Bračno i porodično savetovalište – pitajte doktora

Postovani, zivim sa covekom starijim od mene 11 godina. Planiramo da brak ozvanicimo i formiramo porodicu. Oboma je ovo drugi brak, sa tom razlikom da ja nemam dece a on ima dve cerke. Za vise od 1 god. Vidjanj josuvek me nije upoznao sa decom. Starija kcer je jako vezana za njega, introvertna, inertna, stidljiva, a druga komunikativna, potpuno drugacija od sestre. Obe su predmet stalnog instruiranja od strane majke (ne protiv mene, vec inace!) . Kada je pre 3 nedelje pokusao da ih dovede kod nas i upozna nas - mladja kcer je pristala a starija odbila, jer ona "ima jednu mamu i jednog tatu". Iako je otac objasnio da je ne upoznaje sa "mamom" vec sa tetom sa kojom zivi i da on ima pravo na zivot, bas kako i mama ima drugog ciku (samo sto ne zivi sa njim) . On i ja se odlicno slazemo, ali ovakav razvoj dogadjaja nismo ocekivali i ne znam kome je teze pao! Majka takodje ima drugog coveka, ali ga njima ne predstavlja nna taj nacin i cini mi se da stvara takvu situaciju da je otac los, jer ima drugu zenu, a ona je svetica jer "nema" drugog coveka. Sta da radim, kako da se ponasam u odnosu sa decom, i pri prvom susretu, a i inace? Planiramo nase dete, a mene je strah i te novine u nasem odnosu (pod "nasim" mislim na decu, njega i mene) .

Dobro vece. Neznam dali sam na pravom mestu da postavim ovo pitanje. Ubraku sam vec osam godine. Od pre jedno 3 godine moje bravcno stanje je veoma lose moj muz je imao udes operisao kicmu i ne radi od onda je stalno na internetu. Na netu uvek trazi zenske osobe mnogo mladje od njega. Nemogu da kazem da ide i da se se sastaje sa nekom jer je stvar5no stalnbo kuci. Kada sam se sa njme zakacila oko toga rekao da on sa tom osobom samo prica i igra igrice sa tom osobom je na netu vec pola godine, pre toga je bila druga dok ja noisam nasla poruke od nje i nazvala je ova je kobajagi iz amerika i ma 6 godina a on ima 50. Stalno ztvrdi da me ne vara i da to nije preljuba nego razgovor nna netu. Mene to muci je se osecam jako usamljena neznam sta da radimi kako da postupam pa bih molila ako mozete da mi pomognete i date neki savet. Hvala u napred. Srdacan pozdrav. Zivka

Postovani, sedim ispred monitora vec 3 sata i ne nalazim nijedan problem slican mome. Naime, veoma sam nezadovoljna mojim brakom, koji ne funkcionise od samog pocetka a vec smo u njemu 9 godina. Moj suprug je leceni narkoman, i ne konzumira heroin 13 god. Ali marihuanu da kao i pivo. Mozda nije fer da kao njegovu prvu osobinu stavljam to sto je bio narkoman ali mislim da svi problemi poticu odatle. Evo sta me sve boli: nikada nije okupao nase dete kad je bio beba (sad ima skoro 8) , prosetao, sam odveo na sport, kod prijatelja, u setnju i sl. Verujte mi sve sto vam pisem, od mene ocekuje sve: radim svoj posao, radim sa njim preko vikenda, upisala sam spec. Studije dete vodim svuda sa sobom i kreiram mu slobodno vreme non stop i opet nevaljam. Toliko je sujetan da ako muse protivreci odm nataju svadje i ispiranje mozga do u nedogled. Roditelji su me preklinjali da se ne udam za njega jer droga ostavlja posledice na mozak ali ja sam njih tada bila odbacila od sebe sve zbog ljubavi (on je za mene kada sam bila tinejdzerka uvek bio "faca", bogat, lep, poznaje poznate licnosti itd. Te sam ja jedva docekala sa 31god. Da se zabavljam sa njim pri tome sramoteci se svoje porodice jer nismo bili istog statusa iako sam dete funkcionera, ali koji nije mario za svoju porodicu) , te mi nisu dosli ni na svadbu. E, kad je doslo dete onda me je tukao u vise navrata, ja sam odlazila i vracala. Vise ne postoji? Fizicka agresija ali mentalna, psihicka i verbalna stalno. Stalno sam u grcu i strahu jer njegove promene raspolozenja me toliko opterecuju da ne zivim svoj vec njegov zivot, ako je on raspolozen onda smo svi a ako nije sklanjajte se. Idem evo vec 4 godine na psihoterapiju u bracno savetovaliste, svasta sam probala ali uvek isto. Znam ja ljudi ne mogu da se menjaju, pogotova ako su ima zivci unisteni ali vise me brine zasto ja nemam snage da ga ostavim, imam i gde i radim i imam podrsku svih. Ja u trenutku kada hocu da ga ostavim razmisljam kako ce on sve to podneti, a ne sto je meni stalno tesko. Sta da radim sa detetom tek je krenuo u 2 razred a treba da ga onda prebacujem u druku skolu i u drugi deo grada. Pocela sam da se mucim samoj sebi samo idem okolo i pricam o svom braku i muzu a nista ne resavam, isto se ponasam kao moja majka, ali od koje imam potpunu podrsku za razvod i koja mi kaze da se satakvim covekom devijantnog uma ne zivi. Zasto se bojim promene? Molim vas pomozite mi kako da izadjem iz ovog braka!

U braku sam 9 godina. Od samog početka, došlo je do krupnih nesuglasica. Moja supruga je ostala u drugom stanju dok smo se zabavljali i lako smo odlučili da se venčamo. Međutim, tada je rekla da ne želi da živi u mojoj kući sa mojim roditeljima, iako je na to prethodno pristala. Zapretila je da će otići kod svojih, te da od braka nema ništa. Jasno i glasno. Od tada nastaju moje muke. Podstanari, jedna plata i sve što uz to ide. Prestao sam vremenom da je volim. Nisam imao nikakvu želju za njom. Godinama tako. Uvek je pokušavala da bude dominantna, sa stalno izraženim nezadovoljstvom prema meni. Odavno je primetila da nemam za njom, zahtevala je da joj pokazujem pažnju, da joj govorim da je volim i slično. A ja to nisam mogao, na taj način, jer je prosto ne volim. Imamo dvoje dece. Pretškolskog uzrasta. Pre godinu dana upoznao sam jednu ženu, a sa njom i ljubav kakvu nikada nisam. Obostranu. Zaista je mnogo volim. Ali, nažalost, morali smo prekinuti, jer ja nemam hrabrosti da pokrenem pitanje razvoda. Ne znam kako bi se to odrazilo na moju decu. Moja supruga je pročitala jednu poruku koju sam poslao ženi sa kojoj sam bio u vezi i zna da nešto postoji, ali nisam hteo ništa da priznam, niti da pričam na tu temu. Nije se razvela od mene, ali od tada, naš odnos je postao još zategnutiji. Šta da radim? Ne mogu da zamislim život u kojem ne volim ženu sa kojom živim, a opet ni život bez žene koju volim. U ovom braku još uvek me drži samo briga za moju decu, jer ih naravno mnogo volim.

Van sebe sam od straha da ću doneti pogrešnu odluku. Ja sam saznala da moj otac vara moju majku, pouzdano je. U braku su 27 godina. Imam jako bolesnu sestru o kojoj se brinu. Ako bih rekla mami, ja znam da bi je to uništilo. Razvela bi se jer ne bi to podnela i tako bi ostala sama sa bolesnim detetom, a i sama je lošeg zdravlja. Ja sam odlučna da se prevare ne kriju, ali u ovom slučaju, razmišljam šta bih time njoj uradila?

Mnogo sam zabrinuta za sina. Ima 16 godina, slabo me sluša, imao je pogrešno društvo, zapostavio je školu.

Postovani, molim vas pomozite mi da shvatim pravo stanje stvari-da li je to moja veza zapala u krizu i pred krajem je ili je to sve samo u mojoj glavi. U vezi smo vec skoro 2 godine. Da bi bolje shvatili period promene, podelicu ga u 3 faze (po meni) prvado maja prosle godine, druga-od proslog maja do ovog maja i treca -do sad. . . Sve ali sve je bilo apsolutno savrseno. Obasipao me je paznjom i ljubavlju svaki dan-cak i kad sam ja bila, blago receno nepodnosljiva. Nikada glas nije podigao niti zeleo da ulazi u raspravu sa mnom, a nakon svakog "mirenja" govorio mi je kako ne zeli da ostane bez mene i da me izgubi ni po koju cenu. . . Cak se desavalo da po nekad kad se svadjamo on bude taj koji i moli i po nekad cak i zaplace. . . To se sve desavalo i u prvoj i drugoj tzv fazi veze. . . E sad, druga strana price-u prvoj fazi ja sam imala par "ispada" (moram da naglasim da nije rec o prevari niti bilo sta slicno, a to sam radila jer nisam znala na cemu sam!) , radi se o par lazi koje sam mu kasnije priznala, izvinila se, rekla da mi je zao i on je tad presao preko toga. . Sve je bilo isto-savrseno!! Period od maja do maja je bio takkodje fantastican-strasno puno smo se zblizili i povezali da smo bukvalno bili jedno!! Nismo mogli jedno bez drugog bukvalno ni na 3 dana. Sve smo radili zajedno. . . E sad u tom periodu smo imali i jednu neprijatnost-prekid trudnoce koju ja nisam zelela jer nisam bila spremna a koju je on puno zeleo kad god da se desila-tada, sad ili za 5 godina! To smo prebrodili, iako je abortus bio tezak, i cini mi se da nas je to sve jos vise zblizilo. Ali nakon toga ja sam postala sve razdrazljivija ihistericnija i sve gora prema njemu. . Zvuci cudno-ali ja to nisam primetila. . . Jednog dana pre 4-5 meseci posvadjali smo se uobicajeno zbog mog inacenja, i tad se desila promena. . . Bar u meni za pocetak. . . Slagao me je za glupost- (inace smo sve govorili jedno drugom i nije bilo nikakvih problema, tako smo funkcionisali i to nam je odgovaralo) . Pokusao je da mi ne kaze uz razne izgovore da je to u mojoj glavi i tako to ali sam saznala i rekao mi je. I od tad ja mu ne verujem. . . Moram da napomenem da sam dok njega nisam upoznala imala problem sa poverenjem. To je znao i od pocetka veze ubedjivao me je da ce me ubediti i pokazati da mogu da mu verujem. I jeste. To je bila prva laz. Nakon toga ja sam ponovo nesigurna i ne verujem nikome. Najgore je sto mu ne verujem ni za najbanalnije stvari. A jos gore je sto sam postala nesigurna u sebe. Gledao me je kao nekog na ubedjivom prvom mestu, a sad sam ljubomorna bukvalno na svaku devojku koja prodje. Od tog dana moje ponasanje postaje jos nepodnosljivije i svadje ne prestaju vec mesecima. A sve oko gluposti. Ne mozemo da se povezemo. Ne prodje dan bez svadja. Znam da treba da razgovaramo ali ne znam kako. Pokusavali smo vec milion puta i 3 dana je ok posle isto. Ne zelimo raskid ni ja ni on a zajedno ne znamo kako. . . Zelim ponovo onu bliskost sa pocetka veze. Zelim da ponovo bude takav prema meni. Zelim da sve bude po starom. A nije. On vise nije isti, bar se meni cini a kaze da umisljam. Da li je izvodljivo vratiti sve na pocetak? Ili je ovo pocetak kraja? Kako da prevazidjemo ovo jer traje predugo i osecam da smo se udaljili! Kako da povratim poverenje u njega?? Znam -razgovorom, ali ja bih ipak i par "konkretnijih" saveta. . . Unapred zahvalna

Postovani, neznam da li ovo pripada vasoj oblasti ali drugome nemam kome da ovakvo pitanje postavim. Moj problem se odnosi na odnos snaja-svekrva. Od kako zivimo zajedno nas odnos je sve gori a posto sam majka cetvoromesecne bebe, ona ne samo da me smatra nistavnom vec i nepodobnom za majku. Kako okrenem leda tako me najcrnje ogovara, moje roditelje ignorie kada dodu da vide svoje unuce a ja sam totalno nemocna jer neznam kako da joj se suprostavim. Dovoljno je i to sto sam po izlasku iz porodilista pala u depresiju-gurala me od pulta za povijanje bebe, ulazila tokom noci u nasu spavacu sobu a i plasila me pitanjima da li dok beba spava dise znajuci da se bojim jer sam prvu bebu izgubila u 31nedelji trudnoce 2006godine. Iskreno vise mi odmaze nego sto mi pomaze a moj suprug na sve to cutke gleda cak na kraju budem ja kriva jer me po njenim recima svo vreme pazi i drzi ko malo vode na dlau. Molim vas pomozite mi.

Poštovana,
Pre nešto više od godinu dana raskinula sam desetogodišnju emotivnu vezu. Inače ja sam udovica, imam 43 godine i odraslu kćerku, koja je uspešan student. Zaista sam se u toj vezi mnogo davala, volela ali i istrošila. Otišla sam zbog ljubomore, posesivnosti, želje da potpuno preuzme kontrolu na svim segmentima mog života. Znala sam da će mi biti teško, pokušala sam da se upišem na aerobik, jogu, ples i da nečim ispunim vreme koje sam sada imala. Uz to sva ova naša svakidašnjica opterećena novcem, prekovremenim radom. Ali uzalud, nema dana da ne pomislim na njega. Nedostaje mi strašno mnogo. Znam da mi ne možete reći čarobne reči ili mi prepisati čarobnu piliulu ali Vas molim za savet, šta i kako ću dalje?
Pozdrav i hvala što ste pročitali moje pismo.

Molim Vas,

Pomozite mi da shvatim šta se dešava s mojim suprugom. Stalno je neraspoložen i ljut, urla i na najmanju primedbu, agresivan je, vredja, preti, ne smeje se, niko za njega nije dobar ni od rodbine ni od prijatelja, pa ni javnih ličnosti. Nema strpljenja ni za dete od kojeg očekuje da se sa 7 godina ponaša kao odrasla osoba. Posle tih njegovih glasnih i fizičkih pražnjenja on očekuje da se ja ponašam kao da ništa nije bilo. Svom poslu je posvećen i previše - dobro je plaćen, ali uvek imam utisak da se on i tu muči, ostaje duže na poslu, uvek je u gužvi, nervira se. I nije to ponašanje počelo naprasno, ali je vremenom pojačano i sada je nepodnošljivo. Već neko vreme pokušavam da ga nagovorim da potraži stručnu pomoć. On obeća i na tome se i završi. Molim vas za savet šta da činim?

Hvala.

Poštovana doktorko,

obraćam vam se jer mi je potrebno realnije mišljenje da li sam postala preterano ljubomorna i nesigurna u vezi. Započelli smo je pre dve godine kad se moj momak poslom preselio iz Niša ovde, u Novi Sad. Brzo smo se zbližili, pošto sam i ja sama živela, puno mi je značila bliskost. Brzo sam želela da znam na kakvom sam "terenu"te sam mu rekla da u prošlosti imam samo par nebitnih, zaboravljenih vezica, i on je objasnio da je imao devojku sa kojom se svadjao i mirio, ali da su zadnji put " gadno " raskinuli i da se nikad više neće čuti, što je bilo dve godine pre našeg susreta. Smatrala sam to ok i brzo zaboravila. Dok se ta bivša devojka posle godinu dana naše veze nije pojavila na fejsbuku kao njegov prijatelj. Sam mi je kazao, da ga je kontaktirala i čestitala mu rodjendan, i da su samo fejsbuk prijatelji, kao i sa još par osoba iz Niša sa kojima se ranije družio. Opet sam smatrala -ok. U medjuvremenu veliki preokreti u našim životima, on dobija odličan poslovni ugovor u inostranstvu, ali bez trenutne mogućnosti da i mene vodi, i oboje se slazemo da ide. Veza na daljinu postaje dovoljno i lepa, ali i teška, jer mi fali on kraj mene. Ipak trudim se da ga maksimalno podržim, i smatram da će sve biti ok jer smo oboje posvećeni nama i, konačnom zajedničkom odlasku iz države-što nas je na početku i tako brzo zbližilo. Ali veza na daljinu vraća me na onaj isti fejsbuk, gde otkrivam skoro svaki dan nove fotografije bivše devojke, čak i flertovanje. Dovoljno da se ozbiljno naljutim, i, osećajući da me negde laže, otvorim njegov mail, i vidim višemesčnu povremenu prepisku sa njom-što mi je negirao kad sam ga ranije pitala. Čak nigde naglašeno da je u novoj vezi, i mejlovi tipa " ja ovo, šta ti "raskinula sam odmah. Ipak, posle ovog je moj momak zaista prekida svaki kontakt sa njom, traži novu šansu, koju mu i pružam, iskreno, više iz straha da ponovo ne ostanem sama u životu. Napominjem, tokom prve godine dana veze baš sam se vezala za njega i zavoela ga. Sada on povremeno dolazi ovde, stalno me obasipa pažnjom, potvrdjuje ljubav, lepim gestovima, sitnicama. Daje mi ovlašćenje za njegov račun u banci. Ipak mene i dalje muči sumnja, da li je ovo ista osoba koja je bila u stanju da me laže oko onako bitne stvari, za njega nebitne " jer su to samo bili mejlovi i ništa više", i da bivša devojka ne treba ništa da zna o njegovom novom životu jer je to "davno završeno"-iako je o poslovnom uspehu sve kazao. Ovo sve me i dalje muči. Ne znam da li ću zasita ovo prevazići, i da li je najbolje da ipak sve završim. Sa druge strane trenutno je osoba iz snova, jer iako samo povremeno ovde imam puno ljubavi, pažnje, brige. Jednostavno sam u konfuziji, da li je fejsbuk dovoljan razlog za raskid veze gde smo za kratko vreme zajedničkim ciljevima otišli puno napred? I da li su zajednički ciljevi i oslonac najbitniji za vezu, ili "hemija i privlačnost " koji vode svađanju i mirenju, ali možda uvek ostaju u čoveku.

Hvala na bilo kakvom neutralom mišljenju.

Poštovana,
Imam 40 g. Udata sam i imam dvoje dece. Ovo je moj drugi brak, koji pokušavam da očuvam. Imamo sedmogodišnjeg sina. Moj suprug ima 43 g. Živimo u inostranstvu gde nemamo u blizini svoju porodicu ni mnogo prijatelja. U braku smo 7g, i imamo problem u komunikaciji. Moj suprug je vrlo osetljiv, povučen, teško izražava svoje emocije, ponekad je ćutljiv i depresivan, nekada bi to trajalo i nekoliko dana, a da nikada nije hteo da kaže u čemu je problem. Uvek sam sumnjala da za to postoji neki razlog. Nedavno sam našla među papirima koje smo bili pripremili da bacimo, nekih par rečenica koje je moj muž zapisao, nešto kao svoj dnevnik. Tamo između ostalog stoji da je kao sedamnaestogodišnjak uspeo da preživi, iz neobnjašnjivih razloga, zlostavljanje. Reč koju je upotrebio, a pisao je na stranom jeziku, uglavnom i najčešće znači seksualno zlostavljanje. Šta da radim i kako da ga pitam. Ovo je u meni peobudilo mnoga pitanja i brigu. Treba mi savet. Molim Vas, malo pre sam poslala jedno pitanje, i greškom sam skinula strelicu, kvačicu u rubrici "ne želim da moji podaci budu vidljivi na sajtu steteskop.info" molim Vas da uvažite moju ispravku jer ja zaista ne želim da se moji podaci vide na sajtu. Pitanje je vrlo osetljivo i molim Vas informišite me o tome.
Hvala unapred.

Zabavljam se sa devojkom koja ima malu devojčicu od 2 godine. Kod nje sam zapazio da se javlja ljubomora prema meni tj. kada pomazim mamu, devojčica mi kaže: "To je moja mama". Kada se ljubimo ili grlimo ona počne da plače, mislim da se oseća nesigurno i kroz plač kaže - mama uzmi me, mama uzmi me. Voleo bih da me mala prihvati i da me ne smatra za suparnika. Šta da radim ja konkretno i majka da bismo ovo rešili? Da napomenem da ja recimo par sati dnevno izdvojim da se vidim sa devojčicom tj. da svi prošetamo, jer još uvek studiram i ne mogu sa njima da provodim 24h. Molim Vas dajte neki savet ili kome bi trebalo da se obratim da popričam o ovome.

Ja imam 15 godina, imam mlađeg brata koji ima 12 godina. Živimo sa mamom, majkom i sestrom od mog oca, a moj otac ide preko sedmice da radi u Zagreb i dolazi svakog vikenda. U zadnje vrijeme je zapostavio mene, mamu i brata, živi život sa svojom majkom i mi mu nismo bitni, na nas je stalno ljut i nikom ništa ne dozvoljava. Mi nemamo pravo na svoj život, već on manipuliše našim životima. Konstantno se mama i tata svađaju, a te svađe slušamo ja i brat. Pričala sam s mamom mnogo puta, ali ona misli da će to biti bolje i nikad ništa ne poduzima i sinoć je opet dobio neki svoj napad i pobjesnio i počeo se derati na mamu. Želim da živim normalan život kao i ostali ljudi. i želim nešto poduzeti ali ne znam kako?

Poštovanje pre svega, potrebna mi je pomoč, tj. Savet. U braku sam punih 19 god. Sa suprugom imam dvoje zlatne dece (sin 18 g. A čerka 15) do sada nam je bio brak manje više solidan, bilo je tu uspona i padova ali samo što se tiče finansija. Pre par meseci sam primetio čudno ponašanje kod supruge, naime ona je početkom marta imala odliv, obilno krvarenje i posle toga još dva puta. Znam da mal, mal ima problema sa hormonima, bolovi u grudima, zatim bolne menstruacije, česte upale i infekcije genitalnog karaktera. Počela je da naglo gubi u težini a i psihički je klonula sa obrazloženjem da je umorna od života. Bila je više puta kod ginekologa koji su joj non stop prepisivali drugačije terapije, međutim bez uspeha. Sve u svemu ja sam posumnjao da tu ima nešto više pa sam je i pitao, našto je ona meni odgovorila da je planirala da me ostavi, navodeči kao jedan od razloga moju nesposobnost da zaradim više novaca, tj, pao je veliki teret na nju pošto pored posla koji ima radi i privatno. Za mene je to bio šok, pa sam čačkao na svoju ruku i doznao, što mi je i ona potvrdila da je imala aferu, navodno se to završilo samo sa sms porukama i sa par viđenja ali je posle priznala i da je bilo i ozbiljnije. Ona se koliko sam ja primetio totalno otuđila od mene i okrenula se toj dotičnoj osobi koja je koliko sam saznao od nje zaposlena u inostranstvu i da je finansijski jaka. Povremeno je dolazio taj dotični, i sada mogu da povežem njena ponašanja u proteklih par meseci. Uz veliki napor sam je uspeo zadržati da me ne ostavi (mislim na silne razgovore) međutim iako je ona kako kaže završila sa tom nazovi vezom, njeno ponašanje je čudno, vidim kajanje kod nje i jednu dozu optuživanja mene i dece, jako je čudna. Pokušavam kroz razgovore da doprem do nje, međutim to ide jako teško, znači spreman sam da joj oprostim, ali mora i ona da bude uključena u sve to, što sam joj rekao. Sada vas molim za savet kako da se postavim i šta da radim? Unapred zahvalan

Postovani, jednom prilikom sam vam slala pitanje u vezi svog dečka s kojim sam imala problema a sada se ti problemi produbljuju. Rekli ste mi da bih trebalo da iskreno porazgovaram sa njim i da se problem reši. Konkretno, radilo se njegovom odnosu sa majko. On ima 38 godina, i dalje živi sa majkom ali ima uslove da se potpuno odvoji od nje. Adaptira neku staru kuću ali uvek se desi da mora neke apsolutno nepotrebne sitnice da radi i da sebi pravi trošak koji ne može finansiski da izdrži tako da se njegova samostalnost odlaže već godinama. Ima stalan posao, prosečnu platu, zajendo smo već više od 2 godine. Na pomen braka i dece počinje da gricka nokte, vrpolji u stolici i kaže da mu je još rano za to. Sve što očekujem od njega jeste da ga majka ne pita kada će kući kada izadje sa devojkom i da ga ne zove u 22h da ga pita kada će kući. Stvorio se jos jedan problem. U poslednjih godinu dana tačnije od 1. Avgusta 2008. Godine imali smo odnose 2 puta. Četiri meseca nakon 1. Avgusta 08. Ja sam imala problem jer ga je majka neprekidno zvala što je umanjivalo moju potrebu da budem sa njim. Nakon brojnih autosugetsija da se prizovem pameti i prestanem da se plasim da li ce ga majka zvati u momentu kada vodimo ljubav konačno smo imali odnose. Proslo je opet 2 meseca pa tek onda opet. Njemu je otac umro 27. Jula 2008. Majka mu je uvek bila malo "naporna" ali od smrti oca postaje napornija u smislu učestalih poziva, pitanja kada će kući. U poslednja 4 meseca nismo imali odnose. Svaki moj pokušaj da nešto započnem zarvšavalo se neuspešno. Ili potpuno odsustvo erekcije (što mi se prvi put dešava sa muškarecem) a kod do pomenutog dodje ili mu se ide u wc, ili se nije istuširao ili je umoran pa može samo ujutru da vodi ljubav (i tu sam pokušala jedan put da mu se prilagodim i kada sam pristala na vodjenje ljubavi ujutru u tom momentu došlo je do gubitka erekcije) . Bili smo 23 dana na odmoru potpuno sami nismo imali odnose jedan jedini dan. Razgovara sam sa njim pokušala da razrešimo to on mi se samo neprestano izvinjavao i govorio mi da me voli. Kada sam ga upitala da li me vara njegov odgovor naravno bio je ne! Svaki put kada je trebalo da vodimo ljubav pa se pritom to neuspešno završalo, govorio mi je da treba "da mu izvodim posebne predstave" kako bi on mogao. . . Da. . . . Znate već. Dok, kad sam ja u pitanju, predigre nema, ni milovanja, ni posebnih dodira. Ne dolazi više kod mene da prespava, ja u njegov stan gde živi sa majkom ne ulazim (inače upoznao me je sa majkom nakon 2 godine veze i sada nakon upoznavanja u maju ove godine bila sam kod njega 2 puta ali na 5 minuta da preobuče patike gde je usledilo njeno pitanje "kad se vraćaš kući? ") kuća koja se adaptira može da se koristi nisu veliki radovi u pitanju, bila sam tamo za poslednjih 6 meseci 2 puta. Radimo zajedno i kaže da je njemu dovoljno da me vidi na poslu i dovoljno mu je da se vidimo samo jedan dan u nedelji van posla i pritom nista od vodjenja ljubavi. Moj poslednji pokusaj da vodim ljubav sa svojim dečkom bio je sada u subotu, do erekcije kod njega je došlo ali je pritom "morao u wc", naravno zakljucujete sami sta se posle dogodilo. Muškarac da bi mokrio mora da se "suzdrži". Posle toga. I ako sam mu skrenula pažnju da ne bi trebalo mnogo da tepamo jedno drugom jer možda je to posledica naše trenutne situacije, nije prestajao da "tepa" čak je i preterivao. Kao da je to namerno radio. Usledilo je moje iskreno pitanje, da li me vara, da li mu se ja uopste jos uvek svidjam, da li me voli. Odgovori su bili očekivani: "ja te volim, ne varam te, naravno da mi se svidjas moja devojka je dobra "riba", nego eto tako šta da radim!?, dešava se. . . Ali ja te volim!!! " kada sam ga upitala kada više misli da vodimo ljubav, samo je uzdahnuo. . . Ništa mi nije odgovorio. Naravno da sam mu verna nikada ga nisam prevarila čak ni tada kada nismo imali odnose pola godine, medjutim on od mene očekuje potpunu vernost i razumevanje za njegovo stanje a pritom neće da mi objasni zbog čega to. Čak mi je jednom rekao: "pa šta hoćeš moj drug jenom nije imao odnose sa devojkom skoro gpdinu dana, pa šta? " rekla sam mu da sam spremna i u savetovaliste da idem samo da bi nam veza uspela. Rekao je da hoće ali zaboraio je na to i uvek ima prečih obaveza. Nigde više ne izlazimo, ni u šetnju, neće da dodje kod mene, retko idem kod njega u kuću, majku mu ne vidjam, dodje jednom nedeljno kod mene, ne vodimo ljubav opet već 4 meseca. . . Recite vi sada meni: da li sam ja luda, da li postoji mogućnost da me on itekako vara, da li sam luda što se sama borim već godinu dana? Ne znam više kojom metodom da uspostavim ravnotežu koju smo imali pre smrti njegovog oca (tada je počelo) ? Mi praktično nismo ništa intimniji od dva prijatelja koji se nadju jednom nedeljno na kafi. Volim ga ali ne mogu više sama. . . Ja sam praktično sama, naš odnos se zasniva samo na susretima po 2 minuta kada udje u moju kancelariju. Ne pada mi napamet da ga prevarim jer smatram da to nije rešenje. Ovde se ne radi samo o seksualnim odnosima već o seksualnim odnosima sa voljenom osobom. Svaki put njegov odgovor je " ali ja te volim, ti si moja veka biće sve u redu"!!! Stalno pokušavam da pronadjem problem u sebi, možda nisam dovoljno zgodna, možda sam poružnela, možda ne bi trebalo ni da pitam da sa nekim vodim ljubav, možda sam ja luda možda je to normalno da sa 28 godina nemaš odnose a pritom imaš partnera koji te konstantno odbija. . . . I koji čak i kada je zainteresovan za seks i odmah pristanem nesto se desi. . . Postane nezainteresovan čim želim a kada ja sama potenciram ništa pomagajte molim vas!!! Ne smem nikog da pitam za savet jer me je sramota. Nisam ni ružna ni glupa ni debela, imam završen filozofski fakultet, stalan posao, svoj stan svoj, auto sve. Smatram da nisam "dno dna" da me niko neće. . . Sve muškarce koji mi se udvaraju odbijam jer samo njega hoću i na pomisao da raskinemo počinje gušenje. . .

Postovani imam 37, a moj suprug 46 god. U braku smo skoro 14 god i imamo dvoje dece. Moj problem je u tome sto mi smeta suprigova opsednutost sexom. Naime, on bi imao odnese svakodnevno, bez obzira na to da li meni to odgovara ili ne. Kada mi kazem da mi nije do toga, ljuti se, optužuje me da imam nekog drugog i sl. Pokušavala sam na razne načine da mu objasnim da nismo svi isti, da nemamo svi iste potrebe, ali on to kao da ne shvata. Njega privlači sado-mazohistički sex, a ja se toga, blago rečeno, užasavam. Svakodnevno na internetu gleda nekakve porno slike, kaže da ga to uzbuđuje. Mene prekoreva da sam u obavezi da ispunjavam njegove prohteve. Verujte da mi je došlo da mu kažem da pronadje ljubavnicu, samo da me ostavi na miru. Molim vas za pomoć i stručno mišljenje. Unapred hvala