Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Najnoviji odgovori (93173)

  1. Postovani doktore, U najkracem o nasem problemu.Zivim sa suprugom u kuci sa osmogodisnjom cerkicom.Imali smo i sina koji je 2005.umro posle tri godine lecenja od  teskog oblika raka.Cerkica je 1999.godiste tako da je u tom trenutku bila  jako mala a i trudili smo se da je zastitimo od tragedije koja nas je zadesila.Uprkos svemu odlucili smo se na jos jedno dete i supruga treba da se porodi u septembru.Zbog skorasnje prinove sredili smo cerkici sobu i  pokusavamo da je privolimo da sama spava u toj sobi nocu.Inace soba ukojoj mi spavamo je na istom spratu i odmah do njene sa sirom otvorenim vratima i na njanoj i na nasoj sobi.Medjutim ona vise ne spava kao ranije.Svake noci se budi, kaze da se strasno plasi, prelazi po vise puta u toku noci kod nas u krevet.Onda je mi odnesemo u njen krevet, uspavamo i nakon nekog vremena sve se ponavlja.Sada je to kako-tako podnosljivo, ali kada dodje beba nacemo moci dugo da izdrzimo to nespavanje. Sta da radimo i kako da je privolimo da bez obzira na budjenje bude u svojoj sobi i svom krevetu. Molimo vas za savet i odgovor.Unapred hvala.

    Odgovoreno: 24. 08. 2007.


    • Postovani, Kao prvo saucesce! Smrt deteta je prirodna nelogicnost i na skali stresnih zivotnih dogadjaja u skoro svim kulturama je na prvom mestu. Porodici je potrebna velika snaga da se adaptira na takav gubitak i krene dalje i ponovo prosiri porodicu, zbog cega vam cestitam! Vasa devojcica je imala 6 godina kada joj je brat umro, sto znaci da nije bila "jako mala". Tu i sledecu godinu zivela je zajedno sa vama u atmosferi gubitka, od kojeg niste morali da je stitite jer sa punih 5 godina deca znaju da prave razliku izmedju stanja biti ziv i biti mrtav i da lil se neko vraca ili ne. Takodje, imaju uveliko razvijenu emociju zaljenja. Atmosfera u kojoj se gubitak prikriva, odnosno ne tuguje se otvoreno onda kada bi to trebalo da se cini, moze stvoriti osecanje nesigurnosti strepnje i kod odraslih, a kamo li kod dece koja tek sklapaju mozaik socijalno adekvatnih emocionalnih reakcija. U osmoj godini njenog zivota, nakon polaska u skolu i adaptacije na zahteve skole i vrsnjackog druzenja, nailazi vest o bebi. Mnogo vaznih dogadjaja, a tako malo mogucnosti da se na bilo koji nacin kontrolisu od nekog ko ima samo 8 godina. Odvajanje od roditelja da bi se uvezbala samostalnost jer dolazi na svet neko ko ce spavati u istoj sobi sa njenim roditeljima, samo je kap koja je mozda prelila casu da se zabrinutost i otvoreno pokaze. Svakako da njene godine pokazuju da je vreme samostalnosti uveliko zapocelo, ali u ovom slucaju ona se mora uvoditi postepeno i sa mnogo takta. Zajednicki relaksirajuci rituali pred uspavljivanje, sa postepenim snizenjem aktivnosti, "carobne lampice za isterivanje strahova" koje mogu da svetle svu noc, uz vasu takticnost u ohrabrivanju i nagradjivanju hrabrosti, svakako ce doprineti da i vi pobedite vase strepnje i nestrpljivost. Pomoc psihologa i decjeg psihijatra vam je ionako pri ruci ukoliko zatreba.

  1. > Imam kcer koja je 1998. godiste. Pre dve godine, pojavili su joj se tikovi i to prvo zmirkanje, pa zatim trzji glavom u stranu, pa nakon toga je trzajima glave dodala i glasovni tik :"Iii...", pa se zatim pojavio i jos jedan glasovni tik "groktanje", tu je bilo i prilikom hoda ritualnog pokreta u vidu skackanja sa jedne noge na drugu i korak unazad i sve se to se vrtelo u krug do dana danjasnjeg, samo u razlicitim intenzitetima. Od februara ove godine s tikovima je pocela manje u pogledu javljanja istih, to jest isti su se javljali redje da bi zatim nekoliko dana prestali pa se opet pojavili. Da ne zaboravim da Vam spomenem da kada su joj se tiku trzanja glavom dodali i glasovni tikovi da je iste imala na svakih deset do petnaest sekundi i da je to trajalo skoro tri nedelje. Od februara ove godine kao sto sam vam napomenuo do dana danasnjeg tikovi su se javljali periodicno i nisu bili jakog intenziteta, sve do zadnja 3 dana. Sada ponovo pocinje da grokce i smrkce i to na svakih pet do sest sekundi plus je jako tuzna, rasejana i stalno place. Govori mi da nije bolesna, da ce da je drugari u skoli zadirkivati zbog tikova, da nece imati skim da se igra i da se druzi. Do sada u skoli od dece je niko nije zadirkivao. Ona je odlicna ucenica i trenira karate vec 3 godine. Da vam napomenem da smo dete odveli kod doktora odmah kada smo primetili te tikove. Radjen joj je EEG mozga i nalaz je bio uredan, a nama je receno da je dete hiper senzitivno, da je inteligentno i da su to razlozi zbog koih ima tikove, te nam je preporucena terapija kod decijeg psihologa gde smo je i vodili dok nam doktorka nije rekla da dete vodimo u BG. Dete smo odveli u Beogradu na decijoj psihijatriji, gde su je pregledeali deciji psiholog, psihijatar i dr. Odgovor je bio da je dete zdravo i da ima tikove na koje mi ne treba da obracamo paznju. U Beogradu smo isli na kontrolu na svakih 15 dana. kao terapiju su joj dali pola tablete ''anafranil''. U porodici zivim sa suprugom i mladjom kcerkom 2003. godiste. Kao porodica smo stabilni, ne svadjamo se, ne tucemo decu i pruzamo im malte ne sve sto zazele. Njoj kada ima tikove ne spominjemo to u vidu upozorenja da prestane s tikovima, ujedno pridrzavamo se svih uputstava koje su nam dali doktori. Interesuje me koliko dugo ti tikovi mogu da traju i koje su posledice od istih ako se ne izgube do puberteta. Da li je potrebno da detetu radimo skener glave u slucaju da EEG nije bio dovoljan. Kada sam bio u Beogradu kod doktorke je dosao jedan decak (im oko 16 godina) sa majkom, koji je imao totalno isti tik trzanja glavom kao moja kci i njega su ostavili na odelenju. Kada sam usao kod doktorke i rekao joj da i moja kci ima isti taj tik ona mi je odgovorila da to nije to i da ovaj decak ima nesto drugo. E pa to drugo mene i plasi. Supruga veoma tesko podnosi ovako ponasanje deteta, a i ja sam pokusao da se nekako borim sa tim govoreci sebi da ce proci, da tikovi traju do dve godine i da ce proci, ali verujte mi na sam postao pesimista i da mi je sve teze i teze da gledam svoje dete kako se ponasa ipati, a narocito sada kada je jos vise sazrela i shvata posledice svojih tikova.

    Odgovoreno: 24. 08. 2007.


    • Postovani, Kombinacija motornog i glasovnog tika, svakako da zasluzuje paznju i kontinuirano pracenje. Ukoliko kombinacija tikova nije opservirana tokom ambulantnog pregleda, predlazem da napravite video snimak u dogovoru sa vasom devojcicom. Dva su razloga. Prvo, moze se iskoristititi u sto kompletnijem medicinskom pregledu, a kao drugo, od koristi je u primeni specificnog HRT terapijskog programa (Habit Reversal Therapy) o kome mozete naci ponesto i putem interneta. Obzirom da je pogorsanje nastalo od pre nekoliko dana, predlazem da ponovite pregled kod decjeg psihijatra. Ono sto meni ostavlja nejasnocu i pored zaista detaljne istorije problema, su najmanje 3 nelogicnosti. Prva, da se kombinacija slozenog motornog tika kako ste ga opisali sa jednostavnim glasovnim tikom opise kao zdravo stanje. Nije mi jasno zasto je detetu ukljucena terapija ukoliko je receno da je zdravo i da ne obracate paznju, uz odlazak svakih 15 dana na lekarsku kontrolu. Ukoliko nema indikacije, nema ni terapije. Takodje, nije mi jasno sta joj to govorite (a nije upozorenje) iako je savet lekara bio da ne obracate paznju na tikove dok ih ona ima, bez obzira koliko vas oni uznemiravaju? Akutno pogorsanje, (koja se kod tikova smenjuju sa poboljsanjima), kao i navedene nelogicnosti, razlog su zbog kojih treba napraviti kontrolni pregled i otvoreno razgovarati o navedenim nelogicnostima i daljem nastavku tretmana i prognozi.

  1. da li je vodena kila opasna? Ja imam 16 godina. Da li moze da bude opasna po nasledstvo? Hvala

    Odgovoreno: 24. 08. 2007.
    • Postovani Nikola, Vodena kila ne predstavlja opasnost ni po tebe ni po tvoje potomstvo. Ako dostigne velike razmere moze prestavljati smetnju te je treba operisati. Operacija je veoma jednostavna i brzo se izvodi. ass dr med sc Dragan Milic

  1. Gde se nalazi savetovaliste za dijetetiku?

    Odgovoreno: 24. 08. 2007.
  1. Imam 28 godina. Primljena sam u bolnicu 13.08. zbog otezanog disanja i povisenog broja otkucaja 150/min.Otpustena sam sledeceg dana s uputama da obavim niz pregleda (ultrazvuk srca,abdomena,stitne zlezde, hormone st.zlezde,RTG pluca) i da se onda javim s nalazima koji ce biti gotovi za 7 dana. U medjuvremenu mi je prepisana terapija Verapamil+Cardiopirin+Xsalol koju sam ja odmah po izlasku iz bolnice na svoju ruku prestala da pijem. Obavila sam sve pretrage (osim sto cekam nalaze hormona s.z.)i sve je u redu. Kardiolog kod koga sam obavila pregled 15.08.(radjen je ultrazvuk, EKG, mjeren puls..)ustanovio je da je moje srce u savrsenom redu, i da je takva terapija neadekvatna i nepotrebna. Zanima me Vase misljenje o toj terapiji koja mi je prepisana. Da li je mnogo stetna ukoliko je nepotrebna? Nadam se da cete izdvojiti malo vremena i odgovoriti na moje pitanje.Unapred zahvalna. Bojana

    Odgovoreno: 23. 08. 2007.


    • Terapija koju ste dobili je sasvim adekvatna: Verapamil da uspori, Cardiopirin da prevenira trombotične incidente i Xalol da sedira. I treba da sa 28 godina sve bude u redu ali Vas je nešto uvelo u 150 udara u minuti i terapija koju ste dobili kao prva terapija je dobra. A da li je trebalo nastaviti, to je već nešto drugo.

Prikazano 91596-91600 od ukupno 92654 pitanja