Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Postavite pitanje efikasnije

Najnoviji odgovori (94658)

  1. Pogledajte celo pitanje: #4126

    POSTOVANI PROFESORE BOSNJAKOVICU, MAJKA(1957.GOD.) MI JE IMALA IZLIV KRVI NA MOZAK PRE PET MESECI.TADA JOJ JE URADJEN DVA PUTA U ROKU OD SEDAM DANA CT MOZGA,CEREBRALNA PANANGIOGRAFIJA I MR TOMOGRAFIJA GLAVE.DIJAGNOZA JE AV MALFORMATIO REG.PARIETOOCCIPITALIS L.DEX.HAEMORRHAGIA SUBARACHNOIDALIS ET INTRAVENTRICULARIS. U IZVESTAJU SPECIJALISTE PROF.DR.CIGIC IZ KLINICKOG CENTRA NOVI SAD PISE DA JE SA DEFINISANIM KOMPLEKSNIM DZINOVSKIM AV MALFORMATOM U PARIJETO-OKCIPITALNOJ REGIJI DESNE HEMISVERE.KONTROLNI MRI ENDOKRANIJUMA UKAZUJE NA PRISUSTVO MULTIKOMPARTMENT MALFORMATA DIMENZIJA 60*30*20.NEMA HIDROCEFALUSA.NIJE GUBILA SVEST.DO OVOG SAZNANJA NIJE IMALA NIKADA GLAVOBOLJE, NI NAPADE EPILEPSIJE.MOLIM VAS POMOZITE MI SAVETOM GDE SE LECI NJEN SLUCAJ(DA LI SE RADI NEGDE KOD NAS) I KOLIKO JE RIZICNO.RECENO NAM JE DA SE LECI JEDINO EMBOLIZACIJOM.A KASNIJE ZRACENJEM

    Odgovoreno: 24. 03. 2008.
    • Prof. dr Petar Bošnjaković

      Poštovana gospodjo, Intrakranijalne AV malformacije spadaju u kompleksna i teška oboljenja. Princip lečenja je da se centralni deo (nidus) odstrani ili začepi (okludira) kako bi se izbegle komplikacije tipa krvarenja koja su se kod Vas već javljala i koja su opasna po život. Hirurška terapija (operacija) je vezana za slučajeve kada se radi o malim zonama AV malformacije koje su uz to i na mestu koje je pogodno za hirurški zahvat. Dominantni način lečenja danas je endovaskularni (embolizacija) kada se začepljuje (okludira) nidus malformacija i na taj način isključuje iz cirkulacije. Često ovo nije moguće uraditi u jednom tretmanu već se intervencija ponavlja nekoliko puta. I kod ovakvog načina lečenja postoje moguće komplikacije koje uključuju potencijalni smrtni ishod, teža neurološka oštećenja i druge promene ali koje su značajno redje u poredjenju sa komplikacijama kod hirurškog lečenja. U našoj zemlji ovo oboljenje se leči i 2 Klinička centra i to KC Srbije (Beograd) i KC Niš pa se možete javiti tamošnjim Klinikama za neurohirurgiju. Obe ustanove su u razvoju ove metode lečenja tako da intervencije još uvek obavljaju lekari iz oinostranstva koji su eksperti u toj oblasti. Ukoliko Vam je potrebna bilo kakva druga informacija molim Vas da mi se obratite. Srdašan pozdrav, Prof. dr P. Bošnjaković

  1. Pogledajte celo pitanje: #3997

    Dijagnoza " AV maformation reg.parietooccipitalis Idex.Haemborrhagia subarachnoidalis et interaventricularis " Nacinjena je cerebralna DSA na kojoj se udesnoj mozdanoj hemisveri vidi veliki komleksan AV malformat sa brojnim kompartmenntima pribliznih dimenzija 60*30*25 mm .Nisam bila u komi molila bih vas da mi kazete dali je kod nas moguce lecenje u nekom od klinickih centara ? I ako nije moguce kod nas gde je moguce ? Unapred zahvalana

    Odgovoreno: 21. 03. 2008.
    • Prof. dr Petar Bošnjaković

      Intrakranijalne AV malformacije spadaju u kompleksna i teška oboljenja. Princip lečenja je da se centralni deo (nidus) odstrani ili začepi (okludira) kako bi se izbegle komplikacije tipa krvarenja koja su se kod Vas već javljala i koja su opasna po život. Hirurška terapija (operacija) je vezana za slučajeve kada se radi o malim zonama AV malformacije koje su uz to i na mestu koje je pogodno za hirurški zahvat. Dominantni način lečenja danas je endovaskularni (embolizacija) kada se začepljuje (okludira) nidus malformacija i na taj način isključuje iz cirkulacije. Često ovo nije moguće uraditi u jednom tretmanu već se intervencija ponavlja nekoliko puta. I kod ovakvog načina lečenja postoje moguće komplikacije koje uključuju potencijalni smrtni ishod, teža neurološka oštećenja i druge promene ali koje su značajno redje u poredjenju sa komplikacijama kod hirurškog lečenja. U našoj zemlji ovo oboljenje se leči i 2 Klinička centra i to KC Srbije (Beograd) i KC Niš pa se možete javiti tamošnjim Klinikama za neurohirurgiju. Obe ustanove su u razvoju ove metode lečenja tako da intervencije još uvek obavljaju lekari iz oinostranstva koji su eksperti u toj oblasti. Ukoliko Vam je potrebna bilo kakva druga informacija molim Vas da mi se obratite. Srdašan pozdrav, Prof. dr P. Bošnjaković

  1. Pogledajte celo pitanje: #3937

    Preoko 3 nedelje poceo sam da osetim bol u desnom laktu.Nije to bio nesnosljiv bol ali sam ipak osetio da tu nesto nije u redu.Sada osecam jaci bol narucito kada podignem neku stvar navise taj bol nije direktno ulaktu vecvec sa gornje strane nadlaktice ali moze se reci da boli i sa spoljne strane lakta.Do sada nisam isao kod lekara i nisam koristio nikakve lekove. Imam 38 godina ,po profesiji sam postar ,tu ruku koristim za drzanje poste tj.korica sa pismima u savijenom polozaju pored tela i kada drzim ne osecam bol vec kao sto rekoh samo kada podignem stvari pa cak i neke lakse recimo od 300-400 grama navise. citao sam na internetu i po onim simptomimA koje sam nasao mislim da je to bolest"teniski lakat". molio bih vas da me savetujete sta da radim i koje lekove da koristim,kako da se ponasam i da li postoji lek.

    Odgovoreno: 18. 03. 2008.
    • Prof. dr Petar Bošnjaković

      Vaša profesija spada u one u kojih nse može javiti tzv. teniski lakat. Medjutim, opis bola i mesto njegove pojave mi nisu najjasniji te Vas molim da mi to pobliže obrazložite. S poštovanjem, Prof. dr Petar Bošnjaković

  1. Pogledajte celo pitanje: #3936

    Postovani Profesore Bosnjakovic imam nekoliko pitanja, 1.Da li smeju trudnice da snimaju zub? Prilikom nekog razgovora cula sam da posle snimanja kicme mora da prodje 6 meseci da bi zena smela ostati trudna. Postoji li neko vremensko ogranicenje i kod ovog snimanja? 2.Postoji li neki period koji treba da prodje izmedju dva snimanja zuba, uopsteno? 3.Kolika je razlika u zracenju prilikom snimanja jednog zuba i cele vilice (ortopan)? Hvala Vam.

    Odgovoreno: 18. 03. 2008.
    • Prof. dr Petar Bošnjaković

      Direktna pitanja i diorektni odgovori: 1. Sva rendgenska snimanja u trudnoći treba izbegavati izuzev ukoliko ne postoji potreba da se takav prgled izvrši urgfentno a da se željeni podaci ne mogu ni na koji drugi način dobiti. Takva potreba može nastati tokom trudnoće kada je moguće snimanje zuba uz primenu svih mera zaštite. POnavljam, izbegavati osim ako je APSOLUTNO NEOPHODNO uz prihvatanje rizika. 2. Posle rendgenskog snimanja ne postojiperiod koji je vezan za izbegavanje trudnoće. Znači odmah posle snimanja je moguče zatrudneti. 3. Doza zračenja kod snimanja zuba nije velika (ukoliko se koriste savremeni aparati) i priblna je dozi zračenja koju primite šetajući ovom planetom tokom 5-7 dana ili odletite avionom preko okeana i natrag. Nema pravila o bilo kakvom intervalu izmedju pregleda. Ne treba snimati zube radi razonode ali kada postoji indikacijua to se može učiniti i u više navrata. 4. Razlika je takva da je zračenje pri ortopanskom snimanju oko 4 puta veće nego periapikalna rendgegrafija jednog zuba. ali, OBA snimanja imaju precizne indikacije zbog kojih se čine. S poštovanjem, Prof. dr Petar Bošnjaković

  1. Pogledajte celo pitanje: #3935

    Postovani doktore, Redovno idem na ultrazvuk dojke i povremeno radim mamografiju dojke. Pre dve nedelje sam osetila bol u levoj dojci, pa sam se odmah javila svom radiologu i dobila savet da izvrsim operaciju. Ali drugi lekar koji mi radi redovno ultrazvuk kaze da je operacija nepotrebna i da mogu ovako da zivim jos 200 godina. Isla sam u laboratoriju i uradila analizu CA 15-3, TUMOR MARKER daje vrednost 10.07 a to je manje od 25, kolika je referentna vrednost. Radiolog dr Maja Cvoro je napisala: Nativna mamografija obe dojke u dva pravca: Obe dojke sa znacima umerene fibrocisticne displazije. U levoj dojci u DUK na displaznom terenu uocava se mekotkivna senka 30x25x25mm neostre lobulirane konture. Stice se dojam da se radi o dve promene u Sumaciji. Ispod i iznad opisane promene po jos jedna ovalna senka 7x10mm. U desnoj dojci se ne izdvajaju ... kao ni radioloski susp. kalcifikacije. Koza i vaskularni elementi uobicajene sirine. Obostrano retroareolarno prosireni duktusi. U vidljivom delu obe aksile nema patoloskih uvecanih lgl. Zakljucak: Dysplasio fibrosystica mammae bil. Tu mammmae l. Sin mult. (rad. verovatno benigne ciste u inflamaciji). Mamografski nalaz u levoj dojci pokazuje lobuliranu tumorsku promenu neostre konture koja prvenstveno odgovara SISTI U INFLAMACIJI. Neophodna je konsultacija hirurga i ext-mpore biopsija promene. Subspecijalista ultrazvuka Dr Svetlana Gajic je nakon ultrazvucnog pregleda napisla: Dojke odgovaraju intermedijarnom tipu. Obostrana displazija po tipu fibrocisticne displazije. Leva dojka policisticna prom. 20x13mm gusceg sadrzaja, pored koje se uocava i druga manja 6x6mm. U predelu spoja unutrasnjih kvadranata uocavaju se cista prom. 15x12mm. Prethodno vidjena hipoehogenija promena prom. 6x6mm najvise odgovara cisti gusceg sadrzaja. Oba aksile slobodne ne uocavaju se l.g.l. Kontrola za 4 meseca. Molim vas da mi date savet sta dalje da radim, jer dve doktorke imaju suprotna misljenja. Uz napomenu da hirurg kaze da moze da izvrsi operaciju sa totalnom anestezijom, a da on ne priznaje rezultate TUMOR MARKERA. Unapred Vam se zahvaljujem.

    Odgovoreno: 18. 03. 2008.
    • Prof. dr Petar Bošnjaković

      Odluka se mora doneti u sklopu kliničćkog nalaza, porodične istorije bolesti, mamografskog i ultrazvučnog nalaza te tumorskih markera. Koliko vidim , nema čvrstih elemenata za hiruršku intervenciju ali Vam niko do sada nije pomenuo perkutanu biopsiju vodjenu ulktrazvukom ili stereotaksičnom mamografijom a to bi verovatno bilo najbolje rešenje u ovoj fazi. Srdačno, Prof. dr Petar Bošnajković

Prikazano 356-360 od ukupno 431 pitanja

Pregledajte odgovore po oblastima

ZAKAZIVANJE 063/687-460