Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Poštovana,

Već god. dana imam problem sa strahom od gutanja hrane u početku sam mislila da mogu sama da se izborim sa tim problemom i da će vremenom nestati ali to se nije dogodilo moj problem se možda malo promenio na bolje ali je i dalje prisutan. Shvatila sam da je to ozbiljno i da mi treba pomoć jer sam dosta oslabila i ne mogu više da se mučim. Zanima me šta se dešava samnom i kako da se izlečim.

Hvala

Poštovana,

Imam ćerku koja je stara 20 godina i koja je imala izražene akne u pubertetu, nakon čega je postala jako povučena, asocijalna, čak je pokušala i samoubistvo, iako je bila pod terapiom 1x20mg Fluoksetin. Nakon toga odbija lečenje pod obrazloženjem da bi je to odvelo u ludilo. Šta dalje? Akne nema više, ali je nesigurna, svadljiva, stalno govori u samoubistvu, sve što počne ne završava uz izgovor da je bezvredno živeti, da ona to neće, da je ne pritiskamo. Molim za pomoć, kako joj prići?

Hvala

Poštovani doktore,

zanima me da li smem Zoloft 100mq da kombinujem sa xanax 0.25 tri put na dan?

Hvala

Pomagajte ljudi ako boga znate!

Imam devojku već sedam godina smo zajedno a ja se tek sad iskreno zaljubio, u sexu sam ko zec ni minut ne mogu da izdržim, bruka živa ne mogu u oči da je gledam od stida. Da li postoji neki čaj za duži sex sem viagre, mlad sam za viagru imam tek 22god. Molim vas pomagajte

Unapred hvala

Poštovana,

šta raditi kada pacijent štrajkuje glađu.

Hvala

Draga doktorko,

zašto kada sednem i hoću da se opustim i odmorim ja se baš tada nešto uzbudim i postajem nervozna i uplašena. Srce počne da mi lupa i moram da ustanem da tražim neki posao da radim da bih zaboravila na te moje simptome. Inače sam hiperaktivna preko celog dana zbog toga pa se valjda premorim i onda ne umem prosto da se bar malo opustim. Da napomenem patim od anksioznosti tj straha i socijalnog kontakta. Pijem rivotril 3x1/4 i propranol 2x1/4. Antidepresive ne smem da pijem zbog povećanog prolaktina. Psihoterapija ne postoji u mojoj okolini. Imam 42 godine. Dajte mi savet kako da se malo opustim i odmorim malo mozak što kaže naš narod.

Hvala.

Dobro jutro poštovani doktore,

ja mislim da imam problema sa želudcem, jer kada sam nervozna i imam problema samo mi se traži da jedem i nije mi dosta koliko god jela i šta jela uvjek mi je želudac prazan. Molim vas ako možete da mi pomognete šta da radim i mnogo se debljam. Pozdrav.

Poštovani,

moj problem počeo je pre više od godinu dana, a dešava se sledeće: ukoliko imam seksualne odnose, nosim pantalone koje me stežu ili uopšte imam bilo kakvu spoljašnju iritaciju u predelu nervnih završetaka polnog organa, dešava se da nakon toga u roku od dan-dva, počinju tegobe sa intezivnim bolom u temenom delu glave, konstantna tenzija, postanem vrlo razdražljiva i nervozna, konfuzna. Prosto sam druga osoba. To tako traje do 10 dana i onda postanem "stara". Ovaj problem kontrolišem tako što uglavnom nosim suknje, a ne uske pantalone i što uglavnom preskačem seksualne odnose (za čime sam iskreno u potpunosti izgubila želju, pošto mi ove promene koje nastaju potom, jako teško padaju). Napominjem da sam u braku, da nemam drugih ginekoloških problema, imam povišen holesterol - 6,5, mada nemam viška kilograma, imam 30 godina i ne znam šta da radim po ovom pitanju. Ovaj problem mi je bitno poremetio svakodnevni život. Čula sam da postoji veza između nerava polnog organa i hipofize, pa me interesuje da li možete da mi pomognete i da li mi savetujete neke preglede, analize?

Veliko hvala unapred

Poštovana,

Kao četvorogodišnjak imao sam meningitis, dve godine sam imao kontrole eeg, nakon dve god. Bio sam izlečen. Sada imam 30 god u poslednje vreme javljaju mi se povremeno uznemirenost i strah kao da ću izgubiti svest. Nisam nikad pao u nesvest ali se plašim da se to ne desi! Ti strahovi su mi malo poznati po sećanju na period kad sam dobio meningitis. U predhodnom periodu imao sam dosta stresnih situacija. Molim vas za vaše mišljenje da li prepoznajete simptome i da li imate savet šta da radim da sprečim neke teže i gore moguće bolesti.

Unapred hvala

Poštovanje dr. Dragana Krasić

javljam se po drugi put za isti problem: prošle godine napravili smo EEG mozga a doktor je rekao da dete nema ništa i čist je zdrav, i da je faza puberteta, dao je ansilan 1x1 po jutru, i vitamin b, prošlo je neki 2 ili 3 meseca i opet moj sin je u istom stanju samo nekih dana. Drugi put bio sam kod neuropsihijatra sa sinom i dao mi je diagnozu f98, i reče pisao je bedoxin 3x1 komada, ali ovih dana nešto čudno je sa mojim sinom, pošto ne spava i napravi veoma pametan samo čita i interesuje Albert Ajnštajn. Veoma me brine ova situacija, priča nešto čudno kao da je 30 ili 40 godišnjak. Rekao sam da idemo kod psihijatra ali nije zainteresovan da ide. On kaže da nema ništa. Dete je 15 godišnjak skoro 16 (decembar). Ja tražim vašu pomoć, pošto se mnogo i ja i žena brinemo.

Poštovani

U poslednje vreme me ništa ne zanima ni posao, ni ništa. Stalno sam kao umoran. Šta je to? Jel treba nešto da se pije neke lekove ili da se obatim nekom?
Unapred hvala

Poštovana doktorice,

imam jedno pitanje za vas u vezi moga mentalnog stanja. Ne samo da imam klaustofobiju i da mi nije bilo moguće uraditi magnetno snimanje, nego strah od voženja auta daleko jer ću prestati disati i niko mi neće pomoći, strah od pijenja lekova, strah od aviona (zbog zatvorenog prostora) doktorice samo strah. Jako sam tužna zbog toga i ne znam ko mi može pomoći kada se bojim lekova. Imala sam dosta paničnih napada i dosta puta završila u bolnici. Jedini lek što sam uspela uzeti je ispod jezika aktivan 0.5mg koji deluje u roku od 2 minute. Imala sam jako puno stresa u životu, još uvek imam problema, ne znam se smijati, ne zanima me više muzika, nema osmeha na licu kada je sunčan lep dan. Po čitav dan sam u kući, stalno sam umorna i totalno nezainteresovana za aktivnosti van kuće. Nalazi krvi su mi uredu, štitna takođe izuzev 3 ciste najveća oko 5mm za koje ne znam mogu li praviti haos u mom organizmu. U mladosti sam imala tešku depresiju tačnije u 19 godini, sada sam 40 i ne bih želela da mi se ponovi životna priča. Sve se to počelo dešavati, strahovi i depresija prije 2 i po godine, pokušavam se izboriti sama ali mi ne ide od ruke. Zakazala sam za psihijatra sledeće nedelje ali se bojim da će i on biti razočaran i reći mi da ne dolazim kada budem odbila lekove (od straha). Ne znam šta da radim? Molim vas za bilo kakav savet jer ste vi lekar, ja ne mogu da verujem da se svega bojim, šta mi se desilo sa glavom? Veliki pozdrav i sa nestrpljenjem očekujem vaš odgovor jer vam pišem iz daleke Kanade

Poštovani doktore!

U pitanju je problem sa mojom sestrom, ona je u januaru napunila 18 godina, pre dve godine imala je tešku situaciju, problemi u ponašanju, u komunikaciji, jako histerična, depresivna, nije mogla da ide u školu, samo se svađala, plakala, pričala sama sa sobom. Doktor je tada rekao da je to jak pubertet, da ce to proći, pila je tablete do januara ove godine, bila je odlično i prekinula je sa terapijom. Međutim pre par dana ponovo se to pojavilo isti problemi, naglo je smršala. Molim vas ako možete da mi date neki savet ili predlog šta uraditi sada.

Hvala unapred.

Poštovani,

samohrana sam majka 4,5 godišnjeg dečaka. Dve godine sam u ozbiljnoj vezi sa muškarcem, za koga moj sin zna. Moj partner mi je skrenuo pažnju da smatra da se veoma slobodno ponašam pred sinom u smislu da se dešava da dečak uđe u kupatilo dok se tuširam ili me nekada vidi kada se oblačim. Moram da napomenem da sam dete dojila skoro dve godine i da i danas, doduše retko, pokazuje interesovanje za moje grudi, u smislu da želi da ih pomazi ili poljubi. Ja u tome nisam videla ništa loše, ali mišljenje mog partnera je da to nije dobro, niti normalno i da ne treba to dozvoliti. Do izvesne mere smatram da je u pravu, pa sam pokušala da sprečim takve situacije i da ga nežno odbijem, govoreći mu da je on sada veliki dečak i da ne treba da dira mamine grudi. Mislim da dete to ne razume (moje naprasno odbijanje), pa je moje pitanje, gde je granica u ovom segmenu odnosa roditelj  dete? U koliko je odgovor da je seksualnost roditelja nedopustiva pred ptogodišnjakom, koji je način da mu se to na pravi način predstavi?

Hvala!

Poštovana dr. Krasić,

imam problem od kojeg pokušavam da pobegnem, ali on me s vremena na vreme sustigne. Naime, posle par godina lečenja ostala sam trudna prirodnim putem u decembru 2008. Nikog srećnijeg od nas, međutim u trećem mesecu morala sam na kiretažu jer bebi nije kucalao srce. Užas. Pokušavala sam da budem jaka i da to prihvatim, nisam plakala (inače sam takva da ne pokazujem osećanja), bilo mi je žao što se to desava, bilo mi je žao mojih roditelja koji su to veoma teško doživeli, ali ja kao ja bila sam jaka. Posle kiretaže, sve se iskomplikovalo, krvarenja, bakterije, pad imuniteta. Ali i to sam prihvatila. Ali sa vremena na vreme, pogotovu kad sam sama a ne želim to da priznam ni sebi a kamoli drugima, razmišljam u kom mesecu bi sada bila, koliki bi mi bio stomak, vidim moju bebu kako je držim u naručju, kako je šetam kolicima, i tada mi se plače, vrišti a ni glas ne pustim. A teško mi je neverovatno teško, čini mi se poludeću a nemam s kim da to podelim, neću druge da sekiram i opterećujem jer i njima je teško zbog svega toga. Sada se plašim da neću više da ostanem trudna, kao što rekoh lečila sam se pa se sve to izdešavalo. Depresivna sam, ljuta, drska i bezobrazna, puknem zbog najmanje sitnice a to ne želim, niko nije kriv što se to desilo ali vremenom me hvata. Mislim da mi je sve teže i teže, ne znam kako ću preživeti vreme kad mi je bio termin. Stvarno ne znam.

Poštovana,
Moj sin je 15 godina, veoma dobar đak, ali moj problem sa sinom je ovako: neki put ne može da spava pa se brinemo, neki put priča kao da njihovi drugovi su još deca i ne mogu da razume, i priča kao da je odrastao. Ali ova situacija staje nekih dana, i taman prođe na normalan svijet deca. Bio sam kod psihijatra i doktor mi reče da je u pitanju pubertet i adolesencija. Tražim vašu pomoć
Hvala unapred.

Poštovanje,
Ja imam jedan veliki problem i uz sve pokušaje nisam uspela da ga rešim, a jako mi je stalo. Imam dvoje dece, sina 2 i po godine i ćerku od 5 meseci, živim sa suprugom u lepom braku. Moj problem je vezan za starije dete, dečaka. Naime pokušaću da objasnim njegovo ponašanje i odmah da nepomenem da sigurno nije ljubomora na sestru jer je on prosto obožava. U zadnjih 2 -3 meseca počeo je čudno da se ponaša. Do sad je bio koliko može biti za dete tog uzrasta jako lepo vaspitan, zaista se trudim da ga pravilno usmeravam, voli pesmice, voli decu... Dani su mu zaista ispunjeni pogotovu sada kada je krenulo lepo vreme. U kući provedemo samo vreme popodnevnog odmora. Ali on je evo da se tako izrazim postao nekako živčan, nestrpljiv, razmažen. On je uvek bio jako, jako aktivno dete ali nikada nisam doživela od njega da počne da se baca zato što nešto ne sme ili ne može, ili da toliko plače da se suprug i ja uplašimo pa mu popustimo. Jedan primer koji se desio pred spavanje baš večeras. Tražio je od tate da mu napravi sok, on je to i uradio, međutim on počinje histerično da plače i da traži da mu se sipa još vode, a niti je probao sok, a pritom je čaša puna. On ipak otvori vodu i doda još, međutim moj Bogdan iznerviran još od malopre uzima čašu i baca? Ne mogu da verujem da se tako ponaša. To je samo deo u nizu izliva njegove histerije. Pokušala sam sa njim da razgovaram, obećam, dobio je batina i batina, al ne pomaže. Kad ga izudaram on toliko plače da se ja plašim da ne doživi stres, viče mi uzmi me, uzmi me i mogu ga ubiti neće odustati dok ga ne uzmem. Nikada nije takav bio, nemam više živaca u zadnje vreme to je sve više, ponekad puknem pa ga izudaram al on kad plače po sat ja zaista ne smem da ga pustim, bojim se. Doživeće stres, molim vas da mi pomognete jer ni suprug ni ja ne znamo kako sa njim, očajna sam zaista, volim ga kao oko svoje a ne znam kako da se postavim. Batine, ignorisanje, ucena, grdnja razgovor sve smo pokusali.
Hvala unapred.

Imamo ćerku od 22 meseca, još kao beba je počela da se samozadovoljava (da stomačicem i prednjim delom gura i trlja o nas, sva se preznoji i često tako i zaspi). Pedijatar nam je savetovao da je ne sputavamo. Sada često to radi na podu ponekad postavi neki predmet ispod sebe. Takođe ume da se probudi noću i ,naskače, na moju ruku. Da li treba da reagujemo i kako?

Poštovana doktorka,

majka sam dve devojčice od 2 godine i 8 meseci i 9 meseci. Jako me zabrinjava odnos prema hrani starije devojčice. Nije probirljiva, ali količina hrane koju ona pojede je mala za njen uzrast. Posle samo par kašika kaže da je sita ili da je strašno boli stomak ili da se strašno umorila. Povremeno traži da joj čitam bajke dok ona jede, a najbolje jede kada se takmiči sa sestrom. Pokušala sam da se prema njenom ne jelu ponašam ravnodušno, kao da je hranjenje nešto sasvim normalno i prirodno što ustvari i jeste i nije upalilo, pokušala sam razgovorom, ne ide. Ako se slučajno desi da pojede celu porciju to na sva zvona objavi. Pokušala sam sa preparatima za otvaranje apetita, ne funkcioniše. Zaista više ne znam za koji način da se izborim sa problemom. Sitna i mršava. Doktor na svakom pregledu kaže moras više da jedeš, ali ostaje na tome.
Unapred zahvalna

Imam anoreksiju i 38kg a visoka sam 1.62cm. Sada jedem normalno ali se ne gojim a to mi je želja! Sramota me je da izađem među ljude i ne mogu da nađem odeću koja mi lepo stoji. Hocu li se ugojiti i kako? Jako je ružno biti mršav a nekad sam mislila da je to lepo!
Šta da radim?