperidol, artane i bensedin). Problem je što on trenutno živi sa roditeljima koji su 80 i 85 godina i ne mogu da se brinu o njemu, pa me zanima da li postoji neka ustanova koja hospitalizuje takve pacijente i kakva je procedura?
S poštovanjem ,
Irena

Imam lošu naviku da čupam kosu u temenu - tu mi je kosa redja i stalno su mi prsti na tom mestu, verovatno kad sam nervozna. U poslednje vreme boli me taj deo na glavi, osećam kao da nemam koncentraciju i plašim se da ne bude nešto gore, pokušavam da to ne radim, ali ruka stalno mi ide u temenu...
Unapred hvala i pomozite mi ..
p.s. kod Vas zaista sam pročitala korisne stvari i svaki moment koristim da naučim nešto.
Pozdrav i čekam neki savet....

Poštovanje dr,
Imam panični poremećaj koji lečim već godinu i po dana, u početku sam pila rivotril i seroxat u odredjenim dozama uz kontrolu mog psihijatra, sad već duže vreme pijem samo pola seroxata ujutru. Pre nedelju dana sam izbacila i tu zadnju dozu sa namerom da se rešim tih lekova, ali osećam pojačanu nervozu, osecaj besa, depresije propraćene čestim plakanjem bez razloga.
Da li je to normalno,da li će to proći ili moram da se vratim na poslednju dozu leka?
Unapred zahvalna,
Razočarana Bojana

Moja šifra je F40, pa Vas molim da mi kažete nešto o mojoj terapiji, da li je adekvatna. Već 18 meseci sam na Seoxatu 30mg, pa 40mg, posle 20mg, sada trenutno na10mg, mada neke crne misli nisu mi se još povukle, stvaraju mi probleme povremeno, pa se povuku par dana, pa ponovo, traju 1 ili 2dana. Moram naglasiti da sam puno sad emotivniji nego što sam ikad bio, primer kad se šetam sa osobom koja mi je familijarno vezana, ponekad se i rasplačem što nikad ranije nije bilo tako ili mi padne napamet da uradim ovo ili ono, neku glupost katastrofalnu, mada pokušavam sa tih misli da sam skrenem pažnju na nešto drugo. Dr je uključio i tablete lorazepam 2.5mg, po potrebi samo kad mi panični napadi pojave i to tabletu da stavim na jezik, pošto se sekundarno i topi, ali samo kad krenu panični napadi a ne da ih koristim svakodnevno, već po potrebi. Pošto živim u inostranstvu ne znam kakvi su lekovi, da li stvaraju zavisnost i da li su adekvatni za moju bolest.
Molim Vas o kakvoj se bolesti radi i da li je izlečljiva pošto nešto im trenutno sa jezikom u zemlji kojoj živim, dosta mi je teško komunicirati o vrsti bolesti ili o tabletama koje koristim.
Hvala

Od prije dva mjeseca osjećam pojačanu uznemirenost, osjećaj da ću da se ugušim, ubrzan rad srca. Kada popijem piridoksin osjećam se super.
Da li je moguće da patim od aksioznog poremećaja. Imam 26.godina. Nalazi krvi su u redu. Ponekad dobijem napade straha da ni u kući ne mogu sam da ostanem.
Molim Vaše mišljenje

Draga doktorice,
obraćam se za pomoć ovim putem, jer živim daleko od svoje zemlje i ne znam šta više da radim. Prije dve godine kada smo putovali 2000km daleko, nešto mi se desilo, čitavo telo mi se treslo do zore i nisam moga da se zaustavim. Prije toga sam najednom tokom vožnje osetila strašno lupanje srca i osećaj da ću se onesvestiti. Muž je parkirao auto i ja sam jedva izašla. Tu noć smo prespavali u motelu, nisam spavala do zore, jer sam se jako tesla. U licu sam gorila, sva sam bila crvena. Posle toga par dana kada smo došli u novi grad, ja sam počela dobijati panične napade i jednostavno nisam smela dalje od kuće. Ako bih krenula na autoput, vraćala bih se nazad, jer je osećaj gušenja i nesvesti bio jako veliki. Pored toga što bi mi srce jako lupalo, ja sam se zadnji puta "paralisala" vozeći 100km na sat i od tada nikada više nisam vozila na autoputu. Ne mogu dalje od kuće, dalje od bolnice, jer se tu osećam najsigurnije. Jedina relacija mi je posao-kuća, već odlazak u trgovinu dalje od moga stana, gde nam bolnice prouzrokuje osećaj gušenja toliko intenzivno da sam mislila danas da ću se ugušiti. Pored toga velika nesvest. Prošle godine sam se zaglavila u liftu jedno 2 sata kada je sve to postalo jako intenzivno. Ja sam hipoventilirala i tada sam shvatila da imam i klaustofobiju. Osećaj bespomoćnosti je toliki problem u mom životu, jer ne samo da idem stepenicama na peti sprat u svoj stan, nego ne mogu zamisliti let avionom. Zatvorena biti ne mogu, jer to momentalno prouzrokuje veliki napad. Ako krenem negde dalje od bolnice imam osećaj da ću se udaviti i umreti i da mi niko neće pomoći.
Šta da radim, imate li savete za mene? Ne mogu sa razumem da imam agorafobiju, klaustofobiju, panične napade i sve to u isto vreme. Imam i strah od lekova, što mi je jedan takode veliki problem. Šta mi se to desilo doktorice i šta da radim? Kako da živim normalan život?
Velki srdačan pozdrav iz daljine

Poštovana,
hoću da Vas pitam za anoreksiju, koliko je opasna i da li može uspešno da se leči, bez stručne pomoći?

U zadnje dve nedelje osećam da me iznenada obuzme strah oko toga šta me čeka u budućnosti i uopšte neki strah iz nejasnog razloga. Nije toliko jak, ali se plašim što ponekada ne mogu da ga obuzdam, iako mi je recimo tog dana sve super, jednostavno se iznenada javi. Imam 24 godine.
Molim Vas da mi odgovorite.

Imam 36 godina, od pre nekoliko godina sam počeo da se plašim da vozim auto na duže relacije, padaju mi svakojake gluposti, na pamet recimo šta ako mi se smuči, pa se onesvestim dok vozim itd, a kad popijem pola tablete lorazepama od dva i po miligrama onda je super.
Da li ja uopšte smem da vozim auto sa tim lekom i da li postoji neki bolji lek.
P.S. kada ima neko sa mnom u vozilu sa vozačkom dozvolom onda mi je super i bez leka, a sramota me je da odem kod psihijatra.
Unapred ZAHVALAN.

Lečim se od opsesivno-kompulsivnog poremećaja više od tri godine. Uporedo su me lečili i terapijom i lekovima. U početku sam pila Bensendin od 5 mg tri puta dnevno i Anafranil od 25 mg tri puta dnevno, a sada pijem samo Anafranil u istoj dozi, a Bensendin po potrebi. Uz saglasnost lekara bila sam prestala sa uzimanjem Anafranila i posle skoro mesec dana simptomi su se vratili istog inteziteta kojeg su i bili pre uzimanja lekova. Moj problem je dodirivanje stvari odredjeni broj puta, ponavljanje odredjenih reči i slova odredjeni broj puta i kretanje po odredjenom redu. I to sve radim od kako znam za sebe. Interesuje me da li je ovaj poremećaj nasledan? I kako da regulišem problem bez lekova? Da li je problem serotonina i kako ga regulisati bez lekova?

Poštovanje,
imam 33 god, u aprilu sam imala spontani pobačaj i baš sam bila potrešena. Nekih nesec dana nakon toga javilo mi se kao neko gušenje, u stvari imam potrebu da često udahnem, a nekad ne mogu. Ispitala sam pluća, ok su, imam sinusnu tahikardiju, ali sam baš uznemirena zbog ovog stanja, traje vec 6 mes.
Da li je ovo panični poremećaj i kako da ga prevaziđem. Živim u mestu gde nemam prilike posetiti psihijatra.
Hvala

Poštovana,
Imam 28 godina, ali od rođenja imam jake komplekse. U školi sam uvijek bila najbolja, a izgled besprijekoran, ali za vanjski svijet. U svoja četiri zida za vrijeme srednje škole patila sam od bulimije, ali je nakon četiri godine nestala. Mislila sam divno kako imam jak karakter sama sam to prevazišla, ali bulimiju je zamijenila paranoja koja se razvila doslovno preko noći, kao BUM. 2002 sam se zaljubila i bulimija je bila daleko iza mene, ali preko noći došla je paranoja kao BUM. Stalno sam strahovala i sakrivala se od nečeg nepoznatog, po sto puta u toku noći provjeravati da li su vrata zaključana i ostale stvari. Da na to su se nadovezali tikovi i to na licu tako da sam sve manje izlazila i družila se....moj dečko koji je i sada sa mnom sve je to podnosio stoički sa mnom. Najveći psihički bum sam doživjela 2004 godine kada sam na vijestima gledala emisiju o hiv-u i ETO od tada je krenuo moj period borbe sa hipohondrijom i bakteriofobijom sve do danas. Umišljala sam SAMO zarazne bolesti , bjesnilo, hiv, hepatitis, tetanus, pa čak i antrax. Internet je bio moje polje informacija tako da sam čitajuci odmah dobijala simtome ovih bolesti. Testirala sam se na hiv i bila presrećna rezultatima....ali jedan dan dok se nisam sjetila da me tehničar dirnuo, tj moje ubodno mjesto koje je prije dodira dezinfikovao rukavicom koje su bile jedne u studenskoj labaratoriji. Kada sam se sjetila toga vrisnulo mi je u glavi od pomisli da me sada potencijalno zarazio jer je na rukavici bilo možda zaražene krvi pacijenta kojeg je predhodno ubo. E, taj period imam hiv traje još i dan danas htjela sam se ponovo testirati, ali moj liječnik je već davno napisao u karton hipohondrija i ne da uputnicu kaže kako već rezultat imam, a taj kontakt što mi se desio je ne rizičan, tj. nemoguće je tako nekoga zaraziti, jer me ubjedjivao da virus živi malo nekoliko sekundi na nekom predmetu. Ali ja imam sveki dan sve više simptoma, a psiha mi je na nuli...sada su se svi skupili....i hipohondrija i opsesivno konvulzivni poremećaju i tikovi i ko zna šta još...Kopnim svaki dan, mršam, a u ustima mi redovito izlaze rane koje prepisujem opalom imunitetu zbog hroničnog stresa. Društvo koje je prije bilo ogromno, svelo se samo na dve prijateljice koje me vidno izbjegavaju, jer ih tusim o bolesturama i pokazujem na svom tijelu bilo kakvu promjenu. Da li je psihički moguće umisliti doslovno toliku bolest da se osjećate bolesno i da dobijete simptome čak takve bolesti. Kada umislim hepatitis imam temperaturu i jake bolove na desnoj strani gdje je jetra, pa cak i tamnu mokraću.....odem izvadim nalaze sve ok...Nakon testa na hiv dobijem herpes i jaku upalu grla moj doktor kaže kako je grlo čisto, a ja ne mogu da gutam od bolova. A gdje god sam pročitala neki novi simptom hiva....ja sam ga dobila odmah nakon dva dana od čitanja...Prije deset dana otkrila sam trudnoću i bili smo presretni na početku dok jedno jutro nisam ustala i pomislila kakve ću sve bolešture da prenesem svom djetetu Molim Vas da li je u ovom slučaju potrebno potražiti psihijatra ili je u pitanju moja jaka intuicija da me je taj laborant možda baš zarazio hivom. Da li ste imali ovakav slučaj?