Postovanje, Ja sam apsolvent muzickog fakulteta i veoma sam zainterevoan za psihologiju/psihijatriju uopste.Procitao sam Vas tekst na sajtu stetoskop koji mi se jako svideo..Posebno cela prica o kognitivizmu i njenim metodama.Hteo sam da Vas pitam da li mozete da mi preporucite neku literaturu na nasem jeziku koja je strucno opredeljena samo u tom smeru-kognitivizma,i koja se bavi tom tematikom? Unapred zahvalan,Dusan.
Knjige na nasem jaziku koja je posvecena samo kognitivnoj terapiji po mom dosadasnjem saznanju nema. Ima knjiga koje su uglavnom kognitivno bihejvioralno, ili dominantno bihejvioralno orijentisane. Ako ste zainteresevani za tu vrstu psihoterapije, trenutno je upis novih polaznika za edukaciju iz kognitivno bihejvioralne terpije ( www.srabct.org.yu ; btp@bankerinter.net ) .
Nikako ne mogu da podnesem kad sam u društvu i kada neko od priča neistinu. Isto tako stvara mi se velika nervoza kada neko počne da se šali, recimo neko šalom želi da me iznervira. To je u situacijama kada se skupi društvo i naravano svako želi da nekoga iznervira, nažalost, ja to ne mogu nikao da podnesem i ako znam da to je šala. Šta da radim, kako da se ponašam kad neko želi da me iznervira?
Da bi Vam dala adekvatan odgovor na Vaše pitanje, potrebno je da se uradi psihotest. ne bi li se utvrdila struktura Vaše ličnosti. Ako nije problem u tome, ili u nekoj od psihijatrijskih poremećaja, potreban Vam je trening socijalnih veština.
Po prestanku koriscena pilula za konracepciju,koje sam pila 20 meseci,javila mi se tahikardija.Radila sam kartu hormona vise puta i uvek je prolaktin bio uvecan-1607.Bila sam i na magnetnoj(hipofiza) i nalaz je uredan.Medjutim u poslednje vreme imam napade panike i osecam anxioznost.Strah od samog straha.Mene zanima da li hiperprolactinemia moze da izazove ove psihicke tegobe(poremecaje).Imam 23 god i iz Nisa sam.
Istrazivanja su dokazala da povecanje prolaktina moze da izazove porast anksioznosti, narocito kod zena (REAVLEY S. sa sar, 1997). Da li je to kod Vas zbog visokog prolaktina, ili su se tegobe javile iz nekog drugog uzroka to Vam ne mogu sa sigurnoscu reci. Najpouzdaniji diferencijalno dijagnosticki kriterijim bi bio da se nivo prolaktiva dovede na normalu i ako se tada redukuje anksioznost, onda je to i bio uzrok. U svakom slucaju ako je to toliko jako da vam remeti svakodnevni zivot i stvara patnju, javite se lekaru.
Postovana, Dugo godina koristim Bromazepam od 6mg 1 tabletu dnevno a 2godine Ksalol 1mg dnevno.Razlog uzima nja tableta je je potiskivanje citave lepeze stra hova koji su poceli u doba starije adolescencije. Mislim da sam vremenom savladao svoje iracionalno stanje koje naravno ima svoje razloge kojih sam sada apsolutno svetan,no da ne duzim jer znam da je zato potreban razgovor sa Vama.Kada sam osetio da mi Bromazepam ne deluje,prijatelj mi je prepo rucio Ksalol.Znam da je tesko odvici se narocito od Ksalola?Vreme je da probam,posavetuj te me ka ko?!Jos jedno pitanje bih Vam uputio,sme li se pi ti Persen ako vec uzimam ove tablete,lose spavam, nakon 3-4 sati sna se budim.Citajuci literaturu zakljucio sam prema simptomima da sam depresivan. Borim se,imam volju za zivotom i zelim da se oslo bodim ove lose ali za sada neophodne navike. S'postovanjem,lep pozdrav!!!
Naravno da mozete da se oslobodite ovih lekova koje ste napomenuli. Terapija je trojaka. Najpre mozete da lek koji uzimate polako smanjujete na nedelju dana, recimo po 1/4 tabl ili manje. Ne mora da bude striktno nedelju dana , moze i duze, odnosno sve dok ne prodju tegobe koje se jave zbog smanjenja leka. Drugi nacin je da se uvede lek iz neke druge grupe (recimo antidepresiv ili bazalni neuroleptik ili afektivni satbilizator) i da se on polako povecava onda kada se benzodiazepin smanjuje. Treca mogucnost je da se lek naglo prekine i izdrze veoma neprijatne tegobe koje su u prvih par dana najace a zatim polako slabe. Medjutim, mogu da traju i do tri nedelje i duze. Ovaj zadnji nacin nije bas popularan, niti je preporucljiv za ljude sa slabim srcem i hronicnim bolestima. Najcesce postoji ne samo fizicka zavisnost vec i psiholoska (vezanost) za lek, tako da se on prvo zameni drugim pa tek onda pristupi redukciji. Najbolje je ipak da to uradite uz strucnu pomoc lekara koji ce na osnovu Vaseg zdravstvenog stanja predloziti najprikladniji nacin resavanja ovog problema. Ucinite to sto pre, jer sto se duze ceka sanse da nastane zavisnost i da je potrebno vise muke da se iz toga izadje su vece, pogotovu ako imate utisak i da ste depresivni. To definitivno ne treba da cega na tretman!
Postovana doktorice! Pokusacu da Vam opisem od pocetka bolesti kako sam se osecala i kako se danas osecam, da bi Vi dobili bolju klinicku sliku moje bolesti. Pre tri godine sam obolela od herpes zostera, nisam spavala dvadeset jednu noc od velikih bolova i otoka na kuku tako da me je to mnogo iscrpelo i psihicki i fizicki, za kratko vreme sam otisla na operaciju suljeva pa je i to doprinelo stresu, posle operacije samo sam 15 dana lezala kuci i morala sam se vratiti na posao nije imao ko da radi (u to vreme sam bila SEF SLUZBE). Velike stresove sam dozivljava i dozivljavam na radnom mestu. Veliki deo vremena provodim za kompjuterom i moj posao zahteva kako fizicko tako i veliko psihicko naprezanje. Radim na Fakultetu u sluzbi za Izdavacku delatnost. Ovo je samo da znate kojim poslom se bavim mozda ce Vam i to pomoci da date svoj komentar. U klimaksu sam vec 5 godina i nisam imala ranije nikakvih problema, ali od pre godinu dana pocela sam da osecam kako mi zuji u glavi i onda osecaj kao da propadam u zemlju. Ja sam se tako sa tim nosila isla na posao i nisam obracala paznju na to medjutim od maja meseca sam osecala kako mi nesto steze glavu kao da imam obruc i kako se zanosim kada hodam i imam osecaj da cu da padnem, pa sam se bila zatvorila u kucu i nisam smela nigde da izadjem niti sam smela da ostanem sama u kuci, uvek je neko morao biti samnom bilo da je u kuci bilo da izadjem napolje. Svaki dan osecam kako mi trni i zuji u glavi kako se ljuljam, povremeno pocnem da placem, osecam kako mi kao da iglicama neko bocka celo telo i veliki strah i paniku da ce se nesto lose desiti. Uhvati me velika neizdrziva nervoza i teskobu u sebi kao da cu puci. To me je mnogo uplasilo krenula sam na snimanja i pretrage pa cu Vam napisati sve preglede koje sam uradila. (Zaboravila sam reci da mi je secer uvek bio dobar dok mi se ovo sve nije pocelo desavati, odjednom mi je secer poceo da varira od 11,0 do 3,2. Ponekad imam pritisak 140/90 a kada sam smirena imam 120/80. Pijem enelapril i atenelol zbog ubrzanog rada srca. Kada mi je secer pao dva puta ispod donje granice ja sam cini mi se tada nahvatala strah i sve mislim sta ako padnem nema ko da mi pomogne, (moram Vam napomenuti da nemam dece), suprug radi tako da sam ja veci deo vremena sama i nemam sa kim da razgovaram a osecam da mi razgovor pomaze (iako sam jedno vreme bezala od ljudi i ako ne popijem nesto za smirenje uhvatim sebe da mi i sada pocne sve da smeta pa ponekad uhvatim sebe da mislim na nesto lose da skratim te muke, mada ja to ne zelim). Jos uvek osecam sve te tegobe mada u malo manjem intenzitetu ali i dalje kao da mi je posebno glava posebno telo. U glavi non-stop zuji kao da imam mrave a tako i po celom telu. Ja radim i skupim snagu i hrabrost odem na posao odradim dan i vratim se kuci i vise nigde ne idem zbog tog glupog straha u meni. Jutra su mi najgora i pola dana e tek uvece mi bude onako fino. Lose spavam pa onda moram popiti lek za spavanje. Psihijatrica mi je dala Englonil, lorazepam i ksalol (drzavni psihijatar), to je zakljucila iz razgovora samnom da mi to treba. Otisla sam kod privatnog psihijatra i iz razgovora sa njim -on je zakljucio da bolujem od Episodium depresivum, gradus moderati -F32.1 sa atacima panike i agrofobijom pp postmenopaza. Njegova preporuka je da bih trebala piti tablete Cipralex 10 mg 1x 1 ujutru, Rivotril 2 mg -2x1/4 i 1/4 po potrebi kod napetosti, panike. Kako sada objasniti drzavnom doktoru da sam se obratila i privatnom i da je on predlozio sasvim drugu terapiju. Kada napomenem da pozove i psihologa ona se ljuti. Inace je jako fina. Posto radim ja idem kod drzavnih doktora, ne mogu piti na svoju ruku terapiju. Inace imam veliku zelju da ozdravim i da prebrodim ovaj veliki strah i da krenem da izlazim sama jer ja kada idem sama ulicom ili po kuci bilo gde stalno sebi govorim sve je u redu nece se nista desiti eto to je to! Snimanjem EEG-e glave nista nisu pronasli sem VELIKU PSIHICKU NAPETOST. A sada bih Vam napisala izvestaje od doktora koje sam uradila. Radila sam EEG-e glave. EEG NALAZ: Difuzno br\a aktivnost i parcijalno uo;ljiv osnovni alfa spektar 10 Hz. Vizuelna blokada adekvatna. Nema specifi;nih grafoelemenata. Nema akcentuacije strana. FS i HV ne menjaju znacajno osnovnu aktivnost. Nema znakova epileptiformne elektrokortikalne aktivnosti ni fokalnog nalaya. EEG: KARAKTERISTICAN ZA PSIHICKI NAPETE OSOBE. RADJEN JE DOPLER DG. Hyperthzreosis suspecta Tachycardia sinualis RADIOGRAFIJA VRATNOG I L-S DELA KICME: Spondylosis deformans et unearthrosu vert. cervicalis. Scoliosis et spondylosis deformans vert.lumbalis. Discarthrosis L5 i S1. ELEKTROMIONEUROGRAFIJA ENR NALAZ: Kotorna brzina provodjenja za n. peroneus l.dedz je 40/ms e senzitivna ya n. surali e l.dedz je 36 m/s EMG NALAZ: Ukazuje na hronicnu iritaciju korenova L5 i S1 desno. DG: RADIKULOPATHIA L5 ET S1 LAT.DEDZ. DOPLER VRATNOG DELA JE U REDU. HORMON STITNE ZLEZDE ISTO U REDU. S postovanjem i uvazavanjem.
Vi ste mi opisali vasu bolest, ali mi niste napisali kako ja mogu da Vam pomognem, odnosno koje je Vase pitanje upuceno meni. Verujem da je to - sta dalje? Mnoge od vasih tegoba koje ste opisali su posledica deformiteta na kostanom sistemu, sto zahteva lecenje fizijatra. Nesto od toga se moze izgubiti a nesto samo smanjiti u intenzitetu tokom fizikalne terapije. Takodje, imate i tegobe za koje se po opisu mogu svrstati u klimaktericne. Sto se tice psihickih tegoba, ono sto ste opisali je napribliznije agorafobicnoj simptomatologiji i eventualno napadima panike. Verujem da kod vas postoji i depresija koju je kolega evidentirao, ali Vi to bas niste opisali. U svakom slucaju - na osnovu dosadasnjih istrazivanja i klinickog iskustva kod nas i u svetu, Eglonil nije prvi lek izbora ni za jedno od navedenih poremecaja. Medjutim, tesko je reci da li kod Vas postoji jos nesto sto niste spomenuli a na osnovu cega se koleginica odlucila za ukljucenje Eglonila. Takodje, ja mojim pacijentima ne savetujem kombinaciju dva benzodiazepina u isto vreme (Lorazepam i Ksalol). Ako se kod vas radi o komorbiditetu depresije i anksioznog pormecaja onda je lek izbora antidepresiv. Koji antidepresiv - to zavisi od vrste depresije, od stepena izrazenosti, od drugih lekova koje uzimate, od toga kako Vas organizam podnosi odredjene grupe lekova i sl.... Takodje, ja licno ne dajem Rivotril za tretman panike jer ima veliki potencijal za izazivanje zavisnosti i povecanje tolerancije, a uz to nije lek izbora za lecenje panike vec je samo simptomatska terapija. Ako je potreban sedativ u pocetku, najradije dam Bromazepam ili Benzedin, koje vrlo brzo ukidam nakon sto pocne da deluje antidepresiv. Opet naglasavam da je ovo je u navecem broju slucajeva, i da je svaki pacijent prica za sebe i zahteva individualni pristup i specificnu terapiju koja odgovara vrsti i aktuelnoj fazi bolesti ali i samom organizmu te osobe.
Postovanje, Ja sam apsolvent muzickog fakulteta i veoma sam zainterevoan za psihologiju/psihijatriju uopste.Procitao sam Vas tekst na sajtu stetoskop koji mi se jako svideo..Posebno cela prica o kognitivizmu i njenim metodama.Hteo sam da Vas pitam da li mozete da mi preporucite neku literaturu na nasem jeziku koja je strucno opredeljena samo u tom smeru-kognitivizma,i koja se bavi tom tematikom? Unapred zahvalan,Dusan.
Odgovoreno: 12. 10. 2007.Knjige na nasem jaziku koja je posvecena samo kognitivnoj terapiji po mom dosadasnjem saznanju nema. Ima knjiga koje su uglavnom kognitivno bihejvioralno, ili dominantno bihejvioralno orijentisane. Ako ste zainteresevani za tu vrstu psihoterapije, trenutno je upis novih polaznika za edukaciju iz kognitivno bihejvioralne terpije ( www.srabct.org.yu ; btp@bankerinter.net ) .
Nikako ne mogu da podnesem kad sam u društvu i kada neko od priča neistinu. Isto tako stvara mi se velika nervoza kada neko počne da se šali, recimo neko šalom želi da me iznervira. To je u situacijama kada se skupi društvo i naravano svako želi da nekoga iznervira, nažalost, ja to ne mogu nikao da podnesem i ako znam da to je šala. Šta da radim, kako da se ponašam kad neko želi da me iznervira?
Odgovoreno: 11. 10. 2007.Poštovani,
Da bi Vam dala adekvatan odgovor na Vaše pitanje, potrebno je da se uradi psihotest. ne bi li se utvrdila struktura Vaše ličnosti. Ako nije problem u tome, ili u nekoj od psihijatrijskih poremećaja, potreban Vam je trening socijalnih veština.
Po prestanku koriscena pilula za konracepciju,koje sam pila 20 meseci,javila mi se tahikardija.Radila sam kartu hormona vise puta i uvek je prolaktin bio uvecan-1607.Bila sam i na magnetnoj(hipofiza) i nalaz je uredan.Medjutim u poslednje vreme imam napade panike i osecam anxioznost.Strah od samog straha.Mene zanima da li hiperprolactinemia moze da izazove ove psihicke tegobe(poremecaje).Imam 23 god i iz Nisa sam.
Odgovoreno: 11. 10. 2007.Istrazivanja su dokazala da povecanje prolaktina moze da izazove porast anksioznosti, narocito kod zena (REAVLEY S. sa sar, 1997). Da li je to kod Vas zbog visokog prolaktina, ili su se tegobe javile iz nekog drugog uzroka to Vam ne mogu sa sigurnoscu reci. Najpouzdaniji diferencijalno dijagnosticki kriterijim bi bio da se nivo prolaktiva dovede na normalu i ako se tada redukuje anksioznost, onda je to i bio uzrok. U svakom slucaju ako je to toliko jako da vam remeti svakodnevni zivot i stvara patnju, javite se lekaru.
Postovana, Dugo godina koristim Bromazepam od 6mg 1 tabletu dnevno a 2godine Ksalol 1mg dnevno.Razlog uzima nja tableta je je potiskivanje citave lepeze stra hova koji su poceli u doba starije adolescencije. Mislim da sam vremenom savladao svoje iracionalno stanje koje naravno ima svoje razloge kojih sam sada apsolutno svetan,no da ne duzim jer znam da je zato potreban razgovor sa Vama.Kada sam osetio da mi Bromazepam ne deluje,prijatelj mi je prepo rucio Ksalol.Znam da je tesko odvici se narocito od Ksalola?Vreme je da probam,posavetuj te me ka ko?!Jos jedno pitanje bih Vam uputio,sme li se pi ti Persen ako vec uzimam ove tablete,lose spavam, nakon 3-4 sati sna se budim.Citajuci literaturu zakljucio sam prema simptomima da sam depresivan. Borim se,imam volju za zivotom i zelim da se oslo bodim ove lose ali za sada neophodne navike. S'postovanjem,lep pozdrav!!!
Odgovoreno: 11. 10. 2007.Naravno da mozete da se oslobodite ovih lekova koje ste napomenuli. Terapija je trojaka. Najpre mozete da lek koji uzimate polako smanjujete na nedelju dana, recimo po 1/4 tabl ili manje. Ne mora da bude striktno nedelju dana , moze i duze, odnosno sve dok ne prodju tegobe koje se jave zbog smanjenja leka. Drugi nacin je da se uvede lek iz neke druge grupe (recimo antidepresiv ili bazalni neuroleptik ili afektivni satbilizator) i da se on polako povecava onda kada se benzodiazepin smanjuje. Treca mogucnost je da se lek naglo prekine i izdrze veoma neprijatne tegobe koje su u prvih par dana najace a zatim polako slabe. Medjutim, mogu da traju i do tri nedelje i duze. Ovaj zadnji nacin nije bas popularan, niti je preporucljiv za ljude sa slabim srcem i hronicnim bolestima. Najcesce postoji ne samo fizicka zavisnost vec i psiholoska (vezanost) za lek, tako da se on prvo zameni drugim pa tek onda pristupi redukciji. Najbolje je ipak da to uradite uz strucnu pomoc lekara koji ce na osnovu Vaseg zdravstvenog stanja predloziti najprikladniji nacin resavanja ovog problema. Ucinite to sto pre, jer sto se duze ceka sanse da nastane zavisnost i da je potrebno vise muke da se iz toga izadje su vece, pogotovu ako imate utisak i da ste depresivni. To definitivno ne treba da cega na tretman!
Postovana doktorice! Pokusacu da Vam opisem od pocetka bolesti kako sam se osecala i kako se danas osecam, da bi Vi dobili bolju klinicku sliku moje bolesti. Pre tri godine sam obolela od herpes zostera, nisam spavala dvadeset jednu noc od velikih bolova i otoka na kuku tako da me je to mnogo iscrpelo i psihicki i fizicki, za kratko vreme sam otisla na operaciju suljeva pa je i to doprinelo stresu, posle operacije samo sam 15 dana lezala kuci i morala sam se vratiti na posao nije imao ko da radi (u to vreme sam bila SEF SLUZBE). Velike stresove sam dozivljava i dozivljavam na radnom mestu. Veliki deo vremena provodim za kompjuterom i moj posao zahteva kako fizicko tako i veliko psihicko naprezanje. Radim na Fakultetu u sluzbi za Izdavacku delatnost. Ovo je samo da znate kojim poslom se bavim mozda ce Vam i to pomoci da date svoj komentar. U klimaksu sam vec 5 godina i nisam imala ranije nikakvih problema, ali od pre godinu dana pocela sam da osecam kako mi zuji u glavi i onda osecaj kao da propadam u zemlju. Ja sam se tako sa tim nosila isla na posao i nisam obracala paznju na to medjutim od maja meseca sam osecala kako mi nesto steze glavu kao da imam obruc i kako se zanosim kada hodam i imam osecaj da cu da padnem, pa sam se bila zatvorila u kucu i nisam smela nigde da izadjem niti sam smela da ostanem sama u kuci, uvek je neko morao biti samnom bilo da je u kuci bilo da izadjem napolje. Svaki dan osecam kako mi trni i zuji u glavi kako se ljuljam, povremeno pocnem da placem, osecam kako mi kao da iglicama neko bocka celo telo i veliki strah i paniku da ce se nesto lose desiti. Uhvati me velika neizdrziva nervoza i teskobu u sebi kao da cu puci. To me je mnogo uplasilo krenula sam na snimanja i pretrage pa cu Vam napisati sve preglede koje sam uradila. (Zaboravila sam reci da mi je secer uvek bio dobar dok mi se ovo sve nije pocelo desavati, odjednom mi je secer poceo da varira od 11,0 do 3,2. Ponekad imam pritisak 140/90 a kada sam smirena imam 120/80. Pijem enelapril i atenelol zbog ubrzanog rada srca. Kada mi je secer pao dva puta ispod donje granice ja sam cini mi se tada nahvatala strah i sve mislim sta ako padnem nema ko da mi pomogne, (moram Vam napomenuti da nemam dece), suprug radi tako da sam ja veci deo vremena sama i nemam sa kim da razgovaram a osecam da mi razgovor pomaze (iako sam jedno vreme bezala od ljudi i ako ne popijem nesto za smirenje uhvatim sebe da mi i sada pocne sve da smeta pa ponekad uhvatim sebe da mislim na nesto lose da skratim te muke, mada ja to ne zelim). Jos uvek osecam sve te tegobe mada u malo manjem intenzitetu ali i dalje kao da mi je posebno glava posebno telo. U glavi non-stop zuji kao da imam mrave a tako i po celom telu. Ja radim i skupim snagu i hrabrost odem na posao odradim dan i vratim se kuci i vise nigde ne idem zbog tog glupog straha u meni. Jutra su mi najgora i pola dana e tek uvece mi bude onako fino. Lose spavam pa onda moram popiti lek za spavanje. Psihijatrica mi je dala Englonil, lorazepam i ksalol (drzavni psihijatar), to je zakljucila iz razgovora samnom da mi to treba. Otisla sam kod privatnog psihijatra i iz razgovora sa njim -on je zakljucio da bolujem od Episodium depresivum, gradus moderati -F32.1 sa atacima panike i agrofobijom pp postmenopaza. Njegova preporuka je da bih trebala piti tablete Cipralex 10 mg 1x 1 ujutru, Rivotril 2 mg -2x1/4 i 1/4 po potrebi kod napetosti, panike. Kako sada objasniti drzavnom doktoru da sam se obratila i privatnom i da je on predlozio sasvim drugu terapiju. Kada napomenem da pozove i psihologa ona se ljuti. Inace je jako fina. Posto radim ja idem kod drzavnih doktora, ne mogu piti na svoju ruku terapiju. Inace imam veliku zelju da ozdravim i da prebrodim ovaj veliki strah i da krenem da izlazim sama jer ja kada idem sama ulicom ili po kuci bilo gde stalno sebi govorim sve je u redu nece se nista desiti eto to je to! Snimanjem EEG-e glave nista nisu pronasli sem VELIKU PSIHICKU NAPETOST. A sada bih Vam napisala izvestaje od doktora koje sam uradila. Radila sam EEG-e glave. EEG NALAZ: Difuzno br\a aktivnost i parcijalno uo;ljiv osnovni alfa spektar 10 Hz. Vizuelna blokada adekvatna. Nema specifi;nih grafoelemenata. Nema akcentuacije strana. FS i HV ne menjaju znacajno osnovnu aktivnost. Nema znakova epileptiformne elektrokortikalne aktivnosti ni fokalnog nalaya. EEG: KARAKTERISTICAN ZA PSIHICKI NAPETE OSOBE. RADJEN JE DOPLER DG. Hyperthzreosis suspecta Tachycardia sinualis RADIOGRAFIJA VRATNOG I L-S DELA KICME: Spondylosis deformans et unearthrosu vert. cervicalis. Scoliosis et spondylosis deformans vert.lumbalis. Discarthrosis L5 i S1. ELEKTROMIONEUROGRAFIJA ENR NALAZ: Kotorna brzina provodjenja za n. peroneus l.dedz je 40/ms e senzitivna ya n. surali e l.dedz je 36 m/s EMG NALAZ: Ukazuje na hronicnu iritaciju korenova L5 i S1 desno. DG: RADIKULOPATHIA L5 ET S1 LAT.DEDZ. DOPLER VRATNOG DELA JE U REDU. HORMON STITNE ZLEZDE ISTO U REDU. S postovanjem i uvazavanjem.
Odgovoreno: 11. 10. 2007.Vi ste mi opisali vasu bolest, ali mi niste napisali kako ja mogu da Vam pomognem, odnosno koje je Vase pitanje upuceno meni. Verujem da je to - sta dalje? Mnoge od vasih tegoba koje ste opisali su posledica deformiteta na kostanom sistemu, sto zahteva lecenje fizijatra. Nesto od toga se moze izgubiti a nesto samo smanjiti u intenzitetu tokom fizikalne terapije. Takodje, imate i tegobe za koje se po opisu mogu svrstati u klimaktericne. Sto se tice psihickih tegoba, ono sto ste opisali je napribliznije agorafobicnoj simptomatologiji i eventualno napadima panike. Verujem da kod vas postoji i depresija koju je kolega evidentirao, ali Vi to bas niste opisali. U svakom slucaju - na osnovu dosadasnjih istrazivanja i klinickog iskustva kod nas i u svetu, Eglonil nije prvi lek izbora ni za jedno od navedenih poremecaja. Medjutim, tesko je reci da li kod Vas postoji jos nesto sto niste spomenuli a na osnovu cega se koleginica odlucila za ukljucenje Eglonila. Takodje, ja mojim pacijentima ne savetujem kombinaciju dva benzodiazepina u isto vreme (Lorazepam i Ksalol). Ako se kod vas radi o komorbiditetu depresije i anksioznog pormecaja onda je lek izbora antidepresiv. Koji antidepresiv - to zavisi od vrste depresije, od stepena izrazenosti, od drugih lekova koje uzimate, od toga kako Vas organizam podnosi odredjene grupe lekova i sl.... Takodje, ja licno ne dajem Rivotril za tretman panike jer ima veliki potencijal za izazivanje zavisnosti i povecanje tolerancije, a uz to nije lek izbora za lecenje panike vec je samo simptomatska terapija. Ako je potreban sedativ u pocetku, najradije dam Bromazepam ili Benzedin, koje vrlo brzo ukidam nakon sto pocne da deluje antidepresiv. Opet naglasavam da je ovo je u navecem broju slucajeva, i da je svaki pacijent prica za sebe i zahteva individualni pristup i specificnu terapiju koja odgovara vrsti i aktuelnoj fazi bolesti ali i samom organizmu te osobe.
Prikazano 91261-91265 od ukupno 92639 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima