Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Postovani, Da li antidepresiv moze da izazove psihizu?

Postovani,

Porodila sam se pre 6 meseci i cesto mi se desavaju "epizode" promene raspolozenja koje traju po par dana, zatim me prodju na kratko i opet se ponove. Obuzmu me jaka tuga i bes, osecam neku nemoc, nemam volje da se posvetim detetu, nervira me njegova pojava, plac, cinjenica da toliko zavisi od mene, jedva nadjem snage da ustanem ujutru. Lako se iznerviram bez nekog posebnog razloga i desi se da vicem na bebu iako nista nije ni skrivila. Pitam se sta mi je ovo trebalo i mislim kako sam napravila gresku sto sam rodila. Razmisljam kako sam losa majka i kako beba zasluzuje nekoga boljeg. Beba se smeje i vesela je, a ja ne mogu da joj uzvratim i slabo komuniciram sa njom je4 jednostavno kao da nemam snage. Znam koliko je to pogresno ali u tim danima ja ne umem da se kontrolisem. Imam svu pomoc od supruga oko bebe, beba je planirana, nikakvih privatnih problema nemamo, cak nam je u zivotu sve na mestu i ne razumem zasto bih se ovako osecala. Brinem se da nije mozda postporodjajna depresija? Molim za savet , hvala puno

Poštovani, imam psihički problem već godinama. To mi se dešava još od kraja osnovne škole. Od uvek sam bila neko ko se plaši bolesti i ostalog, ali od tog jednog dana su aksiozni napadi krenuli stalno, zbog tog jednog sam zavrsila i u bolnici. Dešavala se dve godine vez prestanka, počnem da se gusim, ne mogu da disem, tresem se, drhtim, plasim se da cu da umrem, to traje pola sata i prestane i tako svaki dan. U poslednje vreme se smanjilo i nema toliko često takvih napada, ali neprestano razmišljam o bolestima i plasim se da mi se nesto ne desi, sta god da me zaboli zelim da idem kod lekara i imam strahove. Da li mogu nekako da pomognem sama sebi na neki nacin, ili je potrebna pomoć stručnog lica?

Imam 28 godina. Udata sam i imam malo dete. Zivimo na selu,imam divnu porodicu.Emotivno sam osetljiva osoba,ali uglavnom vesele i pricljive prirode. Moj problem je sledeci. Pocetkom godine su se desile neke stvari gde je moj muz bio u opasnosti i ja sam se tada jako uplasila za njegov zivot,progonila nas je jedna osoba i pretila nam je. Sumnjam da od tad imam psihicke probleme. Imam strahove i verovatno napade panike. Osecam cesto da gutam nesto,da nemam dovoljno vazduha,kratak mi je dah,muka mi je,ruke i noge mi se potpuno ohlade,u glavi blokada. Narocito u zatvorenom prostoru ili kada negde odemo.Tada samo gledam kako da pobegnem i odem odatle,da izadjem napolje i da se vratim kuci. Ti napadi su postali ucestali i desavaju se iz cista mira ponekad i pocela sam da se zatvaram u sebe,izbegavam zatvorene prostore,cak ni ne posecujem porodicu i prijatelje jer imam strah od napada panike,smeta mi guzva u saobracaju,ne smem da vozim i da se vozim u kolima,cesto placem i plasim se da cu poludeti,a nikome ne smem nista da kazem jer me niko nece razumeti.Razgovaram cesto sa muzem,on mi daje vetar u ledja i podrsku ali ne vredi kad ja opet na kraju imam te napade. Sta da radim? Da li ima nade da se vratim na onu osobu od pre ovoga i da zivim normalno?

Poštovani, kao malo dete sam preživela pokušaj silovanja. Tada sam bila baš psihički nestabilna, grebala sam sebi kožu do krvi gde me je dodirivao, osećala sam se "obeleženo" tj prljavo i odbačeno jer nisam nikoga imala uz sebe. Trovala sam se raznim lekovima, na svu sreću ostala sam živa. Stekla sam i strah da kada neko ide iza mene ja se stalno okrećem ili ne mogu da zaspim ako su vrata otključana ili je muška osoba u prostoriji jer me je taj čovek proganjao, a bio mi je komšija. Pre par dana čula sam da se vratio i od tada ne mogu da dođem sebi. U kratkim razmacima mi se opet pojavi pred očima slika svega, zatvorila sam se u sebe i sklonila od svih, drhtim cela od tada i krenuo je da mi izlazi neki osip po telu. Čak sam jednom i povratila kada mi se vratilo sećanje na to. Ponovo se vratio osećaj da moram da odem odavde ili ću poludeti i ponovo mi se vraćaju misli o samopovređivanju, mada sam i dalje dovoljno svesna da to ne uradim. Takođe, pokušala sam sa svojim dečkom da izgubim nevinost, ali sam se pogubila i krenula da ga nekontrolisano udaram, zatim sam se sklonila u ćošak, zagrlila noge, krenula da drhtim, plačem i klatim se... Pokušao je da mi priđe da me smiri, ali sam bila previše agresivna i shvatio je da treba da se skloni jer ne želim da ga povredim. Nisam tražila nikakvu pomoć ranije jer mi je bilo teško da pričam o tome, ali i nikome nisam dovoljno verovala. Nisam nikada poželela nečiju pomoć ni oko čega. Imam problema sa srcem dodatno. Privremenu utehu nalazim u alkoholu, pijem svaki drugi dan velike količine alkohola. Zanima me da li to može da se izleči i šta bi sve bilo potrebno za oporavak.

Moze li anksioznost od idenja medu ljude da se koriguje samo anksioliticima

Lijep pozdrav! Imam 25 god. Svi moji nalazi CT, MRI, EEG glave su uredni. Međutim imam poteškoće u svakodnevnom životu. Sedmično bar jednom u popodnevnom ili poslijepodnevnom terminu uhvati me tkz. (kako je ja zovem)-derealizacija, koja zna trajati ponekad čak I po 6h. Osjećam se čudno i sve oko mene dijeluje mi čudno. U kojem smislu? Sve oko mene je u istim dimenzijama, oblicima, bojama, ali je čudno. Moj pogled je fokusiran na neke detalje koji su nebitni. Ako gledam u zid, gledam na neke nepravilnosti na zidu. Ako idem ulicom, gledam u automobile, I to u vozače direktno. To me isrpljuje, umori. Tada se osjećam nefunkcionalno, ne mogu da funkcionišem normalno. Mogu raditi sve fizičke poslove, međutim da čitam nešto ili da radim npr. za faxa seminarski rad-to ne mogu. Također, kada me “uhvati” ta derealizacija imam ogroman strah. Misli su mi jako čudne. Ako sam sa sestrom- kao da mi nešto govori –hajde, reci joj, sve joj priznaj, da si o njoj pričala negativno i tračala. Riječ Bog mi je tako teška, kad je neko govori dok traje ta derealizacija jednostavno je ne mogu podnijeti. Također dok traje taj nagon za derealizacijom otežano koristim tehnologiju, kao što su npr. laptop ili mobitel. Uvijek imam osjećaj da ću poslati nekome nešto što ne bih trebala, iako uopće ne kliknem na to. Ova derealizacija se dešava spontano, uopće nema nikakvih pravila. Nikada neće proći sama. Prođe jedino kada nevečer zaspem I ujjutro se probudim- nema više te derealizacije. Osjećam se nemoćno i iscrpljeno dok to traje. Tada izbjegavam komunikaciju sa ljudima, pogotovo pogled u očima. Da li je ovo, uistinu derealizacija, da li postoji terapija za moje poteškoće jer ja stvarno ne mogu više da se borim sa ovim? Žao mi je što ne mogu detaljnije opisati svoje tegobe. Pijem aripiprazol od 10 mg. jednom dnevno.

Koji doktor je za poremećaj orgazma kod žena ? I da li to može da se rijesi?

Stavila sam kategoriju psihijatrijske bolesti ali zapravo nisam sigurna kojo katergoriji to pripada

Postovani kolega Na koli Vas mejl mogu da Vam posaljem moj kome tar na clanak koji je o Vama napisala izvesna tk novinarke Zeljka Jevtic u nedeljnom Blicu od 28 Marta 2021 broj8649

Poštovani, početkom godine sam imala veoma stresnu situaciju, mom starijem detetu je dijagnostikovan dijabetes. Od tada meni počinju da drhte ruke, kreće vrtoglavica kad god njemu nije dobro. Kom specijalisti da se javim?

Dobar dan, pocela sam da pijem Eliceu i Bipodis zanima me sta mogu da pijem protiv bolova, smem li brufen ili treba da ga izbegavam? Hvala!

Poštovana, na koji način mogu zakazati pregled kod Vas?

Poštovanje, koliko košta terapija kod vas? Radite li sa anksioznim osobama?

Zdravo . Posto pijem lindinete ( oralni kontraceptiv) , psihijatar mi je prepisao ksalol 0 25 dva puta dnevno . Da li ta dva leka smeju zajedno da se piju? Hvala 🤗🤗🤗

Postovani,

imala sam probleme sa panicnim napadima i bila sam pod terapijom nekih 6 meseci a zatim sam terapiju prekinula na svoju ruku, tacnije u martu 2020. Cesto sam nakog toga uzimala lekove kao sto su bromozepan ili ksalol kad god sam bila uznemirena.Vec nekoliko meseci primetila sam da se tresem, imam osecaj kao da nisam svesna nicega i imam problem s koncentracijom prilikom ucenja posto imam 20 godina i studiram.Cesto se osecam depresivno i imam misli o samoubistvu posto vise ne mogu da se borim zaista.Inace imam preteran strah od ludila i pshickih bolesti.Molim vas da mi pomognete i date misljenje da li je ovo mozda sizofrenija koje se jako plasim,vise je neizdrzljivo.

Unapred hvala

Da li je u redu biti nevin sa 27-30 godine?

Postovani Vec 6 dana imam problema sa spavanjem.Nekako uspem da zaspim ali se budim u toku noci redovno pa opet tesko zaspim,ali zaspim.Npr nocas sam zaspao u 11 h probudio se u 02:30 pa nisam spavao do 04:00 i onda spavao do 08.20. S obzirom da sam anksiozan sa vremena na vreme mogu da povezem sa tim,ali neznam pravi uzrok,jer ja se dobro osecam radim svoje dnevne aktivnosti bez problema,raspolozenje je dobro,neznam odakle mi ta nesanica.Pored toga sto imam problema sa spavanjem zuji mi malo u usima pa mogu da povezem sa tim istim problemom,inace koristim valerijanuza lakse usnivanje ali mislim da mi ne pomaze mnogo.Voleo bih cuti Vase misljenje. Hvala

Poštovani, Imam 21 godinu. Pre 2 meseca imao sam jaku anksioznost, strahovi od nekih bolesti koje naravno nemam, pojačan rad srca i titranje mišića. Onda sam obavio lekarske preglede, analizu krvi i sve je ok. Nisu pronasli nista i onda su se ti simptomi postepeno povukli kad sam shvatio da to nije bilo zbog neke teške bolesti nego zbog straha , bez nekih lekova. Poslednjih mozda 4 nedelje od kako je prestalo to igranje mišića i napetost, s vremena na vreme u toku dana osecam neko lelujanje, blagu ošamućenost u glavi nešto slicnije umoru. Sad, ja nemam više te anksiozne napade, i ne razmisljam uopste o tom periodu, gledam da imam što vise obaveza ali opet se pojavljuje to stanje. Patim i od izravnate lordoze vrata pa možda to ima neke veze i sa tim, i nisam nesto preterano fizicki aktivan, sad dosta njih se žali i misli da ima veze s ovim promenama vremena? Trenutno nemam neke strahove koji bi bili vezani za to, eventualno da je podsvesno u šta ne verujem. Šta bi moglo da zaustavi to i sa li uopste moze da se zaustavi kako mi ne bi unosilo nervozu Unapred hvala na odgovoru

Želim da pitam da li mogu komunicirati sa Vama preko skajpa?

Postovani,
Skoro vec godinu dana patim od blagih povremenih vrtoglavica, posebno kad izadjem napolje. Pogled u daljinu mi se vrlo malo zamantna i nastavim dalje. Udahnem duboko i nastavim, ali to mi se desava samo i iskljucivo na otvorenoj, velikoj povrsini. Kuci, na poslu i u ostalim zatvorenim prostorijama je sve uredu. Sve je ispitano i nije pronadjena dijagnoza, pa me zanima da li je mozda krenuo neki psihicki problem? Nisam depresivna, zivot mi je skroz normalan, koliko je to moguce u periodu Korone. Unapred zahvalna, ne previse zabrinuta, ali zainteresovana u cemu moze biti problem.