Postovana Dr. Majo, moja devojka i ja bi zeleli da se hranimo u skladu sa svojom krvnom grupom i imamo jednu dilemu. Ona je u drugom mesecu trudnoce, oboje smo A pozitivni, i nismo sigurni da li ona sme da se pridrzavava nacina ishrane koji podrazumeva da se izbace sve vrste mesa sa jelovnika jer joj to njen ginekolog ne predlaze. Zanima nas Vase misljene o trudnoci i ishrani u skladu sa krvnim grupama. Unapred se zahvaljujemo na odgovoru.
Ishrana po krvnim grupama je samo jedna od teorija o pravilnoj ishrani. Njeni zagovornici smatraju da trudnoca nije kontraindikacija za ovakav nacin ishran, naprotiv. Medjutim, obzirom na malo iskustava na nasoj populaciji ja sam pre za varijantu da se vasa devojka drzi saveta ginekologa
Postovana Olivera! Lecena sam od panicnih napada,pila sam lekove osam meseci (efektin) i isla na razgovore kod psihijatra.Dosta mi je bolje,lekarka kaze da sam izlecena.Ali ja jos uvek imam neke strahove sa vremena na vreme (anksiozne).Posebno kada odem u drugo mesto u neku posetu,tesko mi je da se opustim ali izborim se.Borim se,nedam da me sputavaju u zivotu a jedan od problema je to sto mi smeta svetlost.Pogotova sunceva svetlost da mi se cini kao da ne mogu vise gledati.Da li to ima veze sa mojim problemom i da li treba ponovo da se lecim? Najlepse vam hvala!
To sto Vam smeta svetlost nema veze sa anksioznim pormecajem. Potrebno je da se javite oftalmologu (ocnom lekaru) koji ce nakon pregleda da Vam eventualno predlozi lek ili neku dodatnu konsultaciju. Sto se tice Vase osnovne bolesti, tj. panicnog poremecaja, on ima losu osobinu da se u stresnim ili iscrpljujucim situacijama vraca. Takodje, ako pijete puno kafe, pusite ili uzimate tz. psihostimulanse poput guarane, Red Bula, marihuane i sl., postoji velika verovatnoca da ce se napadi ponovo javiti. Ponekad, nista od ovog nije potrebno, vec se napadi spontano, bez posebnog okidaca, jednostavno ponovo jave. Veoma je vazno da se sto pre javite lekaru i da na vreme zaustavite dalje pogorsanje! Medjutim, postoji mogucnost i da su napadi blagi, da ne patite i da ne remete svakodnevno funkcionisanje - odnosno da ih drzite pod kontrolom. Ukoliko je ovo slucaj, odnosno, ako Vas mnogo ne remete, ako su izuzetno retki i blagi, onda jednostavno pustite da prodju jer nije potrebno ponovno ukljucenje leka. Tada Vam vise moze biti od pomoci psihoterapija, ukoliko je potrebna bilo kakva pomoc.
Evo mojih simptoma: gusenje (odnosno osecaj da bi trebalo jos da udahnem a nemogu), aritmije(ne cesto),mucnina, tvrda stolica,ponekad kratkotrajni bolovi u stomaku,trnjenje levog obraza, trnjenje vrha jezika (osecaj kao anestezija), zanosenje, osecaj kao da cu se svakog trenutka onesvestiti,opsta slabost I malaksalost (po nekad),znojenje dlanova,u zadnjih nekoliko dana I cesta mokrenja. Uradi sam krvnu sliku I mokracu,rendgen I skener pluca,ultrazvuk stomaka,analizu na heliko bakteriju I internisticki pregled. Sve je bilo u redu. Ali mene I dalje muce isti simptomi.Moram da napomenem da se simptomi javljaju naizmenicno(osim tvrde stolice koja je stalna),obicno po dva simptoma od jednom I traju nekoliko dana.Da napomen samo ne smeta mi nikakva fizicka aktivnost,rekreativno idem u teretanu . Da li je ovo na nervnoj bazi,da li bi trebalo da se obratim psihijatu ili bi treblo da uradim neka druga ispitivanja?
Ako se urade sve pretrage i ne nadje se telesno oboljenje koje bi moglo da objasni tegobe, smatra se da su telesne tegobe na koje se pacijent zali psiholoski uslovljene. Takodje, u prilog psihickom uzroku je i to kada su simptomi brojni, razliciti, kada se smenjuju i kada se naizmenicno javljaju i gube. Ako su lekari koji se bave telesnim oboljenjima rekli da nemate ni jedno oboljenje kojim bi objasnili nastanak Vasih tegoba i da je sve provereno, moj predlog Vam je da se javite psihijatru i porazgovarate o tome. Ovakve tegobe se mogu javiti u brojnim psihijatrijskim oboljenjima i obicno nisu znak nekog tezeg psihijatrijskog oboljenja. Cesto se javljaju u tz. somatoformnim poremecajima, ali mogu biti deo klinicke slike anksioznog poremecaja (ako su praceni i strahom) pa cak i depresivnog poremecaja (ako su praceni tugom i prazninom).
Moja majka pokazuje neke promene u ponasanju.To nije skoriji problem ali mi se cini da se stanje pogorsalo od smrti mog oca.Stalno misli da je neko prati, prisluskuje... Nema poverenja ni u koga pa cak ni u svoju decu.POkazuje jedino malo poverenja u mene. Odbija odlazak kod psihijatra. Ako joj dam za pravo onda je jos gore.Puna je energije ali vrlo negativno usmerene.Ne znam kako da joj pomognem.Molim Vas da me posavetujete sta da radim jer kaergoricki odbija odlazak lekaru.Inace zivimo u Beogradu. Hvala unapred.
Tegobe koje opisujete - kada osoba veruje da je neko prati i prisluskuje, spadaju u grupu tz. psihoticnih simptoma. Mogu biti u sklopu brojnih psihickih bolesti i uvek zahtevaju veoma ozbiljnu terapiju. Takve osobe uglavnom ne mozemo da razuverimo, one smatraju da su zaista ugrozene i da im preti opasnost a ne da su bolesne i da zbog toga pogresno procenjuju realnost, te iz tih razloga i odbijaju da idu kod lekara . Ono sto je problem, ako se ne leci bolest brze progredira i mogu se javiti brojne posledice - od onih u smislu usloznjavanja bolesti, otezanog funkcionisanja pa sve do izmena u ponasanju u smislu agresivnosti. Agresivnost se moze javiti ne zato sto su "lose licnosti" vec zato sto cvrsto veruju da su ugozene te agresivno ponasanje cesto predstavlja pokusaj odbrane od onog od koga im, po njihovom verovanju, preti opasnost. Treba pokusatida se nagovore da odu kod lekara zbog nekih sporednih probelma koje smo uocili - recimo zato sto su nervozni, ne spavaju, ili ako se zale na neke telesne tegobe. Cesto ni to ne uspeva, pa je dobro da se uspostavi kontakt sa psihijatrom koji ce Vam objasniti proceduru dovodjenja na pregled (svaka ustanova ima svoju proceduru). U pojedinim ustavovama ili privatnim ordinacijama postoji mogucnosti i kucne posete, nakon cega bi se odredila terapija. Nazalost, ponekad stanje postane toliko kriticno da je potrebno pacijenta prisilno hospitalizovati.
Postovana Dr. Majo, moja devojka i ja bi zeleli da se hranimo u skladu sa svojom krvnom grupom i imamo jednu dilemu. Ona je u drugom mesecu trudnoce, oboje smo A pozitivni, i nismo sigurni da li ona sme da se pridrzavava nacina ishrane koji podrazumeva da se izbace sve vrste mesa sa jelovnika jer joj to njen ginekolog ne predlaze. Zanima nas Vase misljene o trudnoci i ishrani u skladu sa krvnim grupama. Unapred se zahvaljujemo na odgovoru.
Odgovoreno: 12. 11. 2007.Ishrana po krvnim grupama je samo jedna od teorija o pravilnoj ishrani. Njeni zagovornici smatraju da trudnoca nije kontraindikacija za ovakav nacin ishran, naprotiv. Medjutim, obzirom na malo iskustava na nasoj populaciji ja sam pre za varijantu da se vasa devojka drzi saveta ginekologa
imam 16 godina 170 visok i 52 kg da li bi smeo uzeti proteine za misice.
Odgovoreno: 12. 11. 2007.Moze ali se mora imati na umu da dnevni unos proteina ne predje 80g za tvoje karakteristike. \racunaju se i proteini iz namirnica.
Postovana Olivera! Lecena sam od panicnih napada,pila sam lekove osam meseci (efektin) i isla na razgovore kod psihijatra.Dosta mi je bolje,lekarka kaze da sam izlecena.Ali ja jos uvek imam neke strahove sa vremena na vreme (anksiozne).Posebno kada odem u drugo mesto u neku posetu,tesko mi je da se opustim ali izborim se.Borim se,nedam da me sputavaju u zivotu a jedan od problema je to sto mi smeta svetlost.Pogotova sunceva svetlost da mi se cini kao da ne mogu vise gledati.Da li to ima veze sa mojim problemom i da li treba ponovo da se lecim? Najlepse vam hvala!
Odgovoreno: 12. 11. 2007.To sto Vam smeta svetlost nema veze sa anksioznim pormecajem. Potrebno je da se javite oftalmologu (ocnom lekaru) koji ce nakon pregleda da Vam eventualno predlozi lek ili neku dodatnu konsultaciju. Sto se tice Vase osnovne bolesti, tj. panicnog poremecaja, on ima losu osobinu da se u stresnim ili iscrpljujucim situacijama vraca. Takodje, ako pijete puno kafe, pusite ili uzimate tz. psihostimulanse poput guarane, Red Bula, marihuane i sl., postoji velika verovatnoca da ce se napadi ponovo javiti. Ponekad, nista od ovog nije potrebno, vec se napadi spontano, bez posebnog okidaca, jednostavno ponovo jave. Veoma je vazno da se sto pre javite lekaru i da na vreme zaustavite dalje pogorsanje! Medjutim, postoji mogucnost i da su napadi blagi, da ne patite i da ne remete svakodnevno funkcionisanje - odnosno da ih drzite pod kontrolom. Ukoliko je ovo slucaj, odnosno, ako Vas mnogo ne remete, ako su izuzetno retki i blagi, onda jednostavno pustite da prodju jer nije potrebno ponovno ukljucenje leka. Tada Vam vise moze biti od pomoci psihoterapija, ukoliko je potrebna bilo kakva pomoc.
Evo mojih simptoma: gusenje (odnosno osecaj da bi trebalo jos da udahnem a nemogu), aritmije(ne cesto),mucnina, tvrda stolica,ponekad kratkotrajni bolovi u stomaku,trnjenje levog obraza, trnjenje vrha jezika (osecaj kao anestezija), zanosenje, osecaj kao da cu se svakog trenutka onesvestiti,opsta slabost I malaksalost (po nekad),znojenje dlanova,u zadnjih nekoliko dana I cesta mokrenja. Uradi sam krvnu sliku I mokracu,rendgen I skener pluca,ultrazvuk stomaka,analizu na heliko bakteriju I internisticki pregled. Sve je bilo u redu. Ali mene I dalje muce isti simptomi.Moram da napomenem da se simptomi javljaju naizmenicno(osim tvrde stolice koja je stalna),obicno po dva simptoma od jednom I traju nekoliko dana.Da napomen samo ne smeta mi nikakva fizicka aktivnost,rekreativno idem u teretanu . Da li je ovo na nervnoj bazi,da li bi trebalo da se obratim psihijatu ili bi treblo da uradim neka druga ispitivanja?
Odgovoreno: 12. 11. 2007.Ako se urade sve pretrage i ne nadje se telesno oboljenje koje bi moglo da objasni tegobe, smatra se da su telesne tegobe na koje se pacijent zali psiholoski uslovljene. Takodje, u prilog psihickom uzroku je i to kada su simptomi brojni, razliciti, kada se smenjuju i kada se naizmenicno javljaju i gube. Ako su lekari koji se bave telesnim oboljenjima rekli da nemate ni jedno oboljenje kojim bi objasnili nastanak Vasih tegoba i da je sve provereno, moj predlog Vam je da se javite psihijatru i porazgovarate o tome. Ovakve tegobe se mogu javiti u brojnim psihijatrijskim oboljenjima i obicno nisu znak nekog tezeg psihijatrijskog oboljenja. Cesto se javljaju u tz. somatoformnim poremecajima, ali mogu biti deo klinicke slike anksioznog poremecaja (ako su praceni i strahom) pa cak i depresivnog poremecaja (ako su praceni tugom i prazninom).
Moja majka pokazuje neke promene u ponasanju.To nije skoriji problem ali mi se cini da se stanje pogorsalo od smrti mog oca.Stalno misli da je neko prati, prisluskuje... Nema poverenja ni u koga pa cak ni u svoju decu.POkazuje jedino malo poverenja u mene. Odbija odlazak kod psihijatra. Ako joj dam za pravo onda je jos gore.Puna je energije ali vrlo negativno usmerene.Ne znam kako da joj pomognem.Molim Vas da me posavetujete sta da radim jer kaergoricki odbija odlazak lekaru.Inace zivimo u Beogradu. Hvala unapred.
Odgovoreno: 12. 11. 2007.Tegobe koje opisujete - kada osoba veruje da je neko prati i prisluskuje, spadaju u grupu tz. psihoticnih simptoma. Mogu biti u sklopu brojnih psihickih bolesti i uvek zahtevaju veoma ozbiljnu terapiju. Takve osobe uglavnom ne mozemo da razuverimo, one smatraju da su zaista ugrozene i da im preti opasnost a ne da su bolesne i da zbog toga pogresno procenjuju realnost, te iz tih razloga i odbijaju da idu kod lekara . Ono sto je problem, ako se ne leci bolest brze progredira i mogu se javiti brojne posledice - od onih u smislu usloznjavanja bolesti, otezanog funkcionisanja pa sve do izmena u ponasanju u smislu agresivnosti. Agresivnost se moze javiti ne zato sto su "lose licnosti" vec zato sto cvrsto veruju da su ugozene te agresivno ponasanje cesto predstavlja pokusaj odbrane od onog od koga im, po njihovom verovanju, preti opasnost. Treba pokusatida se nagovore da odu kod lekara zbog nekih sporednih probelma koje smo uocili - recimo zato sto su nervozni, ne spavaju, ili ako se zale na neke telesne tegobe. Cesto ni to ne uspeva, pa je dobro da se uspostavi kontakt sa psihijatrom koji ce Vam objasniti proceduru dovodjenja na pregled (svaka ustanova ima svoju proceduru). U pojedinim ustavovama ili privatnim ordinacijama postoji mogucnosti i kucne posete, nakon cega bi se odredila terapija. Nazalost, ponekad stanje postane toliko kriticno da je potrebno pacijenta prisilno hospitalizovati.
Prikazano 91066-91070 od ukupno 92698 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima