Imam 22 godine ali već 5 godina imam problem. Sa 17 godina sam držala dijetu (gladovala) i smršala i više nego što sam očekivala. Tada sam bila zadovoljna sobom. Od svoje 19. godine sam počela da se gojim i mršavim, u fazama, pritom sam pila čajeve za čiscenje (probavu) i ponekad izazivala povraćanje. Od tada sam počela da se osećam depresivno ali ne toliko intezivno koliko sada. Sa 20 godina sam povremeno posećivala različite psihijatre ali beznadežno, jer sam imala utisak da ni jedan ne može da mi pomogne. Svi su pričali da najpre sa sobom treba da rešim problem, a ja se zapravo osećam nemoćno i neshvaćeno. Koristila sam antidepresiv - Flunisan, i jedno vreme sam se osećala bolje, pomalo euforicno ali mi je psihijatar ubrzo zabranio korišćenje leka, jer sam počela da ga zloupotrebljavam (u to vreme sam smrsala). Sada imam višak kilograma, i to me jako opterećuje, pritom mi to utiče na ceo život. Popustila sam na fakultetu, ne izlazim i ne družim se jer mrzim kako izgledam, tj. po meni to nisam ja. Nemam snage da se promenim, jer se u trenucima slabosti osećam kao zavisnik odhrane. Takodje se ne hranim konstantno isto, dva dana jedem previše, dva dana gladujem, a prvi dan posle gladovanja, odmah posle jela izazivam povraćanje. Znam da imam problem, i želim da se izlečim ali osećam da mi je potrebna pomoć, kontrolisanje. Osećam se očajno, ponekad poželimda naudim sebi i to sam jednom i probala da uradim. Ako treba ovako da živim do kraja (a ništa se ne menja već duže vreme), ne želim da živim. Moja porodica, majka i sestre, primećuju da nisam kao pre i znaju da imam problem ali ne mogu da mi pomognu. Da li postoji psihijatar ili ustanova specijalizovana za bolest kao sto je moja, jer do sada me niko nije shvatao u potpunosti?
U našoj zemlji, koliko je meni poznato, ne postoji ni jedna specijalizovana ustanova samo za lečenje bolesti ishrane. Nešto veće usmerenije ka bolestima ishrane je ranije bilo na Odseku za psihosomatiku KBC Dedinje. U Nišu takodje postoji Dispanzer za psihosomatiku pri Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja. Medjutim, generalno se bolesti ishrane tretiraju timskim radom psihijatra, interniste-endokrinologa i nutricioniste. Možda ste u pravu da Vas do sada niko nije u potpunosti razumeo i da zbog toga nema poboljšanja, medjutim, postoji mogućnost i da je potrebno malo drugačije i duže lečenje da bi se postigli željeni rezultati, odnosno da se bolje osećate, s obzirom da su bolesti ishrane nekada uporne i nešto teže za lečenje.
molim Vas za savet
jako sam razocarana. imam 27.god. i veliki nedostatak samopouzdanja,
sto me sprecava da zadržim muškarca pored sebe. Prvih 6 meseci dok
smo zaljubljeni prilicno dobro funkcionišemo, ali kada veza treba da
preraste u nešto možda ozbiljnije, onda dolazi do rastanka, uz
kompromis (zasicenje) i tako godinama...
Ako smatrate da je razlog Vašeg problema niska samopouzdanost, onda je dobro da prodjete trening asertivnih veština. To rade edukovani kognitivno bihejvioralni terapeuti, tako da se, ako se odlučite za to, javite nekom ko radi ovu vrstu psihoterapije.
Postovana dokotorko Zikic,
Imam samo jedno pitanje za Vas. Od 2002. godine pijem lek Xnaxeks od 0,25 mg. jednu tabletu ujutru i ponekad uvece Lexsilijum od 1,5mg i to obiceno pred ciklus. Doktor mi je to prepisao i ja se mnogo bolje osecam. Interesujemo da li je to velika doza i koliko stetno utice na organizam. Nekoliko puta mi se desilo da lek zaboravim da popijem ujutro i nista se ne desava normalno funkcionisem, ali verovatno je to stanje podsvesti da ako ne popijem da ce mi skociti pritisak i pojaviti strah, jer sam posle operacije zuci dobila tu terapiju jer mi je jedanom pozlilo i skocio mi je pritisak, tako da sam se je jako uplasila i pojavio se strah. Posle svih ispitavanja konstatovano je da mi je to psihicki. Sa ovom terapijom se dobro osecam ali me interesuje da li mogu i dalje tako da nastavam jer mi je doktor reako da je to bezazlena doza od 0,25 mg jednom dnevno a da pozitivno utice na moje zdravlje, to jest nemam vise skokove pritiska i strahove. Hvala Vam unapred, Molila bih Vas da mi odgovorite na moju mejl adresu, zaboravila sam da Vam kazem da sam 1960. godine i da su mi rekli de to predklimaktericno stanje
Bez obzira što se radi o malim dozama leka, nije dobro da ga uzimate toliko dugo. Ako se radi o hroničnom telesnom oboljenju zbog koga Vam je lekar propisao anksiolitik, onda je bitno da se taj lek povremeno, recimo na 6 mesei, zamenei nekim drugim anksiolitikom. Takodje, nije dobro što uzimate/kombinujete dva različita anksiolitika (Ksanax i Lexilium). Ako Vam je potrebna veća doza, dodatno uzmite isti lek. Još jednom napominjem da se strahovi u najvećem procentu ne leče dominantno anksioliticima već drugim lekovima i da se anksiolitici uzimaju samo u početku tretmana dok drugi lek ne počne da deluje.
Poštovana,
još ranije sam primetio da moja ramena imaju tedenciju da se izdižu a leda savijaju na takav nacin da mi tada grudni koš izlazi nekako napred. Citajuci o progresivnoj mišicnoj relaksaciji (P.M.R) odlucio sam da je isprobam. I veoma lepo deluje. Medutim primetio sam na primer kada izvršim ekstenziju ruke da mi se zatežu i mišici vrata ili kada zatežem mišice stomaka dode do zatezanja i mišića ledja i vrata i slicno je i ostalim mišicima. Mene interesuje da li je to u sl. P.M.R. u redu odnosno da li zatezanjem jedne vrste mišica treba da dode do zatezanja i još neke?
Unapred hvala
Kod aktivnosti bilo koje grupe mišića, pogotovu kod složenih pokreta, sasvim je normalno da se osim te grupe mišića aktiviraju i drugi koji pomažu dodatno da se zamišljena delatnost ostvari. Znači, nije ništa neobično ako zatežete mišiće stomaka, da osetite i diskretnu kontrakciju mišića ledja.
Obzirom da nisam sigurna da sam razumela prvi deo o ledjima, ramenima i grudnom košu, predlažem Vam da se javite neuropsihijatru i specijalisti fizikalne medicine da Vas pogledaju i utvrde o kakvom se poremećaju, ako ga uopšte ima, radi.
Anksiolitici ili sedativi su lekovi koji dominantno deluju na smanjenje straha, strepnje, zebnje i napetosti. Imaju i pozitivno dejstvo kod tretmana poremećaja sna. Opuštaju mišiće a koristimo ih i kod pojedinih oblika epilepsije. Daju se i kod osoba koje su agresivne i lako planu. Ono što je problematično je njihova “ružna navika” da povećavaju toleranciju (što znači da su za efikasno sredjivanje tegoba potrebne sve veće i veće doze leka), kao i da dovode do zavisnosti (psihičke i fizičke), što predstavlja novu bolest. Iz dosadašnjeg kliničkog iskustva, mogu Vam reći da se zavisnost od anksiolitika veoma teško leči i da osoba prolazi kroz veoma mučan i težak period. U grupu anksiolitika spadaju Bensedin, Bromazepam, Diazepam, Demetrin, Tranex, Xanax, Ksalol, Lorazepam, Loram i sl.
Što se tiče infarka miokarda i anksiolitika, možete ih uzimati. Medjutim, izbor leka, dnevnu dozu i dužinu upotreba anksiolitika je potrebno da odredi lekar (najbolje psihijatar) zato što nestručnom upotrebom možete sebi učiniti lošu uslugu. Takodje, može da se desi da je za lečenje Vaših strahova indikovana drugačija terapija i da upotrebom samo anksiolitika ne dodje do poboljšanja i nestanka tegoba.
Imam 22 godine ali već 5 godina imam problem. Sa 17 godina sam držala dijetu (gladovala) i smršala i više nego što sam očekivala. Tada sam bila zadovoljna sobom. Od svoje 19. godine sam počela da se gojim i mršavim, u fazama, pritom sam pila čajeve za čiscenje (probavu) i ponekad izazivala povraćanje. Od tada sam počela da se osećam depresivno ali ne toliko intezivno koliko sada. Sa 20 godina sam povremeno posećivala različite psihijatre ali beznadežno, jer sam imala utisak da ni jedan ne može da mi pomogne. Svi su pričali da najpre sa sobom treba da rešim problem, a ja se zapravo osećam nemoćno i neshvaćeno. Koristila sam antidepresiv - Flunisan, i jedno vreme sam se osećala bolje, pomalo euforicno ali mi je psihijatar ubrzo zabranio korišćenje leka, jer sam počela da ga zloupotrebljavam (u to vreme sam smrsala). Sada imam višak kilograma, i to me jako opterećuje, pritom mi to utiče na ceo život. Popustila sam na fakultetu, ne izlazim i ne družim se jer mrzim kako izgledam, tj. po meni to nisam ja. Nemam snage da se promenim, jer se u trenucima slabosti osećam kao zavisnik od hrane. Takodje se ne hranim konstantno isto, dva dana jedem previše, dva dana gladujem, a prvi dan posle gladovanja, odmah posle jela izazivam povraćanje. Znam da imam problem, i želim da se izlečim ali osećam da mi je potrebna pomoć, kontrolisanje. Osećam se očajno, ponekad poželim da naudim sebi i to sam jednom i probala da uradim. Ako treba ovako da živim do kraja (a ništa se ne menja već duže vreme), ne želim da živim. Moja porodica, majka i sestre, primećuju da nisam kao pre i znaju da imam problem ali ne mogu da mi pomognu. Da li postoji psihijatar ili ustanova specijalizovana za bolest kao sto je moja, jer do sada me niko nije shvatao u potpunosti?
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Poštovana,
U našoj zemlji, koliko je meni poznato, ne postoji ni jedna specijalizovana ustanova samo za lečenje bolesti ishrane. Nešto veće usmerenije ka bolestima ishrane je ranije bilo na Odseku za psihosomatiku KBC Dedinje. U Nišu takodje postoji Dispanzer za psihosomatiku pri Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja. Medjutim, generalno se bolesti ishrane tretiraju timskim radom psihijatra, interniste-endokrinologa i nutricioniste. Možda ste u pravu da Vas do sada niko nije u potpunosti razumeo i da zbog toga nema poboljšanja, medjutim, postoji mogućnost i da je potrebno malo drugačije i duže lečenje da bi se postigli željeni rezultati, odnosno da se bolje osećate, s obzirom da su bolesti ishrane nekada uporne i nešto teže za lečenje.
molim Vas za savet jako sam razocarana. imam 27.god. i veliki nedostatak samopouzdanja, sto me sprecava da zadržim muškarca pored sebe. Prvih 6 meseci dok smo zaljubljeni prilicno dobro funkcionišemo, ali kada veza treba da preraste u nešto možda ozbiljnije, onda dolazi do rastanka, uz kompromis (zasicenje) i tako godinama...
Odgovoreno: 12. 06. 2007.Ako smatrate da je razlog Vašeg problema niska samopouzdanost, onda je dobro da prodjete trening asertivnih veština. To rade edukovani kognitivno bihejvioralni terapeuti, tako da se, ako se odlučite za to, javite nekom ko radi ovu vrstu psihoterapije.
Postovana dokotorko Zikic, Imam samo jedno pitanje za Vas. Od 2002. godine pijem lek Xnaxeks od 0,25 mg. jednu tabletu ujutru i ponekad uvece Lexsilijum od 1,5mg i to obiceno pred ciklus. Doktor mi je to prepisao i ja se mnogo bolje osecam. Interesujemo da li je to velika doza i koliko stetno utice na organizam. Nekoliko puta mi se desilo da lek zaboravim da popijem ujutro i nista se ne desava normalno funkcionisem, ali verovatno je to stanje podsvesti da ako ne popijem da ce mi skociti pritisak i pojaviti strah, jer sam posle operacije zuci dobila tu terapiju jer mi je jedanom pozlilo i skocio mi je pritisak, tako da sam se je jako uplasila i pojavio se strah. Posle svih ispitavanja konstatovano je da mi je to psihicki. Sa ovom terapijom se dobro osecam ali me interesuje da li mogu i dalje tako da nastavam jer mi je doktor reako da je to bezazlena doza od 0,25 mg jednom dnevno a da pozitivno utice na moje zdravlje, to jest nemam vise skokove pritiska i strahove. Hvala Vam unapred, Molila bih Vas da mi odgovorite na moju mejl adresu, zaboravila sam da Vam kazem da sam 1960. godine i da su mi rekli de to predklimaktericno stanje
Odgovoreno: 24. 04. 2007.Bez obzira što se radi o malim dozama leka, nije dobro da ga uzimate toliko dugo. Ako se radi o hroničnom telesnom oboljenju zbog koga Vam je lekar propisao anksiolitik, onda je bitno da se taj lek povremeno, recimo na 6 mesei, zamenei nekim drugim anksiolitikom. Takodje, nije dobro što uzimate/kombinujete dva različita anksiolitika (Ksanax i Lexilium). Ako Vam je potrebna veća doza, dodatno uzmite isti lek. Još jednom napominjem da se strahovi u najvećem procentu ne leče dominantno anksioliticima već drugim lekovima i da se anksiolitici uzimaju samo u početku tretmana dok drugi lek ne počne da deluje.
Poštovana, još ranije sam primetio da moja ramena imaju tedenciju da se izdižu a leda savijaju na takav nacin da mi tada grudni koš izlazi nekako napred. Citajuci o progresivnoj mišicnoj relaksaciji (P.M.R) odlucio sam da je isprobam. I veoma lepo deluje. Medutim primetio sam na primer kada izvršim ekstenziju ruke da mi se zatežu i mišici vrata ili kada zatežem mišice stomaka dode do zatezanja i mišića ledja i vrata i slicno je i ostalim mišicima. Mene interesuje da li je to u sl. P.M.R. u redu odnosno da li zatezanjem jedne vrste mišica treba da dode do zatezanja i još neke? Unapred hvala
Odgovoreno: 24. 04. 2007.Kod aktivnosti bilo koje grupe mišića, pogotovu kod složenih pokreta, sasvim je normalno da se osim te grupe mišića aktiviraju i drugi koji pomažu dodatno da se zamišljena delatnost ostvari. Znači, nije ništa neobično ako zatežete mišiće stomaka, da osetite i diskretnu kontrakciju mišića ledja.
Obzirom da nisam sigurna da sam razumela prvi deo o ledjima, ramenima i grudnom košu, predlažem Vam da se javite neuropsihijatru i specijalisti fizikalne medicine da Vas pogledaju i utvrde o kakvom se poremećaju, ako ga uopšte ima, radi.
Koji su lekovi anksiolitici, koji otklanjaju strahove, i koje lekove smem da pijem ako sam preležao dva infarkta miokarda?
Odgovoreno: 24. 04. 2007.Poštovani,
Anksiolitici ili sedativi su lekovi koji dominantno deluju na smanjenje straha, strepnje, zebnje i napetosti. Imaju i pozitivno dejstvo kod tretmana poremećaja sna. Opuštaju mišiće a koristimo ih i kod pojedinih oblika epilepsije. Daju se i kod osoba koje su agresivne i lako planu. Ono što je problematično je njihova “ružna navika” da povećavaju toleranciju (što znači da su za efikasno sredjivanje tegoba potrebne sve veće i veće doze leka), kao i da dovode do zavisnosti (psihičke i fizičke), što predstavlja novu bolest. Iz dosadašnjeg kliničkog iskustva, mogu Vam reći da se zavisnost od anksiolitika veoma teško leči i da osoba prolazi kroz veoma mučan i težak period. U grupu anksiolitika spadaju Bensedin, Bromazepam, Diazepam, Demetrin, Tranex, Xanax, Ksalol, Lorazepam, Loram i sl.
Što se tiče infarka miokarda i anksiolitika, možete ih uzimati. Medjutim, izbor leka, dnevnu dozu i dužinu upotreba anksiolitika je potrebno da odredi lekar (najbolje psihijatar) zato što nestručnom upotrebom možete sebi učiniti lošu uslugu. Takodje, može da se desi da je za lečenje Vaših strahova indikovana drugačija terapija i da upotrebom samo anksiolitika ne dodje do poboljšanja i nestanka tegoba.
Prikazano 2306-2310 od ukupno 2335 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima