Psihijatrijske bolesti – pitajte doktora

Poštovana doktorko,
Molim Vas za odgovor, da li hipnoterapija u kombinaciji sa medikamentima i psihoterapijiom može pomoći u lečenju anksioznosti i povraćaju samopouzdanja? Da li je ova metoda opasna? Nedavno sam čuo za jednog profesora u Nišu koji se navodno profesionalno bavi hipnozom, da li je po Vašem mišljenju reč o Sarlatanu ili osobi koja može da pomogne?
Unapred hvala!

Poštovana,
Ovako, imam 14 godina, živim u centru Beograda. Pre dve godine, kada sam imala 12 počela sam da vrtim kosu, a onda sam počela da je vezujem u čvoriće i da je kidam. Posle nekog vremena imala sam par pečata na glavi, gde nije bilo kose, i to je počelo da se primećuje. Ali nikome nisam priznavala da ja to radim, već da sama opada, onda je moja majka primetila, i odlučila da me odvede kod doktora. Kada me je pitao zašto to radim nisam mogla pred majkom da kažem. Ali onda sam vremenom prestala. Kosa je ponovo porasla. To je bilo jer sam bila nogo nervozna zbog jednog dečka u kog sam bila zaljubljena 3 godine. I kada je to prošlo, opet sam se zaljubila, i usput sam saznala da moj otac vara majku, da mi brat od tetke ima neizlečivu bolest, deda mi je bio u bolnici, a moji roditelji se prema meni ne ponašaju kao prema ćerki, nego kao da im nije stalo. Onda sam i počela da popuštam u učenju. I nikog nije bilo da mi pomogne. Onda sam počela da dobijam napade plakanja, skoro svako veče bih plakala, bila bi tužna, umorna, spavala bih ceo dan. Da se samopovređujem po rukama, i razmišljala da izvršim samoubistvo. Jednom sam to htela da pokušam ali me je prijateljica zaustavila. I opet sam počela da radim to sa kosom. A podršku roditelja zaista nemam, jer mi je otac jednom prilikom rekao,  samo nastavi tako i završićeš u ludari. Sve me to pogađa. Čak i to što su me neki prijatelji zbog toga takoreći ogovarali i svašta pričali. Ne znam šta da radim. Na roditelje ne mogu da računam. Ovo je sve ukratko, želela bih ako bi mogli da mi kažete gde da odem i sa kim da razgovaram, ali da moji roditelji možda ne saznaju. Ali da nije izvan Beograda.
Hvala unapred

Poštovana,
Moje 10-togodišnje dete leči se od epilepsije već 4 godine. U poslednje vreme napadi su učestali, lekar menja terapiju, nadam se boljem. Problem je sada u meni. Veoma teško psihički podnosim bolest deteta, živim u stalnom strahu, posebno noću kada se napadi inače javljaju, što mi sve više narušava kvalitet života i lično zdravlje. Da li bi mi pomogla neka vrsta psihijatrijske terapije, lekovi, razgovor. Znam da moram da budem jaka, ali su strah i panika posle završetka napada i u stalnom očekivanju narednog napada jači.
Hvala unapred.

Poštovana,
Učesnik sam ranih operacija 98 i 99 na Kosovu i Metohiji. S obzirom na posao koji sam obavljao, pored izloženosti neprijateljskoj vatri, radio sam i na slučajevima pogibja i stradanja ljudi svih dobi, uzrasta i pola. Sve je bilo ok dok nisam naišao na nastradalu decu (autobus Niš Ekspresa na mostu u S. Luzani). Još od 98. 11. meseca počeo sam da osećam psihički teret i obratio se lekaru, gde su mi dati lekovi za smirenje i nastavio sam da radim. 2009 mi je postavljena konačna dijagnoza F43.1 hronični. Pijem ujutro 5mg bensedina + zoloft i navečer 5mg bensedina+caliktu. Nije mi bolje, čak šta više, sanjam više nego ranije. Ne ratna dešavanja nego ružne snove koje ne pamtim sem prvih 15 minuta po buđenju.  Alternativno pijem i Flormidal.  Šta da radim, samo mi ne govorite da opet idem u psihijatrijsku ustanovu.
Hvala unapred.

Poštovana dr Krasić,
Da li kombinacija Zolofta i Bromazepama može da reši probleme sa gutanjem hrane i po Vašem mišljenju koje doze Bromazepama bi trebalo da se u tom slučaju uzimaju i koliko dugo, jer se plašim navikavanja?
Pozdrav.

Poštovana dr. Krasić,
Imam već dve godine određene probleme i ne mogu reći da su došli od jednom. Naime pre dve godine dok sam bila u jednom marketu počelo je zujanje u ušima, ubrzan rad srca, mislila sam onesvestiću se. Otišla sam u bolnicu ekg uredan, laboratorija uredna, dali su mi dijazepam i poslali kući. Međutim posle toga mi je i dalje bilo loše, nekakav strah da mi se opet ne desi isto, ali to je bio samo početak. Otišla sam kod ljekara posle jedno mesec dana i ona je posumljala na perikarditis, kada sam uradila ekg jedna dr. je rekla da je ekg odličan, a druga da ima nekih nepravilnosti. Odlazim kod kardiologa koji kaže da to nije to sli mi daje terapiju za svaki slučaj. E od toga dana ja više ne živim, odnosno živim u stalnom strahu šta će mi se desiti, ne izalazim iz kuće, imam neke bolove čas ruka, čas noga najviše bol u grudnom košu, tahikardija, stalno mogu da plačem, osluškujem svoje telo. Idem kod kardiologa čak deset puta mi radi uz i ekg, prošle godine u ovo doba sam radila uz i ekg sin. Ritam. Fr 102 misli psihički, uz osim adhesiones pleurokardialis nema dr. promena, čak mi je rekla da ne posećujem više ljekare. Kod neurologa nalaz uredan, kod endokrinologa t3 blago povišen ali se ljekari opšte prakse i endokrinolog prepucavaju da li treba uvesti terapiju ili ne, ipak sam ispila kutiju ptu i hormoni su se stabilizovali bez dalje upotrebe ljekova. Ja i dalje imam problem, kada treba negde da idem počnem da se preznojavam, srce ubrzano radi, osećam se umorno, ponekad ni novine ne mogu da pročitam, nekad kada izađem sa svojima imam osjećaj da gubim tlo pod nogama, noge mi klecaju kao da se oduzimaju, imam vrtoglavice, ponekad i glavobolje koje brzo prođu, jednostavno strah me paralize, ne moram ništa da radim ali se ja osjećam umorno, brzo se zadišem, čak i kada pričam i jednostavno ne znam šta da radim, ovako više ne mogu, čak sam postala toliko osetljiva da me svaka tužna vest štrecne, i stalno imam osećaj da ću dobiti infarkt. Jedno vreme sam koristila Bromazepan bolje reći zloupotrebljivala jedno 6 meseci ali sam prestala već dva meseca, bilo je teško ali sam uspela, bar ja tako mislim, sada koristim Persen ponekad i čaj od matičnjaka i mogu Vam reći da me čaj malo smiri, posle njega nemam tahikardiju. Tako da Vas molim da mi kažete kako dalje, šta da uradim, da li bi mi predložili neku terapiju? Kad krenem u bolnicu dobijam napad panike, moja ljekarka kaže ne zna šta će mi jer kad god uradim bilo kakvu analizu sve je u redu.
Unapred zahvalna!

Poštovana,
Posle više uzastopnih šokova, smrti drugarice i saznanja da majka ima karcinom, dobila sam male napade panike u autobusu i malim zatvorenim prostorima. To se dešavalo u toku prošle godine, ove godine u Martu brat mi je oboleo od teške bolesti i život mu je visio o koncu, mesec dana kasnije novi šok najbolji drug mi je poginuo u teškoj saobraćnoj nesreći. Od tada sam imala probleme u digestivnom traktu - ostipacije, pa alergiju a onda napade gušenja zbog kojih sam završavala na hitnoj. Panični napadi su učestali pa su počeli da se javljaju i tri puta u toku jedne nedelje. Krenuću kod psihijatra, te tražim savet koja metoda lečenja je najbolja za mene?
Unapred zahvalna Anđela.

Poštovana,
Moj problem i dijagnoza su depresija i anksioznost. Već godinu dana sam na sedativima i antidepresivima, u početku sam 8 meseci pila Flunirin 20mg, i Demetrin, zatim mi doktor promenio na Seroxat 20 i Bromazepam 1,5mg. Trebala sam da se skinem sa lekova ali kad god smanjim dozu kao što je lekar prepisao, meni se jave opet početni simptomi poput: vrtoglavice, zamućen vid, nestabilnost pri hodu. Ne znam kako da se skinem sa lekova a da se simptomi početni ne jave?
Mice. Hvala unapred.

Poštovana,
Imam jedan veoma neobičan problem i ne znam kome da se obratim. Pre dve-tri godine su mi ustanovili povećanje štitne žlezde - koju je zahvatio grozd manjih čvorića. Nisam imala nikakvih problema sve do pre par meseci, kada sam primetila da sam izraženo nervozna i da ne tolerišem nikog oko sebe, te da se prekomerno i često bezrazložno znojim. Otišla sam na preglede i ustanovila da su hormoni uredni, te da se ništa nije promenilo što se žlezde tiče, ali umesto da mi bude bolje postalo je suprotno. U noći 10. Juna sam imala napad panike, preplašila sam se kada sam shvatila da zbog svega ovoga više ne tolerišem ni voljenu osobu. Od tada imam problema sa nesanicom, lupanjem srca, ubrzan puls i plašim se da ne izgubim ono do čega mi je najviše stalo, plašim se da ovo stanje ne izmeni moja osećanja. Išla sam lekaru opšte prakse i kod endokrinologa, ali mi niko konkretno nije pomogao - uglavnom tvrde da nije do štitne žlezde i da sam sve umislila, da mi ne treba psiholog i daju mi sedative od kojih sam još bezvoljnija i utučenija. Zbog toga sam ostavila Sedative (Xenan) i želim da se izborim sa problemom i da se vratim u normalu, ali se plašim da li ću uspeti sve izvesti sama kao i to da se neke stvari neće vratiti i to me dodatno iscrpljuje. Trebam dodati i to da je moja majka "bolovala" od sličnog pre par godina, ustanovili su da ima nervozu želudca i ubrzo nakon uzimanja tableta (e/ ili iglonil kapsula) se sve vratilo u normalu (da dodam i to da ona tvrdi da su moji simptomi potpuno isti kao njeni tada, samo sto su blazi). Kod nje je štitna žlezda zdrava pa se pitam da li je moguće da i ja prolazim isto i koje nalaze trebam uraditi da to utvrim?
Unapred se zahvaljujem na odgovoru i željno čekam Vaše mišljenje.
Pozdrav, Mirela.

Poštovana,
Imam problema sa strahom. Kada vidim neku lakšu saobraćajnu nezgodu kada čitam crnu hroniku ja se sav uzbudim i počnem da trniti kao da se gubim. Također imam problema kao da mi je slabija koncentracija ponekad pravim ispade kada razgovaram snekim kažem neku riječ sasvim pogrešnu koja se ne uklapa i ponekad dok razgovram s nekim misli mi odlutaju skroz na drugu stranu i onda zaboravim da pričam s nekim i počnem svašta brljati jer ne znam šta pričam i tako drugi misle o meni kao da sam lud kada tako pravim ispade. To drugima izgleda smiješno ali meni je veliki problem. I takođe previše razmišljam o raznim stvarima i problemima tako da se i od toga ponekad uznemirim. Da li bi bio neophodan odlazak psihologu. Također sam nestrpljiva osoba i živčana.
Hvala unapred.

Poštovana,
Povukao sam sa u sebe, nigde ne idem, nemam volju da bilo šta uradim, samo sedim i razmišljam ne znam ni ja o čemu, bojim se bolesti, posetio sam neuropsihijatra dao mi je neki lek, pio sam mesec dana ali nisu mi pomogli. Stalno osećam neku nervozu.
Hvala unapred.

Poštovana,
Išla sam kod nekoliko lekara prvo misleći da mi sa srcem nešto nije u redu to je bilo pre 6god., zatim ginekologu misleći da mi sa matericom nije u redu, kod onkologa sam pronašla čvorić na štitnoj žlezdi. Pijem Eutirox 50 mg. Panični napad sam imala juče iz čistog mira dok sam odmarala. Ustvari do juče i nisam znala da je to panični sin, kreće kao tegoba u želucu, onda kao strujanje kroz telo vrlo neprijatno. I na kraju šlag na torti znoj onaj mrtvački. Retko kada pijem bromazepan. I trudim se da sve držim pod kontrolom zato sam možda i pukla. Sama sa sobom pričam i prisećam se lepih stvari i veliki sam optimista i mislim da ću izaći iz ovog problema uzdignute glave zbog sebe i moje dece. Ne znam da li da odem psihijatru ili da sama pijem bromaz. Svakog dana.
Hvala unapred i pozdrav od Matee

Poštovana,
Da li postoji mogućnost lečenja paničnog straha bez lekova i odlaska psihijatru tj. samokontrolom, ili kopati u dubini podsvesti i naći uzročnika svemu tome.
Hvala unapred.

Dobar dan!
Imam neke ružne tikove. Npr. kada sjedim kod nekog stola moram da prepipavam ivice toga stola i slično. To me jako nervira i ne mogu da prestanem sa tim. Da li znate kako mogu da se riješim toga?
Unaprijed hvala.

Poštovana,
Kako se postaviti prema osobi koja ima narcisoidni poremećaj ličnosti?
Hvala unapred.

Poštovana,
Imam 18 godina. Moja majka boluje od neke duševne bolesti. Obolela je u 21. godini. Htela bih Vas pitati kolike su šanse da obolim i ja, molim Vas da mi odgovorite jer sam užasno uplašena, želim da imam normalan život. Ja stalno mislim o tome i stvarno sam očajna. Ponavljam još jednom da nisam sigurna koja je duševna bolest u pitanju. Bojim se da nije šizofrenija, mada sam upoređivala njene simptome i blaži su u odnosu na simptome te bolesti.
Hvala vam.

Poštovana dr,
Prosto ne znam odakle da počnem. Imam 44 godine, rođena sam u Nišu, a već 16 godina živim u Beogradu. Udata sam i imam dvoje dece-kćerku od 18 i sina od 11 godina. Starijem detetu nisam biološka majka-to je dete iz prvog suprugovog braka sa ženom koja je trajno nesposobna za brigu o drugima zbog dijagnostikovane paranoidne šizofrenije. Živimo u stanu od 39 kvadrata zajedno sa svekrvom, s tim što smo suprug, deca i ja u jednoj sobi. Trudimo se da imamo dobre odnose, ali je to često nemoguće. Suprug radi kao službenik u državnoj instituciji i ima siguran izvor stalnih prihoda koji nije veliki, tako da oskudevamo u mnogo čemu. Socijalni i intimni život uopšte nemamo, suprug i ja. Deca nam vole društvo, ali starije dete ne uspeva da ostvari trajne i skladne odnose. Oba deteta imaju probleme sa koncentracijom, učenjem, rešavanjem problema i imaju razne vrste strahova. Mnogo sebi prebacujem što im ne omogućavam bolji i sadržajniji život, iako sam svesna da mnoge porodice žive u mnogo gorim uslovima. Ja potičem iz jedne nesređene porodice i odrasla sam u strašnim psihičkim uslovima, pored oca tiranina i nezrele majke. Otac je mnogo pio i u nastupima pijanstva je strašno fizički i verbalno zlostavljao majku pred mojom mlađom sestrom i preda mnom. Zahtevao je potpunu poslušnost i poštovanje nekog ko da samo njemu znanom. Držao nas je u stalnom strahu i napetosti i u potpunom odsustvu radosti. Majka nije želela da se razvede, iako je imala svoja primanja i iako smo je sestra i ja molile da to zbog nas i zbog nje uradi. Odrasla sam posmatrajući svoje roditelje i ponavljajući sebi da neću biti takva. Sve moje talente osujetio je moj otac upisujući me u škole koje je on hteo. Uopšte, dozvoljavao je, dok sam bila dete i zavisila od njega, i da bira s kim da se družim, kasnije se mešao u izbore emotivnih partnera, a kulminiralo je pri mojim nagoveštajima za razvod braka kada mi je pretio da neću više postojati za njega i da neće više govoriti sa mnom ako to uradim. Odgovorila sam da može da počne odmah da ne govori sa mnom, ako tako misli. Sada nemam lošu komunikaciju sa njima, jer odbijam da slušam medjusobna optuživanja i, iskreno, mislim da sam suviše vremena provela živeći njihov brak i njihove živote. Sa suprugom imam dobru komunikaciju, iako smo potpuno drugačijih interesovanja, ali imamo istu bazičnu dobrotu i skloni smo pravim životnim vrednostima. Ja sam nezaposleno lice. Nisam još uvek diplomirala, apsolvent sam već pet godina. Zbog studija koje sam započela u Nišu, na filozofskom fakultetu na katedri za srpski jezik i književnost, često odlazim u Niš i to dodatno komplikuje celu stvar. Silno želim da diplomiram, ali mi je zdravlje sve gore. Kada sam upisala fakultet, bila sam jako ambiciozna i mnogo sam stručnih radova objavila, a objavila sam i knjigu poezije u jednoj veoma renomiranoj izdavačkoj kući. Do pre izvesnog perioda imala sam neopisivu energiju, optimistično raspoloženje, elan... A sada sam potpuno bezvoljna i osećam se tupo kao predmet. Pre sedam godina, nakon neopisivih glavobolja koje nikako nisam mogla da savladam i nakon neprestanih odlazaka neurologu i ispijanja demetrina jednom uveče, a nakon progrediranja zdravstvenih tegoba, od neprestanog strahovanja da li negde u organizmu imam tumor, popustio mi je želudac i posle pregleda u kcs, gastroenterolog je utvrdio da bolujem od hroničnog erozivnog gastritisa, hijatalne hernije i sindroma iritabilnog kolona, a utvrđeno je da gastritis nije izazvan infekcijom helicobacter pylori. Bez obzira na terapije, promenjen način ishrane, fizičku aktivnost. Meni je stomak ostao slaba tačka i centar reagovanja na svaki događaj. Zato mi je lekar opšte prakse savetovao da uzimam bromazepam od 1,5mg stalno. I tako sam godinama unazad pila po 1/2 ili 1/4 tog leka samo uveče, pre spavanja. Pre dve godine imala sam anemiju uzrokovanu obilnim i nekontrolisanim mesečnim krvarenjima bez jasnog ginekološkog uzroka. U tom periodu počinju moji sadašnji problemi. Dominiraju slabost, mentalna usporenost, teškoće u artikulaciji, bezvoljnost, stalne vrtoglavice, prejedanja. Lekar opšte prakse je posumnjao na multiplex sklerozu ili miasteniju gravis i ja sam od tog momenta u stalnom strahu da je on u pravu. Iako je prošlog maja uradjen ct endokranijuma koji je pokazao nalaze granicama normale, iako je krvna slika zadovoljavajuća osim blago povišenog vrednosti holesterola, iako sam zbog degenerativnih promena u vratnom delu kicme prosla i fizikalnu terapiju - nikada se gore nisam osecala. Potrazila sam jos jedno strucno misljenje, od neurologa za koga znam da savesno i strucno obavlja svoj posao. U nalazu je sledece: obj. Neuroloski nalaz je bez latealizacije. Naglasena vegetativna stigmatizacija, sa povisenom anksioznoscu, bez dubljih psihopatoloskih promena. Dg. Synd psychosomaticum. Th. Flunirin caps. 20mg 1 ujutro posle dorucka u naredna 2 meseca, xanax 0, 25mg 1 tbl. Uvece pred spavanje po potrebi, bedoxin tbl. 3x1 dnevno. Potrebno je da uradi hormone stitne zlezde, pregled kardiologa. Bromazepam niti bilo sta za smirenje ne uzimam skoro 4 meseca. Uz 1 multivitamiski preparat dnevno, redovno uzimam 1 cap. Omega 3 od 1000 mg, a poslednjih mesec dana i vit. B6. Jedino, nikako da pocnem da uzimam flunirin, zbog straha od neželjenih pojava. Sada se strašno sporo krećem, imam neviđeni tremor, ubrzan puls, nizak pritisak - u proseku 95/65, tahikardiju, znojenje dlanova, vrtoglavice u svim položajima, brzo zamaranje, nesigurnost i slabost u nogama, stalan strah od pada, od moždanog ili srčanog udara, ms-e ili ludila, izbegavam kretanje, osećam fizičku mučninu od čitanja i pisanja, a neretko i od pričanja-a to sam do pre dva-tri meseca najviše volela i stalno sam to radila, osećam se kao stalno pripita i više ne uživam ni u čemu. Moj neprestani fokus je na ekstremitetima i stalno posmatram i analiziram jesam li dovoljno brza i precizna. Često verbalno izražavam suicidalne namere, ali ne bih se ubila-više je to očaj za koji mislim da nemam snage da ga preobratim u nešto dobro za moju porodicu i mene. Hoću da kažem, znam kako se moji problemi rešavaju ali nemam energije, moje telo me onemogućava da nešto i uradim. Ne mogu da kažem da sam tužna, ali jesam razdražljiva, tupa i potpuno fizički neaktivna. Prejedam se i nalivam do bola, pa sam sebi i fizički neprivlačna. Dakle, apsolutno sam nezadovoljna svim aspektima sopstvene ličnosti, a želim diplomu, dobro zdravlje i kondiciju i imam u planu nekoliko prevoda i knjiga. Mnogo sam literature iz oblasti psihologije pročitala, a psihologija je moja prva velika ljubav, ali sebi ne umem da pomognem. Ovo je prvi put u životu da sam bilo kome ispričala ovako mnogo ličnog. Nemojte me razočarati, molim Vas, pomozite mi. Objasnite mi moje stanje, ovu odvratnu pasivnost koju ne mogu da prevaziđem. Šta je sa mnom? Takođe, jako mi je važno da mi kažete o mojoj dijagnozi i terapiji nešto vise. I jedno pitanje nevezano za mene - da li postoji stručna osoba u našoj zemlji koja primenjuje primalnu terapiju kao metod lečenja?
S poštovanjem i zahvalnošću na vremenu i razumevanju, Sofija.

Poštovana dr,
Imamo problem već duže vreme. Moja mama ima 62 godine. Primetili smo da kada se jako iznervira ili uzbudi bilo da se radi o radosnom ili tužnom događaju, upadne u neku fazu tkz. šoka koji izgleda od prilike tako da počne da se trese, ima osećaj da joj se koče leđa, desna ruka i noga, izgubi se ne zna za sebe. U tom trenutku neznamo kako da joj pomognemo, šta da radimo. Ona u svojoj terapiji uzima bromazepam od 1.5 mg, ali vi nam kažite šta da radimo u tom slučaju.
Unapred Vam hvala na odgovoru.

Poštovana,
Prije 3 mjeseca rodila sam ali je beba bila mrtva (mors fetus in uteri). U početku nisam uopšte reagovala, kao da se to nije desilo meni nego nekom drugom. Ali, što vrijeme više prolazi sve mi je teže. Imam još troje djece tako da mi je dan ispunjen obavezama, ali kako pada noć tako i ja polako kao da tonem. Sanjam, ponovo proživljavam sve što mi se desilo od poroda pa dalje. Inače imam hipotireozu pa svako jutro uz eutirox, uzimam i helex 0,25 mg, ponekad mi je potreban i popodne. Nisam sigurna da li mi pomaže. Zanima me koliko traje doba žalovanja, jer mi kažu ili me samo tješe da će s vremenom biti lakše. Nemam baš s nekim puno razgovarati o svemu. Da li bih trebala uzimati neku određenu terapiju da mi bude lakše, ili otići psihologu na neki razgovor. Pomozite mi, i savjetujte.
Hvala

Poštovana,
Već tri godine sam u vezi sa dečkom, koga obožavam ali nemamo seksualne odnose. Problem je u meni. Nikada nisam imala odnose. Išli smo kod doktora, prepisao mi je Xanax sr 0,5 mg i dijagnozu f48. Kao što sam rekla problem je u meni, jer osećam veliki strah i ne dozvoljavam mu da mi priđe, jednostavno se zgrčim i tresem, kada treba da dođe do penetracije. Cela ova situacija me mnogo uznemirava psihički. Počinjem da se osećam bedno, kao da nisam žensko, veoma sam ljubomorna i potcenjujem sebe, često sam veoma tužna i želim da budem sama.
Hvala Vam unapred!