panični napadi – pitajte doktora
Postavite pitanje o simptomima, dijagnozi ili terapiji. Odgovor lekara je potpuno besplatan. Već 12 pitanja na temu panični napadi.
Da zakažete pregled pozovite 063 687 460
Svi odgovori (12)
Poštovana, simptome koje ste naveli opisuju anksioznost i začetak razvoja paničnih napada. S obzirom na to da je organski sve u redu, potrebno je da popričate sa psihoterapeutom (u toku vanrednog stanja online psihoterapijske seanse).
U toku terapije biste proradili situacije i misli koje provociraju razvoj simptoma, kako da ih prepoznate i prevaziđete. Veoma je bitno da ne počinjete sa bilo kojim lekovima (anksioliticima). Jer je anksioznost u početnoj fazi, time biste samo doprineli daljem razvoju simptoma.
pitanje
Godinama imam problem sa paničnim napadima, uhvati me strašna nervoza, celo telo mi podrhtava, stane mi vazduh kao da ću se ugušiti, imam osećaj da propadam, da ću umreti. Strašan osećaj, ne daj bože nikome. Dosta puta sam bila u domu zdravlja kod neuropsihijatra, ali nikada niko nije hteo da me sasluša, samo su me kljukali lekovima, a nikakvog efekta. Poslednja dva put sam imala užasnu aritmiju, preskakanje srca, nemir, gušenje, pobelim kao krpa i u tom trenutku kao da želim sebi da naudim. Pijem Ksalol 0,25 ujutru i uveče, ali ništa ne pomaže. Išla sam na razne preglede, radila ultrazvuk srca, nosila holter, ali sve je u redu. Ne vidim rešenje, a sve mi je gore.
Poštovana, treba da idete na redovne sesije psihoterapije. Na taj način ćete razrešiti panične napade.
Nažalost svi lekovi koji stimulišu potenciju imaju isti princip delovanja. Konsultujte kardiologa vezano za bol u grudima, ne bih vam preporučio ovu vrstu terapije.
Pozdrav
Od 2012. godine lečim se od anksioznosti i napada panike. Bila sam
S obzirom da sam psiholog - psihoterapeut, a ne pshijatar, ne mogu vam ništa reći o leku koji pitate, ali Vas mogu uputiti na psihoterapiju koja veoma pomaže u lečenju različitih fobija, strahova kao i napada panike. Pošto ste i mlada majka mislim da je neophodno da sada počnete ozbiljnije da se bavite svojim psihičkim zdravljem jer je odgovornost povećana zbog deteta.
Ovo je kalsičan napad panike usled velikog stresa koji ste doživeli, a moguće i posledica nekih dugotrajnih stresova u kojima se nalazite. Organizam ima svoje granice dokle može da podnosi stres, ali kada se te granice pređu javljaju se ovakve reakcije. Neka Vam ovo bude snažan signal i opomena da je potrebno da se posvetite sebi, više odmarate, budete što više u prirodi, više spavate i sl. Isto tako, neophodno je da ovo što ste doživeli shvatite kao poziv da stupite u kontakt sa svojom emocijom straha i da sagledate koja uverenja stoje u pozadini.
Imam 26 godina i zadnjih 6 godina radim kao konobar. U zadnjih
Savet je da se javite na psihoterapiju, jer ovako iz pisma i pismenim putem ne mogu se lečiti napadi panike i strahovi koje navodite. Potrebno je pronaći uzrok zašto se oni javljaju, a to se može samo putem dijaloškog odnosa sa psihoterapeutom, ako već ne možete sami proniknuti u to.
Imam 27 godina i dešava mi se u periodima u toku godina
Imam 33 godine. Prvi napad panike imala sam pre 12 godina, nisam
Imam 33 godine. Prvi napad panike imala sam pre 12 godina, nisam ni bila svesna šta me je snašlo, a već je sve "prošlo" da tako kažem. Posle dve god. našla sam se u istoj situaciji i u periodu terapije Xalolom od tri meseca, opet sam bila ona stara. Pre dve godine (posle bolnog raskida duže veze čijih sam zadnjih tri meseca provela plakajući, a ujedno ostala i bez posla) opet su usledili panični napadi tj. depresija praćena njima, ovog puta sve je bilo dosta ozbiljnije. Prepisana mi je terapija Rivotril i Flunisan. Sve je izgledalo kao da ide na bolje, po završetku terapije počele su da mi se nameću misli, uglavnom agresivnog karaktera. Nekako sam uspela da se izborim sa svim što me je snašlo, pronašla sam novi posao, počela da izlazim i čini mi se pronašla opet smisao života. Moj trenutni posao je dosta stresan, puno radim i nemam dovoljno vremena za sebe. Ponovo počinjem da se osećam anksiozno i depresivno (možda bih pre rekla ravnodušno). A moj najveći problem je u tome što želim da stupim u brak i rodim dete, ali se plašim i svakodnevno razmišljam o tome kako za to nisam sposobna (dosta sam čitala o postnatalnoj depresiji i tome kako je kod žena koje su pre trudnoće bolovale od depresije veća verovatnoća da i po porođaju obole od iste). Takođe me muči saznanje da nisam ona kakva sam bila pre i da takva neću ni biti i teško mi je da prihvatim drugačiju sebe.
I sami kažete da su se Vaše prethodne epizode psihičkih smetnji završavale oporavkom i ozdravljanjem posle relativno kratkog lečenja. Vi ste preosetljiva osoba, koja događaje u životu shvata dosta lično i burno na njih reaguje, ali to nikako ne znači da niste u stanju da uspešno podnesete obaveze koje nosi brak, niti izazove koje nosi trudnoća i odgajanje dece. Čak i ako istraživanja pokazuju da postoji veća verovatnoca od ponavljanja epizoda psihičkih bolesti u trudnoći a osobito posle porođaja kod žena koje su imale smetnje ranije, to ne znači da ste Vi sigurno predodređeni za to - govorimo samo o statistici. Dakle, koliko shvatam, Vi uspešno obavljate svoj stresan posao, iako vam to ne pada lako - nisu Vaši kapaciteti toliko slabi koliko ih nekada vidite. Ipak, ukoliko se rešavate na trudnoću, korisno je da u periodu planiranja i praćenja trudnoće budete pod nadzorom psihijatra koji bi Vam pomogao da sa manje straha i stručnom pomoći iznesete ovaj, za većinu žena manje ili više sresan period. Ukoliko i van planiranja trudnoće osećate da ne možete sami da izađete na kraj sa svojim promenama raspoloženja, potražite stručnu pomoć već sada u ordinaciji psihologa ili psihijatra, kako biste time olakšali suočavanje sa svakodnevnim frustracijama i radom na sebi očvrsli svoje kapacitete za prevazilaženje novih životnih prepreka.
Uspostavljena mi je dijagnoza F41. Aksioznost sa primesama depresije, panični napadi, derealizacija i depersonalizacija. Terapija
Uspostavljena mi je dijagnoza F41. Aksioznost sa primesama depresije, panični napadi, derealizacija i depersonalizacija. Terapija Xanax 0,25 i Flunisan od 20 mg izjutra. Nakon mesec dana prepolovljen mi je Flunisan na pola, a Xanax pijem po potrebi. Jednom mesečno idem na psihoterapiju. I dalje osecam simptome, povremeno mi je sve čudno, kao da gledam kroz filter ili kao da sanjam. To me užasno nervira i često pričam o tome jer mi je dosta lakše (vrtoglavica, napetost). Radim sve kao i pre - posao, porodica, druženje, ali ne uživam u svemu tome kao nekad i motivacija mi je slaba. Koliko vremena mi je potrebno da se oporavim i stabilizujem? Da li moje stanje može da se pogorša i izazove neke druge komplikacije?
Živim u SAD i interesuje me nešto više o bolesti koju u
Živim u SAD i interesuje me nešto više o bolesti koju u Americi je zovu panic attack (napad panike). Obišao sam ovde dosta instituta za tu bolest. Imam 31 godinu i sa tim sam se suočio prije godinu dana. Doktori su mi prepisali lijek pod nazivom Paroxetine 20MG. Interesuje me da li ti lijekovi utječu na druge djelove organizma i da li su štetni prilikom duže upotrebe. Koje su posljedice te bolesti? Ti lijekovi su mi puno pomogli ali me interesuje da li ima nekog prirodnog lijeka i kako na prirodan način da se sačuvam od ove ne tako rijetke bolesti?
Paroxetin je jedan od onih lekova za koje kažemo da je "LEK IZBORA" za panični poremećaj. Veoma brzo daje početna poboljšanja a zatim otklanja do kraja tegobe koje se nalaze u klinickoj slici paničnog poremećaja. Medjutim, u pismu pominjete panicne atake koji predstavljaju karakteristični simptom paničnog poremećaja ali se, kao izolovani simptom, mogu naći i u drugim psihijatrijskim bolestima. Za neke od tih bolesti potrebno je ukljuciti drugačiju terapiju. Predlžem Vam da pročitate opis paničnog poremećaja u tekstu, i da procatet o anksioznim poremecajima i proverite da li se radi o toj ili nekoj drugoj bolesti. Što se tiče samog leka, kao i bilo koji drugi lek (čak i aspirin) moze imati neželjene efekte. Kod Paroxetina se najčešće mogu javiti blage mučnine (zato ga treba uzimati nakon jela), povremeno drhtanje i napetost, kao i znojenje. Ove tegobe, osim ako osoba nije preosetljiva, iščeznu veoma brzo - nakon par dana. Ima i drugih neželjenih dejstva, ali su ona veoma retka (o tome se možete obavestiti u prospektu svakog leka). Može ponekad dati i seksualne probleme poput otežane ejakulacije i težeg dostizanja orgazma, ali uglavnom ne remete normalan seksualni život. Treba naglasiti da se neželjena dejstva mogu javiti, ali se česce dešava da izostanu ili da su blago izražena, pogotovu ako se lek postepeno uvodi u terapiju. Čak i najizražsenije tegobe nestaju ubrzo nakon sto se lek iskljuci i to bez posledica. Paroxetin ne izaziva zavisnost, jedino je vazno da se postepeno uvodi i postepeno iskljucuje iz terapije jer se mogu javiti neprijatne tegobe ako se to ucini naglo.
Patim od socijalne fobije, ustvari, samo pretpostavljam da je to, pošto još
Patim od socijalne fobije, ustvari, samo pretpostavljam da je to, pošto još uvek nisam bio kod psihijatra a sudeći po nekim člancima koje sam pronašao na internetu, deluje kao da se o tome radi. Na poslu, kada me neko gleda, inženjer recimo, kada treba nešto da odradim, ruke počnu da mi se tresu, osećam se nelagodno, crvenim, počnem da se preznojavam, noge mi klecaju itd. Sve je počelo u menzi, za vreme doručka, kada je kraj mene sela nova radnica mojih godina. Odjednom me je oblio znoj, postalo mi je vrućina, ruke su počele da mi se tresu, onako sav zbunjen mislim da sam jaje pojeo sa ljuspom, nisam mogo da gutam. Od tada mi se isto dešava i kada treba da se upoznam sa nekom devojkom. Dobijem napad panike, srce mi lupa, ruke se tresu. Počeo sam da izbegavam devojke, ljudi me gledaju čudno. Kada sam u banci, dogadja mi se ista stvar, ne mogu da se potpišem na šalteru, nezavisno od toga da li je žena ili muškarac, tresu mi se ruke. Da li je to socijalna fobija? Da li može da predje u nešto gore? Strah me je da odem psihijatru.
Poštovani,
Opis Vaših tegoba se prilično uklapa u kliničku sliku socijalne fobije. Ako se uz to javlja i strah od tudje negativne procene, ako izbegavate socijelne situacije iz razloga da Vam ne zadrhte ruke pred drugim ljudima, onda je to skoro sigurno socijalna fobija. Nema razloga da Vas bude strah da se javite psihijatru jer na osnovu Vašeg opisa nema elemenata za teže duševno oboljenje. Socijalna fobija je relativno često oboljenje i javlja se uglavnom kod mladjih osoba. Što se ranije javite psihijatru imate veće šanse da se tegobe brže i lakše povuku. Ako bolest duže traje, onda je u skladu sa tim potrebno i duže lečenje. Socijalna fobija se leči dominantno antidepresivima i kognitivno bihejvioralnom terapijom. Od antidepresiva posebno su se dobro pokazali Seroxat i Efectin ER, ali ni u kom slučaju ih ne treba uzimati bez preporuke lekara, jer ima osoba koje ne smeju da ih koriste. Za Vaš oblik socijalne fobije neophodna je i kognitivno bihejvioralna terapija.
Pre skoro godinu dana sam počela da imam simptome paničnih napada udruženih
Pre skoro godinu dana sam počela da imam simptome paničnih napada udruženih sa agorofobijom. To mi se desilo u Beogradu gde sam studirala. Nisam smela da idem sama u prevoz, niti sam smela da idem sama iz kuće, na kraju nisam smela sama da budem ni u kući jer sam se plašila. Manifestacija tog straha je jako udaranje srca, znojili su mi se dlanovi, gušenje, osećaj da ću pasti u nesvest. Obratila sam se psihijatru u Palmotićevoj, ali mi nisu mnogo pomogli. Onda sam se vratila kući i u mestu u kojem živim uz porodicu i momka otpočela lečenje. Posećivala sam psihologa i plus imala i medikamentoznu terapiju, pila sam Flunisan i Ksalol, koje mi je prepisao psihijatar. Sada mi se čini da je sve prošlo, funkcionišem sama i čini mi se da je sve gotovo kao pre, osim što ne smem da putujem daleko negde, ali informišući se o svom problemu saznala sam da može biti recidivirajućeg karaktera, a još je gore što sam se takoreći navukla na Ksalol, iako mi je rečeno da prestanem da ga uzimam, ja se plašim da ću u tom slučaju opet imati tegobe od pre.
Panični napadi su veoma su teški onome ko ih doživljava, a onima sa kojima živite, ponekad neshvatljivi, pa su neretko skloni da obezvređuju Vaš doživljaj koji panični napad nosi. Vaši simptomi su dobro poznati svima onima koji se suočavaju sa problemom poput Vašeg, sa "strahom od straha", kako bismo mogli nazvati bojazan da do napada opet ne dođe. Mnogi pacijenti se produžavanjem medikamentozne terapije na neki način "štite" od potencijalnog ponavljanja smetnji. Terapiju bi trebalo ukidati postepeno, samim tim što i sami kažete da ste se "navukli" na Xalol. Zato je preporučljivo da se, u ovom procesu postepenog odvikavanja, redovno tokom nekog vremena javljate profesionalcu (psihijatru) koji će postepeno dozirati smanjivanje leka i/ili psihologu sa kojim ćete, kroz psihoterapiju, olakšavati napetost potenciranu novom i za vas zastrašujućom, situacijom, koja je vezana za dobrovoljno "odbacivanje" odbrambene terapije. Verujem da biste se bolje osećali kada biste živeli bez obaveze da svakodnevno mislite o terminima za uzimanje lekova i da biste, ukoliko se pokaže da su lekovi sada nepotrebni, osećali mnogo više samopouzdanja i ličnog zadovoljstva. Zar to nije dobar razlog da pokušate da se oslonite na sopstvene psihičke snage, umesto na lekove? Napominjem da je preporučljivo praćenje od strane stručnjaka za to vreme, kako biste taj krizni period lakše savladali.